Prikupio sam neke primere, radi ilustracije.
S obzirom da sam pristalice rekonstrukcije zgrade biblioteke po spoljnom izgledu i gabaritima srušene zgrade biblioteke, koristio bih ciglu kao osnovni materijal, zato što je vidljiv u svim arheološkim slojevima na tom mestu.
Takođe, sve okolne zgrade su zidane ciglom.
Spoljna obrada bi bila što vernija srušenoj zgradi, a unutrašnja obrada bi bila sama cigla.
Krov, prozori i pod bi bili od stakla, enterijer bez unutrašnjih zidova i međuspratne konstrukcije. Kao na ovom primeru:
Pogledajte prilog 4
David Chipperfield - arhitekta
Neues Museum, Berlin
Pogledajte prilog 3
Ovaj primer sam dao da bi se dobio utisak kakav bi bio nakon rekonstrukcije, verovatno ne bi mogla da se izbegne sterilnost, novosagrađenog objekta, za razliku od prvog primera, koji sam po sebi ima patinu.
Pogledajte prilog 2
Treći primer sam dao kao ilustraciju da sama cigla (na objektu koji je obična kocka), u kombinaciji sa staklom, ostavlja utisak (spomeničke) monumentalnosti, što bi rekonstruisana zgrada zapravo trebala da bude.
Pogledajte prilog 1
Preostala dva primera, prikazuju stakleni pod koji je u jednom slučaju postavljen na drvenoj, a u drugom slučaju na metalnoj konstrukciji.
Funkcija tog prostora bi bio prostor za izložbe i promocije knjiga.
Kao detalj, koji treba da simbolizuje uništene knjige, na tom istorijskom mestu, koristio bih plitke reljefe knjiga, u ovom slučaju vidljivi deo knjige bi bila samo rikna u debljini cigle, a ti reljefi bi bili uzidani na unutrašnjem zidu, tako što bi svaka 25 ili 30 cigla, bio reljef od opeke u dimenzijama cigle, izbačene ispred ravni zida za oko 5 do 7 cm .