Косанчићев венац - ревитализација

[jovanovm]

Kako je sada:

Kako bi moglo da bude leti... A i zimi, ako bi bilo veštačko zelenilo ili neke otporne vrste vertikalnog zelenila... Napraviću bolju montažu kad nađem letnju sliku.

Postoji jako veliki broj biljaka koje su zimzelene kod nas, čije lišće opstaje cele godine. Jedini problem tu je što ih Zelenilo ne koristi.

 

[Zuma]

Gabariti su jedan od potencijalnih problema.
Ovo je izgled ka Kosančiću ne ka Savi. Pritom najverovatnije neće ni ovako izgledati.
Cveće i zelenilo najverovatnije videti nećemo.
Sama zgrada nema veze sa revitalizacijom.

Generalno realni problemi su sledeći:
1. Ta strana ka reci je klizište. Zbog toga su (između ostalog) zaustavljani neki raniji građevinski projekti na ovom potesu.
2. Zgrada pored nje (broj 23) već je nagnuta prema Savi a kopanje još nije ni počelo.
3. Ispod zgrada na Kosančićevom vencu broj 19, 21 (koja se sada zida) i 23 u nivou Karađorđeve nalaze se podrumi sa svodnim plafonima od cigle koji "drže" celo to brdo. U kom su stanju ti svodni plafoni i da li oni mogu da izdrže postojeći i/ili dodatni teret to niko ne zna.
4. Dozvolu za izgradnju je izdala opština Stari grad, ukoliko se svi ne varamo, dozvolu za izgradnju na ovoj lokaciji ne može da izda opština, čak ne može ni grad. već dozvolu za izgradnju mora da izda Republika. Ako je ovo tačno, o čemu se ovde zapravo radi sve je jasno bez dalje diskusije.
5 . Na samoj tabli ne piše koliko će kojih nivoa (garaže, spratnost...) zgrada imati, što je sumnjivo samo po sebi.

Sve u svemu, valjda radnici neće izginuti, zgrade poleteti ka Savi i nadajmo se da će neko pametan i stručan dolaziti u kontrolu kako bi se izbegla materijalna šteta i daleko bilo gubitak života.

Ovom spisku treba dodati još jednu tačku. A to je da radnici sada buše i pobadaju čitav niz šipova tačno u jedini preostali deo varoškog bedema iz doba barokne rekonstrukcije Beograda, od 1717. do 1739.

Kad je bila aktuelna priča o Stambol Kapiji na Trgu Republike, probao da vidim šta se može saznati o ostatku varoških bedema koji su tada opasivali čitav "Beograd u šancu". Ispalo je da su zidovi koji drže padinu Kosančićevog venca zaista ostatak baš tog varoškog bedema. Naravno, vremenom popravljani, ali to ipak JESTE baš taj bedem. Prvo što sam mapirao i Zarićev plan grada i prve zaista geometarski precizne Austrijske mape na savremeni aero snimak Beograda, pa je ispalo da su ti bedemi prolazili baš ovuda. I drugo, što i ne mogu da budu na drugom mestu, jer je ovde isuviše veliki i strm, maltene vertikalan pad terena. Niko neće do temelja rušiti stare bedeme samo da bi negde dalje pravio novi bedem, a pogotovo ako je taj stari bedem ionako baš na mestu gde je i ranije postojao nagli pad terena, što je prirodno mesto za bedeme svakog utvrđenog grada. To bi bilo i skupo i besmisleno, i verovatno maltene nemoguće uzevši u obzir i klizišta i slične probleme koji bi se na takvim novim i naglim odsecima mogli pojaviti. Tako i su i ti Austrijski i kasniji Turski bedemi baš ovde, i to baš ovi koji se i danas još malo vide. Dakle i ovde imamo još jednu potencijalno veliku kulturnu i turističku atrakciju grada koju takođe ignorišemo i polako ponovo zagrađujemo. A sada očigledno i bušimo.

Cevasti metalni kavezi za šipove.

Pobijanje šipova.

Evo jedne zaista dragocene referentne aero fotografije visoke rezolucije Kosančićevog Venca, iz 1930. godine. Prostor je manje zaklonjen i izgrađen, pa se vidi više stvari. Kliknite za veću rezoluciju. Nevezano za ovu priču, zanimljiva mi je i do sada najjasnija fotografija ostataka "teretnog lifta" za dizanje robe od nivoa luke do nivoa Venca. Ovo je bilo VEOMA teško pronaći.

Prvo, vidi se da je ovde zaista klizište, i da je bilo tu još pre drugog svetskog rata. Pogledajte ogromni i izuzetno ojačani potporni zid sa tri potporna "rebra", koji ne postoji nigde drugde, sem ispod baš ovog placa, i koji je očigledno još tada držao čitav ovaj deo padine da ne otkliza nadole.

Na osnovu ove slike se može ucrtati i spoljna ivica tačne trase bedema (u ravni ulice) koja ide po liniji najvećeg preloma terena, a mestimično se ispod te linije bedemi i vide.

Ista trasa bedema ucrtana na Bingovom snimku iz malo većeg ugla i na savremenoj podlozi. Obratite pažnju na poziciju drveća u odnosu na crvenu liniju.

Evo kako je taj prostor izgledao 2020. godine kad je ranija zgrada srušena da bi zatim sve ostalo pusto i napušteno sledeće dve godine. Mašina za bušenje šipova se juče i preključe nalazila između drveta i niskog aneksa zgrade.

Nakrivljeno drvo je na samoj ivici tla, i tako ocrtava spoljnu ivicu bedema koji ustvari jedini i može da formira tako strm profil tla. Ono veoma naglo pada naniže. Bedem je dakle baš tu i ne može da bude nigde drugde.

I naravno, baš tu, u bedem pobijaju i šipove. Jer evo gde se nalazi mašina koja to radi. Levo vidite lice bedema.

Deo potpornog zida terase susedne kuće je odavno otklizao.

Na kraju, stabilizacija padine pobijanjem šipova očigledno jeste potrebna. Međutim moraju li pri tome baš da se unište i bedemi iz 1720. i neke godine? Sem, naravno, ako i oni u ovom delu nisu već otklizali nadole. U kakvom je stanju potporni zid iz 1930.? Da li Zavod za zaštitu spomenika aktivno prati ovo što se radi? Može li neko da nađe njihove uslove? Broj postoji u građevinskoj dozvoli.

 

[Zuma]

Evo građevinske dozvole, pa prečešljajte za detalje o objektu

ОДОБРАВА СЕ привредном друштву „МАISON ROYAL“ DOO, Београд – Врачар, Улица браће Недић 22, матични број 21427861,изградња двострано узиданог стамбеног објекта спратности По1+По2+Су+П+2+Пк, укупне бруто изграђене површине 1721,76 m² (надземно 907,30m²), укупне нето површине 1479,63 m², категорије Б, класификациони број 112221, у Улици Косанчићев венацброј 21 уБеограду, на кат.парц. број 3045 КО Стари град, са укупно четири стамбене јединице и четрнаест паркинг места.
....
Услови Завода за заштиту споменика културе града Београда 5228/21 од 16.12.2021. године.

Zgrada treba da ima TRI podzemna nivoa!? Na baš ovakvom mestu, i to sa klizištem?

 

[Zuma]

Da odgovorim na sopstveno pitanje.

U kakvom je stanju potporni zid iz 1930.?

Iako je izgledao izuzetno masivan, nema ga. Ili je ovde tokom rata pala bomba, ili je otklizao zajedno sa zemljom, ali kompletan, pošto mu nema ni traga. Trebalo je da bude tačno ovde gde je zemlja pod uglom od 45 stepeni.

 

[10k]

Svaka ti čast na analizi!

 

[gradjanin]

Mala opservacija, koja mozda nije tacna, ali mi deluje logicno: Zgrada K. venac br 19 nema dvovodni krov, nego je prema novoj zgradi krov trovodan. Pri tome je krilo koje je ka novoj zgradi "smaknuto", pa je na tom delu krov znatno nizi od ostatka zgarde. Ako je render nove zgrade tacan, pretpostavljam da je dobijena dozvola da se visinski nova zgrada usaglasi sa zgradom KV19. Tu je Zavod prevideo ovu situaciju - i to ili slucajno (neadekvatnim angazovanjem) ili namerno. Ne znam sta je gore! U tom slucaju front nove zgrade ka Karadjordjevoj ce vizuelno strcati - sa desne stane svakako jer je zgrada KV23 niza od KV19, a takodje i sa leve strane zbog tog nizeg krova. Tesko da ce moci da se slemena te dve zgrade vizualno povezu sa takvim prekidom. Mozda ce tek sa novobeogradske strane moci da se ta linija vizuelno "spoji". Jednog momenta sam pomislio da je mozda to krilo deo ovog placa gde se zida nova zgrada, pa ce se srusiti i dograditi sve do KV19, ali ako se pogleda na Bing mapi vidi se da je to integralni deo KV19. Zasto je taj deo zgrade originalno "ujeden", ne znam, ali se na katstarskom planu vidi da KP3045 na kojoj ce biti nova zgrada, jednim delom ide ispred bas ispred tog dela zgrade KV19. Medjutim, oblik ne daje mogucnost da se tu dogradi deo da bi se krovovi ispeglali. Mislim teoretski da, ali bi to izgledalo prilicno rogobatno, pogotovo gledajuci sa strane.

Kada smo vec tu, jos jedna interesantna stvar se vidi sa katastarskog plana, a poklapa se sa pricama koje su kolale pocetkom 2000-tih. Naime, pricalo se da je u planu da se provuce staza/vidikovac koji bi isao od Fruskogorske pa sve do placa na kojem treba da se zida Gradska galerija. To mi je uvek zvucalo cudno, ali se na katastarskom planu vidi da zaista iza zgrada ulice K. venac (front ka Savi), postoji trasa takve staze (oznacene plavim). Medjutim, ona je presecena bas placem 3045, pa samim tim takva mogucnost verovatno vise nije moguca. Zasto se to desilo, je drugo pitanje, kao i da li je bila mogucnost da to grad otkupi taj nedostajuci deo. Mozda se bas zbog toga i odustalo od te ideje. A da jeste, ta staza bi isla tacno po bedemu koji je pominjao Zuma u svom postu, i zaista je mogla da postane interesantna turisticka atrakcija koja bi povezivala barokni bedem, lagume, Savu, Gradsku galeriju i padinu K. venca...

Ovo su samo moje licne opservacije koje mozda nisu tacne, vise su plod vizualizacije, informacija iz proslosti i zelje da se od K. venca napravi intersantno javno dobro.

 

[Zuma]

Mislim da je plavo uokvireni deo ustvari maltene vertikalni odsek terena. Granice susednih placeva su razdvojene jer je taj deo neupotrebljiv i nepristupačan. Međutim ideja da se iskoristi vrh starih bedema je dobra i iako ne baš realna, jer bi zahtevala eksproprijaciju dela privatnih parcela. Verujem da bedem ide po placevima na višoj koti, pored te linije. I još su negde pomoćni objekti na samoj ivici. Doduše, sve bi to trebalo ispitati jer je teško pričati bez preciznog znanja kuda bedem ide i šta je od njega ostalo.

Moja ideja je bila da se za početak, i kao minimum, poslednji ostaci varoških bedema u Karađorđevoj ulici očiste od korova i šiblja, poprave, osvetle i da se definišu pristupne staze odakle se mogu sagledati. Dodatno na tim tačkama omogućiti pristup lagumima. Već bi to bila posebna atrakcija. Aktivirao bih i "lift" ako je to moguće

Lagum

Kopanje rupe za hotel

Uobičajena divna kombinacija Beogradskog peščara, zaostataka zidarskih intervencija u njemu kroz mnoga stoleća i bujnog zelenila koje isto toliko niko ne dira.

Da, sve bi to MOGLO da bude veoma lepo, ali ...

 

[Drakche]

Plasim se da ce da upropaste veliki potencijal ove padine, tako sto ce da grade uz nju. Bez obzira sto je zaklonjen nizom zgrada u Karadjordjevoj, ovo je i dalje cuveni gradski front, gledano sa reke.

 

[Kokili]

Doziđuje se kuća na ćošku, pored kuće Mike Alasa:

Pogledajte prilog 122980
Pogledajte prilog 122979

Loša stvar je što se radi "uklapanje po različitosti", tj. onaj idiotizam gde se novo mora razlikovati od starog (to se inače radi samo kod istorijski bitnih objekata i ostataka, hvala neznalicama iz Zavoda za uništavanje spomenika).
Dobra stvar je što, ako urade po projektu, vraćaju originalnu spratni visinu, prozore i fasadu prizemlju kao što je bila pre rata:

Pogledajte prilog 122978

Zgrada je u potpunosti srušena a tabla “nestala”. Čekamo novi izgled.

 

[Вожд]

» Osamdeset godina od rušenja Narodne biblioteke

Osamdeset godina od rušenja Narodne bibliotekeZavod za zaštitu spomenika kulture, prostornih kulturno-istorijskih celina, arheoloških nalazišta i znamenitih mesta na području grada Beograda

beogradskonasledje.rs

 

[relja]

Цртеж архитекте Завода за заштиту споменика културе града Београда Зорана Јаковљевића из 1975. године

(Завод за заштиту споменика културе града Београда)

 

[Дошљак]

Ово би био примеренији споменик библиотеци него онај зид који је Подрека предложио.

 

[Kailan]

Слажем се, ако се неће обнављати цела треба бар неки део да се обнови или прикаже. Реконструкција само улаза или фасаде (попут Шпанске куће) би омогућила да се унутра примени Подрекино решење које не би стварно личило на парк него имало меморијалну тежину

Једино што се поставља као питање јесте - што ми гурамо тог Подреку стално ако морамо да му мењамо и прилагођавамо решења да би заличило на нешто

 

[Bender Rodriguez]

Sve je bolje nego postojeća spomen-rupčaga koja ne služi ničemu sem da izgledamo kao klošari koji 80 godina nisu u stanju ni da se odluče šta da rade sa tim mestom.

Једино што се поставља као питање јесте - што ми гурамо тог Подреку стално ако морамо да му мењамо и прилагођавамо решења да би заличило на нешто

Verovatno ima neka poznanstva među ovdašnjim arhitektama i urbanistima ili možda i vlastima. Ima tu raznih klika.

 

[Homer Jay]

Možda je najedakvetnije za ovu temu:

Odabrano pobedničko idejno rešenje nove zgrade Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu (FOTO, VIDEO)​

Spojler: Nastavak teksta

Autori dipl. inž. arh Bojana Kovač Đurasinović, dipl. inž. arh. Miloš Đurasinović i saradnik mast. inž. arh. Aleksandar Čvorović osvojili su prvu nagradu u iznosu od 20.000 USD na konkursu za idejno rešenje nove zgrade Fakulteta primenjenih umetnosti, planirane u Karađorđevoj ulici u Beogradu.

Kako je navedneo u dokumentaciji, ceo koncept zasniva se na maksimalnom uklapanju objekta u istorijsko jezgro grada, ali i na tome da on, s obzirom na svoju namenu i broj korisnika, na postojeće vrednosti doda nove i učini taj prostor dodatno prepoznatljivim.

Novi objekat Fakulteta primenjenih umetnosti zamišljen je kao prostor koji bi kao okosnicu imao izdignuti unutrašnji atrijum. Sam ulaz na fakultet ovako bi bio zaštićen od kolskog saobraćaja. Ozelenjavanje tog središnjeg prostora takođe bi uticalo da sam pristup ulazu bude naglašen, prijatan i u potpunosti usmeren nasadržaje koje predstavlja.​

Atrijum bi bio pogodan za odmor i okupljanja, rad na otvorenom, izložbe na otvorenom, sve u zavisnosti od potreba i organizacije studenata.

Ovaj središnji otvoreni prostor omogućava uvođenje prirodnog svetla i prirodne ventilacije u sve delove objekta. Buka iz Кarađorđeve ulice svedena je na najmanju moguću meru, pa tako rad može da se odvija bez spoljnog ometanja.

Ravan ozelenjeni krov nenametljivo povezuje objekat sa okruženjem, a zajeno sa zatvorenim korpusom na njemu može da funkcioniše i potpuno nezavisno od režima rada samog fakulteta.

Odsek za vajarstvo nalazi se na izdignutom prizemlju i delimično u suterenu. Odsek za slikarstvo zauzima deo prizemlja i prvi sprat, dok se Odsek za primenjenu grafiku nalazi na drugoj etaži.

Horizontalne komunikacije najvećim delom raspoređene su oko unutrašnjeg atrijuma i na pojedinim mestima uz
samu fasadu (sprat 2, kako bi se učionice orijentisale ka severu). Glavni ulaz u objekat vodi pravo kroz atrijum u hol – multifunkcionalnu salu u kojoj mogu da se organizuju izložbe. Pozicioniran u dnu samog atrijuma ovaj prostor čini važan deo izdignutog prizemlja gde po potrebi izložbe mogu da se prošire i u spoljni prostor.

Najveći broj učionica je fleksibilan u pogledu spajanja i pregrađivanja, tako da je otvorena mogućnost da se po
odsecima izložbe organizuju i u samim učionicama.

Deo objekta u zasebnom korpusu na vrhu zgrade u potpunosti je vertikalnim komunikacijama povezan sa nižim etažama, ali isto tako otvoren je i prema spoljnom javnom prostoru ravnog krova i može i potpuno nezavisno da funkcioniše (čak i kada je fakultet zatvoren). U taj deo objekta smeštene su i funkcije koje mogu da imaju potrebu za nezavisnim korišćenjem, a to su višenamenski prostor – sala za predavanja sa 120 mesta sa garderobom, istorijsko odeljenje, kafić i prateći sanitarni sadržaji.

Radionice za drvo, metal i gips s obzirom na prirodu delatnosti i kabaste materijale smeštene su u suterenske etaže gde bi im i dopremanje teškog materijala za rad bilo olakšano u odnosu na etaže iznad.

Druga nagrada u iznosu od 10.000 USD dodeljena je radu čiji je autor Jelena Miletić, a koautor Aleksandar Slaviković, dok je treća, u iznosu od 5.000 USD dodeljena studiju Zabriskie d.o.o. - Milka Gnjato, Ivan Zuliani, Nemanja Ćurčić, Fedor Jurić, Milena Katić, Ivica Marković i saradnicima Stefan Nešić, Dunja Knežević, Mihajlo Neimarević.

Određena su i tri jednakovredna otkupa od po 1.666,66 USD.

Raspisivač konkursa je bila Vlada Republike Srbije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz podršku
United Nations Development Programme, a sprovodilac Udruženje arhitekata Srbije.

Do predviđenog roka predato je digitalno, ukupno 25 konkursnih radova.

Izvor: eKapija

 

[Drakche]

Ovo ne izgleda tako lose. Jedino sto se na renderu ne vidi bas najjasnije je veza zgrade fakulteta sa KV.

 

[outsider]

Ovim se FPN samo smešta u lepše i priličnije ruho, ali se ne rešava prostor fakulteta. I dalje će biti na više lokacija.

Sa ovo rendera (pogleda sa reke) reklo bi se da nema zgrade čije je građenje upravo počelo?

 

[Дошљак]

Мислим да је та зграда представљена на рендеру као објекат са кровом без прозора десно.

 

[zoran_m]

To svakako nije obuhvat konkursa.

 

[Drakche]

Ovim se FPN samo smešta u lepše i priličnije ruho, ali se ne rešava prostor fakulteta. I dalje će biti na više lokacija.

Sasvim je ok, ako je fakultet na vise lokacija.

Zgrada sa rendera nije nekakvo inovativno ahitektonsko cudo, ali su svi osnovni kiterijumu ispostovani, a to su visina objekta, koliko prostora sme da zauzima ukpno, povezanost sa Kosancicevim Vencem, otvorenost Kosancicevog Venaca iznad zgrade, ne prevelika upradljivost u odnosu na okolinu. Jedino sto bih krov zgrade ucinio javnim prostorom, ako to vec nije ukljuceno u projekat.

 

[outsider]

Sasvim je ok, ako je fakultet na vise lokacija.

Zgrada sa rendera nije nekakvo inovativno ahitektonsko cudo, ali su svi osnovni kiterijumu ispostovani, a to su visina objekta, koliko prostora sme da zauzima ukpno, povezanost sa Kosancicevim Vencem, ne prevelika upradljivost u odnosu na okolinu. Jedino sto bih krov zgrade ucinio javnim prostorom, ako to vec nije ukljuceno u projekat.

Studenti i profesori sa tog faksa se nikako ne slažu sa tvrdnjom da je sasvim ok da je faks na više lokacija. Ovde su trebali ili praviti objekat koji potpuno zadovoljava njihove potrebe ili ih seliti na lokaciju gde takav objekat može da bude napravljen. Onda bi ovaj prostor moga da bude bat za drugu građevinu ili da bude uklopljen u galeriju sa terasastim spuštanjem na Savu.

Ovakav projekat samo lepo izgleda, ali suštinski ne rešava ništa.

 

[Drakche]

Ok, takve interne stvari ne poznajem, znam samo da je u inostrastvu to sasvim normalno, jer nemaju sve klase iste potrebe. Govorim o ovom sto vidim na slici pobednickog rada.

 

[Дошљак]

Koje joш објекте користи ФПУ?

 

[outsider]

Sa sajta:
Портирнице
Краља Петра 4
011 32 85 082
Радно време (радним данима):
08.00–21.00 h
Карађорђева 15
011 32 85 501
Радно време (радним данима):
08.00–21.00 h
Слободанке-Данке Савић
011 24 22 884
011 24 23 406
Радно време (радним данима):
08.00–21.00 h
Косанчићев венац 29
нема број
Радно време (радним данима):
08.00–20.00 h
Tri su relativno blizu, ali i to je naopako. Jedna je kod Cvetkove pijace.
No, ok, dosta off topica, mogli su davno da im reše status bolje, a sada šta je tu je.
Ovde je dobro što se poštuje okolna spratnost i ne zaklanja KV.

 

[Kailan]

Зар није претходни конкурс овде предвиђао зграду ансамбла Коло?

Од свих бацања наших пара, ово бацање за конкурсе који се никад неће остварити ми је најувредљивије. Сад смо дошли до врхунца лудила кад се конкурси међусобно не поклапају само да се троше силне паре на рендере како би се људима замазале очи да се гради више него што је то случај