Vidim da se opet rasplamsala polemika oko Biblioteke, i nije to jedina lokacija u gradu na kojem se lome koplja. Postoji svuda po svetu primera da su ruševine ostavljenje ili preuređene u nekakav memorijalni kompleks ili spomenik, nije to ništa preterano čudno, ali ipak mislim da je svaka građevina priča za sebe i da treba uzeti u obzir sve faktore i za svaku takvu ruševinu suočiti najbolje moguće argumente zašto da? ili zašto ne obnoviti neku ruševinu i ostaviti je da bude spomenik.
Po ovom pitanju uopšte nisam ostrašćen i nemam nikakav definitivan stav, čak štaviše imao sam ideju pre par meseci pre ove godišnjice, da pokušam na ovom forumu da pokrenem tu temu i čujem nekakve autentične i nadam se argumentovane stavove za i protiv. Ali moram da priznam da mi u poslednje vreme sve više i više sviđa ideja obnove zgrade biblioteke sa potpunim preuređenjem unutrašnjeg prostora modernim potrebama tj. potreba jednog takvog memorijala.
Prosto ta lokacija mi je toliko vredna, da mi je prosto žao da tamo zjapi nekakva rupa toliko dugo, a ni ovom verzijom nekakvog "muzeja na otvorenom" sa ovim dekinzima nisam oduševljen moram da priznam i nisam čuo još ni jedan ubedljiv argument zašto se ljudi tako strastveno zalažu za takvo rešenje? Mi po Begoradu prosto imamo previše ruševina, i ako se vodimo tom fatalističkom logikom, trebali smo sve maltene ostavljati u ruševinama kao spomenike i da proživljavamo svakodnevnu psihozu od toga. Previše mi sve to deluje pesimistički i fatalistički. I da se razumemo, ja nisam za neke radikalne promene, za neka post-moderna sranja, već za to da napokon kao nacija izađemo iz tog začaranog kruga i pokažemo snagu i vitalnost, ne zaborav, ali živost i vitalnost da.
Slušao sam i akademika Vuksanovića i on takođe podržava tu priču sa ovakvim spomenikom i kao po pravilu stariji ljudi tako fatalistički priznaju samo tu alternativu kao validnu i pokazuju neverovatnu tvrdoglavost, a argumenti barem po meni im nisu previše ubedljivi. Zašto se ne bi mogla obnoviti zgrada u istom izgledu i proporcijama, čak i sačuvati stari temelji (što je danas i te kako moguće i izvodljivo) i napraviti od te zgrade nekakav muzej, ili memorijal UPRAVO ako hoćete i isključivo sa tom tematikom bombardovanja biblioteke? Možemo napraviti celu priču od toga. Prema tome ne stoji onda argument, da ne želimo da "komemoriramo" ili da smo neosetljivi prema toj užasnoj tragediji (i ZLOČINU) samo ja to vidim i posmatram na drugačiji način, možda jer sam mlađi i gledam na te stvari drugačije, ne znam...
Kada poredim vrstu sadržaja i mogućnosti koji takav spomenik na otvorenom može da ponudi i sadržaj koji može da ponudi izgrađena zgrada je prosto nezamisliv... A čak nekakva slični memorijal ili spomenik može biti i inkorporiran u samu zgradu, kada bi temelji bili sačuvani!
Evo ovo je primer kako su to Grci uradili u novom Akropoljskom muzeju u Atini gde su podigli muzej iznad antičkih ruševina tako da nisu ništa uništili... Ovo je apsolutno izvodljivo, i samim tim u samim temeljima mogli bi imati nekakav izložbeni prostor i spomenik, uređen, sređen, dostojanstven... Gore bi imali zgradu koju bi izgradili 1/1 kao originalnu, a samu unutrašnjost biblioteke prilagodili tome da bude muzej na ovaj strašni zločin, mogla bi da ima i jednu svečanu salu sa određene kulturne i memorijalne aktivnosti Narodne biblioteke ili nešto slično. Hoću da kažem na ovakav način mogli bismo spojiti mnogo više funkcija i korisnih stvari i sve to na jedan dostojanstven način, bez da išta skrivamo, bez da se kao potomci ponašavamo nedostojno već sa najvećim pijetetom prema ovome. Na kraju krajeva za zgrada/spomenik GARANTUJEM kad bi se to sve završilo bi bila jedna od najposećenijih turističkih mesta u Beogradu. Gde bi svaki stranac mogao da uđe i sazna o svemu ovome, kao što maltene svaki turista koji dođe u BG poseti muzej Nikole Tesle ili tako neku sličnu lokaciju, i povrh svega na kraju, to bih lično video kao jednu malu ali vrednu pobedu NAS kao naroda, video bih da smo prebrodili određene stvari, da nam se vratila vitalnost i inat.. Em bi obogatili sam Kosančićev venac, em bi taj spomenik postao jedna od ključnih tačaka grada, važnih komemorativnih i kulturnih aktivnosti, prosto pregršt stvari...
Obradovao sam se, što je v.d Narodne biblioteke Srbije pisac Vladimir Pištalo koji se vratio iz amerike gde je bio profesor izrazio sličan stav upravo pre par dana po ovom pitanju, i iskren da budem podržavam to.
