Косанчићев венац - ревитализација

[relja]

gishko » 28 Nov 2016 05:27 pm[/url]":3q00oagh]Мени се допада предлог за трг Не знам колико би било изводљиво да се садашњи подрум библиотеке искористи да се направи некаква галерија, а изнад да се направи мањи трг који би био примерен Косанчићевом венцу.
Мене у целој овој причи плаши да не постане и овај део града као Скадарлија. Пар пута сам прошао скоро и баш су је унаказили, гомиле некаквих треш кафића, онда они спопадачи испред ресторана, а баште су неке чак и надзидане на улици... Колико смо јадни да не можемо ни једну малу улицу у граду да сачувамо да остане 100% аутентична и права атракција, већ смо у њу довуклу гранд, а поред онолико простора у остатку града.

Kosančić je ipak stambena ulica bez namenskih lokala, za razliku od Skadarske koja ima kafansku tradiciju.

 

[stanislaw]

relja » 28 Nov 2016 11:21 pm[/url]":3kd6a2gx]
Smatram da nam na tom mestu treba obeležje koje će nedvosmisleno da podseća na težak zločin i nenadoknadiv gubitak, a ne šminka ambijenta.

Dosta sam proputovao Nemačkom, u skoro svakom gradu ima poneka lokacija, crkva razorena u bombardovanju koja namerno nije obnovljena posle rata. To su jako sumorna mesta, uredno obeležena ali se na njima ništa, baš ništa ne dešava. Okolo razrušene crkve nema nikakvih susednih objekata, već se ruina nalazi u središtu brisanog prostora. Taj prostor ne služi ni za kakva svakodnevna okupljanja ljudi, jer nema baš nikakvih sadržaja osim memorijalnih.

U slučaju Kosančićevog venca mi ne govorimo o celom jednom kvartu od kojeg je ostao samo brisani prostor, već o jednoj jedinoj zgradi Vapine fabrike koja nedostaje. Kakav god memorijalni plato tu da se uredi, on nikad ne bi bio sastajalište ljudi. Svi bi prolazili tuda kao kraj turskog groblja, kao i sad što se kraj ograde prolazi. Ne treba umrtvljavati revitalizovani Kosančićev venac.

Od silnih obilazaka tih razvalina crkava po centrima nemačkih gradova nosim samo jedan utisak: mi smo super prošli sa američkim bombardovanjem 1944, ma nismo svesni šta su oni u stanju da naprave kad hoće.
Možda bi bilo originalno, ako se već pravi plato na Kosančićevom vencu, da se po njemu instalira odgovarajući broj sanduka. Naravoučenije: kad već popakuješ nacionalno blago, postaraj se da ga skloniš na sigurnije mesto.

 

[laki72]

Ovo u zadnjem pasusu ti stvarno nije trebalo...

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Drakche]

Zgrada biblioteke jeste bila lepa spreda, sa njene desne strane je imala cak 12 prozora u nizu koliko je bila dugacka,
za rekonstrukciju mozda malo preglomazno,

sa njene leve strane, pak, je imala samo cetri prozora u svom stilu, kako se vidi na ovoj fotografiji:

zgrada pored se jedva vidi, ali je jasno da je fasada bila sasvim drugacija.
Nisam siguran u cemu je bio fazon, jer nisam pronasao stare fotografije sa ove strane KV pre bombardovanja.

U slucaju ikakve rekonstrukcije biblioteke duzina od 4 prozora bi bila sasvim dovoljna. To bi onda vise licnilo da spomenik nego na rekonstrukciju zgrade s namenom koriscenja.

 

[relja]

Drakche » 29 Nov 2016 06:41 am[/url]":fvj60cbn]...
Nisam siguran u cemu je bio fazon, jer nisam pronasao stare fotografije sa ove strane KV pre bombardovanja.
....

viewtopic.php?f=23&t=36&p=398851&hilit=kosan%C4%8Di%C4%87evom#p398879

relja » 25 Jul 2016 09:30 pm[/url]":fvj60cbn]....

A šta ćemo sa ostalim objektima, ne toliko reprezentativnim, koje su se takođe nalazile na mestu današnje rupe u ulici Kosančićev venac?
Njih niko ne spominje, svi misle samo o fotografijama glavnog ulaza. I njih da obnavljamo?

 

[Drakche]

Hvala Relja, tako sam i mislio.


Osnovno pitanje je: sta je glavni cilj, odnosno poruka svakom posetiocu ove lokacije?
Odgovor bi bio: da u sto sirem smislu shvati tragediju gubitka svog tog duhovnog blaga i jednu veliku bizarnost rata, koji nije vodjen samo da bi se ubijali ljudi drugacije rase i nacije, vec prevashodno da bi se sa njima izbrisale njihove kulture iz postojanja, a bombarodvanje biblioteke je najjasniji primer tog kulturnog genocida. Gotovo je neopisivo koliko samo mrznje i pakosti ima u tom jednom teroristickom aktu.

 

[direktor]

A da se napravi 3d realna projekcja zgrade i da se to pusta nocu uz adekvatan tekst

 

[Earthmoving]

Poruka posetiocima ove lokacije ne treba biti tragedija i smrt, nego novi život i u skladu sa tim cela lokacija treba da ponovo oživi. Imali smo je mrtvu predugo. Ako bi se tako gledalo po tragedijama, teško da u Beogradu nema tragičnog metra gde neko nije poginuo, neka vrednost nije izgubljena. Grad nam ne treba biti groblje i grad duhova nego grad koji slavi život.

 

[stanislaw]

Relja, hvala na podsećanju da je Vapina fabrika imala G oblik i da nije zauzimala ceo srušeni blok na strani ka Savi.
Odlično, to znači da je moguća i parcijalna rekonstrukcija zgrade, povučene ka unutrašnjosti bloka, tako da se Kosančićevom vencu vrati zaokružena forma blokova, a da ispred ostane i mesta za plato koji bi konzervisao najveći deo originalnih temelja biblioteke.

Ovo što sada imamo, srušena polovina bloka na laktu Kosančićevog venca, ne liči ni na šta i nekakav plato u polusrušenom bloku bez fronta ne bi bio bog zna kakva usluga celovitom uređenju ulice.

 

[Drakche]

Novi zivot je sami KV ako bude bio lepo uredjeno mesto i ako bude zaziveo na pravi nacin. Obelezje kulturnom genocidu je ono sto je cini apsurd da na jednom takvom idilicnom mestu moze da se desi jedna takva monstruoznost. Mislim da je to dobra poruka svakom posetiocu, nesto o cemu moze da razmislja.

@direktor Cesto se ovde spomenju te 3D projekcije, ja nekako jos uvek nisam ubedjen u potpunu efektnost i trajnost ove ideje, cak ni u tehnolosku zrelost, bez obzira sto je sve to danas mnogo napredovalo. Te projekcije generalno podizu "zivost" prostorima, ali ipak smatram da je KV potrebno nesto solidnije, ozbiljnije. Video/3D projekcije mogu biti samo nesto dodatno u np. letnjoj sezoni, a ne da se citav prostor adaptira u tu svrhu.

 

[GOJE]

stanislaw » 29 Nov 2016 09:44 am[/url]":1pppswet]Relja, hvala na podsećanju da je Vapina fabrika imala G oblik i da nije zauzimala ceo srušeni blok na strani ka Savi.
Odlično, to znači da je moguća i parcijalna rekonstrukcija zgrade, povučene ka unutrašnjosti bloka, tako da se Kosančićevom vencu vrati zaokružena forma blokova, a da ispred ostane i mesta za plato koji bi konzervisao najveći deo originalnih temelja biblioteke.

Ovo što sada imamo, srušena polovina bloka na laktu Kosančićevog venca, ne liči ni na šta i nekakav plato u polusrušenom bloku bez fronta ne bi bio bog zna kakva usluga celovitom uređenju ulice.

Ja bih podržao rešenje da se rekonstruiše samo front zgrade, i to maksimalno uvučen , kako bi ostalo prostora za trg. Pritom taj front može da predstavlja i spomen obeležje, ako bi bio krnj, polusrušen, u nekoj modernoj umetničkoj instalaciji.

 

[Rascian]

Da, nesto slicno po konceptu kao ovo u Bukurestu.

https://www.google.com/maps/@44.437...4!1swyE3g2Wkop3UJ5hrvkCXSQ!2e0!7i13312!8i6656

 

[spatiotecte]

Ne mogu da zamislim staklenu kocku na podrucju Kosancicevog venca

 

[relja]

stanislaw » 29 Nov 2016 09:44 am[/url]":27n42pa2]...
Ovo što sada imamo, srušena polovina bloka na laktu Kosančićevog venca, ne liči ni na šta i nekakav plato u polusrušenom bloku bez fronta ne bi bio bog zna kakva usluga celovitom uređenju ulice.

OK, samo da se u jednom trenutku ne svede bude na priču kao sa BnV: "a jel trebalo da ostane ono ruglo?".
Naravno da je sadašnje stanje neprihvatljivo.

spatiotecte » 29 Nov 2016 01:53 pm[/url]":27n42pa2]Ne mogu da zamislim staklenu kocku na podrucju Kosancicevog venca

I meni je to pomalo odbojno.
Pade mi na pamet da na površini, u nivou ulice, može da se napravi kopija mozaika iz rimske kuće po kojoj će moći da se gazi koji će moći da se održava i popravlja, i da se onda u tom nivou postavi obeležje spaljenoj Biblioteci.

Ima još jedna stvar: nije bio problem da se zbog gradnje one odvratne robne kuće u Rajićevoj unište ostaci rimskih kuća, a sa druge strane se kod javnosti koja je zainteresovana za Kosančićev venac kao preduslov postavlja - očuvanje ostataka.
Naravno da sam protiv uništavanja, ovde je to nije ni potrebno, samo...zbog robne kuće je dozvoljeno, a za spomenik koji bi trebao biti u rangu spomenika od prvorazrednog značaja, po meni iznad "Pobednika", "Neznanog junaka", nego u rangu naših srednjovekovnih manastira, mi se premišljamo....

 

[relja]

Earthmoving » 29 Nov 2016 08:40 am[/url]":3fniwocy]Poruka posetiocima ove lokacije ne treba biti tragedija i smrt, nego novi život i u skladu sa tim cela lokacija treba da ponovo oživi. Imali smo je mrtvu predugo. Ako bi se tako gledalo po tragedijama, teško da u Beogradu nema tragičnog metra gde neko nije poginuo, neka vrednost nije izgubljena. Grad nam ne treba biti groblje i grad duhova nego grad koji slavi život.

Upravo zato što takav stav preovladava (i to više pasivno nego što se podstiče) , mi na Sajmištu imamo restoran u zgradi u kojoj se nalazila mrtvačnica, imamo vesele i divlje kafane na mestu genocida, imamo roštiljanje u Jajincima.

 

[Sreda]

Treba da se postavi veliki natpis sa tekstom sta je tu ucinjeno. Prvo na Nemackom pa na Engleskom pa na Srpskom.

A sto se tice "slavljenja zivota"... morbidno je. Kao sto nema kafica na groblju tako ne treba da bude ni na ovom mestu koje predstavlja tezak poraz evropske i svetske civilizacije.

 

[Nepopravljivi optimista]

Slažem se sa natpis!

Sent from my GT-I9505 using Tapatalk

 

[Вожд]

Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[Вожд]

Pogledajte prilog 1

 

[Вожд]

Pogledajte prilog 1Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 8

 

[Earthmoving]

Meni je neverovatno da neko veruje da, u svojoj predugoj istoriji ovog prostora, postoji metar gde neko nije umro, gde se neka tragedija nije dogodila i da misli da je po tome mesto Biblioteke posebno. Samo u zadnjih 2.500 godina je bilo preko 100 ratova na ovoj teritoriji, skoro 50 puta grad je rušen. Na primer u ratu 1440 učestvovalo je oko 100.000 ljudi, 1456 oko 150.000 ljudi (od toga preko 20.000 poginulo), 1521 preko 100.000 ljudi, 1688 oko 70.000 ljudi, 1717 čak 270.000 ljudi !!!(od toga oko 22.000 poginulih) itd itd... Reke poginulih na svakom koraku, ali nekima vidim nije bitno. Na desetine hiljada objekata je srušeno u sukobima, nekada i ceo grad. Da ne idemo dalje unazad preko neolita i Vinče pre oko 7.000 godina, orinjačke i gravetijanske kulture od pre 20-50.000 godina, a čija su oruža nađena na teritoriji grada, pa još i još unazad. Kada vam istorija ne bi počinjala pre vek ili dva, shvatili bi ste da je ceo Beograd jedno veliko grobno polje. Ali hvala Bogu on funkcioniše drugačije nego što vi predlažete, on na svim tim mestima nastavlja da živi zgradama, ulicama, trgovima... i time slavi život a ne smrt. Da je svako od tih tragičnih mesta ostavljeno razrušeno, Beograd bi danas bio prazan kolko bi ih bilo. I nemojte izdvajati i veličati žrtve Sajmišta, neka vam svaki život izgubljen u Beogradu bude jednako svet. Da bi uporedili da li je zgrada Biblioteke vrednija od navedenih srušenih zdanja i ljudskih žrtava, morali bi ste detaljnije da poznajete istoriju Beograda i da znate sa čim zgradu Biblioteke poredite. Ali ja u vama ne vidim da vi znate koliko je ljudi i na kojim mestima poginulo u Beogradu niti da uopšte znate kulturno-istorijsku vrednost ranijih srušenih objekata.

 

[relja]

Posebno za "Earthmoving":
Sramota.
Koristiti žrtve logora za nekakvo izjednačavanje sa svim mrtvima radi čega? Izgradnje kvadrata, imitacije fasade?
Bedno. Odvratno.
Ovaj konkretan prostor o kojem ovde pričamo, dakle ne ceo Beograd, je mesto na kojem je u jednom danu kulturno blago koje je nastajalo tokom trajanja celog tog perioda koji se navodi...nema mesta generalizovanju, ovo je mesto najveće tragedije našeg naroda, u rangu sa Jasenovcem. I nema tog argumenta koji može da protivreči.
Beograd veliko grobno polje? Pa neće biti. Isto onoliko kao London, Varšava, Drezden...ali ipak, mi živimo samo 70 godina od tih događaja, ljudi koji su to doživeli su i danas živi svedoci, kao da se juče dogodilo, posledice odećamo i osećaće ih i naši potomci.

Da. život se nastavlja. Samo, život nije samo zabava, provod, trgovina.
Bar za mene.

 

[relja]

Za Vožda: potpis i objašnjenje materijala nisu na odmet. Pogotovo kada je ovako bitan i interesantan.

 

[relja]

I evo jedne vrlo poučne priče, ko smo i šta smo, i šta se dešava kada se sve prepusti đilkošima sa "školom života".
Radi se ozgradi koja više ne postoji, a koju pamtimo kao bioskop "Slavija".

http://beogradska.blog.rs/blog/beograds ... 23/slavija

...Arhitekta ovog objekta bio je inž. Svetolik Popović koji je projektovao i apoteku ''Kod crvenog krsta'' Koste M. Nikolića na uglu Beogradske i Oraške ulice, u neposrednoj blizini Sale mira. Dok je trajala izgradnja ovog objekta, neki dnevni listovi huškali su javnost da ''Englez zida Nazarensku crkvu u sred grada'' što je svakako doprinosilo senzacionalizmu. Nakon realizacije, Mekenzi je počeo sa održavanjem predavanja o astronomiji i biologiji dok su se ovde održavala i predavanja profesora Učiteljske škole. Godine 1890. Mekenzi je sa desne strane sale dozidao još jedan objekat u kome je otvorio mušku večernju Školu za nepismene kao i privatnu Školu za ženski ručni rad. Kako to biva u našem narodu, ovaj objekat je po automatizmu stoga nazvan ''Ženska radenička škola'' ili ''Radenička škola na Englezovcu''. Od Mekenzijeve smrti, 22. 08. 1895. godine u Londonu, ova škola prolazi kroz novu višu fazu delovanja. Nastavio je da je vodi dr Gratan Gines, doktor iz Londona. Zatim je škola postala Srpska Crtačko-Slikarska škola Kirilo Kutlika nakon čije smrti i malog prekida postaje Spska slikarska škola čiji su direktori i osnivači bili Beta i Rista Vukanović. Vlasnici su se menjali kao i namena ovog objekta sve do 1929. godine kada je zabranjeno delovanje Socijalističke Partije, čiji je epicentar događanja u Beogradu i Srbiji predstavljala upravo ova zgrada.


I baš protiv čega se Mekenzi borio i težio, postalo je stvarnost od 1930. godine kada je Sala mira pretvorena u kafanu-pivnicu. Od 1934. godine novi vlasnik ''lokala'' Ilija Đorđević izvršio je korenitu rekonstrukciju ovog objekta u kome je otvorio čuveni bioskop ''Vračar'' a potom nazvan ''Slavija''. Rekonstrukciju objekta u modernističkom duhu izveo je inž. Svetomir Lazić krajem 1934. godine. Prva filmska projekcija puštena je na Uskrs 28. 04. 1935. godine filmom ''Ali baba i 40 razbojnika''. ...

Da bi na kraju zgrada bila srušena i na njemom mestu bio otvoren - montažni parking.
I onda demontran i zatvoren.
Pa ponovo otvoren.


Ma da, bitni su ćevapi i živa muzika, udri brigu na veselje.

 

[Galeks]

Vozde, ako imas nekog pojasnjenja slika stvarno bi valjalo znati