Косанчићев венац - ревитализација

[relja]

Ne "verovatno", već sigurno - nisam.

Pre bilo kakvog donošenja stava o rešenju za sadašnju rupu, preporučujem čitanje knjige "Kuća nesagorivih reči" Dejana Ristića.

 

[sizif]

Реља, зашто је некадашња зграда НБС на Косанчићу срамота? Зато што је у њој раније била штампарија? Па и Народни музеј је у згради која је раније била банка. Србија и Београд су из Првог светског рата изашли разрушени, без пола одраслих мушкараца, књижни фонд разграбљен од стране Немаца и Бугара... Извини што смо те разочарали, па нисмо имали довољно пара за наменски зидану палату, него смо се сналазили како смо знали и умели.

Имали смо то што смо имали, не сумњам да би временом било изграђено много боље здање и да није било бомбардовања. Али имам утисак да код нас људи нису свесни временске компоненте и чињенице да је Краљевина Југославија постојала једва двадесетак година. То је као од 5. октобра до данас. Зато је оно што је у те две деценије направљено за мене импресивно. 1928. је, рецимо, направљен изванредан Завод за израду новчаница, по угледу на онај у Версају, само бољи. Силна јавна здања, попут Народне скупштине, Поште 6, Главне поште, Министарства железница, Ваздуплоховне команде... Само на територији Србије основане су четири фабрике авиона, десетак фабрика вагона, пољопривредних машина, у Раковици приватна фабрика камиона коју су комунисти преселили у Марибор... пар бродоградилишта, Клинички центар, Онколошки институт (трећи у Европи), неколико клиника и факултета...

Набрајам само делић онога што је урађено у само две деценије између два светска рата, како би мало прикочили када користимо речи попут "срамота". Није могло све.

 

[Ventilator_BGD]

relja » 28 Apr 2021 09:56 am[/url]":305wxh6c]Ne "verovatno", već sigurno - nisam.

Pre bilo kakvog donošenja stava o rešenju za sadašnju rupu, preporučujem čitanje knjige "Kuća nesagorivih reči" Dejana Ristića.

Sreca pa si u manjini iako to mozda nista ne znaci, nadam se da ce u ovom slucaju pobediti novi upravnik.

 

[relja]

sizif » 28 Apr 2021 11:58 am[/url]":rpbrvgbn]Реља, зашто је некадашња зграда НБС на Косанчићу срамота? Зато што је у њој раније била штампарија? Па и Народни музеј је у згради која је раније била банка. Србија и Београд су из Првог светског рата изашли разрушени, без пола одраслих мушкараца, књижни фонд разграбљен од стране Немаца и Бугара... Извини што смо те разочарали, па нисмо имали довољно пара за наменски зидану палату, него смо се сналазили како смо знали и умели.

Имали смо то што смо имали, не сумњам да би временом било изграђено много боље здање и да није било бомбардовања. Али имам утисак да код нас људи нису свесни временске компоненте и чињенице да је Краљевина Југославија постојала једва двадесетак година. То је као од 5. октобра до данас. Зато је оно што је у те две деценије направљено за мене импресивно. 1928. је, рецимо, направљен изванредан Завод за израду новчаница, по угледу на онај у Версају, само бољи. Силна јавна здања, попут Народне скупштине, Поште 6, Главне поште, Министарства железница, Ваздуплоховне команде... Само на територији Србије основане су четири фабрике авиона, десетак фабрика вагона, пољопривредних машина, у Раковици приватна фабрика камиона коју су комунисти преселили у Марибор... пар бродоградилишта, Клинички центар, Онколошки институт (трећи у Европи), неколико клиника и факултета...

Набрајам само делић онога што је урађено у само две деценије између два светска рата, како би мало прикочили када користимо речи попут "срамота". Није могло све.

Sizife, očigledno da još uvek nisi pročitao knjigu koju uporno spominjem.
https://www.academia.edu/33587832/Kuća_ ... _1838_1941
Ali, i ne razmišljamo na isti način.
Izgleda da si preskočio, par strana u nazad sam upravo to i napisao - u negativnom kontektu:
država jeste izgradila silne velelepne palate i javne zgrade, od ratne odštete, ali je Narodnu biblioteku gurnula u neuslovnu zgradu...
a Univerzitetsku bibilioteku smo dobili zahvaljujući Karnegijevoj fondaciji.
Ali, umesto Narodne biblioteke, vojska je npr dobila "Ratnički dom", a dok su invalidi prosili, uz blagoslov kralja, po portama crkava, dobila jei Generalštab - bogato ukrašenu "kamenu palatu".
Ne da "nije bilo para" nego je prelivalo.
To, izvini, nije u redu.

A što se tiče industrije pre rata mogu svašta da ti oponiram (počev od te četiri fabrike aviona) i šta je sve izgrađeno nakon rata umesto tih "preseljenih" fabrika posle rata, ali to nije ovde tema. Veruj mi, nije tako kako se danas romantičarski predstavlja.

 

[relja]

Ventilator_BGD » 28 Apr 2021 12:00 pm[/url]":1v1v5okt]

relja » 28 Apr 2021 09:56 am[/url]":1v1v5okt]Ne "verovatno", već sigurno - nisam.

Pre bilo kakvog donošenja stava o rešenju za sadašnju rupu, preporučujem čitanje knjige "Kuća nesagorivih reči" Dejana Ristića.

Sreca pa si u manjini iako to mozda nista ne znaci, nadam se da ce u ovom slucaju pobediti novi upravnik.

I ne znači.

 

[stf]

Ventilator_BGD » 28 Апр 2021 10:03 am[/url]":1hq2emr9]
Pa ajde sad da srusimo pola beograda zato sto nije na nivou arhitektonskog kvaliteta Beca ili Budimpeste i zato sto jelte nije na nivou vrednih ambijentalnih celina koje su po svetu referentne. Ako bi razmisljali kako ti razmisljas mogli bi da damo investitoru da preore kompletnu lokaciju k.v. i da napravi svetsko cudo, zasto da ne, jer sve sto je ostalo na kosancicevom vencu je cak i ispod nivoa vrednosti biblioteke.

Не знам како одговорити некоме ко до те мере приземно размишља и доноси паушалне процене без удубљивања у проблематику ствари и шири контекст.

Ја на овом форуму за све ове године и небројено пута колико је оваква расправа вођена нисам чуо са ваше стране нити један иоле смислен и разуман разлог који би оправдао обнову исподпросечне и неадекватне зграде. Једноставно не можете да сакријете да вам је жал за "старом зградом" само зато што је стара - једина побуда и да сем тога, не постоји нити једно разумно оправдање за обновити је.

 

[Ventilator_BGD]

Nisam rekao da je treba obnoviti samo zato sto je stara, nego zato sto je deo celine koju cini kosancicev venac a svakako ima odredjene arhitektonske kvalitete zbog kojih je vredi obnoviti ali ne SAMO zbog nje same nego I zbog celine u kojoj se nalazi. Onda posle toga idu drugi razlozi, istorijske kulturoloske i svake druge prirode. Ono sto je cilj je evocirati duh beograda jednog perioda tamo gde je to moguce i predstaviti na najbolji moguci nacin, prosto zato sto je malo prostora u ovom gradu gde je to moguce a stara savska padina je jedan od tih delova. Zar je to nedovoljan razlog? Postmoderne instalacije prozimaju ogroman ostatak grada ne vidim zasto bi bilo problematicno ne zeleti neko postmoderno maldinijevsko izpraznjavanje nad jednim ovakvim prostorom kakvih ima svuda okolo?

Inace tvoje dubokoumno vidjenje situacije nisam primetio da ima puno uticaja ako nista drugo onda nista vise ni manje od mog. Tako da ne bi se tako olako prepustao tako niskim intelektualnim opaskama posebno imajuci u vidu sta bi na ovo rekao jedan prosecan zastitar da je na nasem mestu a to bi verovatno bar za ovu lokaciju bilo referentnije i nadzemnije od mene i tebe zajedno a verovatno si ti taj kome se to ne bi svidelo.

 

[relja]

"Duh Beograda jednog perioda"... dati plac pored Narodnog pozorišta za vojnu zgradu, a Narodnu biblioteku ugurati u prvu privatnu zgradu koja je bila na prodaju....

 

[Дошљак]

И тад као и после рата, као и сад, више се марило за оружану силу и финансијску моћ него за културу.

 

[Vondarkhol]

Искрено, најбољи аргумент за зграду библиотеке је то што је изгледа "старо", што одражава тај дух (реч уопште није спорна, не мора уопште да се везује за конкретне прилике у нестабилној Краљевини Југославији) једног прошлог времена и као таква би се безболно уклопила у амбијент Косанчићевог венца. Свако модерно експериментисање типа Подрекин меморијални парк би уништило атмосферу те последње оазе старог Београда. Зашто се води и прича о обнови Ђумрукане, која реално има веома скромну архитектонску вредност? Па управо због целе те шире слике. Такође по мени би обнова имала и симболичан значај, да смо се уздигли из пепела као народ и друштво (колико год то било спорно данас).

 

[Вожд]

 

[Вожд]

Палата Ратничког дома није била само војна зграда, већ нека врста дома различитих културних и патриотских и спортских организација..

Оснивачи Дома су имали идеју да ова зграда постане седиште више националних културних и хуманитарних удружења, по угледу на народне домове у Чехословачкој, Пољској и другим државама. Тако су у оквиру здања своје место, поред Удружења резервних официра и ратника, нашли и други – Јадранска стража, Удружење добровољаца, Соколска матица, Друштво пријатеља Француске, Стрељачки савез, Ловачки савез, Клуб мачевалаца и Фонд удружења глумаца. Дом се састојао од просторија намењених раду бројних удружења, две велике сале за пријеме и ресторана, док су трећи и четврти спрат били у функцији хотела и намењени смештају гостију.

https://beogradskonasledje.rs/wp-conten ... ki_dom.pdf

Објекат је изграђен на плацу који је Општина Београда даровала бившим ратницима за летњу бициклистичку стазу Велосипедског клуба средствима и личним прилозима Удружења резервних официра и ратника Краљевине Србије између два светска рата.

http://www.odbrana.mod.gov.rs/sadrzaj.p ... drzaja=534


Народна Библиотека је апсолутно заслуживала адекватну зграду и желим да верујем да су људи у тадашњој администрацији имали у плану изградњу адекватне зграде за НБ четрдесетих, педесетих.. Уосталом избијањем Првог светског рата НБ се нашла у Капетан Мишином здању, део блага је евакуисан, део однет од стране окупатора а део пропао.
Међутим ко је 1920. могао претпоставити да ће Београд поново бити бомбардован, али 1939. јесте и морали су се правовремено вредни списи дислоцирати на сигурно, без обзира на то у каквој су згради били.
Као што вероватно нико није могао ни 1972. антиципирати НАТО бомбардовање 1999. А да је те 1999. примера ради НАТО пожелео да уништи зграду ВТИ у Катанићевој, па омашио и случајно погодио НБ.. Или не дај Боже баш са намером циљао културно благо овог народа bunker buster бомбама, би ли трезор НБС издржао?

Да не говорим о капацитетима библиотеке Града Београда, чији се фонд старих и ретких књига налази у предратној згради у Змај Јовиној улици.

 

[relja]

Znam da je Vožd čitao pomenutu knjigu, ali čisto radi ostalih članova foruma, prenosim:

Обнављање захтева за подизање наменског објекта. – До обна-
вљања захтева за подизање наменског објекта за потребе Народне би-
блиотеке довели су стални проблеми у вези са пријемом грађе, као и са
све већим бројем корисника библиотечких фондова.248 Иако су након
куповине 1921. биле потребне четири године делимичног адаптирања
како би била била отворена за кориснике и јавност, зграда Народне би-
блиотеке, упркос труду запослених, није могла да испуни све неопходне
стручне и безбедносне стандарде у смислу чувања, стручне обраде и
давања грађе на коришћење. Стога је управник Зечевић, 16. јула 1929.
године, Општем одељењу Министарства просвете упутио опсежан до-
пис – иницијативу за куповину плаца и изградњу наменског објекта за
потребе дугорочног смештаја националне библиотеке.249
Управник је у званичном обраћању најпре указао на чињеницу да
је здање на Косанчићевом венцу иницијално грађено за потребе фа-
бричког постројења предвиђеног за индустријску производњу пред-
мета од папира, те да су величина и распоред просторија тиме били
условљени. Такође, указао је и на недовољно чврсту конструкцију
појединих делова објекта који нису могли да издрже оптерећење
услед континуираног повећања библиотечких фондова и збирки.
Велике тешкоће стварала је и чињеница да је у здању националне
библиотеке постојала само једна читаоница општег типа, што је
припаднике на учне заједнице приморавало да своја истраживања
обављају делећи простор са студентима и другим корисницима.
Нису постојале ни одаје за коришћење старе и ретке библиотечке
грађе, односно картографског, фото и графичког материјала. Наро-
дна библиотека није располагала ни одговарајућим просторијама за
чување каталога, одлагање гардеробе, као ни собом у којој би кори-
сници и запослени могли да пуше (тзв. пушионицом).
Услед бројних недостатака објекта, на које је детаљно указао,
управник је предложио да се плац за ново, наменски грађено здање
Народне библиотеке, обезбеди у ужем градском језгру, „у крају од
[Народног – прим. Д. Р.] Позоришта и Руског цара па до Славије или
у непосредној близини тога простора.” У наставку дописа, управник
Зечевић је скренуо пажњу на плац који је, почетком тог столећа, већ
био обезбеђен за потребе Народне библиотеке и утврђен као локација
на којој је требало да буде грађено наменско здање за њен смештај.
Што се земљишта за Народну Библиотеку тиче, могло би се узети
у обзир још и ово: земљиште испод Позоришта (где је некад био
Велосипедски клуб), које је уступљено Друштву Резервних Официра
за некакав дом. То је земљиште раније, мислим 1906 године, било
уступљено Народној Библиотеци и били су већ израђени планови за
библиотечку зграду на том месту. После рата некако уступљено је то
земљиште Удружењу Резервних Официра за некакав дом. Међутим
нити је потребно то Удружење (треба га свакојако растурити) ни тај
дом. Библиотека је далеко преча.250
По свему судећи, изненађени чињеницом да је за мање од једне
деценије од усељења у ново здање управник Народне библиотеке ини-
цирао обезбеђивање земљишта за изградњу наменског објекта за дуго-
рочни смештај установе, надлежни у Министарству просвете оглуши-
ли су се о садржај његовог дописа. О ћутању администрације сведочи
и ургенција управника Зечевића коју је, са истоветним садржајем,
упутио 10. фебруара 1930. године.
Догађаји који су уследили показали су колико су ставови управ-
ника Зечевића били у супротности са приоритетима државе. На-
име, ускоро је изграђено здање Дома резервних официра (данашњег
Дома Војске Србије, на углу престоничких улица Француске и Браће
Југовића). Са друге стране, Народна библиотека је остала у објекту на
Косанчићевом венцу где је, 6. априла 1941. године, потпуно разорена
услед нацистичког бомбардовања југословенског главног града.
Свест о томе да Народна библиотека не ужива суштинску по-
дршку ресорног министарства није спречавала њеног управника да
редовно, у дописима на различите теме, указује на неадекватност
здања у коме се установа налазила од 1921. године, као и на потребу
обезбеђивања парцеле и средстава за подизање прве наменске зграде
за потребе дугорочног смештаја установе. Коначно, почетком 1932.
године, министар просвете формирао је посебну комисију стручњака,
која је требало да изврши преглед објекта Народне библиотеке на
Косанчићевом венцу. За чланове комисије именована су два профе-
сора Универзитета, Светозар Јовановић и Петар Мицић, као и слу-
жбеник Министарства грађевина, архитекта Димитрије Леко.
Осамнаестог марта исте године, чланови комисије поднели су
извештај министру просвете у којем, поред осталог, стоји:
Зграда показује знатне деформације у свима конструктивним
зидовима било услед њиховог неједнаког слегања било услед
преоптерећености. Том неједнаком слегању припомогла је и
расквашеност темеља. У сутеренским просторима, где су магацини
књига, констатована је влага, услед чега књиге пропадају, тим више
што ти простори немају ни довољно светлости ни вентилације.
Премештање ових магацина из сутерена у мансарду не би се могло
допустити из конструктивних разлога, због слабих међуспратних
конструкција и слабих зидова као и због опасности у случају пожара.
Мишљења смо да ова зграда, која је привремено могла послужити
као склониште књига, не одговара више својој намени, нарочито не
као библиотека, јер и диспозиција простора није ни најмање цели-
сходна.
Стање у коме се зграда сада налази захтева неминовно темељиту
оправку почев од темеља до мансарде. Ове оправке искључују сваки
парцијални рад, те би се библиотека морала потпуно иселити. Ова
би зграда, по извршеној темељној оправци, могла послужити за дру-
ге сврхе, а за Народну библиотеку треба приступити подизању нове
зграде која би и по диспозицији простора и у конструктивном по-
гледу задовољавала битне услове за једну библиотеку.251
Истога дана, управник Зечевић је упутио опсежан допис мини-
стру просвете, указујући да закључак стручне комисије недвосми-
слено потврђује утемељеност његове иницијативе за изградњу намен-
ског објекта за потребе националне библиотеке, а коју је покушавао
да покрене од 1929. године. Како ни током наредних месеци није било
реакције Министарства, управник је допис сличног садржаја упутио и
3. децембра, износећи и процену да је за куповину земљишта површи-
не око 3.600 квадрата, као и за подизање и потпуно опремање објекта,
потребно око 13.500.000,00 ондашњих динара.
Читав вишегодишњи напор управника Народне библиотеке да за
установу на чијем се челу налазио обезбеди наменски грађен објекат
окончан је неуспехом. О томе сведочи кратак запис у архиви Мини-
старства просвете, од 31. марта 1934. године, који је саставио начел-
ник Општег одељења М. Шеварлић. Запис гласи:
ПБр. 8852: Предмет се већ две године држи у евиденцији. Како ни
сада још нема могућности да се ова потреба задовољи, то привреме-
но у акта.
Тако је и један од последњих покушаја подизања наменског објекта
за потребе дугорочног смештаја Народне библиотеке на одговарајућој
локацији у престоници, који би вероватно допринео умањивању
последица нацистичког бомбардовања Београда и спречио њено потпу-
но уништење, што се државе тицало, био стављен ad acta.
Не мирећи се са таквим односом државних власти према основним
логистичким проблемима српске националне библиотеке, управник
Зечевић се по шести пут у тих неколико година, 16. јула 1934, обратио
Министарству просвете, још једним апелом да се размотри неопход-
ност подизања наменски грађеног објекта за дугорочни смештај На-
родне библиотеке. Како наредних месеци поново није било никаквог
одговора ни реакције, управник се 5. новембра исте године обратио
кнезу-намеснику Павлу. Детаљно образложивши историју, улогу и
значај националне библиотеке, као и основне проблеме са којима се
она деценијама суочавала, управник Зечевић упутио је молбу кнезу-
-намеснику Павлу да, у складу са својим законским овлашћењима,
али и општепознатом посвећеношћу култури и уметности, пружи
неопходну подршку националној библиотеци у решавању основног
и најзначајнијг проблема – непостојања наменски грађеног здања.252
Изостанак било какве темељније активности државних власти у
вези са решавањем тог питања пре избијања Другог светског рата на
територији Краљевине Југославије даје нам за право да закључимо да
ни обраћање првој личности државе, кнезу-намеснику Павлу, није до-
нело конкретне резултате.
Оно што је драгоцено поменути када је у питању вишедеценијски
напор управника у циљу изградње наменског здања за смештај нацио-
налне библиотеке, јесте и чињеница да је, у оквиру сâме установе, од
20. маја 1906. функционисао Фонд за подизање зграде Народне би-
блиотеке у Београду; налазио се на „приплоду код Државне хипоте-
карне банке”. Тако је, управо у јеку последњег покушаја да се дође до
наменског објекта, 1932. године, Фонд располагао средствима у износу
од 362.698,00 динара, од чега у злату 358.064,00, а у сребру 4.634,00 ди-
нара. О томе сведочи допис који је, 8. августа те године, Министарству
просвете упутио помоћник управника Народне библиотеке, Светозар
Матић, који је том приликом нагласио да никакви издаци из тог фонда
до тада нису чињени.253
Када се узме у обзир да је за читаву буџетску 1931. годину, на име
свеукупних материјалних издатака, Народна библиотека располагала
са свега 357.200,00 динара, очигледно је да је Фонд поседовао вредан
новчани износ, десетину суме која је 1921. била неопходна за купови-
ну здања Милана Вапе.
И овај податак указује на константну посвећеност библиотечког
особља и управника националне библиотеке тој установи. Упркос по-
све недовољним буџетским средствима, живећи скромно а радећи
самопрегорно, генерације библиотекара успеле су самостално да
прикупе значајна средства, као сопствени допринос дуго очекиваној
изградњи наменског здања за потребе Народне библиотеке. Тек су
потоње генерације дочекале тај велики тренутак: Народна библиоте-
ка Србије је 1973, 135 година након оснивања, први пут у својој дугој
историји, усељена у репрезентативан и функционалан објекат, на
Врачарском платоу у Београду, који је дело значајног југословенског
архитекте Иве Куртовића. Традиција самоорганизовања са циљем
обезбеђивања финансијских средстава, материјалних добара и услуга
неопходних за несметани рад ове установе обновљена је тек 2012, чи-
ном формирања Фондације Народне библиотеке Србије.254

I to nij esve, na još par mesta je navedeno da su svi upravnici tražili novu zgradu, i kao što znamo - ništa....

Još nešto:

Као што вероватно нико није могао ни 1972. антиципирати НАТО бомбардовање 1999. А да је те 1999. примера ради НАТО пожелео да уништи зграду ВТИ у Катанићевој, па омашио и случајно погодио НБ.. Или не дај Боже баш са намером циљао културно благо овог народа bunker buster бомбама, би ли трезор НБС издржао?

Mi malo "stariji" (i Vožd,pretpostavljam) se sećamo kako se SFRJ non stop bavila mogućnošću rata, čak se i održavala pshihoza i blaga paranoja da je tako nešto pre ili kasnije izvesno. Da li kao direktna agresija, ili kao posledica sukoba dva suprotstavljena bloka... Postojala je velika vojska u kojoj su služili svi punoletni muškarci, bile su vojne vežbe, civilna zaštita, zatim izgradnja skloništa, predmet "Odbrana i zaštita" u školama (gađanje iz vazdušnih pušaka, vrste naoružanja...), pored Titove slike imali smo i postere za opisanim znacima za uzbunjivanje, postojali su referenti za civilnu zaštitu po preduzećima, pisani protokoli o postupanju institucija u ratu.... tako da, jeste, u to vreme je "sistem" ozbiljno shvatao mogućnost rata, pa tako i bombardovanja Beograda. Što znači, NB je, u to vreme, znala kako će da postupa u slučaku ratne opasnosti i gde će i kako će vredne knjige i spisi biti čuvani. (pretpostavljam da je sve navedeno bilo i posledica gorkog iskustva haosa tokom sloma Kraljevine iz 1941. a i svakako da nam je dobro došlo 1999.)

 

[Вожд]

Написао сам да желим да верујем да су надлежни, дакле не управник НБ, већ министарство, влада, владар(и) имали намеру да адекватан начин реше питање смештаја НБ у деценијама које су следиле. Са друге стране, у књизи је детаљно описано шта су сви у ланцу одлучивања пропустили да учине у ситуацији непосредне ратне опасности и да је евакуација била предвиђена тек..Знамо када.

Што се тиче плаца, не видим проблем у опредељивању оног на коме је изграђен за Ратнички дом, уосталом чак и за време окупације се разматрало измештање из неадекватне зграде у Француској улици 36 и смештање у постојеће објекте, Соколског друштва Матица или Дома Св. Саве до (наводне) изградње нове на плацу на углу Краљевог трга и Вишњићеве улице или на плацу на углу Југовићеве, Симине и Капетан Мишине улице.

Је ли евакуисана Универзитетска библиотека, која је за тадашње прилике имала солидан дом, захваљујући Карнегијевој задужбини? Није.

А Градска?

Почетак рата Библиотека је дочекала у свом простору, у згради у улици Кнегиње Љубице 1, данашњој Змај Јовиној, коју је за потребе Библиотеке и Музеја откупила Општина, а у коју су се ове институције уселиле у мају 1935. године. Осим Музеја касније је у састав библиотеке ушао и Архив града.
У бомбардовању Београда у априлу 1941. године, зграда у Змај-Јовиној улици је тешко оштећена запаљивом бомбом, након чега је страдао велик део културног блага који је био складиштен у музеју и библиотеци. Организован акцијом запослених и грађана највећи део библиотечке збирке је ипак је остао неоштећен. Том приликом у бомбардовању а потом и пожару који је уследио уништено је 3.978 а оштећено 2.708 књига.

Уосталом ни музеј Кнеза Павла (настао 1935. спајањем Народног музеја КЈ и Музеја савремене уметности) није дислоциран и рат је провео отворен, у згради која је иако боља, 1941. такође могла проћи као зграда НБ.





Не говорим о вежбама ОНО и ДСЗ, већ о томе да се библиотека градила за изазове тог времена и није се у технолошком смислу антиципирао рат 21. века, питам се, би ли трезор НБ издржао директан погодак bunker buster бомби и је ли културно благо дислоцирано 1999. у неки такав изграђен ван Београда у време СФРЈ или СРЈ..

 

[relja]

Iz prenetog, jasno je da su "nadležni" sve vreme ignorisali ponovljene zahteve da se obezbedi uslovna zgrada. Tu je kraj svakom nadanju da je bilo drugačije.

Ja vidim problem u opredeljivanju placa. To što su neka civilna ili skoro paravojna udruženja dobila po jednu prostoriju ne čini taj vojni "dom kulture" prioritetnijim od Narodne biblioteke.

Evakuacija je druga priča. Ovde se radi o tome da je nacionalno blago bilo pohranjeno u neadekvatnu zgradu koja nije imala odgovarajuće prostorije ... pa za bukvalno sve svoje funkcije, pa tako i za čuvanje vrednih rukopisa... ili da ima uređeni požarni put - prilaz (po svedočenjima,vatrogasci su vodu uzimali iz Save...).

A ovo u vezi zgrade iz 1970-tih i današnjih bombi... pa to je već malo preterano. "Direktan pogodak bunker buster bombe" u bi značio da neko namerno gađa trezor Narodne biblioteke (civilni cilj, stanovu kulture) sa municijom za uništavanje čisto vojnih utvrđenih ciljeva... uz sve gadosti koje su radili i koje i dalje rade po svetu, teško mi je da zamislim da bi agresor tako nešto isplanirao i pokušao.

 

[sergio-m]

jedna naka jedna vaka...
google bilder kostenlos

 

[Drakche]

Ispred OS Kralj Petar I je mogao biti trgic ili parkic, ali su odlucili da postave onog brutalistickog monstruma.

 

[relja]

Drakche » 29 Apr 2021 03:42 pm[/url]":1lsik2yl]Ispred OS Kralj Petar I je mogao biti trgic ili parkic, ali su odlucili da postave onog brutalistickog monstruma.

Pa nije "Staro zdanje" bilo srušeno da bi tu ostala otvorena površina. Uostalom, Kalemegdanski park je odmah tu preko ulice...

 

[Dzangrizalo]

apropo "brutalističkog monstruma" kod škole Kralj Petar I: verovali ili ne, iako je zgrada iz pedesetih godina - stanovi imaju strukturu salonaca sa sve odvojenom spavaćom sobom i odvojenim ulaznim vratima za poslugu

 

[relja]

Ta zgrada je bila namenjena službenicima Ministarstva spoljnih poslova - diplomatama koje su i imali obavezu da prave prijeme za goste i koji su se često selili ... otud široki hodnici i stepeništa - za lakše unošenje i iznošenje kabastih stvari.

 

[Вожд]

Без доказа можемо само претпостављати је ли било намере да се изгради нова зграда НБ у времену које је долазило или не.

Тај плац су добили они, али било је још пуно празних за зграду НБ, када би градња требала почети лако би се определио неки други. Уосталом за Ратнички дом је удружење већ сакупило новац.

То да зграда НБ на Косанчићевом венцу није била подесна је одавно познато, то су и савременици добро знали, не знам шта је ту спорно.
Као што до данас нисмо адекватне зграде НМ, ИМС, МГБ и друге..

Евакуација, односно изостанак исте је једнако битна чињеница, то није учињено са националним благом већине институција и остало је на милост и немилост нацистичким бомбама.


Нисам баш сигуран, када Збигњев Бжежински, саветник председника Линдона Џонсона и саветник за националну безбедност председника Џимија Картера, у својој књизи напише да (парафразираћу, давно сам читао "Таблу") ради промене друштвено политичког поретка источноевропских земаља треба играти на карту међунационалних сукоба, ко зна шта им све може пасти на памет.. Зашто да не и брисање културног наслеђа једног народа.

 

[Вожд]

О Мацуриној згради у Краља Петра од 22:39..

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=EDJE9YKw3Bs[/youtube]

Milorad Macura - Moderna arhitektura Srbije

 

[relja]

Вожд » 29 Apr 2021 06:29 pm[/url]":mkr5ns4b]Без доказа можемо само претпостављати је ли било намере да се изгради нова зграда НБ у времену које је долазило или не.

Чисто да отклонимо такву недоумицу
стр 42

76 Могло би се рећи да је Стојан Новаковић био „добри дух” Народне библиотеке
Србије. Не само што је био један од најзначајнијих руководилаца ове установе,
једини који је ту дужност обављао у два мандата, већ је и касније, током богате
државничке каријере, брижљиво бдео над њом. Док је био министар просвете и
црквених послова, Народна скупштина је, на његов предлог, усвојила први За-
кон о Народној библиотеци и Музеју, 1881. године. Такође, Министарски савет је
1909. године, управо током председавања Стојана Новаковића, донео одлуку да
се плац у Позоришној улици у Београду (у данашњој Француској улици) додели
Министарству просвете и црквених послова ради подизања наменске зграде за
смештај Народне библиотеке. Народна библиотека Србије је, у септембру 2015.
године, обележила стогодишњицу смрти Стојана Новаковића репрезентативном
изложбом чији је аутор био историчар и стручњак националне библиотеке, Ду-
шан Никодијевић.

Али, приоритети су били другачији...

И онда једна запаљива бомбица, из великог снопа, падне на кров од црепа који и иначе прокишњава и запали дрвену констукцију, па се пожар прошири на полице које придржавају таванице са којих и овако под тежином књига отпада малтер, и онда на силни папир којим је испуњена та зградица.

Да ли је ноирмално да један народ који се толико дичи својом историјом и одбраном својег писма. идентитета и културе, своје јединствене и непоцењиве среднјевековне рукописе, библиотеке и заоставштине својих великана, све објављене књиге, сваки примерак штампе, оригиналне нотне записе итд, итд... смести и потом настави да нагурава у овакву зградицу? И након тога да неко ту неусловну половну зградицу, наш допринос трагидији и ненадокнадивом губитку, проглашава за "наслеђе" и хоће да је - обнови?
Лудило.

 

[Пантограф]

Pa dobro, Relja, nije baš da ulaganje u vojsku u tim uslovima nije imalo smisla. Realno, trebalo je da kupe mnogo više od 40-ak tenkova, ali avaj, sredstva su ograničena, a potrebe velike. Nije baš da nisu gradili javne objekte onomad. A imali su da podižu i Skoplje, Banjaluku... pa nije baš moglo da preliva za Beograd.

 

[relja]

Али, овде се није ни радило о правом улагању у војску, нити само о Београду. Па то је - Народна библиотека. Неке ствари се једноставно не могу стављати у исту рава. Већ сам написао и поновићу: грађене су раскошне грађевине да прикажу лажну величину, моћ и јединство државе. Тада, додуше као и у наше време, та инвестициона улагања у културу су била поседња брига... нико ме не може убедити да су "Ратнички дом", "Камена палата", Гардијски дом у Топчидеру, зграде пошти, министарстава... битније од онога што је заувек изгубљено 6. априла... поготову са ове дистанце.