Šta je novo?

Косанчићев венац - ревитализација

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=467860#p467860:1ra3ss28 je napisao(la):
stf » 27 Jul 2017 03:35 pm[/url]":1ra3ss28]To nema veze sa njihovom stručnošću već najverovatnije sa neucrtanim vodovodom. Neucrtane divlje instalacije su redovna pojava po celom gradu.

NIsi razumeo, to se desi posle uklanjanja starih i postavljanja novih instalacija. Od strane firme koja je postavila nove. Znaci, jedino ako "zaborave" u roku od 2 dana gde su postavili instalacije.
 
Šta ti je život i koliko neko ima sreće u životu.

Ovi stanari dobiše i rekonstruisane fasade i dekorativno osvetljenje i sređenu
ulicu. Nadam se da će znati da cene to i da će iste u buduće održavati jer to je
u suštini najmanje što mogu da urade.
 
Прођох данас овуда по први пут од како су почели да слажу камен. Изгледа боље него на сликама али свеједно је могло боље да се сложи. Са сређеним фасадама ово постаје вероватно најлепши део града. Остаје жал што нису пресекли и скроз га затворили за саобраћај.

Да ли неко зна када се планира сређивање рушевина библиотеке по оном рендеру што је качен овде?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=468278#p468278:1y9rgvos je napisao(la):
milos.tro » 30 Јул 2017 05:13 pm[/url]":1y9rgvos]današnje fotke:
file.php
Дебили су већ оставили свој траг, а обнова фасаде још није ни завршена :bash:
@Милоше укњижен плусићћћ
 
Ne vidim zaista nikakvu vrednost ovih kamencina na ulici, radi ocuvanja autenticnosti. Ima dosta ulica koje su imale blato i mulj pa ih nismo ostavljali u tom stanju da zadrze autenticnost. Trebalo je poplocati ulicu kako se u citavoj Evropi barokne celine uredjuju.
 
Pa blato i 'mulj' (odakle mulj ;) ) i kaldrmisan kolovoz na ulici se po meni bas i ne mogu podvesti pod isto.


Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
sta dekorativno osvetljenje, zar nece postaviti one retro ulicne svetiljke?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=468385#p468385:353s6pv5 je napisao(la):
Гага » 31 Jul 2017 01:44 am[/url]":353s6pv5]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=468278#p468278:353s6pv5 je napisao(la):
milos.tro » 30 Јул 2017 05:13 pm[/url]":353s6pv5]današnje fotke:
file.php
Дебили су већ оставили свој траг, а обнова фасаде још није ни завршена :bash:
@Милоше укњижен плусићћћ

Zbog čega je ovaj šaht izdignut, jel može neko da mi objasni?
 
Kako misle da ciste ove ulice sa ovolikim razmakom i peskom koji je na sve strane? Kise, pranje? Kamenje su usitnili da bi dobili koliko toliko pribliznu debljinu jer sad ima asfalt ispod i opet polomi covek noge dok prodje. Tesko da se dobila neka nova vrednost.

Pritom, ako se vec potencira neka istorijska dimenzija i autenticnost treba reci da Kosancic nikad nije bio poplocan kamencicima koji su nekad mogli da se vide samo po dvoristima. Ulice nisu nikad bile ovakve, sem nekih ad hok resenja, naravno. Dakle, morali su krupniji kamen, idealno onaj sa Kaleniceve pijace.

Na sta lici ovakvo slaganje kamicaka? Kao da su se deca igrala... Jos ostaje otvoreno za auta da dizu prasinu.
 
Прошао сам уживо. Утисак је бољи, али је чињеница да је на појединим местима размак између камења знатно већи. Мислим да ћемо прави утисак да стекнемо када се буде спрала улица.
Питање је само, где ће да оде сав тај песак. Да ли су одводи спремни да прихвате толики муљ?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=468366#p468366:6y02jstx je napisao(la):
kkorisnikk » Pon Jul 31, 2017 1:15 am[/url]":6y02jstx]Šta ti je život i koliko neko ima sreće u životu.

Ovi stanari dobiše i rekonstruisane fasade i dekorativno osvetljenje i sređenu
ulicu. Nadam se da će znati da cene to i da će iste u buduće održavati jer to je
u suštini najmanje što mogu da urade.

Slazem se KK, mentalitet se najteze menja. Decenijama nikome nista nije smetalo niti je iko ista peduzeo da se zgrade srede, pogotovo zapustena unutrasnjost istih. Kese sa upakovanim djubretom ispred vrata, sto je na lestvici horora valjda samo nivo ispod bacanja istih kroz prozor, je i dalje uobicajeni prizor u hodnicima "najstarije urbane celine" Beograda.

To je, po meni, mnogo veci problem cak i od nedovoljne aktivnosti gradskih celnika

I dodatni porez za stanovnike centra kao na mnogim mestima u svetu...
 
Na najlepšoj kući na Kosančićevom vencu neimari su obogatili fasadu ukrasima sastruganim pre više desetleća!
 
Као мали допринос овом форуму, који ми је био од посебне користи током претходних месеци, прилажем своју пројектну идеју за локалитет бомбардоване Народне библиотеке.

У питању је мастер пројекат, односно мастер завршни рад који сам успешно одбранио 5. јула на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.

У наставку су опис пројекта, визуелизација, линк до приказа целокупног пројекта и коментари комисије у саставу:
Дејан Миљковић, проф. (ментор), др Миодраг Несторовић, проф. арх. и др Зоран Ђукановић, в. проф. арх.

--

Опис пројекта:

Локалитет бомбардоване Народне библиотеке са собом носи слојеве великог временског и садржајног распона, од археолошких налаза римских терми до остатака Народне библиотеке, које треба на одговарајући начин да презентује, a с обзиром да се притом налази у окружењу од изузетне културно-историјске важности које је под заштитом, несумњиво је да је архитектонско-урбанистички подухват пројектантски веома деликатан. Циљ је успоставити складан однос између традиционалних вредности историјског амбијента и савремене архитектонско-урбанистичке интервенције у духу новог времена.

Срушена зграда Народне библиотеке представљала је леп пример мале класицистичке палате из друге половине 19. века. Иако је близак став да решење пројектованог комплекса треба да истакне коначност страдања пре свега књига и рукописа, а не зграде библиотеке, постојеће рушевине зграде су материјално сведочанство страдања и пропасти, те се према њима треба односити са потребном пажњом. Идеја је да срушена зграда добије нови живот, али не тако што би била реконструисана или њени остаци конзервирани те као такви презентовани, већ тако што би се постојећа опека од којих је зграда изграђена, употребила као градивни елемент у стварању новог комплекса. Опека би била употребљена за формирање основног, конститутивног потеза и носиоца концепта - потеза који почиње степеништем које се спушта до античког слоја образујући подземну етажу а потом уздиже у виду меморијалног зида уз забате суседних објеката. На тај начин би срушена зграда наставила да живи у новом облику, чувајући сећање на тамну прошлост и пружајући наду у светлију будућност.

Препознат је и потврђен потенцијал да разрушени део блока буде обликован као јавни простор - трг, уређен јединствено са вишеспратним објектом јавне намене позиционираним непосредно уз забате суседних објеката, док се испод простире подземна етажа у којој се баштине сви трагови, до најнижег античког слоја. Новопројектовани комплекс тако у хоризонталном и у вертикалном плану чине по три целине. У хоризонталном плану то су: степениште, плато и приземље објекта; а у вертикалном плану: подземна етажа, плато и надземне етаже објекта.

Материјализацију комплекса поред постојеће опеке и камена чини комбинација армирано бетонске и челичне конструкције које су у стању да на најадекватнији начин савладају потребне распоне. Фасада објекта, под у подземној етажи и ограде су стаклени. Стакло се уводи из разлога што као транспарентан материјал омогућава несметану визуелну комуникацију и побољшава визуелни контакт са окружењем, како дању, тако и ноћу када вештачки извори осветљења нарочито долазе до изражаја. Простор тиме поприма карактер посебног и препознатљивог амбијента, истовремено и као целина, али и као скуп појединачних, мањих, микроамбијената.

Објекат је опремљен свим савременим техничким системима, те је као такав у стању да одговори на планирану намену и све режиме коришћења.

Комплекс је приступачан из околних улица, са пројектованим нивелетама и рампама прилагођеним свим категоријама корисника. Пројектним решењем није предвиђено обављање моторног саобраћаја унутар комплекса, односно због специфичних садржаја није предвиђено постојање паркинг места у оквиру парцеле, изузев могућности приступа службеном улазу који је лоциран одмах уз Сребреничку улицу.

Без духовне надградње, архитектонско дело остаје на нивоу потенцијално лепог али празног оквира. Духовни флуид који носи нека грађевина, а који се изузетно тешко постиже је оно што што архитектуру и архитектонско дело чини неописивим. Уз меморијални карактер, комплекс поседује изразиту употребну функцију која се огледа у реализацији програма из културе, научних и уметничких активности. Могло би се рећи да не постоји логичније место у Београду где би уметници требали да бораве од Косанчићевог венца који је био дом и Прве цртачке и сликарске школе Кирила Кутлика. Пројектовани комплекс тиме добија епитет хармоничног вишенаменског простора у корелацији са културно-историјским вредностима које представља, узимајући у обзир и саму његову локацију, односно окружење у коме се налази.

Тако место страдања поново постаје место стварања, ново жариште и епицентар културног живота града.

--

Линк до приказа целокупног пројекта:
https://issuu.com/predragmilovanovic/docs/predrag_milovanovic_master

--

Коментари комисије:

др Зоран Ђукановић, в. проф. арх.
Волим кад се студенти баве малим објектима, а великим темама. Ово је велика тема, једна од најзначајнијих и најотворенијих рана овог рада. Морам признати да мене лично импресионира начин на који сте Ви приступили решењу. Врло умерено, врло скромно, са мало грађеног а са пуно респекта према читавом амбијенту. Чини ми се да Ваша архитектура у правом смислу те речи јесте site-specific архитектура. Извађена са овог локалитета она заправо престаје да постоји, ову архитектуру је немогуће копирати и зато мислим да сте постигли добар резултат. Достојанствен, умерен став пун респекта према ономе што тај амбијент јесте већ, а са друге стране са огромном жељом да се тај простор некако залечи. Ово није само боквица, ово је један мало озбиљнији архитектонски захват. Ова локација тражи храброст и мислим да сте је Ви показали таман онолико колико треба, и у том смислу моји комплименти за ово што сте урадили. Што се мене тиче, мислим да сте урадили један успешан пројекат. Овај рад показује да је могуће постићи оно "мање је више". Студенти обично хоће на својим дипломским радовима да испројектују целу планету ако би тако могло. Ова Ваша умереност да се дејствује у једном ограниченом простору, са мало средстава а са добрим ефектом показује да сте урадили један добар пројекат.

др Миодраг несторовић, проф. арх.

Овде можемо само да се прикључимо оваквим закључцима. Професор Ђукановић је лепо закључио да ово треба практично стварно подржати. Био сам слободан да ментору сугеришем да је ово једна лепа визија која је уствари кроз једну анализу коју сте Ви дали Вашом тезом уствари доведена до краја, апсолутно. У смислу идеје мислим да је ово пун погодак имајући у виду да сте пружили опсервације везане за неке ауторитете који су дали одређена гледишта на тој позицији, која је осетљива, софистицирана позиција. По мом мишљењу, Ви сте то успели, морам да кажем, за разлику од њих.

Дејан Миљковић, проф. (ментор)

Све је комплетно и све је заиста онако како су чланови комисије прокоментарисали. Од онога што сам ја до сада виђао, од доста студентских радова и интервенција на овом простору, мислим да је ово најзрелије решење, практично могуће за реализацију.


Свако добро желим! :)
 
Predraze, cestitam na uspesnom projektu, vidi se da je dosta truda, vremena i razmisljanja ulozeno. Najvise mi se dopada ovaj deo koncepta o aktivnom kulturnom stvaranju na mestu gde je kultura razorena. To je jedan uvek dobar, univerzalni, princip.

Nemam problem s tim sto je ideja o "obnovi" stare zgrade eliminisana, ali imam sumnju u pogledu uklapanja ovog objekta sa okolinom.
Mozda je stvar ukusa, meni deluje pomnalo sterilno, mozda je neko zelenilo moglo biti ukljuceno ili sl, kako bi obj. imao bolji spoj sa okolinom, bez obzira na veliki kontrast koji je iz koncept. razloga, ocito, bio cilj.

Jos jedna stvar mi nije najjasnija, mada verujem da uzeta u obzir, u vezi arheoloskih ostataka.. Cini mi se da obuhvataju vecu povrsinu od ove koja im je dodeljena na renderu.
 
@ predragmilovanovic

Добродошао на форум и честитке на одбрањеном мастер раду. Могу ти рећи да је рад прави беобилдовски из најсветлијих дана форума. Зашто? Зато што је сакупио резултате дугогодишње дискусије и изнедрио инзванредан избалансирани приступ уређењу простора на исправан урбанистички начин.

Једино што ми се не свиђа јете, као што рече Драгче, превише стерилни сам објекат. Односно, није објекат стерилан, већ етажна подела. Ја бих се играо са међуетажама и покушао да постигнем ефекат прилазних степенстих рампи којима се улази у сутерен објекта.
 
Pridružujem se pohvalama. 'Sterilnost' objekta razumem kao uvažavanje ontološke apokaliptičnosti mesta. Govoreći kao grafičar i istoričar umetnosti, čak bih istakao krajnju svedenost i potpunu umirenost elemenata. Misao najpre stane, ali je izazovna estetika (da, u ovom slučaju 'najmanje' zaista privlači najviše) potpuno uvlači u suštinu prostora. Ovo nije mesto gde oko i misao treba da očekuju bilo kakvo "razigravanje". Ovo je mesto tuge i pijeteta. Sjajan rad.
 
@ predragmilovanovic

Od svih predloga koje sam video na Beobuildu ovaj je najpromišljeniji.

Koliko mogu da se setim, ti si prvi koji je uvideo potrebu da se sakriju kalkani, koji su i najružniji. Videli smo predloge i nekih pirgova, platoa i ko zna čega ?!

Ja smatram da treba da se rekonstruiše stara zgrada biblioteke po izgledu i po gabaritima. Sve ostalo je gubljenje vremena i energije.

Imali smo jedan takav (neuspeli) pokušaj, da se utrpa neka bunker zgrada u Pariskoj ulici, po sistemu "i staro i moderno", a dobili karcinom na Kosančićevom vencu, poput onog karcinoma u Rajićevoj.
 
Meni je ovo još jedan dokaz da Arhitektonski fakultet sa ovakvim profesorima treba rasformirati. Vidi se da ispiraju mozgove I stimulišu studente da uništavaju stare kvartove nakaznom modernom arhitekturom. Mislim, sa čime se ovo uklapa na Kosančiću? Sasvim drugi duh od celog kraja. I sa moje strane dobrodošlica Predragu bez obzira na ovo dijametralno suprotno naše poimanje ovog starog jezgra grada. Ja to ne gledam kao njegovu krivicu nego višegodisnju indoktrinaciju tokom studiranja.
 
@predragmilovanovic
Prvo da ti pozelim dobrodoslicu. :)

Sto se tice projekta.

Ako moje misljenje ima ikakvu tezinu, sobzirom da sam laik i da mi je oko 'prosto', meni se tvoj rad dopada.
Sterilnost koju je neko spomenuo...
Hm, pa sterilnost smo dobili unistavanjem nenadoknadivog istorijskog materijala u aprilskom bombardovanju.
Bez njega, mnogi nasi stavovi su bez 'podloge'
Poput gena, tako smo i bombardovanjem bivlioteje ostali bez znacajne veze sa svojom prosloscu.
Stoga, ideja je (po meni) da objekat na ovom mestu i treba da bude sterilan, a ne vrcav i nametljiv...


Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Поздрав новом члану. Хвала што си поделио свој рад са нама.
Можда немам укуса, а можда и не разумем суштину, али лично сматрам да би стару зграду требало у потпуности реконструисати.
Схватам да су књиге биле оно што је највише вредело, али сама реконструкција је симбол за себе.
Сад кад сам рекао то, твој рад није лош, има неки смисао, једноставност је свакако за похвалу, али просто емоцију ми не би пробудило једнако као стари објекат.
Но надам се да ћеш наставити да нас изненађујеш решењима и у будућности.
Свако добро.
 
Vrh