Autori dipl. inž. arh Bojana Kovač Đurasinović, dipl. inž. arh. Miloš Đurasinović i saradnik mast. inž. arh. Aleksandar Čvorović osvojili su prvu nagradu u iznosu od 20.000 USD na konkursu za idejno rešenje nove zgrade Fakulteta primenjenih umetnosti, planirane u Karađorđevoj ulici u Beogradu.
Kako je navedneo u dokumentaciji, ceo koncept zasniva se na maksimalnom uklapanju objekta u istorijsko jezgro grada, ali i na tome da on, s obzirom na svoju namenu i broj korisnika, na postojeće vrednosti doda nove i učini taj prostor dodatno prepoznatljivim.
Novi objekat Fakulteta primenjenih umetnosti zamišljen je kao prostor koji bi kao okosnicu imao izdignuti unutrašnji atrijum. Sam ulaz na fakultet ovako bi bio zaštićen od kolskog saobraćaja. Ozelenjavanje tog središnjeg prostora takođe bi uticalo da sam pristup ulazu bude naglašen, prijatan i u potpunosti usmeren nasadržaje koje predstavlja.
Atrijum bi bio pogodan za odmor i okupljanja, rad na otvorenom, izložbe na otvorenom, sve u zavisnosti od potreba i organizacije studenata.
Ovaj središnji otvoreni prostor omogućava uvođenje prirodnog svetla i prirodne ventilacije u sve delove objekta. Buka iz Кarađorđeve ulice svedena je na najmanju moguću meru, pa tako rad može da se odvija bez spoljnog ometanja.
Ravan ozelenjeni krov nenametljivo povezuje objekat sa okruženjem, a zajeno sa zatvorenim korpusom na njemu može da funkcioniše i potpuno nezavisno od režima rada samog fakulteta.
Odsek za vajarstvo nalazi se na izdignutom prizemlju i delimično u suterenu. Odsek za slikarstvo zauzima deo prizemlja i prvi sprat, dok se Odsek za primenjenu grafiku nalazi na drugoj etaži.
Horizontalne komunikacije najvećim delom raspoređene su oko unutrašnjeg atrijuma i na pojedinim mestima uz
samu fasadu (sprat 2, kako bi se učionice orijentisale ka severu). Glavni ulaz u objekat vodi pravo kroz atrijum u hol – multifunkcionalnu salu u kojoj mogu da se organizuju izložbe. Pozicioniran u dnu samog atrijuma ovaj prostor čini važan deo izdignutog prizemlja gde po potrebi izložbe mogu da se prošire i u spoljni prostor.
Najveći broj učionica je fleksibilan u pogledu spajanja i pregrađivanja, tako da je otvorena mogućnost da se po
odsecima izložbe organizuju i u samim učionicama.
Deo objekta u zasebnom korpusu na vrhu zgrade u potpunosti je vertikalnim komunikacijama povezan sa nižim etažama, ali isto tako otvoren je i prema spoljnom javnom prostoru ravnog krova i može i potpuno nezavisno da funkcioniše (čak i kada je fakultet zatvoren). U taj deo objekta smeštene su i funkcije koje mogu da imaju potrebu za nezavisnim korišćenjem, a to su višenamenski prostor – sala za predavanja sa 120 mesta sa garderobom, istorijsko odeljenje, kafić i prateći sanitarni sadržaji.
Radionice za drvo, metal i gips s obzirom na prirodu delatnosti i kabaste materijale smeštene su u suterenske etaže gde bi im i dopremanje teškog materijala za rad bilo olakšano u odnosu na etaže iznad.
Druga nagrada u iznosu od 10.000 USD dodeljena je radu čiji je autor Jelena Miletić, a koautor Aleksandar Slaviković, dok je
treća, u iznosu od 5.000 USD dodeljena studiju Zabriskie d.o.o. - Milka Gnjato, Ivan Zuliani, Nemanja Ćurčić, Fedor Jurić, Milena Katić, Ivica Marković i saradnicima Stefan Nešić, Dunja Knežević, Mihajlo Neimarević.
Određena su i
tri jednakovredna otkupa od po 1.666,66 USD.
Raspisivač konkursa je bila Vlada Republike Srbije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz podršku
United Nations Development Programme, a sprovodilac Udruženje arhitekata Srbije.
Do predviđenog roka predato je digitalno, ukupno 25 konkursnih radova.