izvor BlicAutor: B. Vuković - D.Krstić | 14.06.2008 - 10:08
Topčiderska letnja pozornica, Tašmajdanski stadion, podzemni prolaz u Nušićevoj, nekad su bila mesta gde su Beograđani rado svraćali, a danas se tu može pronaći samo smeće, psi lutalice i kreveti uličara. Renoviranje ovih lokacija nije urađeno ni u godini kad je najveći broj stranaca došao u Beograd, pa će ova mesta za sad mnogima ostati samo u lepom sećanju.
Da li zbog medostatka novca ili nerešenih imovinsko - pravnih odnosa, nekadašnji „simboli“ Beograda još neko vreme čekaće da im se vrati stari sjaj. Stadion Sportskog centra „Tašmajdan“, sagrađen je 1954. godine, a od tada ni jednom nije renoviran.
Preskupa obnova „Taša“
Mesto gde su se nekad odigrale mnoge kulturne i sporstke priredbe, danas se koristi za potrebe održavanja manjih koncerata, i zarastao je u travu i smeće.
- Izgled tribina i Tašmajdanskog stadiona nije ni približno onakav kakav bi trebao biti. Manja rekonstrukcija ne dolazi u obzir i bila bi samo bacanje para. Stadionu je potrebna detaljna obnova, koja je predviđena novim projektom Tašmajdanskog cetra. Prema tom projektu, u okviru centra biće izgrađena dva hotela i 350 parking mesta, čime bi rešili i problem parkiranja u centru grada - objašnjava Dragoslav Božović, direktor Sportskog centra „Tašmajdan“. Prema novom projektu, stadion bi bio pokriven mobilnim krovom, koji bi se spuštao i podizao u zavisnosti od vremenskih prilika. Takođe, bile bi izgrađene svlačionice i trenažni centri, a ceo projekat bi koštao oko 7 miliona evra. - Sekretarijat za sport nema sredstava kojim bi podržao ovaj projekat, ali potrudićemo se da ga uvrstimo u primarne za sledeću godinu. Žao mi je što takav stadion, na tom mestu izgleda tako, ali mislim da će se to urediti, pa će se Beograd ponositi velikim sportskim kompleksom, kao nekada - priča Goran Kreclović, gradski sekretar za sport.
Letnja pozornica u travi
Kroz veliki kameni luk na Topčiderskom brdu u blizini „Miloševog konaka“, nekad su prolazili posetioci koji su uživali u koncertima na Letnjoj pozornici. Ovaj kulturno - istorijski spomenik, koji je podignut 1947. godine, odavno je zaboravljen. Scena je obrasla u korov, a slučajni prolaznici mogu videti stare, pokvarene reflektore i istrulele daske na klupama u gledalištu. Od brojnih kulturnih sadržaja koji su se održavali na Letnjoj pozornici, u njoj je opstao samo restoran „Topčiderska noć“. Pre desetak godina pokrenuta je inicijativa za obnovu ove Pozornice na kojoj su Beograđani prvi put uživali u izvođenju „Aide“. - Letnja pozornica je pravi biser Beograda i velika je šteta što stoji tako zapuštena. Mi imamo projekat za njenu obnovu, ali se već 10 godina sudimo sa zakupcima restorana „Topčiderska noć“, koji ne plaćaju zakupninu. Dok se spor ne završi ne možemo da uđemo u prostor niti da počnemo radove - objašnjava Tomislav Đorđević, predsednik opštine Savski Venac. Prema njegovim rečima, Opština planira da Topčiderskoj pozornici vrati stari sjaj, ali i da na ovom mestu izgradi muzej. - Pozornica je smeštena u krečnjačkim stenama, na mestu gde se nekada kamenolom „Mašin majdan“. U ovim stenama sačuvani su fosilni ostatci riba iz doba mezolita, pa je ovo mesto i arheološko nalazište - priča Đorđević. Sudeći prema tome, Letnja pozornica, doživeće bolje dane tek kada sudski spor bude okončan, a do tada će u njoj uživati samo alpinisti, kojima su ove stene pogodne za treninge.
Prolaz u Nušićevoj svi zaobilaze
Samoposluga Robnih kuća „Beograd“ u podzemnom prolazu u Nušićevoj nekada poznata kao „Dragstor“, godinama je bila mesto gde su se okupljali Beograđani. Sliku punih prodavnica, prolaznika koji žure, mladih koji se tu okupljaju, zamenili su prazni izlozi, pusti lokali sa ponekom zaboravljenom kutijom u njima i neprijatni mirisi. Prodajom Robnih kuća „Beograd“ ispražnjeni si i svi lokali u ovom podzemnom prolazu. - Slika prolaza u Nušićevoj nije lepa, ali mislim da će novi vlasnici Robnih kuća „Beograd“ kroz obnovu njihovih lokala vratiti i pređašnji izgled podzemnom prolazu - kaže Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.
Obnavljaju terasu na Zelenom vencu
U toku su radovi u podzemnom prolazu kod palate „Albanije, a obnavlja se i terasa na Zelenom vencu.
- Sve je spremno za početak radova u podzemnom prolazu kod „Albanije“. Projekat je gotov, a raspisan je i tender za izvođača radova - priča za „Blic“ Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.
potpisujem ovu izjavu.....realno gledano forneti smrdi na svim mestima, ali je ovde najopasnije jer se smrad zadrzava :bash:dziggy":2uzkp8wt je napisao(la):DA li je neko od vas primetio kakav smrad onaj Forneti izaziva u podzemnom prolazu na terazijama... nema ventilacije, a sav smrad odlazi u prolaz, sto postaje kriticno kada je napolju vise od 30 stepeni... odvratno, i nije mi jasno kako se jos uvek ljudi nisu zalili i kako to jos nije ukinuto !
извор ПолитикаНовчане казне за непрописно постављене одводне цеви постоје и износе од 2.500 динара до 15.000 динара. – Неправилно постављени еркондишни на зградама нису грађевински проблем
....
Према речима Миодрага Јоксимовића, помоћника секретара за комунални надзор, новчане казне за непрописно постављене одводне цеви ипак постоје и износе од 2.500 до 15.000 динара, у зависности од тога да ли је реч о физичким или правним лицима.
– Инспектор има овлашћења да када уочи прекршај одмах наплати казну. Грађанима наплаћујемо 2.500 динара, а предузећима око 10.000. У случају да не могу одмах да плате, свако кашњење се додатно обрачунава тако да приватна лица у најгорем случају могу да плате до 5.000, а правна до 15.000 динара. Суграђани имају могућност да пријаве несавесне кориснике дежурном инспектору на број телефона 322-70-00 – објаснио је Јоксимовић.
Пропис о кажњавању постоји, бар када је реч о цурењу воде. У градском Секретаријату за инспекцијске послове кажу да још није донесена уредба која би се бавила непрописним постављањем ових апарата, али да имају такозвано прелазно решење које кажњава избацивање воде на улицу.
– Постојећа одлука о општем уређењу града не третира постављање клима-уређаја као грађевински проблем, иако би тако требало да буде. Правилник о изградњи одређује норме о постављању фасада, и требало би да се позабави и постављањем расхладних уређаја. Док се то не догоди, били смо принуђени да донесемо прелазно решење које се не би бавило естетским изгледом постављених „еркондишна”, већ би решило проблем цурења воде изван станова и пословних простора – рекао је Владан Луковић, градски секретар за инспекцијске послове.
...
У Београду, ипак, постоје и много светлији примери, макар када је реч о постављању клима-уређаја. Станари зграде у Булевару Зорана Ђинђића број 123б, направили су интернет сајт који се бави искључиво решавањем проблема у згради. Тако су као једну од тема поставили како би требало да буду монтирани еркондишни на фасади зграде и усагласили се око распореда који је и практичан и визуелно допадљив.
izvor PolitikaNajvažnije je da republički inspektori i policija koriste sva ovlašćenja kojima raspolažu i počnu sa pregledima gepeka automobila za koje sumnjamo da se u njima krije roba preprodavaca – ističe Miloš Petrović, pomoćnik predsednika opštine Zvezdara
Formiranje vlasti u opštini prekinulo borbu sa uličnim prodavcima Dok inspektori uspešno u toku dana uklanjaju ulične prodavce sa Zelenog venca, iz Deligradske i Nemanjine ulice, prodaja „na crno” više od dva meseca nesmetano cveta u zvezdarskom delu Bulevara kralja Aleksandra. Dok se preprodavcimole da ih ujedinjene inspekcijske i policijske snage što duže zaobilaze, u opštini Zvezdara sve nade polažu u nove ljude na vlasti.
Kako je istakao Miloš Petrović, pomoćnik predsednika opštine Zvezdara, borbu protiv nelegalne prodaje privremeno su prekinuli 17. maja, čekajući formiranje nove vlasti. Kao najveći problem u donedavnoj akciji protiv preprodavaca na Bulevaruocenio je „nespremnost pripadnika MUP-a Srbije i Ministarstva trgovine i usluga da do kraja koriste ovlašćenja koja imaju prilikom iskorenjivanja trgovine „na crno”.
– Nadamo se da će ubuduće policajci koji nam pomažu dobiti veća ovlašćenja od pretpostavljenih, da neće glumiti telohranitelje inspektora već se i sami boriti protiv preprodaje. Najvažnije je da počnu da pregledaju automobile za koje sumnjamo da se u njima krije roba preprodavaca. Policija ima pravo na to, što dosad nije činila, i kontrola gepeka automobila ne podrazumeva pretrese, već rutinski pregled– objašnjava Petrović.
U zvezdarskoj opštini se nadaju da će novi službenici ministarstava konačno dozvoliti pojavljivanje policajaca u civilu u Bulevaru kralja Aleksandra.
– To smo odavno tražili ali niko nije hteo da, kako se žargonski kaže, zagrize do kraja. Bulevar je najveće uporište nelegalne prodaje u gradu i potrebna je odlučnija akcija i ako ih iskorenimo na toj lokaciji neće više biti ulične preprodaje. Ne prodaju oni samo „krpice”, u Bulevaru se nalazi dvadesetak punktova gde preprodaju ce-deove. Tržišni inspektor Vučko Vasović, koga su pre dve godine ulični trgovci prebili u Bulevaru, posle toga je doživeo infarkt i otišao u invalidsku penziju. Napadaču je pisana kazna za remećenje javnog reda i mira. Tako blagim merama nećemo nikad uništiti nezakonitu trgovinu. Opština Zvezdara ima najmanja ovlašćenja, a najviše se bori za iskorenjivanje „divlje” prodaje, moraju policija i tržišna inspekcija više da se založe za njeno ukidanje – naglasio je Petrović.
Ne treba, kako kaže, odugovlačiti i čekati uvođenje komunalne policije, jer ostvarenje te ideje može da bude tek za dve godine.
Po ko zna koji put ovih dana u zvezdarskoj opštini bili su i predstavnici prodavaca iz TC „Depo”. Zahtevali su uklanjanje konkurentnih preprodavaca koji ne plaćaju poreze, a oduzimaju im mušterije. Kako je objasnio Toni Bubnjar, predsednik Udruženja trgovaca iz „Depoa”, njihove zarade svedene su na minimum, jer je cena robe kod preprodavaca duplo niža.
– Nije nam jasno kako su uspeli da suzbiju uličnu trgovinu u Nemanjinoj i na „Zelenjaku”, a na Zvezdari ništa od toga. Ako kojim slučajem neko postavi improvizovanu tezgu ispred samog „Depoa”, na teritoriji opštine Vračar, odmah će ga ukloniti, samo na zvezdarskoj teritoriji preprodaja cveta. Opština Zvezdara daje sve od sebe da je iskoreni, ali nema odgovarajuću podršku policije i to je najveći problem. Neprestano sam u kontaktu sa čelnicima te opštine, a kako sam nezvanično saznao događalo se i da njihovi komunalni inspektori šuruju sa preprodavcima, što su rukovodioci te lokalne samouprave hitno sankcionisali disciplinskim merama. Gradske vlasti su najbitnije u rešavanju ovog problema i oni moraju da organizuju odlučnu akciju svih inspekcija i policije, da im daju maksimalna zakonska ovlašćenja i za svagda očiste Bulevar od preprodaje. Treba samo da ubede deo uličnih trgovaca da pređu u slobodni deo „Depoa”, dodatno ga urede, a sa ostalima će se lako izboriti. Onda će i nama svanuti i moćićemo da zaradimo novac za plaćanje dažbina – istakao je Bubnjar.
D. Jokić
[objavljeno: 28/07/2008]
извор ПолитикаBroj kioska i privremenih montažnih objekata u Bulevaru despota Stefana na potesu od Trga Republike do Pančevačkog mosta biće uskoro prepolovljen, a ovaj posao obaviće nadležni iz Sekretarijata za inspekcijske poslove. Uklanjanje trafika iz ovog dela grada predstavlja samo nastavak čišćenja gradskih ulica i trgova od nelegalnih montažnih objekata koje je počelo 2006. godine.
– Kontrolom je utvrđeno da u ovom bulevaru postoji 61 objekat, a po planu je predviđeno da ih bude dvostruko manje. Očekujemo da ćemo relativno brzo završiti posao, a najproblematičniji je deo kod Pančevačkog mosta gde ima oko 10 kioska – rekao je Vladan Luković, gradski sekretar za inspekcijske poslove.
Tri objekta na ovom potesu, koja su u međuvremenu ozidana od čvrstog materijala zbog čega za njih više nije nadležna komunalna već građevinska inspekcija, biće najverovatnije porušena, kada Sekretarijat preda zapisnike građevinskoj inspekciji opštine Palilula.
Izmenom odluke o određivanju lokacija za postavljanje privremenih i manjih montažnih objekata na području Beograda 2005. godine utvrđeni su kriterijumi za postavljanje kioska. Osnovno merilo je da na jednoj lokaciji ne može da postoji više od dva objekta, a izuzetak mogu da budu samo autobuska stajališta i mesta gde ima prostora za više kioska.Najmanja udaljenost između dva objekta mora da bude pedeset metara, a vlasnicima je zabranjeno da pripremaju i prodaju hranu u kiosku.
– Sa opštinom Palilula privešćemo kraju veliki posao oko uklanjanja nelegalnih privremenih objekata u gradu. Naši inspektori kontrolisali sutrafike u Ulici kraljice Marije, gde je uklonjeno oko šest nelegalnih objekata, kao i plato ispod Palilulske pijace gde je bilo oko 12 kioska sa raznim delatnostima, a na čijem je mestu sada napravljena mala pjaceta sa klupama. Opštinski inspektori kontrolisaće deo Ruzveltove ulice prema Bogosloviji – objašnjava Luković.
Sada je broj kioska prepolovljen, pa je od 2.200 montažnih objekata ostalo oko 1.100, a posao treba da bude završen do kraja godine. Mnogo posla bilo je u opštini Novi Beograd, jer je zbog širokih trotoara bilo dosta prostora za postavljanje trafika i kioska.
– Samo oko pijace Đeram uklonili smo više od 40 objekata, a danas na Zvezdari gotovo da i nema nelegalnih kioska. Nešto manje posla bilo je u užem centru grada, na opštinama Savski venac i Stari grad, gde inače nema mnogo prostora da se postavi montažni objekat – priča Luković.
Jedina opština koja nije postupila prema odluci iz 2005. godine je Zemun, gde su se nadležni pridržavali svojih propisa načinjenih dve godine ranije. Gradski komunalni inspektori utvrdili su da ovde ima oko 130 nelegalnih objekata, ali opština nije htela daih ukloni.
Sledeći korak mogao bida bude utvrđivanje izgleda kioska, što bi doprinelo estetskom izgledu grada.
– Predviđena su dva tipa kioska – „stari beogradski” i „deo 87”, ali za sada vlasnici još menjaju, dograđuju svoje radnje ili postavljaju drugačiji objekat. Kada budemo završili sa uklanjanjem onih nelegalnih, namera je da se pozabavimo i ovim, jer bi bilo dobro da svi imaju jedinstven izgled.U Novom Beogradu, na primer, imaju moderne kioske ravnih, svedenih linijakoji se arhitektonski i vizuelno uklapaju u profil i izgled zgrada u ovoj opštini – rekao je Luković.
J. Beoković
[objavljeno: 04/08/2008.]
извор Студио Б13. Avgust 2008 | 13: 36
Izvor : Beta
Pre dve godine Grad je propisao kaznu za kapanje kondenzata iz klima-uređaja na trotoare. Kazna je 2.500 dinara za fizička i 10.000 dinara za pravna lica.
Ministarstvo za infrastrukturu još nije usvojilo predlog Grada Beograda po kojem bi za postavljanje spoljnih jedinica klima-uređaja bila potrebna građevinska dozvola, te još ne postoji jedinstven pravilnik.
Kontrolu postavljenih klima-uređaja sprovode gradski i opštinski inspektori, a prema rečima glavnog arhitekte grada Beograda Đorđa Bobića, do sada je izrečen veliki broj kazni.
"Predlog o postavljanju klima-uređaja je usvojen u Skupštini Grada Beograda i gradonačelnik ga je potpisao, ali u Ministarstvu infrastrukture do sada nisu bili zainteresovani za taj problem", rekao je Bobić agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, rešenje problema moglo bi da bude u prenošenju ingerencija sa Ministarstva infrastrukture na Grad Beograd.
Bobić je rekao da je tim predlogom predviđen period od tri godine da građani klima-uređaje sa fasada premeste na krovove, na dvorišne ili bočne strane zgrada.
On je ocenio da kazne još nisu dovoljno visoke da bi se građani ponašali odgovornije.
Šef komunalne inspekcije Opštine Palilula Vladimir Mitrović je rekao agenciji Beta da je ta opština u saradnji sa Gradom više puta pozvala na kontrolu kapanja kondenzata iz klima-uređaja, i da se kažnjavaju vlasnici nepropisno postavljenih uređaja.
U međuvremenu, iz klima-uređaja na fasadi zgrade Opštine Palilula u Takovskoj ulici, voda kaplje pravo na trotoar.
Šef inspekcije u toj opštini tvrdi da je postavljanje klima-uređaja na toj zgradi još u toku, te je zbog toga odvod vode regulisan postavljanjem creva, a da da će sve biti uredu kada radovi budu završeni.