Šta je novo?

Косанчићев венац - ревитализација

Bukira +1 :)
Što ne priupita nekog za one enigmatske šahtove sto vire iznad kaldrme :roll:
 
Предпостављам да још нису набавили одговарајуће шахтове.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=470146#p470146:iql7rrd8 je napisao(la):
boca-ica » Uto Avg 08, 2017 10:55 pm[/url]":iql7rrd8]Bukira +1 :)
Što ne priupita nekog za one enigmatske šahtove sto vire iznad kaldrme :roll:
Već su otišli skoro svi radnici kad sam prošao tuda. Ali sam primetio da nekoliko šahtova stoji samo ovlaš namešteno, više kao poklopac da neko ne upadne. Verovatno čekaju drugu ekipu koja će postaviti nove šahtove, a kako će oni izgledati, videćemo, nadam se, ubrzo.
 
....da nekoliko šahtova stoji samo ovlaš namešteno, više kao poklopac da neko ne upadne....

Bice da je tako.... da su ti šahtovi verovatno planirani za okolne ulice ....pa da ih iskoriste za obezbedjenje dok ne stignu na red
u tom slučaju to bi bilo za pohvalu :kk:
jer da se samo rupu šahta trakama ogradi ......opet bi neko ili nešto lako u nj. upao.... i eto belaja ....
:sesir:
 
Kaldrma na KV je skracena za jedno 5-6 metara (ka Pop-Lukinoj) u odnosu na pre rekonstrukcije.

 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=470534#p470534:4trjha59 je napisao(la):
milos.tro » Čet Avg 10, 2017 4:28 pm[/url]":4trjha59]
autor fotografija: Momir Tomic

Taman sam hteo da kažem kako si se ponovio sa foto opremom kad ono nisu tvoje slike :D
Elem pohvale za autora
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=468797#p468797:2pul3foe je napisao(la):
predragmilovanovic » Sre Avg 02, 2017 12:56 am[/url]":2pul3foe]Као мали допринос овом форуму, који ми је био од посебне користи током претходних месеци, прилажем своју пројектну идеју за локалитет бомбардоване Народне библиотеке.

У питању је мастер пројекат, односно мастер завршни рад који сам успешно одбранио 5. јула на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.

У наставку су опис пројекта, визуелизација, линк до приказа целокупног пројекта и коментари комисије у саставу:
Дејан Миљковић, проф. (ментор), др Миодраг Несторовић, проф. арх. и др Зоран Ђукановић, в. проф. арх.

--

Опис пројекта:

Локалитет бомбардоване Народне библиотеке са собом носи слојеве великог временског и садржајног распона, од археолошких налаза римских терми до остатака Народне библиотеке, које треба на одговарајући начин да презентује, a с обзиром да се притом налази у окружењу од изузетне културно-историјске важности које је под заштитом, несумњиво је да је архитектонско-урбанистички подухват пројектантски веома деликатан. Циљ је успоставити складан однос између традиционалних вредности историјског амбијента и савремене архитектонско-урбанистичке интервенције у духу новог времена.

Срушена зграда Народне библиотеке представљала је леп пример мале класицистичке палате из друге половине 19. века. Иако је близак став да решење пројектованог комплекса треба да истакне коначност страдања пре свега књига и рукописа, а не зграде библиотеке, постојеће рушевине зграде су материјално сведочанство страдања и пропасти, те се према њима треба односити са потребном пажњом. Идеја је да срушена зграда добије нови живот, али не тако што би била реконструисана или њени остаци конзервирани те као такви презентовани, већ тако што би се постојећа опека од којих је зграда изграђена, употребила као градивни елемент у стварању новог комплекса. Опека би била употребљена за формирање основног, конститутивног потеза и носиоца концепта - потеза који почиње степеништем које се спушта до античког слоја образујући подземну етажу а потом уздиже у виду меморијалног зида уз забате суседних објеката. На тај начин би срушена зграда наставила да живи у новом облику, чувајући сећање на тамну прошлост и пружајући наду у светлију будућност.

Препознат је и потврђен потенцијал да разрушени део блока буде обликован као јавни простор - трг, уређен јединствено са вишеспратним објектом јавне намене позиционираним непосредно уз забате суседних објеката, док се испод простире подземна етажа у којој се баштине сви трагови, до најнижег античког слоја. Новопројектовани комплекс тако у хоризонталном и у вертикалном плану чине по три целине. У хоризонталном плану то су: степениште, плато и приземље објекта; а у вертикалном плану: подземна етажа, плато и надземне етаже објекта.

Материјализацију комплекса поред постојеће опеке и камена чини комбинација армирано бетонске и челичне конструкције које су у стању да на најадекватнији начин савладају потребне распоне. Фасада објекта, под у подземној етажи и ограде су стаклени. Стакло се уводи из разлога што као транспарентан материјал омогућава несметану визуелну комуникацију и побољшава визуелни контакт са окружењем, како дању, тако и ноћу када вештачки извори осветљења нарочито долазе до изражаја. Простор тиме поприма карактер посебног и препознатљивог амбијента, истовремено и као целина, али и као скуп појединачних, мањих, микроамбијената.

Објекат је опремљен свим савременим техничким системима, те је као такав у стању да одговори на планирану намену и све режиме коришћења.

Комплекс је приступачан из околних улица, са пројектованим нивелетама и рампама прилагођеним свим категоријама корисника. Пројектним решењем није предвиђено обављање моторног саобраћаја унутар комплекса, односно због специфичних садржаја није предвиђено постојање паркинг места у оквиру парцеле, изузев могућности приступа службеном улазу који је лоциран одмах уз Сребреничку улицу.

Без духовне надградње, архитектонско дело остаје на нивоу потенцијално лепог али празног оквира. Духовни флуид који носи нека грађевина, а који се изузетно тешко постиже је оно што што архитектуру и архитектонско дело чини неописивим. Уз меморијални карактер, комплекс поседује изразиту употребну функцију која се огледа у реализацији програма из културе, научних и уметничких активности. Могло би се рећи да не постоји логичније место у Београду где би уметници требали да бораве од Косанчићевог венца који је био дом и Прве цртачке и сликарске школе Кирила Кутлика. Пројектовани комплекс тиме добија епитет хармоничног вишенаменског простора у корелацији са културно-историјским вредностима које представља, узимајући у обзир и саму његову локацију, односно окружење у коме се налази.

Тако место страдања поново постаје место стварања, ново жариште и епицентар културног живота града.

--

Линк до приказа целокупног пројекта:
https://issuu.com/predragmilovanovic/docs/predrag_milovanovic_master

--

Коментари комисије:

др Зоран Ђукановић, в. проф. арх.
Волим кад се студенти баве малим објектима, а великим темама. Ово је велика тема, једна од најзначајнијих и најотворенијих рана овог рада. Морам признати да мене лично импресионира начин на који сте Ви приступили решењу. Врло умерено, врло скромно, са мало грађеног а са пуно респекта према читавом амбијенту. Чини ми се да Ваша архитектура у правом смислу те речи јесте site-specific архитектура. Извађена са овог локалитета она заправо престаје да постоји, ову архитектуру је немогуће копирати и зато мислим да сте постигли добар резултат. Достојанствен, умерен став пун респекта према ономе што тај амбијент јесте већ, а са друге стране са огромном жељом да се тај простор некако залечи. Ово није само боквица, ово је један мало озбиљнији архитектонски захват. Ова локација тражи храброст и мислим да сте је Ви показали таман онолико колико треба, и у том смислу моји комплименти за ово што сте урадили. Што се мене тиче, мислим да сте урадили један успешан пројекат. Овај рад показује да је могуће постићи оно "мање је више". Студенти обично хоће на својим дипломским радовима да испројектују целу планету ако би тако могло. Ова Ваша умереност да се дејствује у једном ограниченом простору, са мало средстава а са добрим ефектом показује да сте урадили један добар пројекат.

др Миодраг несторовић, проф. арх.

Овде можемо само да се прикључимо оваквим закључцима. Професор Ђукановић је лепо закључио да ово треба практично стварно подржати. Био сам слободан да ментору сугеришем да је ово једна лепа визија која је уствари кроз једну анализу коју сте Ви дали Вашом тезом уствари доведена до краја, апсолутно. У смислу идеје мислим да је ово пун погодак имајући у виду да сте пружили опсервације везане за неке ауторитете који су дали одређена гледишта на тој позицији, која је осетљива, софистицирана позиција. По мом мишљењу, Ви сте то успели, морам да кажем, за разлику од њих.

Дејан Миљковић, проф. (ментор)

Све је комплетно и све је заиста онако како су чланови комисије прокоментарисали. Од онога што сам ја до сада виђао, од доста студентских радова и интервенција на овом простору, мислим да је ово најзрелије решење, практично могуће за реализацију.


Свако добро желим! :)
file.php


Ja bih na tvom mestu pocepao diplomu. Kao sto earthmoving rece, tvoj rad je dokaz da taj fakultet treba rasformirati. Ja nisam arhitekt, ali puno putujem I spadam u 99.99% onih koji bi ti momentalno ponistili diplomu. Ja ne mogu da zamislim nekog stranca turistu u BG koji bi video ovakvu fotografiju I to mesto stavio u spisak zelja, a jos manje stranca koji se na ovom tvom parkingu slika I postavlja tu sliku na Fejsbuk. A iskreno, ti jel mozes da zamislis?
 
Obožavam vas koji tako olako barate sa brojevima. Čuj 99,99% !? Pa samo ovde na forumu (gde je merodavniji uzorak za to šta je "lepo za grad") se više ljudi izjasnilo da je ovo sasvim OK rešenje.
 
DraganSt":3ggh03oo je napisao(la):
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=468797#p468797 je napisao(la):
predragmilovanovic » Sre Avg 02, 2017 12:56 am[/url]":3ggh03oo]Као мали допринос овом форуму, који ми је био од посебне користи током претходних месеци, прилажем своју пројектну идеју за локалитет бомбардоване Народне библиотеке.

У питању је мастер пројекат, односно мастер завршни рад који сам успешно одбранио 5. јула на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.

У наставку су опис пројекта, визуелизација, линк до приказа целокупног пројекта и коментари комисије у саставу:
Дејан Миљковић, проф. (ментор), др Миодраг Несторовић, проф. арх. и др Зоран Ђукановић, в. проф. арх.

--

Опис пројекта:

Локалитет бомбардоване Народне библиотеке са собом носи слојеве великог временског и садржајног распона, од археолошких налаза римских терми до остатака Народне библиотеке, које треба на одговарајући начин да презентује, a с обзиром да се притом налази у окружењу од изузетне културно-историјске важности које је под заштитом, несумњиво је да је архитектонско-урбанистички подухват пројектантски веома деликатан. Циљ је успоставити складан однос између традиционалних вредности историјског амбијента и савремене архитектонско-урбанистичке интервенције у духу новог времена.

Срушена зграда Народне библиотеке представљала је леп пример мале класицистичке палате из друге половине 19. века. Иако је близак став да решење пројектованог комплекса треба да истакне коначност страдања пре свега књига и рукописа, а не зграде библиотеке, постојеће рушевине зграде су материјално сведочанство страдања и пропасти, те се према њима треба односити са потребном пажњом. Идеја је да срушена зграда добије нови живот, али не тако што би била реконструисана или њени остаци конзервирани те као такви презентовани, већ тако што би се постојећа опека од којих је зграда изграђена, употребила као градивни елемент у стварању новог комплекса. Опека би била употребљена за формирање основног, конститутивног потеза и носиоца концепта - потеза који почиње степеништем које се спушта до античког слоја образујући подземну етажу а потом уздиже у виду меморијалног зида уз забате суседних објеката. На тај начин би срушена зграда наставила да живи у новом облику, чувајући сећање на тамну прошлост и пружајући наду у светлију будућност.

Препознат је и потврђен потенцијал да разрушени део блока буде обликован као јавни простор - трг, уређен јединствено са вишеспратним објектом јавне намене позиционираним непосредно уз забате суседних објеката, док се испод простире подземна етажа у којој се баштине сви трагови, до најнижег античког слоја. Новопројектовани комплекс тако у хоризонталном и у вертикалном плану чине по три целине. У хоризонталном плану то су: степениште, плато и приземље објекта; а у вертикалном плану: подземна етажа, плато и надземне етаже објекта.

Материјализацију комплекса поред постојеће опеке и камена чини комбинација армирано бетонске и челичне конструкције које су у стању да на најадекватнији начин савладају потребне распоне. Фасада објекта, под у подземној етажи и ограде су стаклени. Стакло се уводи из разлога што као транспарентан материјал омогућава несметану визуелну комуникацију и побољшава визуелни контакт са окружењем, како дању, тако и ноћу када вештачки извори осветљења нарочито долазе до изражаја. Простор тиме поприма карактер посебног и препознатљивог амбијента, истовремено и као целина, али и као скуп појединачних, мањих, микроамбијената.

Објекат је опремљен свим савременим техничким системима, те је као такав у стању да одговори на планирану намену и све режиме коришћења.

Комплекс је приступачан из околних улица, са пројектованим нивелетама и рампама прилагођеним свим категоријама корисника. Пројектним решењем није предвиђено обављање моторног саобраћаја унутар комплекса, односно због специфичних садржаја није предвиђено постојање паркинг места у оквиру парцеле, изузев могућности приступа службеном улазу који је лоциран одмах уз Сребреничку улицу.

Без духовне надградње, архитектонско дело остаје на нивоу потенцијално лепог али празног оквира. Духовни флуид који носи нека грађевина, а који се изузетно тешко постиже је оно што што архитектуру и архитектонско дело чини неописивим. Уз меморијални карактер, комплекс поседује изразиту употребну функцију која се огледа у реализацији програма из културе, научних и уметничких активности. Могло би се рећи да не постоји логичније место у Београду где би уметници требали да бораве од Косанчићевог венца који је био дом и Прве цртачке и сликарске школе Кирила Кутлика. Пројектовани комплекс тиме добија епитет хармоничног вишенаменског простора у корелацији са културно-историјским вредностима које представља, узимајући у обзир и саму његову локацију, односно окружење у коме се налази.

Тако место страдања поново постаје место стварања, ново жариште и епицентар културног живота града.

--

Линк до приказа целокупног пројекта:
https://issuu.com/predragmilovanovic/docs/predrag_milovanovic_master

--

Коментари комисије:

др Зоран Ђукановић, в. проф. арх.
Волим кад се студенти баве малим објектима, а великим темама. Ово је велика тема, једна од најзначајнијих и најотворенијих рана овог рада. Морам признати да мене лично импресионира начин на који сте Ви приступили решењу. Врло умерено, врло скромно, са мало грађеног а са пуно респекта према читавом амбијенту. Чини ми се да Ваша архитектура у правом смислу те речи јесте site-specific архитектура. Извађена са овог локалитета она заправо престаје да постоји, ову архитектуру је немогуће копирати и зато мислим да сте постигли добар резултат. Достојанствен, умерен став пун респекта према ономе што тај амбијент јесте већ, а са друге стране са огромном жељом да се тај простор некако залечи. Ово није само боквица, ово је један мало озбиљнији архитектонски захват. Ова локација тражи храброст и мислим да сте је Ви показали таман онолико колико треба, и у том смислу моји комплименти за ово што сте урадили. Што се мене тиче, мислим да сте урадили један успешан пројекат. Овај рад показује да је могуће постићи оно "мање је више". Студенти обично хоће на својим дипломским радовима да испројектују целу планету ако би тако могло. Ова Ваша умереност да се дејствује у једном ограниченом простору, са мало средстава а са добрим ефектом показује да сте урадили један добар пројекат.

др Миодраг несторовић, проф. арх.

Овде можемо само да се прикључимо оваквим закључцима. Професор Ђукановић је лепо закључио да ово треба практично стварно подржати. Био сам слободан да ментору сугеришем да је ово једна лепа визија која је уствари кроз једну анализу коју сте Ви дали Вашом тезом уствари доведена до краја, апсолутно. У смислу идеје мислим да је ово пун погодак имајући у виду да сте пружили опсервације везане за неке ауторитете који су дали одређена гледишта на тој позицији, која је осетљива, софистицирана позиција. По мом мишљењу, Ви сте то успели, морам да кажем, за разлику од њих.

Дејан Миљковић, проф. (ментор)

Све је комплетно и све је заиста онако како су чланови комисије прокоментарисали. Од онога што сам ја до сада виђао, од доста студентских радова и интервенција на овом простору, мислим да је ово најзрелије решење, практично могуће за реализацију.


Свако добро желим! :)


Ja bih na tvom mestu pocepao diplomu. Kao sto earthmoving rece, tvoj rad je dokaz da taj fakultet treba rasformirati. Ja nisam arhitekt, ali puno putujem I spadam u 99.99% onih koji bi ti momentalno ponistili diplomu. Ja ne mogu da zamislim nekog stranca turistu u BG koji bi video ovakvu fotografiju I to mesto stavio u spisak zelja, a jos manje stranca koji se na ovom tvom parkingu slika I postavlja tu sliku na Fejsbuk. A iskreno, ti jel mozes da zamislis?

Ja bih na tvom mestu prestao da razgovaram sa roditeljima jer me nisu naucili osnovnim pravilima uctivosti i komunikaciji.
A to sto sto nisi "arhitekt" (fali ti 'a'), ali sebi dajes za pravo da ocenjes tudje znanje i diplomu, govori o tebi i drustvu u kome zivimo mnogo!

Ajd, sad putuj i dalje i kaci slike na FB, jer je broj fotografija neke lokacije na FB (ili drugoj drustvenoj mrezi) svakako merodavnije i bitnije nego ljudi koji se godinama skoluju za neki poziv.


Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=471458#p471458:3qs6weu8 je napisao(la):
laki72 » Uto Avg 15, 2017 1:04 pm[/url]":3qs6weu8]
DraganSt":3qs6weu8 je napisao(la):
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=468797#p468797 je napisao(la):
predragmilovanovic » Sre Avg 02, 2017 12:56 am[/url]":3qs6weu8]Као мали допринос овом форуму, који ми је био од посебне користи током претходних месеци, прилажем своју пројектну идеју за локалитет бомбардоване Народне библиотеке.

У питању је мастер пројекат, односно мастер завршни рад који сам успешно одбранио 5. јула на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.

У наставку су опис пројекта, визуелизација, линк до приказа целокупног пројекта и коментари комисије у саставу:
Дејан Миљковић, проф. (ментор), др Миодраг Несторовић, проф. арх. и др Зоран Ђукановић, в. проф. арх.

--

Опис пројекта:

Локалитет бомбардоване Народне библиотеке са собом носи слојеве великог временског и садржајног распона, од археолошких налаза римских терми до остатака Народне библиотеке, које треба на одговарајући начин да презентује, a с обзиром да се притом налази у окружењу од изузетне културно-историјске важности које је под заштитом, несумњиво је да је архитектонско-урбанистички подухват пројектантски веома деликатан. Циљ је успоставити складан однос између традиционалних вредности историјског амбијента и савремене архитектонско-урбанистичке интервенције у духу новог времена.

Срушена зграда Народне библиотеке представљала је леп пример мале класицистичке палате из друге половине 19. века. Иако је близак став да решење пројектованог комплекса треба да истакне коначност страдања пре свега књига и рукописа, а не зграде библиотеке, постојеће рушевине зграде су материјално сведочанство страдања и пропасти, те се према њима треба односити са потребном пажњом. Идеја је да срушена зграда добије нови живот, али не тако што би била реконструисана или њени остаци конзервирани те као такви презентовани, већ тако што би се постојећа опека од којих је зграда изграђена, употребила као градивни елемент у стварању новог комплекса. Опека би била употребљена за формирање основног, конститутивног потеза и носиоца концепта - потеза који почиње степеништем које се спушта до античког слоја образујући подземну етажу а потом уздиже у виду меморијалног зида уз забате суседних објеката. На тај начин би срушена зграда наставила да живи у новом облику, чувајући сећање на тамну прошлост и пружајући наду у светлију будућност.

Препознат је и потврђен потенцијал да разрушени део блока буде обликован као јавни простор - трг, уређен јединствено са вишеспратним објектом јавне намене позиционираним непосредно уз забате суседних објеката, док се испод простире подземна етажа у којој се баштине сви трагови, до најнижег античког слоја. Новопројектовани комплекс тако у хоризонталном и у вертикалном плану чине по три целине. У хоризонталном плану то су: степениште, плато и приземље објекта; а у вертикалном плану: подземна етажа, плато и надземне етаже објекта.

Материјализацију комплекса поред постојеће опеке и камена чини комбинација армирано бетонске и челичне конструкције које су у стању да на најадекватнији начин савладају потребне распоне. Фасада објекта, под у подземној етажи и ограде су стаклени. Стакло се уводи из разлога што као транспарентан материјал омогућава несметану визуелну комуникацију и побољшава визуелни контакт са окружењем, како дању, тако и ноћу када вештачки извори осветљења нарочито долазе до изражаја. Простор тиме поприма карактер посебног и препознатљивог амбијента, истовремено и као целина, али и као скуп појединачних, мањих, микроамбијената.

Објекат је опремљен свим савременим техничким системима, те је као такав у стању да одговори на планирану намену и све режиме коришћења.

Комплекс је приступачан из околних улица, са пројектованим нивелетама и рампама прилагођеним свим категоријама корисника. Пројектним решењем није предвиђено обављање моторног саобраћаја унутар комплекса, односно због специфичних садржаја није предвиђено постојање паркинг места у оквиру парцеле, изузев могућности приступа службеном улазу који је лоциран одмах уз Сребреничку улицу.

Без духовне надградње, архитектонско дело остаје на нивоу потенцијално лепог али празног оквира. Духовни флуид који носи нека грађевина, а који се изузетно тешко постиже је оно што што архитектуру и архитектонско дело чини неописивим. Уз меморијални карактер, комплекс поседује изразиту употребну функцију која се огледа у реализацији програма из културе, научних и уметничких активности. Могло би се рећи да не постоји логичније место у Београду где би уметници требали да бораве од Косанчићевог венца који је био дом и Прве цртачке и сликарске школе Кирила Кутлика. Пројектовани комплекс тиме добија епитет хармоничног вишенаменског простора у корелацији са културно-историјским вредностима које представља, узимајући у обзир и саму његову локацију, односно окружење у коме се налази.

Тако место страдања поново постаје место стварања, ново жариште и епицентар културног живота града.

--

Линк до приказа целокупног пројекта:
https://issuu.com/predragmilovanovic/docs/predrag_milovanovic_master

--

Коментари комисије:

др Зоран Ђукановић, в. проф. арх.
Волим кад се студенти баве малим објектима, а великим темама. Ово је велика тема, једна од најзначајнијих и најотворенијих рана овог рада. Морам признати да мене лично импресионира начин на који сте Ви приступили решењу. Врло умерено, врло скромно, са мало грађеног а са пуно респекта према читавом амбијенту. Чини ми се да Ваша архитектура у правом смислу те речи јесте site-specific архитектура. Извађена са овог локалитета она заправо престаје да постоји, ову архитектуру је немогуће копирати и зато мислим да сте постигли добар резултат. Достојанствен, умерен став пун респекта према ономе што тај амбијент јесте већ, а са друге стране са огромном жељом да се тај простор некако залечи. Ово није само боквица, ово је један мало озбиљнији архитектонски захват. Ова локација тражи храброст и мислим да сте је Ви показали таман онолико колико треба, и у том смислу моји комплименти за ово што сте урадили. Што се мене тиче, мислим да сте урадили један успешан пројекат. Овај рад показује да је могуће постићи оно "мање је више". Студенти обично хоће на својим дипломским радовима да испројектују целу планету ако би тако могло. Ова Ваша умереност да се дејствује у једном ограниченом простору, са мало средстава а са добрим ефектом показује да сте урадили један добар пројекат.

др Миодраг несторовић, проф. арх.

Овде можемо само да се прикључимо оваквим закључцима. Професор Ђукановић је лепо закључио да ово треба практично стварно подржати. Био сам слободан да ментору сугеришем да је ово једна лепа визија која је уствари кроз једну анализу коју сте Ви дали Вашом тезом уствари доведена до краја, апсолутно. У смислу идеје мислим да је ово пун погодак имајући у виду да сте пружили опсервације везане за неке ауторитете који су дали одређена гледишта на тој позицији, која је осетљива, софистицирана позиција. По мом мишљењу, Ви сте то успели, морам да кажем, за разлику од њих.

Дејан Миљковић, проф. (ментор)

Све је комплетно и све је заиста онако како су чланови комисије прокоментарисали. Од онога што сам ја до сада виђао, од доста студентских радова и интервенција на овом простору, мислим да је ово најзрелије решење, практично могуће за реализацију.


Свако добро желим! :)


Ja bih na tvom mestu pocepao diplomu. Kao sto earthmoving rece, tvoj rad je dokaz da taj fakultet treba rasformirati. Ja nisam arhitekt, ali puno putujem I spadam u 99.99% onih koji bi ti momentalno ponistili diplomu. Ja ne mogu da zamislim nekog stranca turistu u BG koji bi video ovakvu fotografiju I to mesto stavio u spisak zelja, a jos manje stranca koji se na ovom tvom parkingu slika I postavlja tu sliku na Fejsbuk. A iskreno, ti jel mozes da zamislis?

Ja bih na tvom mestu prestao da razgovaram sa roditeljima jer me nisu naucili osnovnim pravilima uctivosti i komunikaciji.
A to sto sto nisi "arhitekt" (fali ti 'a'), ali sebi dajes za pravo da ocenjes tudje znanje i diplomu, govori o tebi i drustvu u kome zivimo mnogo!

Ajd, sad putuj i dalje i kaci slike na FB, jer je broj fotografija neke lokacije na FB (ili drugoj drustvenoj mrezi) svakako merodavnije i bitnije nego ljudi koji se godinama skoluju za neki poziv.


Sent from my LG-D320 using Tapatalk

Ako cemo tako, I ti nemas prava da kazes da je Jugo los auto, jer ti nisi inzenjer. Valjda onaj ko je projektovao auto bolje od tebe zna. Ili nemas prava da kazes da je neka aplikacija losa, jer ti nisi programer, samo programeri mogu dobro da ocene.

Slazem se sa tobom. To sto nase arhitekte projektuju, to je perfektno, mi koji nismo iz te struke, nemamo dobar ukus. Evo priznajem da su sva naselja iz doba komunizma, remek dela.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=471458#p471458:arddbm3e je napisao(la):
laki72 » Uto Avg 15, 2017 1:04 pm[/url]":arddbm3e]
DraganSt":arddbm3e je napisao(la):
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=468797#p468797 je napisao(la):
predragmilovanovic » Sre Avg 02, 2017 12:56 am[/url]":arddbm3e]Као мали допринос овом форуму, који ми је био од посебне користи током претходних месеци, прилажем своју пројектну идеју за локалитет бомбардоване Народне библиотеке.

У питању је мастер пројекат, односно мастер завршни рад који сам успешно одбранио 5. јула на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.

У наставку су опис пројекта, визуелизација, линк до приказа целокупног пројекта и коментари комисије у саставу:
Дејан Миљковић, проф. (ментор), др Миодраг Несторовић, проф. арх. и др Зоран Ђукановић, в. проф. арх.

--

Опис пројекта:

Локалитет бомбардоване Народне библиотеке са собом носи слојеве великог временског и садржајног распона, од археолошких налаза римских терми до остатака Народне библиотеке, које треба на одговарајући начин да презентује, a с обзиром да се притом налази у окружењу од изузетне културно-историјске важности које је под заштитом, несумњиво је да је архитектонско-урбанистички подухват пројектантски веома деликатан. Циљ је успоставити складан однос између традиционалних вредности историјског амбијента и савремене архитектонско-урбанистичке интервенције у духу новог времена.

Срушена зграда Народне библиотеке представљала је леп пример мале класицистичке палате из друге половине 19. века. Иако је близак став да решење пројектованог комплекса треба да истакне коначност страдања пре свега књига и рукописа, а не зграде библиотеке, постојеће рушевине зграде су материјално сведочанство страдања и пропасти, те се према њима треба односити са потребном пажњом. Идеја је да срушена зграда добије нови живот, али не тако што би била реконструисана или њени остаци конзервирани те као такви презентовани, већ тако што би се постојећа опека од којих је зграда изграђена, употребила као градивни елемент у стварању новог комплекса. Опека би била употребљена за формирање основног, конститутивног потеза и носиоца концепта - потеза који почиње степеништем које се спушта до античког слоја образујући подземну етажу а потом уздиже у виду меморијалног зида уз забате суседних објеката. На тај начин би срушена зграда наставила да живи у новом облику, чувајући сећање на тамну прошлост и пружајући наду у светлију будућност.

Препознат је и потврђен потенцијал да разрушени део блока буде обликован као јавни простор - трг, уређен јединствено са вишеспратним објектом јавне намене позиционираним непосредно уз забате суседних објеката, док се испод простире подземна етажа у којој се баштине сви трагови, до најнижег античког слоја. Новопројектовани комплекс тако у хоризонталном и у вертикалном плану чине по три целине. У хоризонталном плану то су: степениште, плато и приземље објекта; а у вертикалном плану: подземна етажа, плато и надземне етаже објекта.

Материјализацију комплекса поред постојеће опеке и камена чини комбинација армирано бетонске и челичне конструкције које су у стању да на најадекватнији начин савладају потребне распоне. Фасада објекта, под у подземној етажи и ограде су стаклени. Стакло се уводи из разлога што као транспарентан материјал омогућава несметану визуелну комуникацију и побољшава визуелни контакт са окружењем, како дању, тако и ноћу када вештачки извори осветљења нарочито долазе до изражаја. Простор тиме поприма карактер посебног и препознатљивог амбијента, истовремено и као целина, али и као скуп појединачних, мањих, микроамбијената.

Објекат је опремљен свим савременим техничким системима, те је као такав у стању да одговори на планирану намену и све режиме коришћења.

Комплекс је приступачан из околних улица, са пројектованим нивелетама и рампама прилагођеним свим категоријама корисника. Пројектним решењем није предвиђено обављање моторног саобраћаја унутар комплекса, односно због специфичних садржаја није предвиђено постојање паркинг места у оквиру парцеле, изузев могућности приступа службеном улазу који је лоциран одмах уз Сребреничку улицу.

Без духовне надградње, архитектонско дело остаје на нивоу потенцијално лепог али празног оквира. Духовни флуид који носи нека грађевина, а који се изузетно тешко постиже је оно што што архитектуру и архитектонско дело чини неописивим. Уз меморијални карактер, комплекс поседује изразиту употребну функцију која се огледа у реализацији програма из културе, научних и уметничких активности. Могло би се рећи да не постоји логичније место у Београду где би уметници требали да бораве од Косанчићевог венца који је био дом и Прве цртачке и сликарске школе Кирила Кутлика. Пројектовани комплекс тиме добија епитет хармоничног вишенаменског простора у корелацији са културно-историјским вредностима које представља, узимајући у обзир и саму његову локацију, односно окружење у коме се налази.

Тако место страдања поново постаје место стварања, ново жариште и епицентар културног живота града.

--

Линк до приказа целокупног пројекта:
https://issuu.com/predragmilovanovic/docs/predrag_milovanovic_master

--

Коментари комисије:

др Зоран Ђукановић, в. проф. арх.
Волим кад се студенти баве малим објектима, а великим темама. Ово је велика тема, једна од најзначајнијих и најотворенијих рана овог рада. Морам признати да мене лично импресионира начин на који сте Ви приступили решењу. Врло умерено, врло скромно, са мало грађеног а са пуно респекта према читавом амбијенту. Чини ми се да Ваша архитектура у правом смислу те речи јесте site-specific архитектура. Извађена са овог локалитета она заправо престаје да постоји, ову архитектуру је немогуће копирати и зато мислим да сте постигли добар резултат. Достојанствен, умерен став пун респекта према ономе што тај амбијент јесте већ, а са друге стране са огромном жељом да се тај простор некако залечи. Ово није само боквица, ово је један мало озбиљнији архитектонски захват. Ова локација тражи храброст и мислим да сте је Ви показали таман онолико колико треба, и у том смислу моји комплименти за ово што сте урадили. Што се мене тиче, мислим да сте урадили један успешан пројекат. Овај рад показује да је могуће постићи оно "мање је више". Студенти обично хоће на својим дипломским радовима да испројектују целу планету ако би тако могло. Ова Ваша умереност да се дејствује у једном ограниченом простору, са мало средстава а са добрим ефектом показује да сте урадили један добар пројекат.

др Миодраг несторовић, проф. арх.

Овде можемо само да се прикључимо оваквим закључцима. Професор Ђукановић је лепо закључио да ово треба практично стварно подржати. Био сам слободан да ментору сугеришем да је ово једна лепа визија која је уствари кроз једну анализу коју сте Ви дали Вашом тезом уствари доведена до краја, апсолутно. У смислу идеје мислим да је ово пун погодак имајући у виду да сте пружили опсервације везане за неке ауторитете који су дали одређена гледишта на тој позицији, која је осетљива, софистицирана позиција. По мом мишљењу, Ви сте то успели, морам да кажем, за разлику од њих.

Дејан Миљковић, проф. (ментор)

Све је комплетно и све је заиста онако како су чланови комисије прокоментарисали. Од онога што сам ја до сада виђао, од доста студентских радова и интервенција на овом простору, мислим да је ово најзрелије решење, практично могуће за реализацију.


Свако добро желим! :)


Ja bih na tvom mestu pocepao diplomu. Kao sto earthmoving rece, tvoj rad je dokaz da taj fakultet treba rasformirati. Ja nisam arhitekt, ali puno putujem I spadam u 99.99% onih koji bi ti momentalno ponistili diplomu. Ja ne mogu da zamislim nekog stranca turistu u BG koji bi video ovakvu fotografiju I to mesto stavio u spisak zelja, a jos manje stranca koji se na ovom tvom parkingu slika I postavlja tu sliku na Fejsbuk. A iskreno, ti jel mozes da zamislis?

Ja bih na tvom mestu prestao da razgovaram sa roditeljima jer me nisu naucili osnovnim pravilima uctivosti i komunikaciji.
A to sto sto nisi "arhitekt" (fali ti 'a'), ali sebi dajes za pravo da ocenjes tudje znanje i diplomu, govori o tebi i drustvu u kome zivimo mnogo!

Ajd, sad putuj i dalje i kaci slike na FB, jer je broj fotografija neke lokacije na FB (ili drugoj drustvenoj mrezi) svakako merodavnije i bitnije nego ljudi koji se godinama skoluju za neki poziv.


Sent from my LG-D320 using Tapatalk

Ako cemo tako, I ti nemas prava da kazes da je Jugo los auto, jer ti nisi inzenjer. Valjda onaj ko je projektovao auto bolje od tebe zna. Ili nemas prava da kazes da je neka aplikacija losa, jer ti nisi programer, samo programeri mogu dobro da ocene.

Slazem se sa tobom. To sto nase arhitekte projektuju, to je perfektno, mi koji nismo iz te struke, nemamo dobar ukus. Evo priznajem da su sva naselja iz doba komunizma, remek dela.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=468386#p468386:2ds4tyxk je napisao(la):
vranac » Pon Jul 31, 2017 3:54 am[/url]":2ds4tyxk]Ne vidim zaista nikakvu vrednost ovih kamencina na ulici, radi ocuvanja autenticnosti. Ima dosta ulica koje su imale blato i mulj pa ih nismo ostavljali u tom stanju da zadrze autenticnost. Trebalo je poplocati ulicu kako se u citavoj Evropi barokne celine uredjuju.

Meni licno se vise svidja kamen od ploca. Kamen doprinosi utisku da je grad stariji, a I nekako mi je prijatnije. Jedino je pitanje da li kamen lici na kamen koji se tada koristio.
 
Decko ima 24-25 godina, prakticno dete i tako ga opra sa komentarom. Sramota. Treba da podrzavamo mlade ljude u svim inicijativama.

Ja sam protiv neceg ultra modernog na tom mestu, ali to moze i drugacije da se kaze, a ne da se tako vredja i jos mu se govori da pocepa diplomu. Svasta.
 
I zasto ostali cute na ovo bescasce?
Igore, ovo nisu standardi ponasanja koje ovaj forum treba da podrzava i tolerise? Komentar obrisati, korisnika banovati.
Ovaj mladi covek-PROFESIONALAC, se pridruzio forumu i otvorenog srca sa nama podelio svoja razmisljanja koja su na kraju
krajeva i strucno vrednovana. A onda se pojavi nadobudna individua koja diceci se svojom nestrucnoscu vredja i omalovazava bez ikakve odgovornosti.
Taj mladi covek se sigurno vise nece oglasavati na forumu cime smo svi na gubitku.
Ali ce zato nevaspitani buzdovani nastaviti redovno da nas cascavaju.
 
Odgovor jeste banalan i neodmeren ali nije za banovanje. Par forumasa je opravdano reagovalo.

Bilo bi lepo i da se autor resenja oglasio posle 22 plusica i dosta pohvala, makar sa nekim komentarom.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=471649#p471649:1a4721z8 je napisao(la):
svrca » Sre Avg 16, 2017 5:20 am[/url]":1a4721z8]I zasto ostali cute na ovo bescasce?
Igore, ovo nisu standardi ponasanja koje ovaj forum treba da podrzava i tolerise? Komentar obrisati, korisnika banovati.
Ovaj mladi covek-PROFESIONALAC, se pridruzio forumu i otvorenog srca sa nama podelio svoja razmisljanja koja su na kraju
krajeva i strucno vrednovana. A onda se pojavi nadobudna individua koja diceci se svojom nestrucnoscu vredja i omalovazava bez ikakve odgovornosti.
Taj mladi covek se sigurno vise nece oglasavati na forumu cime smo svi na gubitku.
Ali ce zato nevaspitani buzdovani nastaviti redovno da nas cascavaju.

Evo ja sam upravo ponovo procitao sta sam napisao tom mladom coveku. Osim sto sam omalovazio arhitektonski fakultet ( tebe ustvari to boli jer se osecas ti povredjeno, a no sto se brines za tog decka), ja u mom postu njega nisam nista licno uvredio. Ja njemu nisam rekao ni da je "nevaspitan", "buzdovan", "nadobudni", ni sve ostalo sto su neki meni napisali. To vec dovoljno govori samo za sebe.

Znas, ja isto imam diplomu fakulteta. I ja sam ponosan sto nisam takav kao ti, I sto mogu sam da obezvredjujem fakultet koji sam zavrsio I da potvrdim kada mi neko kaze (a rekli su mi mnogo puta), da to sto su nas ucili na fakultetu je velika glupost I da nas nicemu nisu naucili. Zahvaljujuci tome sto nisam nadmen I sto me nije vredjalo kada su obescenjivali moju diplomu, seo sam da ucim posle fakulteta, da ucim to sto je trebalo da me uce na fakaltetu, a nisu. I zahvaljujuci tome, vec 6 godina zivim u inostranstvu I imam zivot o kakvom 90% ljudi u Srbiji ne moze ni da sanja. Ne kazem ovo da bih se hvalio pred tobom, briga mene za tebe. Kazem ovo zbog tog mladog coveka, dok jos nije kasno, da pocne kriticki da se odnosi prema onome sto su ga ucili I da pocne da se usavrsava koristeci razne izvore, a ne samo arhitektonski fakultet.

A to sto sam ja nestrucan...Vidis, Englezi su Drezden sravnili sa zemljom u Drugom svetskom ratu. I ti glupi Nemci, sa hiljadugodisnjom tradicijom I kulturom su posle rata obnovili taj Drezden da izgleda tacno onako kako je izgledao pre rata. Stotine hiljada turista danas putuje u Drezden I tamo ostavljaju pare. Evo ti link http://m.dw.com/sr/noć-kada-je-drezden-sravnjen-sa-zemljom/a-18252011 pa na primer pogledaj sliku kako je pre petnaestak godina obnovljena crkva koja je do temelja bila srusena. Do dan danas Nemci obnavljaju srusene zgrade, a mi zahvaljujuci takvima poput tebe, izgubismo sve staro. Ne samo sto se ne obnavlja sruseno, nego rusite cak I ono sto Nemci nisu srusili I ponosite se nekakvim stilom koji se zove beogradski brutalizam, a od kog se normalnom coveku dize kosa na glavi. Za tebe su verovatno Palata pravde I Generalstab remek dela arhitekture.

Kada sam bio u Varsavi pre desetak godina, hiljade turista iz celog sveta je bilo u starom gradu. Taj stari grad je takodje bio sravnjen sa zemljom. Poljska, zemlja koja je dala Sopena, Kopernika I puno drugih velikana, obnovila je stari grad. A pored mnogih starih zgrada stoji slika kako je ta kuca izgledala kada je bila srusena. Oni se ponose time sto su obnovili.

Jos kad sam u Srbiji ziveo, upoznam jednu Nemicu koja je sa momkom dosla u Srbiju. I ona me pita kako to da u Srbiji nema starih gradova. Ja onako samouvereno pocnem da joj objasnjavam kako je kod nas bilo puno ratova I kako je sve to sruseno, a ona me ladno prekine pitanjem "Pa dobro bilo je sruseno, ali zasto posle rata niste izgradili da izgleda isto kao sto je bilo do rata?". Ostavila me bez teksta, nisam znao sta da kazem. Sada znam zasto nismo obnovili staro. Zato sto su nas uzjahali beogradski brutalisti, pa se jos I ponose svojim "stilom".

Vidis, ja nemam diplomu arhitekture, ali moj nacin razmisljanja je mnogo blizi razmisljanju Poljaka I Nemaca, naroda sa hiljadugodisnjom kulturom, nego tvoj nacin razmisljanja. Zahvaljujuci takvima poput tebe danas u Beogradu na prstima jedne ruke mogu da se izbroje tradicionalne srpske I turske kuce. Eeeej, BG je pod Turcima bio 300 godina I nije sacuvano nista iz tog perioda. Malo ko I zna da je Budimpesta davno davno, oko 100 godina bila pod Turcima. I u toj Budimpesti ima vise Turskih spomenima (medju njima I prelepo tursko kupatilo), nego u celoj Srbiji.

Zalosno je sto ce se taj isti mladi covek, kada ode u inostranstvo, odusevljavati evropskim starim gradovima I pricati kako kod nas toga nema, a u isto vreme predlagati onakvo resenje na mestu biblioteke. Kao sto je neko tamo vec prokomentarisao, njegov rad jeste lep, ali mu nije mesto u starom gradu.
 
Zamisli, neko se drznuo da uradi nešto drugačije?

Neko voli da vidi nešto nepromenjeno, a neko voli da vidi nešto modernizovano.

Da li treba da nabrajamo primere u Nemačkoj koji odudaraju od okoline, a veoma su dobro prihvaćeni?

Čemu napd đonom na prvo javljanje? To je čest primer kada novi ljudi dođu na forum, pa se nadam da ćeš vremenom shvatiti da nisi samo ti u pravu.
 
Vrh