Šta je novo?
Od:
Filteri

Ко им ово дозволи? (nelegalna, divlja gradnja)

Milance":1nusgskg je napisao(la):
^^Hm... gde u Nemackoj? Bio sam i u Becu pa nisam vidjao bas takve nebuloze.
Kliknite za proširenje...
U Nemackoj je to kao dobardan. Nije ni redak slucaj da su obe polovine zgrade obnovljene ali potpuno razlicito - prema ukusu stanara svakog ulaza. A u Becu, npr. jedna od one dve ogromne zgrade muzeja (mislim da je Kunsthistorisches) je taj slucaj.
 
Nije Kunsthistorisches Musem

kunsthistorisches.jpg


A ja od kako sam u Nemackoj nisam video takva resenja. Mozda doduse u onim delovima gde nisam bio.
 
pola fasada levo dole ne izgleda obnovljeno :D
 
^^Fasada nije obnavljana nego ciscena sto je ogromna razlika. Kod nas se jedan deo fasade ofarba u jednu boju drugi deo u drugu boju.
 
Kada bi od Palate Albanije uradili slicno kao sa predhodne slike u NY baš bi BG u centru ličio na Metropolu a one reklame iz Londona da nakače na RKB na Terazijama plus sličan efekat na Slaviji :cool:
 
Ne znam gde je lepota u tome da nam centar grada svetli kao novogodisnja jelka, da prekrijemo sve fasade u centru reklamama koka-kole, sonija itd.
 
Skoz sam protiv da Beograd imitira druge gradove. Samo treba da se porušeno obnovi, stare zgrade održavaju, budući projekti da poštuju zatečeno. Za staklene fasade, koje meni barem deluju nekako "jeftino", prolazno, svetleće reklame isl, ima sasvim dovoljno mesta na NBG, pa neka se tamo pokaže kreativnost.

Što se tiče Albanije, jednog dana na ebay možda ispliva fotografija u boji nekog nemackog vojnika i na njoj vidimo da je fasada u stvari bila - zelenkasta... :D
 
mislim da se ne radi o cistoj imitaciji. led ekrani ima svuda po svetu, i prirodno im je mesto u blizini neki shoping zona. ja se slazem, da treba neke stvari ocuvati. ali ne sve. pitanje je, kako beograda kao grada treba definisati. da li je beograd homogenan grad kao naprimer bec ili rim, gde se u naredni 100 godina nista nece menjati, ili mu je arhitektura vise heterogena, kao naprimer u berlinu ili new yorku, gde se spaja moderno i staro?
meni je beograd lep, zato sto bas i niji toliko "lep", sto ne izgleda svuda isto, zato sto je ziv i ima svoj neki duh.
berlin je trenutno jako popularna destinacija, sto se tici nocnog provodo i zato sto je jako ziv, i sto nije preterano regulisano sve, kao sto je inace u citavoj nemackoj. mislim da beograd vise pada u tu berlinsku kategoriju, i da bi trebao slicno da se razvija. ako se samo gleda na to, da se "staro" odrizava, i sve se preterano regulise, jedan grad zna postati jako dosadan! najbolji primer za to je bec, koji jako obraca paznju na staro, koji je stvarno lep grad, ali zato i jako dosadan! ;)

a kad vec poredjivamo gradove, onda imam i jedan drugi predlog. kad se sredi gradski park na novom beogradu, bilo bi super da se napravi jedan super futuristicki, pesacki most izmedju kalamegdana i gradskog parka. mislio sam na ovako nesto:
P7217693.jpg


sta mislite? ;)
 
^^^ Sve se slazem s tobom Bobane, osim ovog za pesacki most, nekako mi licno ne odgovara.Nazalost, paradoks je da Beograd bira izmedju ljudi koji bi da ga unakaze i od njega da naprave ili jedan dosadan centralnoevropski gradic ili onih koji bi od njega napravili lagos (ali bez nebodera, autoputeva i delova za bogatase)... Valjda ce doci vreme i za nas pre nego sto se unisti i ovo malo vekovnog nasledja kozmopolitanizma kojim beograd odise...
 
Boban":16j540f2 je napisao(la):
a kad vec poredjivamo gradove, onda imam i jedan drugi predlog. kad se sredi gradski park na novom beogradu, bilo bi super da se napravi jedan super futuristicki, pesacki most izmedju kalamegdana i gradskog parka. mislio sam na ovako nesto:
http://www.cambridge2000.com/gallery/images/P7217693.jpg

sta mislite? ;)
Kliknite za proširenje...
Pešački most između Kalemegdana i Parka prijateljstva bi bio ok, ali samo u drugačijem stilu, koji bi se uklopio u ostatak Tvrđave.
 
Mislim da nije bas tako jovanovme, tj. da na te stvari utice daleko vise okolnosti, tako da izbori koje pravimo ne ne donose iste posledice kao 90-tih. Dodao bih jos ida je grad obicno odraz ljudi koji u njemu zive, pa kada vidite BG, pomislite kakvi smo mi ljudi ustvari.

BG u svakom slucaju nije homogen grad, ali npr iznenadio sam se kada sam cuo da je Barselona svoju ekspanziju dozivela tek 1888. (manje-vise kad i BG) izlaskom iz srednjovekovnih zidina (Gotska cetvrt), a deluje neverovatno skladno :) Tome doprinosi i ekonomski razvoj Spanije, naravno, ali je dosta ucinila i organizacija Olimpijade, pa mi je zato i najzalije sto Beograd osamdesetih nije bio uspesniji u trci za OI.
 
Један леп пример који сам већ помињао негде на почетку ове теме.

Угао Дубровачке и Душанове (фебруар 2007)


и мај 2008
 
Milance":2q5z8mtm je napisao(la):
^^Fasada nije obnavljana nego ciscena sto je ogromna razlika. Kod nas se jedan deo fasade ofarba u jednu boju drugi deo u drugu boju.
Kliknite za proširenje...
Pa i ciscenje je obnavljanje fasade/revitalizacija - te fasade i ne mogu dracije da se obavljaju. Uzivo to izgleda jos drasticnije, kao da su dve zgrade, a mislim da je zadnja strana zgrade jos prljavija i od ove leve.

Sto se tice fasada u Nemackoj, mozda postoje gradovi koji ne dozvoljavaju obnavljanje "po ulazima", vec mora cela zgrada se slozi u ulozi.
 
maksimagorkog.jpg


Zaboravljene skele... ili nosači za bilbord? Ili, genijalno rešenje arhitekte u momentu inspiracije?

Snimljeno u Ulici Maksima Gorkog, nadomak Južnog bulevara.
 
Na tom mestu je '99. pala bomba i srusila jednu udzericu. Ova zgrada sagradjena je nekoliko meseci posle, a celicna konstrukcija je valjda ukrasni deo fasade. Kazu mi ljudi koji zive tamo da je kvalitet gradnje dosta dobar, iako tako na prvi pogled ne deluje.
 
Ta zgrada je umetnicko delo, tj. taj krivi skelet oznacava kako je ta zgrada bila unistena pa je ponovo napravljena i on nas podseca na patnju iz 1999.
 
vrachar":3cwadrcz je napisao(la):
Na tom mestu je '99. pala bomba i srusila jednu udzericu. Ova zgrada sagradjena je nekoliko meseci posle, a celicna konstrukcija je valjda ukrasni deo fasade. Kazu mi ljudi koji zive tamo da je kvalitet gradnje dosta dobar, iako tako na prvi pogled ne deluje.
Kliknite za proširenje...
Čekaj, ti si ozbiljan da oa sranja predstavljaju ukrasni deo fasade :shok:
 
Svake godine više stotina gradskih spomenika na meti je lopova, vandala ili crtača grafita
Ukrali i Teslinu ploču
Mladi ne poštuju prošlost: Oskrnavljen i sponenik ispred Elektrotehničkog fakulteta

U glavnom gradu ima više od hiljadu javnih spomenika, a najstariji od njih datira iz prve polovine 19. veka. Njihovu vrednost teško je meriti u novcu, jer oni predstavljaju kulturno blago našeg naroda i uspomenu na prošla vremena. Međutim, spomenici su sve češće na meti lopova, uličnih crtača ili obesne mlađarije.
- Skrnavljenja i krađe spomen-ploča, najčešće su uslovljene siromaštvom onih koji to čine. Takvi incidenti nisu ideološki obojeni već je u pitanju čista obest ili beznačajna materijalna korist - kaže za Danas Nada Živković, viši stručni saradnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Ona ističe da je šteta koju vandali šaranjem ili krađom čine kulturnim dobrima mnogo veća od materijalne. Spomenici su uglavnom posveta nekoj ličnosti i događaju, ili su umetnička skulptura u prostoru. Oni predstavljaju uspomenu na prošla vremena, vrednosti i vrline, pobede i uspehe našeg naroda. A pod spomenike se ubrajaju i spomen ploče, a ne samo velike livene skulpture.
- Nedostatak edukacije u školama jedan je od ključnih uzroka skrnavljenja i uništavanja kulturnih dobara - kaže Živkovićeva, i dodaje da se svake godine i po nekoliko stotina spomenika nađe na meti vandala. Pojedini spomenici čiste se od grafita čak i tri puta u toku godine. Umesto da poštujemo svoju prošlost kojom se toliko dičimo mi joj na ovaj način smanjujemo vrednost.
Dokle seže drskost kradljivaca vidi se i u tome što se nisu libili ni da oskrnave spomenik Nikoli Tesli, jednom od najslavnijih srpskih naučnika, ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Problem je što su kazne za ovakva (ne)dela praktično beznačajne, pa se lopovi ne uzbuđuju previše čak i kada ih ulove u krađi ili skrnavljenju spomenika. Oštrija kaznena politika donela bi više sigurnosti u zaštiti spomenika kulture.
Živkovićeva podseća na još jedan razlog propadanja spomen obeležja, a to je neodržavanje i nebriga onih koji bi o tome trebalo da vode računa. Naime, mnogi spomenici su pod ingerencijom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali ima i onih koji su u nadležnosti gradskih opština koje imaju obavezu da ih održavaju. N. Velebit
Kliknite za proširenje...
Izvor: Danas
Link: danas.co.yu
 
Ploce ne kradu mladi vec lopovi (da sad ne spominjem koje nacionalnosti) i preprodaju ih u staro gvozdje. Na njihovoj meti je sve smo moze da se pretopi i dalje proda kao sekundarna sirovina od sahtova, stubova, saobracajnih znakova pa sve do spomen ploca. Stati ovom kriminalu ne put je veoma jednostavno, a potrebna je samo volja koju vlasti ocigledno nemaju.
 
Prodavci osvojili trotoare
J. D. P., 09.06.2008

ULIČNI prodavci ponovo su okupirali Bulevar. Intenzivna akcija komunalne i tržišne inspekcije, koja je na „kritičnim tačakama“ opštine Zvezdara trajala od marta do maja, očigledno nije urodila plodom. „Kartonski“ trgovci nisu posustali ni posle dva meseca svakodnevnog bežanja od inspektora, kažnjavanja i oduzimanja robe.

Već mesec dana nelegalni trgovci u Bulevaru, kod Cvetkove pijace, na tramvajskoj okretnici i u Ustaničkoj ulici robu nesmetano prodaju. Ponovo su na trotoarima, iako su im inspektori tokom dvomesečne akcije oduzeli robu u vrednosti od čak 876.500 dinara. Prema rečima nadležnih iz Opštine, inspektori i policajci su, posle završetka intenzivne akcije, morali da se presele na druge lokacije, zbog izbora, Evrovizije i drugih dešavanja u gradu.

- U dogovoru sa Gradom akcija suzbijanja ulične prodaje trajala je dva meseca - kaže Miloš Petrović, savetnik predsednika Opštine Zvezdara. - Za to vreme inspektori su izvršili 235 zaplena. Od tog broja protiv samo 19 osoba podnete su prijave sudiji za prekršaje, jer ostale policija nije uspela da privede. Kaznu od 2.500 dinara, zbog kršenja komunalnog reda, platiloje 26 ilegalnih trgovaca.

On dodaje da je od ukupne zaplene samo 25 odsto oduzeto od trgovaca u donjem delu Bulevara, dok su ostatak inspektori zaplenili kod Cvetkove i Mirijevske pijace i u Ustaničkoj ulici.
- Posle završetka intenzivne akcije inspektori nisu više angažovani u Bulevaru - kaže Petrović. - Budući da rad inspektora bez pratnje policije nema rezultata, poslednjih dvadesetak dana nije bilo zaplena. Većina njih bila je angažovana na drugim lokacijama zbog brojnih dešavanja u gradu. Čekamo da se formira gradska i republička Vlada kako bi se dogovorili i nastavili ovu borbu. Pored toga što Bulevar izgleda kao pijaca, svakodnevno nam se žale prodavci iz Depoa. Kažu da zbog ulične konkurenicje imaju male pazare, a da zbog plaćanja dažbina ne mogu da spuste cene svoje robe.

Načelnik beogradskog odeljenja Republičke tržišne inspekcije, Radenko Ćetković, smatra da se ovaj problem ne može rešiti bez komunalne policije.
- Ovo su samo kampanjske akcije i inspektori ne mogu da dežuraju 24 sata dnevno - objašnjava Ćetković. - I kada bi svakog dana do uveče „patrolirali“, prodavci bi verovatno izneli tezge noću. Jedino rešenje je formiranje komunalne policije, koja bi imala ovlašćenja i da kažnjava i da oduzima robu.

Tržišni inspektori trenutno su najuporniji u Sremskoj ulici i podzemnom prolazu na Zelenom vencu. Na tim lokacijama nelegalni trgovci svoju robu iznose posle 18 časova, kada se završavaju dežurstva inspektora.

DEPO
TREĆA hala Depoa već dve godine zvrji prazna. Nelegalni trgovci odbijaju da se presele jer, kako kažu, prostor nije natkriven i nema dovoljno tezgi za sve. Njihove žalbe, kako smatra Miloš Petrović iz Opštine Zvezdara, nemaju osnova jer i sada rade „pod vedrim nebom“. Opština je spremna da natkrije Depo 3, ali kako kaže, ni u tom slučaju trgovci ne bi pristali da se sklone sa ulice.
- Računica je jednostavna - kaže Petrović. Oni ne plaćaju porez a zarade su im veće nego u nekim buticima. Siguran sam da trgovac u Bulevaru samo od prodaje diskova, za sat vremena može da zaradi nečiju dnevnicu.
Kliknite za proširenje...
извор Новости
линк http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=122644&datum=2008-06-10
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh