Spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu je postao svojevrsna zamena za onu frazu i arlaukanje ''Kosovouuu je srceeee Srbijeeuuuueee!!!'' Fazon, svako ko arlauče to, on je Srbin i patriota (čak i ako ništa drugo ne radi za svoju zemlju, pa čak i ako joj šteti). A svako ko ne učestvuje u tome, on je izdajnik i peta kolona. Nešto slično se sad dešava i sa spomenikom SN, koji se često koristi za merenje, kvantifikacije i rangiranje nečijeg navodnog srpstva i patriotizma. I da, svako kome se spomenik dopada, on je akademik i istorijski obrazovan. A svako kome se ne dopada, on je klošar bez ukusa i škole. Ili beše obrnuto? Ne mogu više da ispratim sve prepirke na temu spomenika, što od običnih ljudi što od političkih stranaka...
Meni lično ni iz džepa ni u džep. Štaviše, iako pun mana i promašaja, sadašnji Savski trg mi se više sviđa nego prethodni (ali ovde govorim samo o trgu, druga je priča što su posejali Hruščovke iza njega i što su GŽS pretvorili u deponiju). I svakako ne bih nikad pomerao takav spomenik, em što je glupo, em što je nepraktično i skupo.
Ali mi jeste smešno i čudno kako Srbi uvek sebi naprave tako neke tačke i kalupe preko kojih će da se meri nečije sprstvo (kome je veće). Kosovo, ovaj spomenik, jarbolčina na Ušću, nacionalni stadion, obeležja Er Srbije i slično.
razumem da velika vecina tih koji citaju istorijske knjige smatraju to kichem
