predragmilovanovic » Sre Avg 02, 2017 12:56 am[/url]":2pul3foe]Као мали допринос овом форуму, који ми је био од посебне користи током претходних месеци, прилажем своју пројектну идеју за локалитет бомбардоване Народне библиотеке.
У питању је мастер пројекат, односно мастер завршни рад који сам успешно одбранио 5. јула на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.
У наставку су опис пројекта, визуелизација, линк до приказа целокупног пројекта и коментари комисије у саставу:
Дејан Миљковић, проф. (ментор), др Миодраг Несторовић, проф. арх. и др Зоран Ђукановић, в. проф. арх.
--
Опис пројекта:
Локалитет бомбардоване Народне библиотеке са собом носи слојеве великог временског и садржајног распона, од археолошких налаза римских терми до остатака Народне библиотеке, које треба на одговарајући начин да презентује, a с обзиром да се притом налази у окружењу од изузетне културно-историјске важности које је под заштитом, несумњиво је да је архитектонско-урбанистички подухват пројектантски веома деликатан. Циљ је успоставити складан однос између традиционалних вредности историјског амбијента и савремене архитектонско-урбанистичке интервенције у духу новог времена.
Срушена зграда Народне библиотеке представљала је леп пример мале класицистичке палате из друге половине 19. века. Иако је близак став да решење пројектованог комплекса треба да истакне коначност страдања пре свега књига и рукописа, а не зграде библиотеке, постојеће рушевине зграде су материјално сведочанство страдања и пропасти, те се према њима треба односити са потребном пажњом. Идеја је да срушена зграда добије нови живот, али не тако што би била реконструисана или њени остаци конзервирани те као такви презентовани, већ тако што би се постојећа опека од којих је зграда изграђена, употребила као градивни елемент у стварању новог комплекса. Опека би била употребљена за формирање основног, конститутивног потеза и носиоца концепта - потеза који почиње степеништем које се спушта до античког слоја образујући подземну етажу а потом уздиже у виду меморијалног зида уз забате суседних објеката. На тај начин би срушена зграда наставила да живи у новом облику, чувајући сећање на тамну прошлост и пружајући наду у светлију будућност.
Препознат је и потврђен потенцијал да разрушени део блока буде обликован као јавни простор - трг, уређен јединствено са вишеспратним објектом јавне намене позиционираним непосредно уз забате суседних објеката, док се испод простире подземна етажа у којој се баштине сви трагови, до најнижег античког слоја. Новопројектовани комплекс тако у хоризонталном и у вертикалном плану чине по три целине. У хоризонталном плану то су: степениште, плато и приземље објекта; а у вертикалном плану: подземна етажа, плато и надземне етаже објекта.
Материјализацију комплекса поред постојеће опеке и камена чини комбинација армирано бетонске и челичне конструкције које су у стању да на најадекватнији начин савладају потребне распоне. Фасада објекта, под у подземној етажи и ограде су стаклени. Стакло се уводи из разлога што као транспарентан материјал омогућава несметану визуелну комуникацију и побољшава визуелни контакт са окружењем, како дању, тако и ноћу када вештачки извори осветљења нарочито долазе до изражаја. Простор тиме поприма карактер посебног и препознатљивог амбијента, истовремено и као целина, али и као скуп појединачних, мањих, микроамбијената.
Објекат је опремљен свим савременим техничким системима, те је као такав у стању да одговори на планирану намену и све режиме коришћења.
Комплекс је приступачан из околних улица, са пројектованим нивелетама и рампама прилагођеним свим категоријама корисника. Пројектним решењем није предвиђено обављање моторног саобраћаја унутар комплекса, односно због специфичних садржаја није предвиђено постојање паркинг места у оквиру парцеле, изузев могућности приступа службеном улазу који је лоциран одмах уз Сребреничку улицу.
Без духовне надградње, архитектонско дело остаје на нивоу потенцијално лепог али празног оквира. Духовни флуид који носи нека грађевина, а који се изузетно тешко постиже је оно што што архитектуру и архитектонско дело чини неописивим. Уз меморијални карактер, комплекс поседује изразиту употребну функцију која се огледа у реализацији програма из културе, научних и уметничких активности. Могло би се рећи да не постоји логичније место у Београду где би уметници требали да бораве од Косанчићевог венца који је био дом и Прве цртачке и сликарске школе Кирила Кутлика. Пројектовани комплекс тиме добија епитет хармоничног вишенаменског простора у корелацији са културно-историјским вредностима које представља, узимајући у обзир и саму његову локацију, односно окружење у коме се налази.
Тако место страдања поново постаје место стварања, ново жариште и епицентар културног живота града.
--
Линк до приказа целокупног пројекта:
https://issuu.com/predragmilovanovic/docs/predrag_milovanovic_master
--
Коментари комисије:
др Зоран Ђукановић, в. проф. арх.
Волим кад се студенти баве малим објектима, а великим темама. Ово је велика тема, једна од најзначајнијих и најотворенијих рана овог рада. Морам признати да мене лично импресионира начин на који сте Ви приступили решењу. Врло умерено, врло скромно, са мало грађеног а са пуно респекта према читавом амбијенту. Чини ми се да Ваша архитектура у правом смислу те речи јесте site-specific архитектура. Извађена са овог локалитета она заправо престаје да постоји, ову архитектуру је немогуће копирати и зато мислим да сте постигли добар резултат. Достојанствен, умерен став пун респекта према ономе што тај амбијент јесте већ, а са друге стране са огромном жељом да се тај простор некако залечи. Ово није само боквица, ово је један мало озбиљнији архитектонски захват. Ова локација тражи храброст и мислим да сте је Ви показали таман онолико колико треба, и у том смислу моји комплименти за ово што сте урадили. Што се мене тиче, мислим да сте урадили један успешан пројекат. Овај рад показује да је могуће постићи оно "мање је више". Студенти обично хоће на својим дипломским радовима да испројектују целу планету ако би тако могло. Ова Ваша умереност да се дејствује у једном ограниченом простору, са мало средстава а са добрим ефектом показује да сте урадили један добар пројекат.
др Миодраг несторовић, проф. арх.
Овде можемо само да се прикључимо оваквим закључцима. Професор Ђукановић је лепо закључио да ово треба практично стварно подржати. Био сам слободан да ментору сугеришем да је ово једна лепа визија која је уствари кроз једну анализу коју сте Ви дали Вашом тезом уствари доведена до краја, апсолутно. У смислу идеје мислим да је ово пун погодак имајући у виду да сте пружили опсервације везане за неке ауторитете који су дали одређена гледишта на тој позицији, која је осетљива, софистицирана позиција. По мом мишљењу, Ви сте то успели, морам да кажем, за разлику од њих.
Дејан Миљковић, проф. (ментор)
Све је комплетно и све је заиста онако како су чланови комисије прокоментарисали. Од онога што сам ја до сада виђао, од доста студентских радова и интервенција на овом простору, мислим да је ово најзрелије решење, практично могуће за реализацију.
Свако добро желим!
