Ко им ово дозволи?
Прилазна уличица у Церак-виноградима. Неко је овде, вероватно, пријавио денивелисани шахт (има их још у околним улицама, а само овде се ради), дошли су радници и изједначили нивое поклопца и улице, поставили знак и - већ недељама све тако стоји, недовршено.
И овде је, у истој улици, неко пријавио да израсли борови сметају шахту и цевима за канализацију. Дошли су радници, исекли дрвеће, и трупци већ недељама стоје на лицу места.
Ова два случаја су ме подсетила на последњи стадијум бирократске социјалистичке Југославије када су предузећа издељена на ООУРе, основне организације удруженог рада. Да скратим причу, то је довело до атомизације организације предузећа и установа током које је бирократија метастазирала - сваки ООУР је добио прилику да има свог шефа и сву осталу непроизводну и нерадну надградњу, а већина предузећа је функционисала по принципу да десна (рука) не зна шта ради лева, илити - свака вашка обашка. Тешко усклађивање, парцијални интереси, борба да се присвоји што више за себе.
Тако је овде, очигледно, једна служба разбила асфалт и подигла ниво поклопца, али служба за попуњавање новонастале рупе или није још обавештена, или ради по неком другом распореду, или ... Слично је и са засебним службама за сечење и одвожење исечених стабала.
Колико коштају два доласка, две екипе, два превозна средства
уместо једног, и колико кошта
изгубљено време - никоме још не пада на памет да израчуна.
razumem da velika vecina tih koji citaju istorijske knjige smatraju to kichem
