Косанчићев венац - ревитализација

[Duleban97]

Da dodam, suštinski se svodi na pažljivu obnovu fasada same zgrade, i pravljenja unutrašnjeg komemorativnog prostora ili mini muzeja ustvari šta god, to je sve za raspravu, ali da se odustane od toga da treba ostaviti takvu rupu tamo... Ne mislim apsolutno da je rupa sa dekingom i par panela najpošteniji niti najbolji način za komemoraciju! I ako bi uspeli u ovome i ako uspemo da rekonstruišemo staru zgradu Pošte to će stvarno biti dobre vesti.

 

[Дошљак]

Ако остане рупа, увек ће бити проблематична ограда. Ја бих урадио контуре зграде библиотеке од жице, и ту посадио пузавице, и обновио само улаз какав је био у оригиналу.

 

[Аполон]

Баш сам Акропољски музеј и имао на уму када сам писао свој претходни коментар, али не заборавити да су Грци имали далеко више маневарског простора него што би то био случај овде. Било би идеално да нова конструкција што мање заклања рушевине, али нисам сасвим сигуран да је овде то лако изводљиво без ширења парцеле на уштрб тротоара, ако не и улице.

У сваком случаку, контуром или (бар делимичном) обновом спољног оквира и савременом надоградњом у стаклу и металу (ако је могуће), рушевине би биле сачуване, скрнављене (бацаље отпада и слично) онемогућено, а простор максимално искоришћен, јер бисмо поред (делимично) очуваних руина и споменика добили и зграду за смештај музеја, можда и библиотеке и сл.

 

[sergio-m]

eto uglavnom se svi slazemo pa da organizujemo arhitekte i zasucemo rukave!

 

[Drakche]

Evo originalnog plana zgrade iz vremena kada je namena bila fabrika.
Mislim da detaljnije od ovog ne postoji.

 

[relja]

Još jednom: Nardona biblioteka se nalazi u Karađorđevom parku, u namenski projektovanom objektu.

Na Kosančićevom vencu se nalazila zgrada koja je "uvaljena" Narodnoj biblioteci, nakon što je vlasnik fabrike preplatio ratnu štetu i počeo da gradi moderan pogon u Bul. vojvode Mišića.
Država je bila voljna da gradi dvorce, "kamene palate", velelpne javne zgrade koje su trebale da prikažu njenu lažnu moć, veličinu i jedinstvo, ali za ključnu kulturnu instituciju je izdvojila ovo:

I takva nebriga je na kraju i dovela do ruševina u donjem delu kolaža.

Obnova zgrade fabrike kojoj je arhitekta Tanazijević dodao ukrase na fasadu dok su knjige slagane kao cepanice a srenjevekovni spisi ostavljeni nezaštićeni - je spomenik toj nebrizi.
Obeležje na tom mestu treba da ukazuje na tu nebrigu a ne da ističe - fasadu jednog adaptiranog neuslovnog objekta.
I ne, ne treba da ostane rupa.

 

[Аполон]

Свакако да део одговорности за овај књигоцид сносе и институције Југославије, које су поступиле неодговорно и показале се као неспособне.

Неке од тих слика су из периода припрема за евакуацију, ако ме сећање служи, тако да не стоји да су књиге изворно биле сложене као цепанице.

Свеједно, остаје чињеница да је држава градила све и свашта, укључујући и зграду Народног позоришта и читаву мрежу соколских домова, а није видела за сходно да изгради наменски објекат за потребе Народне библиотеке и Народног музеја.

 

[relja]

Zaista bih voleo da vidim te iste fotografije sa konkretnim objašnjenjem da su nastale prilikom priprema za evakuacijiu.

A što se tiče pozorišta... to je meni bila prva sledeća pomisao, pre nego što sam postavio onaj kolaž. Na stranu koliko je rebalo da se podigne to jedno pozorište, koliko je tu bilo donacija sa strane, koliko je pozorišta bilo u Beogradu 1941? Pogledao sam Politiku iz 1941, to je jadno. A "Manjež", današnje JDP, u kojem su se igrali "laki komadi" je bio smešten, kao što mu i samo ime kaže - u zgradu za jahanje konja...

Međutim, ne radi se o tome da su "institucije postupile neodgovorno" samo te 1941, već decenijama unazad.

Svima preporučujem da pročitaju knjigu "Kuća nesagorivih reči".

U njoj je hronološki navedeno koliko puta su upravnici NB tražili namensku, uslovnu zgradu, i kako su opisivali zdanje na Kosančićevom vencu, kao i kako se u njoj čuvaju kjnje i ostala građa...
To je da se čoveku stomak prevrne.

I još nešto - da li ste znali da je država plac na kojem je danas Dom vojske (Ratnički dom, Dom JNA) prvobitno bila namenila za zgradu Narodne biblioteke Srbije? Prioriteti...
Da li bi Univerzitetska biblioteka ikada bila izgrađena da nije bilo Karnegijeve fondacije? Naravno da ne bi.


Ljudi, nemojte da vas ta "lepa" fasada zavara. Ona je nebitna.
U tu zgradu Narodna biblioteka nikada nije ni smela da bude useljena... Kamoli da se tu sada nešto obnavlja.
Pročitajte knjigu.

 

[Ventilator_BGD]

Biblioteka nikad nece biti vracena u zgradu koja moze da ima spomenicku vrednost nestaloj srpskoj istoriji, ali izmedju ostalog da bude zajedno sa 2 stambene zgrade iza nje koje su takodje stradale poslednji delic u slagalici celine ovog istorijskog bloka. Sto se mene tice ja sam za obnovu svakog objekta koji je srusen a imao ne neku vrednost pod uslovom da upotpunjuje prostor u kome se nalazi, bolje to nego da se sutra pojavi onaj investitor koji vec gradi svoj neoroko-koko prekoputa pa da krene sa bogatstvom svojih ideja na takvom mestu. Ili neki podreka koji je sarlatan u drugom smislu.

A sama zgrada pored toga sto je spomenik ne mora da ima istu namenu, moze da bude galerija npr? U kontekstu k.venca. Moze da bude i kafe knjizara, poput vulkana, sta god. Mesto gde se odrzavaju knjizevne veceri, akusticni koncerti, funkcija muzeja primenjene umetnosti, galerije sanu i sl. Ima takvih mesta dosta po gradu, lako bi joj se nasla namena moze prakticno da bude bilo sta kao i okolne zgrade, totalno je nebitno.

 

[relja]

Nema spomeničku vrednost.
Naprotiv.
Zgrada je upravo deo razloga zašto je fond Narodne biblioteke zauvek uništen.
Vi posmatrate samo nestalu fasadu, previđate da je ta fasada bila ukrašena da bi se zanemarila činjenica da Narodna biblioteka nije dobila namenski građenu zgradu sa svim uslovima za čuvanje i proučavanje nacionalnog blaga i korišćenje njenog fonda, iako je to traženo mnogo puta.

Jer zgrada je prvo bila stambeni objekat, pa je kupljena za potrebe fabrike papira i kartona, a onda ju je država kupila da u nju useli ni manje ni više - Narodnu biblioteku, da skine taj "nebitni problem" sa dnevnog reda... sramota, i to svi treba da imaju na umu kada pričaju o ovoj zgradi.
Pa zamislite da se tako nešto danas uradi...

 

[Ventilator_BGD]

relja » 16 Apr 2021 09:18 am[/url]":1i7e31yg]Nema spomeničku vrednost.
Naprotiv.
Zgrada je upravo deo razloga zašto je fond Narodne biblioteke zauvek uništen.
Vi posmatrate samo nestalu fasadu, previđate da je ta fasada bila ukrašena da bi se zanemarila činjenica da Narodna biblioteka nije dobila namenski građenu zgradu sa svim uslovima za čuvanje i proučavanje nacionalnog blaga i korišćenje njenog fonda, iako je to traženo mnogo puta.

Jer zgrada je prvo bila stambeni objekat, pa je kupljena za potrebe fabrike papira i kartona, a onda ju je država kupila da u nju useli ni manje ni više - Narodnu biblioteku, da skine taj "nebitni problem" sa dnevnog reda... sramota, i to svi treba da imaju na umu kada pričaju o ovoj zgradi.
Pa zamislite da se tako nešto danas uradi...

Jedno drugo ne negira. Prvo mislim da biblioteku nije unistio nemar kao sto je to i danas slucaj nego sistematsko odricanje od sebe samih sto je bio karakter kraljevine koliko i sfrj, one su u medjusobnom kontinuitetu. Ali ne mislim ni da bi bolje prosli da je biblioteka dobila drugu zgradu, verovatno bi umesto ove samo par bombi vise uradilo isti posao na drugom mestu, posebno imajuci u vidu reci Lera koji je izdao naredjenje da je to jedan od glavnih ciljeva. Trece, postoje indicije da je neko biblioteku vec iselio, ima informacija na internetu o tome ali da ne spekulisemo - cinjenica je bila da je neposredno pre bombardovanja, na mestu cuvara bio zaposlen upravo nemac. (Sam Ler je skolu zavrsio u Pancevu). Mnoge stvari ovde su nedorecene mozda nikada necemo ni saznati, ali znajuci cinjenice o misijama koje su Nemci sprovodili po tibetu i egiptu (*to su cinjenice) ne verujem da bi takav bogat istorijski zalogaj prepustili unistenju.

Elem, neke stvari u okruzenju je takodje potrebno razraditi, ovaj greben oko mosta mi je kritican, neke kalkane treba tamo resiti na odgovarajuci nacin, evo nekih mojih predloga na brzinu, sa jednom obavezom da Brankov most dobije konacno ukljucenje ka gradu, to bi spasilo fudbal.

[/url]

[/url]

 

[relja]

Jedno isključuje drugo. Zgrada je potpuno nebitna.

I - Ler to nikada nije rekao, postoji sačuvan zapisnik sa saslušanja.
Radi se o izmišljotini koja se iznova prepisuje (i ja sam dugo verovao u nju, čak je i navedena u knjizi koju spominjem, ali - sa izvorom) i onda su se na osnovu te izmišljotine iskonstruisale najfantastičnije teorije. Šta sam ja tek čuo...

Činjenice govore same za sebe, izjave svedoka su sve razjasnile.
Zgrada nije gađana "u ranu zoru 6. aprila" kao što se može čuti i pročitati na puno mesta (pa i "na internetu", i to se stalno prepisuje, pogrešno), već je na nju tek u trećem napadu na grad tog dana, poslepodne, pala samo jedna zapaljiva bombica, iz snopa koji se rasuo iznad tog dela grada. Stanari okolnih zgrada su pregledali krovove i ugasili sve koje su mogli da nađu, ali ne i tu jednu koja je pala na krov zgrade Bibloteke. Zgrada je bila zaključana, niko je nije čuvao, bombica se naknadno aktivirala i započela požar. Taj popodnevni napad je bio usmeren na vojne ciljeve na pristaništu, Tvrđavi i u Donjem gradu, dovoljno je bilo da samo jedan avion jednu bombu ne izbaci na vreme... Da ne bude zabune, nije ovo nikakva abolicija Nemaca, oni su prvi bili svesni šta će da se desi kada stotine bombardera budu napale grad veličine tadašnjeg Beograda, ako gađaju vojne ciljeve raspređene po celom gradu. Nisu oni samo spalili fond Biblioteke, pobili su tada na hiljade ljudi, ovo je jedan od mnogih njihovih zločina.
Da su stvarno hteli da je gađaju, gađali bi je u prvom napadu, a tada od KV ne bi ostale dve cligle jedna na drugoj.

Mitovi nam ne trebaju, činjenice su sasvim dovoljne.


PS, ne slažem se oko "odricanja od sebe"... ne verujem u takav kolektivizyam. I vremenima pre dodeljivanja Vapine kuće Biblioteci i i vremenima posle, kao i danas, imamo i imali smo ljude koji su davali sve od sebe da doprinesu ovom društvu, ali i ljude koji su gledali samo svoj interes...bilo to da se obogate čerečeći ovu jadnu zemlju, bilo da samo otaljaju svoj posao i zadovolje formu.

 

[Вожд]

Постављах већ, али хајде..

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=TnN2s81CbWU[/youtube]


[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=EtUHUL92C6o[/youtube]

 

[Вожд]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=FOT1ZKb1rAQ[/youtube]

Rukopisi (ne) gore

 

[relja]

Da, knjiga se može naći i na Internetu. Moja jedina zamerka (i ne samo moja) je to što je autor nespretno preneo taj deo o izmišljenoj Lerovoj izjavi na saslušanju, i onda na osnovu nje izeno zaključak... ali makar je naveo izvor - neki katalog NB. Trebalo bi pronaći taj katalog i videti na šta su se u njemu pozivali, vremenom bi smo došli do izvora izmišljitine.

Ali knjigu svakako treba pročitati.

 

[Вожд]

Ми смо се око тога већ спорили, када сам поставио цитате из књиге овде, написао сам да ту наводну Лерову изјаву треба пронаћи и утврдити њену евентуалну веродостојност.
Уосталом чак важније од тога јесте намера да се Београд бомбардује терористички, са циљем да се не само изазову што веће жртве и материјална штета већ и што снажније казни престоница која је отворено одбацила приступање тројном пакту, те изазову страх и паника.

Свакако књигу треба прочитати.

 

[relja]

I ja sam dugu bio ubeđen u tu verziju, tako su nas i učili, ali ljudi su tražili i do sada niko nije pronašao taj dokument, a navodna izjava se i dalje citira.

 

[Вожд]

То је одговорност аутора, уосталом он се у последње време и бави разбијањем митова из националне историје..

Са друге стране, по мени, не бавимо се у довољној мери људским жртвама у Београду током рата, у овом случају жртвама немачких али и савезничких бомбардовања, заточеним, мученим и убијаним, њиховим судбинама. Надам се да ће Музеј Града Београда када добије своју зграду и почне се бавити својим послом у пуном капацитету и на то обратити пажњу.

 

[relja]

Imam i tu njegovu knjigu , samo da dođe na red.

A što se tiče "Kuće nesagorivih reči" naveo je izvore za sve, pa kao što sam i pre rekao, tako i za Lerovu izjavu ... mogao je i bez onog zaključka posle.
Ali to nikako ne umanjuje vrednost knjige.

 

[Вожд]

Тачно је, навео је изворе, а што се његовог тумачења тиче.. Понављам требао је пронаћи и проверити документ да би доносио коначан закључак, управо да би се избегле овакве расправе и дилеме.

Елем, што се тиче решења за спомен простор на Косанчићевом венцу, по мени би требало расписати озбиљан међународни конкурс и изабрати заиста најквалитетније.

 

[stf]

Ако уметник није фантазирао, зграда је након пожара 6. априла и даље стајала. Када је онда она порушена? Реља би вероватно могао да зна.

 

[relja]

Trebao je da proveri, ali nije... posle toliko ponavljanja, taj podatak se uzima kao tačan... a dokument niko nij evideo, iako su ga tražili, sačuvani zaspisnik (zapisnici) to ne sadrži.
Slično kao sa brojem od sedam hiljada streljanih u Kragujevcu. Samo još jedan od primera zašto su izmištotine štetne.


Slažem se, najbolje bi bilo da se raspiše međunardoni konkurs za obeležje, i da se rešenje traži dokle god se ne pronađe najbolje.

 

[Вожд]

Stf.

Сутрадан, дакле 7. априла, горела је Народна библиотека целог дана, али се пожар даље ширио. Изгорела је зграда на Косанчићевом венцу бр. 14, и пожар је захватио и зграду на Кос. венцу бр. 16, као и суседну зграду у Сребрничкој улици. Гар од хартије, као и поједине полусагореле листове, носио је ветар далеко и цела околина била је преплављена пепелом. У понедељак по подне ветар се полако стишавао. Помогао сам са својим сином једном старом учитељу и његовој госпођи да спасу своје ствари из партера зграде бр. 16, и видео сам да је у Народној библиотеки још увек беснео јак пожар и огромна ватра, која се сва сручила у подрум, пошто су међусобне конструкције прегореле и све се у подрум сручило. Народна библиотека је горела још y уторак и среду. Ветар је потпуно престао и ватра се није даље ширила, али Народне библиотеке није више било.

https://www.academia.edu/33587832/Ku%C4 ... _1838_1941

 

[Ventilator_BGD]

relja » 16 Apr 2021 10:46 am[/url]":2bg3egdf]Jedno isključuje drugo. Zgrada je potpuno nebitna.

I - Ler to nikada nije rekao, postoji sačuvan zapisnik sa saslušanja.
Radi se o izmišljotini koja se iznova prepisuje (i ja sam dugo verovao u nju, čak je i navedena u knjizi koju spominjem, ali - sa izvorom) i onda su se na osnovu te izmišljotine iskonstruisale najfantastičnije teorije. Šta sam ja tek čuo...

Činjenice govore same za sebe, izjave svedoka su sve razjasnile.
Zgrada nije gađana "u ranu zoru 6. aprila" kao što se može čuti i pročitati na puno mesta (pa i "na internetu", i to se stalno prepisuje, pogrešno), već je na nju tek u trećem napadu na grad tog dana, poslepodne, pala samo jedna zapaljiva bombica, iz snopa koji se rasuo iznad tog dela grada. Stanari okolnih zgrada su pregledali krovove i ugasili sve koje su mogli da nađu, ali ne i tu jednu koja je pala na krov zgrade Bibloteke. Zgrada je bila zaključana, niko je nije čuvao, bombica se naknadno aktivirala i započela požar. Taj popodnevni napad je bio usmeren na vojne ciljeve na pristaništu, Tvrđavi i u Donjem gradu, dovoljno je bilo da samo jedan avion jednu bombu ne izbaci na vreme... Da ne bude zabune, nije ovo nikakva abolicija Nemaca, oni su prvi bili svesni šta će da se desi kada stotine bombardera budu napale grad veličine tadašnjeg Beograda, ako gađaju vojne ciljeve raspređene po celom gradu. Nisu oni samo spalili fond Biblioteke, pobili su tada na hiljade ljudi, ovo je jedan od mnogih njihovih zločina.
Da su stvarno hteli da je gađaju, gađali bi je u prvom napadu, a tada od KV ne bi ostale dve cligle jedna na drugoj.

Mitovi nam ne trebaju, činjenice su sasvim dovoljne.


PS, ne slažem se oko "odricanja od sebe"... ne verujem u takav kolektivizyam. I vremenima pre dodeljivanja Vapine kuće Biblioteci i i vremenima posle, kao i danas, imamo i imali smo ljude koji su davali sve od sebe da doprinesu ovom društvu, ali i ljude koji su gledali samo svoj interes...bilo to da se obogate čerečeći ovu jadnu zemlju, bilo da samo otaljaju svoj posao i zadovolje formu.

Ja pricam da treba celu tu pricu staviti na stranu i obnoviti zgradu kao objekat koja je imala izvesnu arhitektonsku vrednost i kao resenje bi upotpunila prostor, kao i 2 stambene zgrade koje su stilski upotpunjavale prostor do nje kako bi se zaokruzila celina. Nista dalje vezano za ovaj arhitektonski deo.

Sta ce tu da bude skroz je nebitno, dal ce tabla, dal ce pratiti kontekstom funkciju, dal ce da bude galerija ne ulazim u to skroz je nebitno.

_______________________________________________________

sto se tice ovoga sto si napisao uglavnom se slazem (znam i za te price o 3-4 naletu iako bi ponovo podsetio da sam vise naklonjen verziji da su nemci opus preuzeli noc pre bombardovanja) osim ovog poslednjeg oko odricanja od sebe. Sistem koji nam je nametan imao je svrhu da postepeno rastace nacionalno bice, bez obzira sto je naravno u svakom od tih sistema postojao nacionalni faktor koji se tome opirao. Koliko je uspelo u tome nebitno je mozda je to cak nesto sto nas je sada bas osvestilo videcemo. Dzaba sto se neko koprca u pozadini kad je drzava zaduzena za cuvanje nacionalnog opusa, pa su knjige tada cuvane u uslovima u kakvim su cuvane i slike pre koju godinu dok je rekonstruisana zgrada narodnog muzeja.
Okvir price je taj da svaka okupacija ima svoje oponente ali nakon nekog vremena ako ne usledi opste oslobodjenje jedna ideja zamire a ljudi prestaju da budu svesni onoga sto je bilo, kao u Rusiji npr tamo je to najizrazenije. Iako fragmenti tog duha zdravim korenom sto bi reko Neofit mogu da se obnove.

 

[relja]

stf » 16 Apr 2021 01:59 pm[/url]":3kha11n8]

Ако уметник није фантазирао, зграда је након пожара 6. априла и даље стајала. Када је онда она порушена? Реља би вероватно могао да зна.

Ja sam tražio nemačke fotografije spaljene Biblioteke, to mi je postao "sveti gral" fotografija starog Beograda, ali, koliko god da su fotografisali po okupiranom Beogradu - izgleda da ovo delo superiorne arijevske kulture - nisu nikada.

Idi u neku od knjižara Službenog glasnika, Lagune, Delfi... izašla je knjiga "Bitka za Beograd" sa mnoštvom fotografija posledica bombardovanja (objašnjenja nisu baš kako treba).
Ima u njoj preko dve strane velika fotografija srušeng mosta, nemačkog pontonskog mosta (1941, definitivno) i celog kraja Varoš kapije iza...
Jasno se vide se i nagoreli (crni) ostaci zidova zgrade Biblioteke u punoj visini.
To je najjasnija koju sam video.

Biće da su zidovi u jednom trenutku srušeni zbog opasnosti, Nemci su na tome insistorali.
Verovatno postoji i pisani trag, možda sam i pročitao negde, pa zaboravio.
Obzirom da su na uklanjanju ruševina bili angažovani Jevreji i ratni zarobljenici, pitanje da li je ostalo svedoka i da li su ostala sačuvana sećanja na te radove.