Šta je novo?

Ко им ово дозволи? (nelegalna, divlja gradnja)

А кад родбина и пријатељи дођу на славу, рођендан, шта год, једна трака постаје паркинг.
 
Rodbina i prijatelji parkiraju na parkingu ima okolo parkinga a i ako parkiraju na ulici uvek postoji pauk...najbolje je da se nista nigde ne gradi da neko ne bi stao na sred ulice...imamo seljacki mentalitet i za parkiranneninza razvoj
 
Тамо где су биле породичне куће никако не може бити логично градити зграде од 8 спратова. То је одлика сељачког менталитета - само да је велико и виско, и кад дођем из свог села да се дивим зградуринама! То што су улице исте ширине, паркинзи истог капацитета, проблеми са канализацијом нису решени нигде, гсп се не унапређује, нема нових школа и вртића, нема домова здравља, ништа то није битно - само нек се зида, да се стигне до неба. То је једино мерило просперитета.

Са сваком оваквом грдосијом којој ту није место, у Београду за мали постотак опада општи квалитет живота.
 
Тамо где су биле породичне куће никако не може бити логично градити зграде од 8 спратова.
Pa kako ne moze, i titove zgrade u celom tom kraju su radjene na mestu nekadasnjih udjerica i kuca. Druga je prica o planskoj gradnji, celinama, pracenje sa infrastrukturom - za sta se zalazem, ali ici sa tim "ruse pitome kuce da grade divlje zgrade" nije bas najbolji pristup.
 
Pa kako ne moze, i titove zgrade u celom tom kraju su radjene na mestu nekadasnjih udjerica i kuca. Druga je prica o planskoj gradnji, celinama, pracenje sa infrastrukturom - za sta se zalazem, ali ici sa tim "ruse pitome kuce da grade divlje zgrade" nije bas najbolji pristup.
Е ово је већ конструктиван одговор са којим могу да се сложим. Поента је у плану и инфраструктури, а тога данас нема ни у траговима.
 
@Pedja_Nbg
Polovina (moje lično mišljenje) ljudi, minimum, koji pišu o novogradnji nema predstavu o tome što pišeš. Kada im objasniš, oni i dalje ne kapiraju i još kažu (pojedinci) kako im se drsko obraćaš. Čak i kada pišem o "investitorskom urbanizmu" vidi se da ne razumeju šta to tačno znači.

Ja tačno znam o čemu pišeš, jer to uporno ponavljam kao glavni problem mnogih drugih stvari koje nam se dešavaju po gradu, između ostalog.​
 
То је већ до већине нашег народа, које је нажалост, просто, бахато, необразовано, а у исто време има веома високо мишљење о себи.

Град Београд је требало проширивати у ширину, а никако у висину. То већ сад полако долази на наплату - огромне гужве, лудачко загађење, и општи распад на све стране. Од Београда праве пакао за живот за сваког ко гледа ван своја четири зида.
 
Ih kamo sreće da je broj 92. jedini problem.

Cela Ustanička će uskoro biti kanjončina. Grade nekog behemota iznad SUPa, grade neki čir na maloj padini pored doma za decu, zatim grade ispred Doma zdravlja, grade i taj niz kod Šumica...

Jedino još fali zgrada na zelenoj površini između Južnog bulevara i autoputa. Ali bez brige, biće i to.
 
Ina slican primer zgrade u Katanicevoj nove blize Makenzijrvoj, tu su porusili par starih kuca, i zidaju zgradu od 7 spratova, monsrrum koji se ni u sta ne uklapa . Nemam sliku.
 
Ih kamo sreće da je broj 92. jedini problem.

Cela Ustanička će uskoro biti kanjončina. Grade nekog behemota iznad SUPa, grade neki čir na maloj padini pored doma za decu, zatim grade ispred Doma zdravlja, grade i taj niz kod Šumica...

Jedino još fali zgrada na zelenoj površini između Južnog bulevara i autoputa. Ali bez brige, biće i to.
Trenutno grade nešto na onoj strani preko puta poslovne zgrade koja je ispod nivoa kolovoza.
 
То је већ до већине нашег народа, које је нажалост, просто, бахато, необразовано, а у исто време има веома високо мишљење о себи.

Град Београд је требало проширивати у ширину, а никако у висину. То већ сад полако долази на наплату - огромне гужве, лудачко загађење, и општи распад на све стране. Од Београда праве пакао за живот за сваког ко гледа ван своја четири зида.
Slozio bih se za sirenje u sirinu da imamo metro ili bolji sistem javnig prevoza, ovako kako je mislim da mora ici u visinu ipak malo.

Sad ne mora bas 8-10 spratova ali po 4-6 spratova bi bilo OK.
 
Ih kamo sreće da je broj 92. jedini problem.

Cela Ustanička će uskoro biti kanjončina. Grade nekog behemota iznad SUPa, grade neki čir na maloj padini pored doma za decu, zatim grade ispred Doma zdravlja, grade i taj niz kod Šumica...

Jedino još fali zgrada na zelenoj površini između Južnog bulevara i autoputa. Ali bez brige, biće i to.
Добро си споменуо ту код дома, мени уопште није јасно како и где ту мисле да угурају зграду. Баш сам пре месец дана стао и гледао рендер и покушавао да замислим где ће у стварном свету та зграда да се изгради. Али да, ускоро ће Устаничка добити скроз другачији изглед. Креће полако и део од ДЗ ка пошти овамо, целу ту страну ће попунити зграде једна до друге ако сам добро видео.
 
Град Београд је требало проширивати у ширину, а никако у висину. То већ сад полако долази на наплату - огромне гужве, лудачко загађење, и општи распад на све стране. Од Београда праве пакао за живот за сваког ко гледа ван своја четири зида.
У овом кругу пречника 12 км живи 3 милиона људи:
1724842810799.png

У овом кругу истог пречника исто живи око 3 милиона људи.
1724843281481.png


У овом кругу истог пречника живи један (1) милион:
1724842988014.png


Треба заиста погледати ван своја четири зида, а не замишљати како град треба да се шири до Степојевца или Инђије да би на километар од Храма и два километра од дворова опстали приградски сокаци са приземним кућицама (до којих, наравно, треба да дођемо метроом, јер смо, побогу, у центру града).
 
Треба заиста погледати ван своја четири зида, а не замишљати како град треба да се шири до Степојевца или Инђије да би на километар од Храма и два километра од дворова опстали приградски сокаци са приземним кућицама (до којих, наравно, треба да дођемо метроом, јер смо, побогу, у центру града).

To se sve uvek svodi na parking jer mi nemamo kršten javni prevoz i svi voze kola, a novogradnja obično dovodi do toga da se postojeće ulice zaguše vozilima preko kapaciteta.

Beograd sa metroom bi mogao da se gradi još gušće nego sad bez ikakvih problema i da nas bude još ovoliko koliko je sad u gradu. Ljudi ovde za grad od 1.5m ljudi pričaju kao da je Tokio.
 
Opet se vracamo na nedostatak konkretnih celina u gradskom delu, jer se negde gradi previse i nagurava zgrada u svaki postojeci milimetar, a imate i citava prostranstva gde je vreme stalo. Kao rupe u svajcarskom siru. Nazalost, pogledajte samo pancevacki most, okolinu, na samo koji kilometar od centra grada, gore od Pakistana. Bar tu mogu konkretne blokovske celine da se izgrade sa sve infrastrukturom.
 
Porodicna kuca koja nije bila mala koja se nalazi na velikom placu nije da su srusili kucu od 30 kvadrata i napravili zgadu od 40 spratova a druga stvar ulica kazete ulica ne zadivoljava kriterijum zgrada radi se o ustanickoj ulici gde su 2+2 trake za kola...i dla ce ovde nekoj da bude jasno da vise niko ne gradi blokivska naselja kao u doba komunizma kako se gradio nbg da investiror kupi kuci plac i gradu na tome da drzava vise ne gradi po citavom gradu a da investiror ne moze da otkupi pola kraja da bi gradio celu infrastrukturu parkove parkinge nego naoravi parkinge u zgradi koje prodaje
 
У овом кругу пречника 12 км живи 3 милиона људи:
Pogledajte prilog 209704
У овом кругу истог пречника исто живи око 3 милиона људи.
Pogledajte prilog 209710

У овом кругу истог пречника живи један (1) милион:
Pogledajte prilog 209705

Треба заиста погледати ван своја четири зида, а не замишљати како град треба да се шири до Степојевца или Инђије да би на километар од Храма и два километра од дворова опстали приградски сокаци са приземним кућицама (до којих, наравно, треба да дођемо метроом, јер смо, побогу, у центру града).
Кад би ово било довљоно да се анализира сваки град и колико он може да прихвати људи, живели би у бајци. Како су пројектовани ти остали градови? Колико су широке улице? Паркинг? Да ли имају метро? Не, довољно је рећи "е у Београду на истој површини живи мање људи него у Бриселу или Мадриду. Обрачунајмо се са слепцима који мисле да људи треба да живе у кућама а не небодерима."

Ти поредиш Београд са Бриселом и Мадридом? Београд је буквално варош у поређењу са њима. Централно језгро Београда је пројектовано за пола милиона људи и нема реалан капацитет за више. Једна Будимпешта је метропола за Београд, са својим широким булеварима и метроом, а не та два града. ј***ш логику. То једино ако човек никад није прошао ниједним од тих градова, па паушално доноси закључке. Београд не може да се пореди ни са једним од тих градова.

ЕДИТ: а како Београду иде раст у висину се види што у већини улица више нема тротоара, који су преузети од стране аутомобила, па родитељи са малом децом морају да иду по сред улице. Дрвећа нема ни у најави, паркови не постоје. Све је збуџено, нема где игла да падне. Али да - на истој површини у Мадриду живи више људи! Логике без.
 
Poslednja izmena:
Beograd je i dalje prepun hektara i hektara površina ili zapuštenih objekata koji plaču za preuređenjem, tako da je bespredmetno pričati "nemamo više gde da zidamo, pa moramo u visinu i po trotoarima i zelenim površinama".

Kačio sam na neku od tema mapu koja prikazuje sve te površine koje bi se mogle iskoristiti da se na njima gradi umesto da se seju kulčine i kutije gde im mesto nije.

Niko nije ni pominjao nikakvo širenje po Inđijama i Stepojevcima i šta ti ja znam. Ko god zna išta o Beogradu, zna da u krugu od 5 km od Trga Republike ima desetine hektara površina koja ruže grad i čekaju da ih neko izgradi. Smešno je uopšte pričati o tome, to je svakom razumnom jasno ko dan.
 
Кад би ово било довљоно да се анализира сваки град и колико он може да прихвати људи, живели би у бајци. Како су пројектовани ти остали градови? Колико су широке улице? Паркинг? Да ли имају метро? Не, довољно је рећи "е у Београду на истој површини живи мање људи него у Бриселу или Мадриду. Обрачунајмо се са слепцима који мисле да људи треба да живе у кућама а не небодерима."

Ти поредиш Београд са Бриселом и Мадридом? Београд је буквално варош у поређењу са њима. Централно језгро Београда је пројектовано за пола милиона људи и нема реалан капацитет за више. Једна Будимпешта је метропола за Београд, са својим широким булеварима и метроом, а не та два града. ј***ш логику. То једино ако човек никад није прошао ниједним од тих градова, па паушално доноси закључке. Београд не може да се пореди ни са једним од тих градова.

ЕДИТ: а како Београду иде раст у висину се види што у већини улица више нема тротоара, који су преузети од стране аутомобила, па родитељи са малом децом морају да иду по сред улице. Дрвећа нема ни у најави, паркови не постоје. Све је збуџено, нема где игла да падне. Али да - на истој површини у Мадриду живи више људи! Логике без.
Ako je brisel metropola onda stvarno...brisel sem dela gde ne eu parlament je selo koje se razvilo malo i to je to..beograd je prepun hektara i hektara sto ne znaci da treba da se grade zgrade od dva sprata i ovako je previse otisao u sirinu..
 
Логике без.
Ок, хајде онда да видимо твоју логику:
Ти поредиш Београд са Бриселом и Мадридом? Београд је буквално варош у поређењу са њима. Централно језгро Београда је пројектовано за пола милиона људи и нема реалан капацитет за више.
Централно језгро Брисела је "пројектовано" у тринаестом веку. Нико тада није предвидео ни топлу воду, некамоли трамвај, метро или седиште Европске комисије. Језгро ниједне европске престонице није "пројектовано" за оно што ти градови представљају данас. Тако се пројектују пост-колонијалне престонице које се граде на искрченој прашуми или усред пустиње. Градови органски расту у складу са историјском улогом која им је у одређеном периоду дата. Тако и Београд мора да израсте из улоге отоманске карауле у улогу европске престонице, не само титулом већ и функционалношћу и изгледом. То је ваљда логично.
а како Београду иде раст у висину се види што у већини улица више нема тротоара, који су преузети од стране аутомобила, па родитељи са малом децом морају да иду по сред улице.
Комунални ред се не заводи тако што се дивљаци држе иза брда. Тако се решавао проблем дивљака у древној Кини. Проблем паркирања и остали проблеми некултуре градског живљења се решавају спровођењем закона о комуналном реду, не ширењем градова на околне њиве и пашњаке. Ваљда је и то логично.
 
У овом кругу пречника 12 км живи 3 милиона људи:
Pogledajte prilog 209704
У овом кругу истог пречника исто живи око 3 милиона људи.
Pogledajte prilog 209710

У овом кругу истог пречника живи један (1) милион:
Pogledajte prilog 209705

Треба заиста погледати ван своја четири зида, а не замишљати како град треба да се шири до Степојевца или Инђије да би на километар од Храма и два километра од дворова опстали приградски сокаци са приземним кућицама (до којих, наравно, треба да дођемо метроом, јер смо, побогу, у центру града).
Ипак није у питању иста површина, треба одузети површину река, ВРО, зеленог појаса уз реке посебно преко Дунава, и шумски појас уз долину Топчидерке, Звездару, Аду и Макишко поље, то су све "мртви" простори, без становника, као и привредне зоне што у распаду што у функционисању, којих има и на НБГ (једно 10 блокова без становника), и у Вилиним водама од Марине Дорћол до Аде Хује.
 
Neće se Gazela rasteretiti ako na potezu od Mostara do Dušanovca izgradimo desetak zgrada sa po 7+ spratova, kao što se neće rasteretiti ni da imamo sve niskogradnju do Niša uz bivši autoput.​
 
Ипак није у питању иста површина, треба одузети површину река, ВРО, зеленог појаса уз реке посебно преко Дунава, и шумски појас уз долину Топчидерке, Звездару, Аду и Макишко поље, то су све "мртви" простори, без становника, као и привредне зоне што у распаду што у функционисању, којих има и на НБГ (једно 10 блокова без становника), и у Вилиним водама од Марине Дорћол до Аде Хује.
У праву си, али, истини за вољу, ни у кругу који сам нацртао за Београд не живи милион, већ једва пола милиона људи (јер круг не обухвата ни пола Новог Београда, Земун, велике делове Чукарице... све оне делове где је град "растао у ширину". А управо реке и зелени појас уз њих додатно обарају аргумент о "пренатрпаности" Београда, тј. да Београд треба да се шири зато што је пренатрпан.

Београду недостаје комунална инфраструктура и комунални ред - ни једно ни друго се не постиже заустављањем градње у постојећој полу-урбанизованој зони, нити инсистирањем да град мора да се шири "другде". Управо супротно. Гушће градско ткиво ствара средину која је у стању да финансира (дугорочно) комплексне урбане системе као што су метро, канализација, оптичка мрежа... много лакше него становништво расуто по брдима и пашњацима.

Занимљиво је искуство из швајцарског урбанизма. Пошто су Швајцарци углавном рурално становништво, и још су генерално мизантропи (иде им на живце ближњи њихов), онда је свима идеал да с прозора гледају у њиву или шуму. Пратећи тај идеал и кроз наглу урбанизацију и индустријализацију у прве три деценије после Другог светског рата, дошли су дотле да данас између Берна и Цириха имаш практично непрекинут низ насељених места. Да би заштитили преостали простор, још крајем 70-тих су донели закон о заштити јавног простора који строго ограничава "ширење" урбане површине и захтева згушњавање постојећег урбаног простора. Због тога је већина данашње новоградње у швајцарским градовима надзиђивање постојећих зграда за по два спрата, или рушење породичних кућа зарад подизања стамбених зграда, и праћена је идентичном кукњавом: подавићемо се, где ће деца да нам се играју, где ћемо да се паркирамо...

Хоћу рећи, у раштрканом и расцепканом Београду, најгора ствар која тренутно може да се предложи је да се град "још шири" (да би се сачувале приградске кућице, напуштене фабричке хале или разрушени хотели). Наш град мора да се консолидује у конзистентну урбану целину да би напокон био у стању да поприми атрибуте и функције истинске престонице.
 
Poslednja izmena:
Vrh