Šta je novo?

Косанчићев венац - ревитализација

Meni se vas rad jako dopada upravo zbog sterilnosti i minimalizma, nesto poput Bebelplatz u Berlinu. Stavise, ja bih to jos vise ogolio, napravio jos vecu rupu, time akcentujuci sta se izgubilo u pozaru. Kada vidite Babelplatz, upravo ga zapamtite zbog samo jednog prozora u zemlji (i Indijane Dzons naravno). Mislim da drvoredi, suvenirnice, multimedijalni centar, kafe itd itd itd, mogu svi da nadju svoje mesto negde drugo (galerija iza ugla). U prevodu, mislim da bi tu spomenik puno bolje legao od spomen centra.
 
nadam se da ce autor razumeti konstruktivnu kritiku, sta god projektovali u osnovi prostora novonastali kalkan, 180 stepeni zarotiran u odnosu na postojece, nikako ne podrzavam kao resenje. mozda nesto ne kapiram, voleo bih da vidim render iz tog ugla, sigurno se razmisljalo i o tme, dobar deo posetilaca dolazio bio u taj deo upravo iz takvog pravca da bi upravo kalkan bilo prvo sto bi od objekta i trga i ugledali

ovako kako je sada ti postojeci stari kalkani i rupa su posledica bombardovanja i koliko toliko su privremeni. izgradnjom ovakvog objekta k. venac bi bio trajno "bogatiji" za jedan "monumentalni kalkan" sto ja licno ne bih nikako zeleo i sto vidim kao pomalo bahat odnos ka okruzenju koje je nekava zasticena celina
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=468887#p468887:2e5v48u7 je napisao(la):
Duleja » 02 Avg 2017 11:50 am[/url]":2e5v48u7]Pridružujem se pohvalama. 'Sterilnost' objekta razumem kao uvažavanje ontološke apokaliptičnosti mesta. Govoreći kao grafičar i istoričar umetnosti, čak bih istakao krajnju svedenost i potpunu umirenost elemenata. Misao najpre stane, ali je izazovna estetika (da, u ovom slučaju 'najmanje' zaista privlači najviše) potpuno uvlači u suštinu prostora. Ovo nije mesto gde oko i misao treba da očekuju bilo kakvo "razigravanje". Ovo je mesto tuge i pijeteta. Sjajan rad.

Ovo nije mesto stradanja ljudi, mislim da nam ne treba grobnica, trebamo biti okrenuti ka buducnosti, znanju, radosti, necemu sto osujecuje ciljeva zla koje je unistilo biblioteku.

file.php


Deluje mi malo rizicno kada zamislim kako bi sve izgledalo preko dana, kada je svetslost sunce, a ne ovo dekorativno sa rendera.
 
Meni se baš sviđa što je drugačije od okoline, a ne štrči.
Mislim da nam fale ovakva moderna zdanja koja ne bodu oči.

Poslato sa telefona
 
Zašto bi neko podržavao modernu arhitekturu u starom jezgru grada kad se ona ljudima ne sviđa? Tj 99,9%, a sviđa se profesorima Arhitektonskog faxa I delu njihovih studenata. Koji stranac kad dodje u u Bg ili Pariz, svejedno, ide da gleda moderne kvartove I arhitekturu? 1%? Zar ne shvatate da ljudi to ne žele, ne vole. Ili će biti da samo ova sekta od 0,01% zna šta je lepo? Nek im bude izazov da rehabilituju Kaluđericu, a staro jezgro nek poštede. Beograd je star par milenijuma, a najstarija zgrada svega oko 2,3 veka, ovde nemamo rat kao izgovor za zamenu starog novim. Modernom arhitekturom ste nam već uništili Rajićevu kao I tu na Kosančiću ono ruglo ispod francuske ambasade. Stvarno mislim da je dosta, treba sačuvati stari duh kvarta, a mesta za dokazivanje imate do mile volje na NBg, Borci, Kaluđerici... pa se tamo dokažite. Ako uspete sa tim ukusom, a ja sumnjam da bi stvorili ikakvu vrednost. Jer malo je nepošteno grebati se o stari kvalitet svojim nekvalitetom. Nek stari kvalitet ostane kvalitet, a vi pokušajte stvoriti kvalitet moderne arhitekture na nekom novom mestu. U šta sumnjam, jer ne vidim da je time u zadnjih pola veka ili više stvorena ijedna zgrada koju neko voli da vidi I koja ima vrednost. Ljudi I dalje dolaze da vide ono od pre toga. I onda šta profesori Arhitektonskog ili njihovi studenti autori ovakve arhitekture I urbanizma imaju više da traže. Rezultati su im loši neka se sklone.
 
Earthmoving

А шта то изградити у 21. веку а да није модерна архитектура? Ја вас 99,9% не разумем ...
 
Па не, мислим ... јел треба да радимо Скопље 2014?

Мислим, људи, толико неизграђених парцела има у најужем градском ткиву које ће се кад тад попунити. Па чиме да их попуњавамо ако не архитектуром времена у којем живимо? Да ангажујемо гастрабајтере из Минхена да нам ураде бетонске лавове и лабудиве и коринтске стубове?
 
Prvo, nije mi jasno da neko iznosi neke procente, iskljucivo na osnovu svojih impresija.
Drugo, takodje mi nije jasno da sebi dajemo za pravo da ocenjujemo neciji rad, a da o njemu imamo samo laicko znanje. U redu je imati misljenje, ali ono se ne sme i ne treba iznositi kao 'apsolutna istina', vec upravo kao 'licno misljenje'.

Takodje, ta prica koju @Earthmoving prica kako "ljudi dolaze da vide staro"...
Pa cekajte, zar i to staro nekada nije bilo novo???
Ajfelov toranj, na primer?
Ta "patina starine" se ne dobija vestacki. Za nju je upravo potrebno vreme.
Ako se pokusa drugacije, dobije se rezultat Skoplja, ili kod nas popularnih "etno sela" koja nemaju vezu ni sa etnosom, niti sa selom.
Al eto, mila su nasem oku, isto koliko kulise za filmove u Avala filmu.
Valjda smo zato i progutali idiotsku repliku terazija iz * (ne znam koje godine jer je bilo miksovanja), na samo nekoliko kilometara od aktuelne lokacije.

Objekat moze biti moderan, a da ne narusava celinu u kojoj su pretezno stariji.

Primer Rajiceve po meni jeste los promer, ali to ne znaci da zbog jednog loseg primera treba, kako koja lokacija ostane prazna zbog rata, zemljotresa, ili jednostavno zbog rusenja objekta zbog dotrajalosti, ostaviti je tako prazno, ili graditi u 21. veku po pravilima i trendovima iz 18 - 19. veka.

Ja to gledam i kroz sledecu prizmu.
I ovo sto danas imamo i cenimo kao primere lepe evropske arhitekture, nicalo je okruzeno turskom kasabom. Dakle, po toj logici, ni tada nista nije trebalo menjati, zar ne, vec su se trebali graditi objekti koji bi bile identicni jos starijim?
I dokle tako?
Do zemunica, ili do pecina kao prvobitnih stanista coveka?

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Postoji razlika između novogradnje I nove arhitekture. Npr evropska arhitektura prošlih vekova je tada bila novogradnja ali je imala korene u grčkoj arhitekturi, 2000 god ranije. Meni laički deluje da posle II sv rata dolazi do velikog diskontinuiteta, mnogo veceg od ranijih. I od tadašnjih zgrada do danšnjih ja vidim jednu istu ružnu crtu. Međutim vidim da nije da to samo za mene nema vrednost, primećujem da svi neutralni ljudi (sem ogromne manjine indoktriniranih sa domacih I svetskih Arhitektonskih fakulteta) isto kao I ja ne vrednuju tu novu arhitektutu od posle II sv rata naovamo, nego veću vrednost pridaju onom ranije. I na Mediteranu, I u Parizu, I u Becu I u Beogradu... svugde. Ali nije baš sva novogradnja necenjena od posmatrača. Ona novogradnja koja ima duh starije arhitekture privlači mnogo posetilaca (npr u okolini Porto Montenegro, posebno hotel Regens, Andrićgrad, Drvengrad...). Možete o njima misliti šta hoćete ali ljudi to dolaze da vide. Za razliku od moderne arhitekture koju niko sem vas ne razume I ne voli. I naravno da navedenim primerima nije mesto na Kosančiću, tu je mesto nečemu iz tog stila ali poenta je da je starija arhitektura za posmatrače superiornija od moderne I da treba uvažiti taj ukus sveta. Umesto što uvažavate mišljenja par likova sa nekog fakulteta koji su, vidimo po njihovim rezultatima koje niko ne želi da poseti, operisani od estetike.
 
Potpuno se slažem sa @Earthmoving. Stara arhitektura mora da se sačuva tačnije, mora da se održava. Ponovo ću navesti primer Pariza jer tamo često boravim. Ako je zgrada u lošem stanju frontalni deo se sačuva, zgrada se sruši i umesto nje podigne se nova. Bitno je zadržati spoljašnu autentičnost. Izuzetaka ima kada se fasada ne može sačuvati ali se strogo vodi računa i kakva će biti i uglavnom im uspeva.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=469040#p469040:yk8cyxy8 je napisao(la):
Drakche » 03 Aug 2017, 09:01[/url]":yk8cyxy8]

Ovo nije mesto stradanja ljudi, mislim da nam ne treba grobnica, trebamo biti okrenuti ka buducnosti, znanju, radosti, necemu sto osujecuje ciljeva zla koje je unistilo biblioteku.

Ljudi, narod jesu ono što je njihova kultura. Uništavanje kulturnih dobara, kao i uništavanje drugih materijalnih dobara i samih života ljudi, predstavljaju neraskidive delove jedinstvenog stradanja.

Na svakom od nas je da uspostavi lični odnos prema tome.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=469056#p469056:3cx2lrtj je napisao(la):
stf » Čet Avg 03, 2017 10:30 am[/url]":3cx2lrtj]Earthmoving
А шта то изградити у 21. веку а да није модерна архитектура? Ја вас 99,9% не разумем ...

Trg, park, neka diše grad. Ne mora svaki slobodan prostor biti popunjen objektom a tek ne savremenim i obavezno staklenim.
 
@Earthmoving
Pa vidis, tvoji stavovi su zasnovani na gomili pretpostavki nastalih na osnovu licnog dozivljaja.
Licni dozivljaj necega je po meni OK, ali da pretpostavke predstavljas kao cinjenice, to vec nije ok.

Prvo, ja nisam arhitekta, pa eto smatram da u beogradu ima mesta i za modernu arhitekturu "koja ce naravno" ispostovati prostor i objekte gde se nalazi"!
Sa druge strane, Porto Montenegro ne mogu da komentarisem, jer nisam bio licno, ali ni ono sto se radi u skoplju, ni Andricgrad, ni Drvengrad, ni Etno-Stanisic, ni bilo koja slicna glupost koja je IMITACIJA nekadasnje arhitekture ne vrede nista vise od gipsanog lava u dvoristu nekog gastarbajtera.

O tome sta "ljudi vise gledaju"...

Pa vidi, od tebe kao osobe koja je mnoge danasnje 'vrednosti' osudila i stavila pod znak pitanja, sam zadnjeg ocekivao ovakav odgovor.

Jer:
Narod, slusa Cecu ili Rijanu, mnogo vise od Ricarda Klajdermana.
Narod cita moderne verzije ljubavnih vikend romana, a ne cita klasike...
Narod senluci na splavovima ili pod satrama, ali nema vremena ni novca (a u stvari interesovanja) da obidje neki muzej...
Narod gleda tresh filmove...
Narod spomenik srpskom vladaru naziva "kod konja"
Narod...

Mani me "naroda"
Narod je upravo po sopstvenom oku i svidjanju, zastakljivanjem terasa, dogradnjama, nadzidjivanjima, kao i izgradnjom sakatih i nefunkcionalnih nakaza po obodima grada, naruzio ovaj grad vise nego iko.
Toliko o ukusu i zeljama "ljudi i naroda".

@Ksenija
Ja nisam za park, a ideja o trgu mi je ok, ali samo za deo prostora. I taj trg bi opet morao imati zastakljen plato, sa kojeg bi se gledalo na ostatke srusene biblioteke.
No, opet, zar u delu ka zgradama, nije logicno da se ima neki konkretan memorijal (a ne milo koji muzej, kako se u zadnje vreme cesto provlaci po forumu, ali i medijima) koji bi ukazao na sveukupan zlocin nad kulturom i duhovnoscu Srba koji je sistematicno cinjen tokom 20. veka od raznih (ne samo agresora), pa i od nas samih?

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Zar nije Laki ono najstarije upravo najvrednije u Beogradu? Vinča, kao jedno od najstarijih neolitskih naselja u Evropi, kao I kultura koja je začetnik bronzanog doba. Šteta što nema više ostataka od nje. Zar ne bi Donji grad tu ispod Kališa bio druga najvrednija stvar u Beogradu da je sačuvan? Zašto ne bi stara arhitektura ostala tamo gde jeste I nova koja se tu gradi da bude u njenom stilu, a da moderna arhitektura nastavi tamo gde je njeno mesto:NBg, Kaluđerica I sl. Današnja kriza arhitekture, kao I drugih umetnosti poput filma, književnosti, muzike, filozofije... je degenartivna isto kao što je svojevremeno bila turska-kasabska koju si pomenuo. U oba slučaja je period pre njih bio napredniji. Pre turskih kasaba srpski srednjovekovni gradovi su bili estetski superiorniji, Zapadna arhitektura pre II sv rata je bila superiornija od moderne Zapadne arhitekture. Dakle ima perioda u istoriji kad ljudi, civilizacije, umetnost, ideje degradiraju, a to je nažalost I ovo naše vreme. Odmah se setim modernih nakaza na Štefansplacu u centru Beča ili modernog unakažavanja Londona. I onda naši profesori koji nemaju svoj karakter, odu vide to tamo i odma nas bombarduju kako je to moderno. A onda povodljivi bez kritičkog stava, a ponizni pred njihovim titulama nastavljaju dalje oko sebe da truju okruženje nadriestetikom. I onda se popout onog sramnog teksta autora Cvetnog trga, običan narod kome se to ne sviđa vređa I razvija doktrina da obični građani u stvari nemaju pravo da komentarišu njihova dela jer su niže rase I nisu obrazovani da vide šta je lepo. Zamisli nismo obrazovani za percepciju lepote? Sekta. Mora da su u tim arhitektonskim udruzenjima sve sami lepotani I lepotice a ne sterilni ruzni polugerontoloski savez, koji je izgubio svaki dodir sa lepotom I lepim.
 
Pa nije život samo crno-belo. Upravo je lepota i znanje u tome naći pravu nijansu sive. Gledanje samo belo ili crno je vrlo retrogradno i nimalo ne utiče na razvoj (društva, pojednica, arhitekture, kulture...)
 
Da budem iskren ja sad kad vidim render ja autmatski oduzmem 20% ))
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=469133#p469133:1kgbgy8j je napisao(la):
Earthmoving » 03 Авг 2017 12:22 pm[/url]":1kgbgy8j]Zamisli nismo obrazovani za percepciju lepote?
Да, замисли, лепота се учи, исто као и математика или физика.
 
Za stvaranje lepog se slažem da treba razumevanje koje bi trebalo da se uči. Recimo kao što je grčki arhitekta Fidija otkrio zlatni presek kao šifru lepote po kojoj je gradio (kasnije je to matematički u mislim 12. veku definisao italijanski matematičar Fibunači, mislim u svom delu Liber Abacci), a koji je kasnije po njemu nazfan Fi, a na čijem se učenju kasnije razvijalo zlatno doba evropske arhitekture. Nažalost, svašta se danas zove učenjem to je problem fakulteta, bu**** kad dobije titulu postane samo bu**** sa titulom. Ali za percepciju lepote se ne slažem, ona je urođena kod svakog bića. Ali ja ne sumnjam da postoji taj prezir arhitekata prema ukusu običnih građana. Po meni bi arhitekte trebale pobeđivati svojim delima kojima će se svi diviti umesto što će ozlojeđeni od svojih neuspeha, trošiti energiju da drugima dokazuju kako je njihov ukus inferiorniji. Ali da bi pobeđivali vrhunskim delima moraju prvo shvatiti gde greše moderna arhitektura I oni I vratiti se na dokazanu vrednost stare evropske arhitekture I tim putem nastaviti razumevati šta je zapravo lepo. Trebaju napustiti modernu arhitekturu I uvideti da ona nije dala nikakve dugoročne vrednosti, njena dela ne preživljavaju vremesnski test vrednosti, postaju bezvredna posle par godina za razliku od evropske arhitekture od pre par vekova koja je I danas posle tolko vremena simbol vrednosti. Sad je prilika da iskoriste šansu u moru nekvalitetnih modernih zdanja I prvi ponovo krenu dobrim putem I umesto bledih kopija bledih autoriteta postanu vođe I predvodnici :) Bar bi ja tako da sam arhitekta...
Eto to je moja kritika I predlog mladom arhitekti Predragu u želji da nam stvara nešto bolje od onoga što nam serviraju sadašnji autoriteti I sa željom da bude uspešan :)
Trebaju bolje shvatiti I istrazivati zlatni presek, a posto je Laki spomenuo Ajfela, I u njemu ga ima
 
Prikupio sam neke primere, radi ilustracije.

S obzirom da sam pristalice rekonstrukcije zgrade biblioteke po spoljnom izgledu i gabaritima srušene zgrade biblioteke, koristio bih ciglu kao osnovni materijal, zato što je vidljiv u svim arheološkim slojevima na tom mestu.
Takođe, sve okolne zgrade su zidane ciglom.

Spoljna obrada bi bila što vernija srušenoj zgradi, a unutrašnja obrada bi bila sama cigla.

Krov, prozori i pod bi bili od stakla, enterijer bez unutrašnjih zidova i međuspratne konstrukcije. Kao na ovom primeru:


Pogledajte prilog 4

David Chipperfield - arhitekta

Neues Museum, Berlin


Pogledajte prilog 3

Ovaj primer sam dao da bi se dobio utisak kakav bi bio nakon rekonstrukcije, verovatno ne bi mogla da se izbegne sterilnost, novosagrađenog objekta, za razliku od prvog primera, koji sam po sebi ima patinu.


Pogledajte prilog 2

Treći primer sam dao kao ilustraciju da sama cigla (na objektu koji je obična kocka), u kombinaciji sa staklom, ostavlja utisak (spomeničke) monumentalnosti, što bi rekonstruisana zgrada zapravo trebala da bude.

Pogledajte prilog 1

Preostala dva primera, prikazuju stakleni pod koji je u jednom slučaju postavljen na drvenoj, a u drugom slučaju na metalnoj konstrukciji.



Funkcija tog prostora bi bio prostor za izložbe i promocije knjiga.

Kao detalj, koji treba da simbolizuje uništene knjige, na tom istorijskom mestu, koristio bih plitke reljefe knjiga, u ovom slučaju vidljivi deo knjige bi bila samo rikna u debljini cigle, a ti reljefi bi bili uzidani na unutrašnjem zidu, tako što bi svaka 25 ili 30 cigla, bio reljef od opeke u dimenzijama cigle, izbačene ispred ravni zida za oko 5 do 7 cm .
 
Mislim da bi bila steta ako prostor ne postane plato. tj. otvoren.
Ipak je biblioteka poseban slucaj, a ne jedna u nizu srusenih predratnih zgrada, cija je najveca izubljena vrednost ona arhitektonska.
Takodje, postoji pitanje kapaciteta primanja posetilaca na KV itd.

I meni je jako zao stare zgrade, ali u ovom slucaju bi morali da prihvatimo realnost da je nikad nece biti.
 
Мени ништа није јасно?
Зашто мешају више различитих врста коцки? Зашто мењају оријентацију калдрме и на крају, шта се дешава са шахтовима? Није ли то требало средити пре ређања калдрме?
 
Sto se tice sahtova... Na jednom mestu (ispred broja 3 ili 5 ako se ne varam) saht se nalazi na sred trase ivicnjaka. Posto su ocigledno u hodu resili da prosiruju trotoare...
 
Vrh