Косанчићев венац - ревитализација

[Earthmoving]

Zgrada od cigle zvana Biblioteka i knjige nisu ista stvar, bar ne za mene.

 

[relja]

"nego ta ideologija da se konzerviraju ruševine"

A kako bi bilo da da malo prelistaš i pročitaš šta je pisano na temi, ako te ne mrzi?

 

[Earthmoving]

Pa pisano je svašta, svako po svom ukusu. Ja se slažem sa onima koji kažu da ne trebaju da ostanu ruševine, tj treba zgradu u nekoj formi opet dignuti jer bi time to mesto živnulo iz decenijskog sna, a ne slažem se sa onima koji bi da zadrže status quo jer je mesto sa ruševinama neprijatno i mrtvo. Znači za vraćanje života KV-u.

 

[Вожд]

Pogledajte prilog 1

 

[relja]

Earthmoving » 30 Nov 2016 11:15 pm[/url]":13hvppvy]Pa pisano je svašta, svako po svom ukusu. Ja se slažem sa onima koji kažu da ne trebaju da ostanu ruševine, tj treba zgradu u nekoj formi opet dignuti jer bi time to mesto živnulo iz decenijskog sna, a ne slažem se sa onima koji bi da zadrže status quo jer je mesto sa ruševinama neprijatno i mrtvo. Znači za vraćanje života KV-u.

Hajde, pronađi ko je i gde je napisao da treba da ostanu ruševine i status quo. nađi, da vidimo.
Ako i dalje tvrdiš da je to neko napisao, onda zagađuješ temu.

I šta znači "vraćanje života Kosančićevom vencu"?
Koji život je on to "izgubio"?
To je pre svega stambena ulica, uvek bila, koja je u skorije vreme dobila par kafića. Ljdi tu žive, to je njen život.
Znamo čemi vodi to propagiranje "vraćanja" nečega čega tu nikada nije bilo.

 

[Earthmoving]

Da ne gušim temu Relja, ukratko: Više su mi se, kao što rekoh, svideli predlozi da se recimo ponovo podigne zgrada ili druga rešenja koja bi vratila ovaj kraj u život, a kojim je do sada, bar meni, dominirala tuga uništene zgrade Biblioteke. Bombardovanje treba obeležiti na neki kreativan način ali ne u tom intenzitetu kakav mu danas daju ostaci srušene zgrade.
Mislim da je pogrešan pristup nameniti jednom od najstarijih gradskih jezgara Beograda samo sudbinu mirne stambene ulice. KV bi trebao biti više od toga. Ovaj kraj sadrži Patrijaršiju, Sabornu crkvu, Konak, Znak pitanja (jednu od najstarijih kuća i kafana u gradu)... i samo postojanje ovih za čitavu republiku ili grad bitnih sadržaja je u suprotnosti sa zatvorenošću mirnih stambenih ulica. Samu ulicu KV ja vidim kao i ostale slične ulice starih gradskih jezgara po svetu, znači žive i posećene. Iako Skadarlija ima drugačiji, boemski duh, mene ova ulica dosta izgledom podseća na nju. A Skadarlija iako na manje atraktivnom mestu od KV je mnogo posećenija, življa, iskorišćenija. Zašto se neki sličan smisao ne bi našao i za KV ?

 

[Igor]

Skadarlija je boemska cetvrt dok bi ovo mogla biti a mislim da je i predvidjeno kao kulturno umetnicka cetvrt sto je primerenije ambijentu. Inace nisam nuzno za gradnju na mestu nekadasnje biblioteke. Moguce je taj prostor iskoristiti i bez znacajnog dodavanja kvadrata vec uz iskoriscenje postojeceg prostora koji je sticajem okolnosti dobio tu otvorenost.

 

[Sreda]

I promeniti imena ulica Zadarska i Srebrenicka (bajdvej, ima tu i neceg bizarnog da bude bas pored srusene bibilioteke). Ima u Srbiji sasvim dovoljno lepih gradova za nazive a koje smo zapostavili zbog kojekakve brace i omedjavanja (cesto nerealnih) granica nase vaseljene.

Najveca bizarnost je da u centru grada ima vise hrvatskih i drugih gradova nego srpskih. To nema nigde. Novosadska, Somborska, Valjevska, Cacanska, Kragujevacka, Pirotska... ako ih i ima to su neke totalno po strani - bolje i da ih nema. Ali to je sad druga tema. Mada meni i to spada u proces sredjivanja prostora.

 

[Earthmoving]

Lepa ideja Igore, ja doduše ne bi isključio ni ugostiteljsko-turistički potencijal četvri. Prelistavajući temu, vidim da je i gradonačelnik na početku rekonstrukcije pre 2-3 meseca kao i ja uporedio ovaj kraj sa Skadarlijom ali ne u smislu da to treba biti ulica isključivo sa kafanama nego u smislu sačuvane autentičnosti. Ono što se meni sviđa i što bi ja prekopirao ovde iz Skadarlije je puno cveća koga ima oko "Red-a" gde sam često ranije sa drugarima sa Dorćola leti sedeo u bašti.
Međutim oko rešenja pitanja Biblioteke i Galerije izvinjavam se ali sam na osnovu dosadašnjih iskustava vrlo skeptičan prema novim arhitektama i urbanistaima jer mislim da nisu kapaciteti da daju adekvatna rešenja. Naime, iz iskustava po gradu i svetu sumnjam da bi pokušali da u duh starog grada uguraju i poruže ga nekim bezvrednim idejama koji vladaju u medernoj arhitekturi. Razlog je što su društva, kada je dobar deo i ovog kraja građen tj, 19. i početka 20. veka imala ideju i viziju šta žele, koja se sem toga oslanjala na dobru tradiciju koja izvire još iz grčke arhitekture (dugo se pitam da li su je Grci izmislili ili su ideje preuzeli sa istoka, mada nisam video slične ideje u sumerskim, egipatskim, feničanskim, iranskim... građevinama; možda nisam dovoljno dobro gledao). Današnje arhitekte kao i njihovi mentori i veći deo društva prosto nema ideju ni viziju i to je po meni uzor krize ne samo u arhitekturi nego i u svim umesnostima (filmu, muzici, literaturi...) jer im je svima zajednička- ideja, a ona je skrenuta s puta pa je u dubokoj krizi. Zato bi im bilo bolje da bar kopiraju arhitekturu u kojoj su dominirale dobre ideje koje su proizvele vanvremenske vrednosti. Plašim se da umesto da iz ideje izgrade delo, oni pokušavaju da nekim eksperimentalnim delima izazovu ideju. Besmisleno. U redu je kloniti se onoga ko ne zna a ne zna da ne zna, ali je opasno ustupiti mu da rekonstruiše ovako važno kulturno-istorijsko jezgro jer ga lako svojom nedoraslošću može uništiti.
To potvrđuju zgrada te nove arhitekture u blizini kao i nesposobnost urbanista, inspekcije da reše decenijsko ruglo kuća na zgradama u ovom kraju. Dakle, otvoreno sumnjam u sve njih zajedno i plašim se da ne unakaze ovaj važan deo grada.

 

[GOJE]

Sreda » 01 Dec 2016 08:44 am[/url]":20l2lnfk]I promeniti imena ulica Zadarska i Srebrenicka (bajdvej, ima tu i neceg bizarnog da bude bas pored srusene bibilioteke). Ima u Srbiji sasvim dovoljno lepih gradova za nazive a koje smo zapostavili zbog kojekakve brace i omedjavanja (cesto nerealnih) granica nase vaseljene.

Najveca bizarnost je da u centru grada ima vise hrvatskih gradova nego srpskih. To nema nigde. Novosadska, Somborska, Valjevska, Cacanska, Kragujevacka, Pirotska... ako ih i ima to su neke totalno po strani - bolje i da ih nema. Ali to je sad druga tema.

Sramota me je da čitam ovo što si napisao, naročito za Srebrenicu. Radi se o jako važnom srednjevekovnom rudniku i gradu, u doba despota Stefana i Đurđa, značajnom za našu istoriju. Zbog toga što grad nije više u srednjevekovnoj Srbiji ili Jugoslaviji, nego je u Srpskoj, mislim da nema razloga da se menja ime ulice. A, ako je zbog stida od zlodela iz prošlog rata, onda je naša sramota još veća.

 

[Sreda]

Jel znacajnija od bilo kog gore pomenutog grada? Ni do kolena. Cuj istorijska vaznost, kovale se pare nekoliko godina, kao da je bitno. Nije to nikakva sramota, prosto radi se o prioritetima. Svaki grad koji sam pomenuo je znacajniji, pre svega po ljudima koje su dali za ovaj grad i za ovu drzavu.

Ja ovde govorim o jednoj siroj slici vracanja Srbije sebi, a to znaci onima koji su je i stvorili. Nisu je pravili Zadrani nego Valjevci.
Cega da se stidim, sto se bavim svojim gradom i svojom drzavom?

Sudeci po tvojim prioritetima radi se o tvojoj sramoti a ne mojoj.

 

[GOJE]

Da ne bi i ova tema otišla dođavola, mislim da nećeš naći forumaša koji tvrdi suprotno od tvoje teze da svi srpski gradovi zaslužuju ulice u Beogradu. U tom smislu bih zamolio da ne vršiš klasičnu zamenu teza, jer onaj ko je protiv menjanja postojećih naziva, nije automatski protiv davanja naziva koje si predložio.

Sam sam pokrenuo jedan topik davno na tu temu, a upravo u cilju eliminisanja višestrukih naziva ulica i nelogičnosti po celom gradu. Slobodnih mesta ima na pretek, nema razloga da prekrajamo nasleđe grada.

 

[Sreda]

Dobro. Da ne ulazimo u polemiku, ali zna se gde ima slobodnih mesta (Novo naselje 18, podnaselje Ekonomija 615) a zna se i sta su prioriteti i kako sve treba rasporediti. Moje misljenje je da korekcije koje predlazem nisu nista strasno a kamoli sramotno. Ali ok ako mislis drugacije, nije ni moje misljenje svetinja.

 

[Biciklistkinja]

Ma kako kome ovozvučalo strašno, ne može se reći da su nemci glavni krivci za bombardovanje biblioteke i uništenje kulturnog fonda biblioteke. Drugi Svetski Rat je počeo 3 godine pre početka rata na tlu Jugoslavije a pre toga je mirisao pa jedno par godina posle Prvog Svetskog Rata da bi bilo sasvim izvesno da će izbiti 1933. kada je Hitler postao kancelar. Znači od momenta kada je rat bio izvestan prošlo je 9 godina a od početka samog rata 3 godine i da svo to vreme niko nije napravio plan izmeštanja kulturnog blaga ili da je samo kulturno blago izmestio. Iz toga se gotovo izvesno vidi da je neko namerno dopustio da se to desi da bi posle pravio žrtvu od srpskog naroda.
Mnogo je značajnije da se takve stvari više ne dešavaju. Potrebno je sačuvati postojeće kulturno blago svih muzeja i ustanova, edukovati ljude i povećati broj studenata fakulteta umetnosti i srodnih kako bi se istorija prenosila dalje.

 

[Sreda]

Naravno da su glavni krivci Nemci jer su ciljano gadjali to da uniste! Da nisu gadjali, ne bi bilo unisteno. Naravno, drugi deo (ne)odgovornosti spada na domace partijske nesposobnjakovice koji jednostavno nemaju taj stepen odgovornosti i autonomnog misljenja da urade bilo sta. Pasiceva politika - ajde da sacekamo pa sta bude - bude. Mnogo puta smo se opekli zbog toga sto nismo isli dogadjajima u susret. Ali to ne znaci da Nemci nisu glavni krivci, pobogu.

 

[Дошљак]

Нико нормалан није очекивао да ће бомбардовати центар града, стамбене зоне и културно-историјско језгро. Очекивало се да ће војни циљеви бити примарне мете. За чудо мало која Београдска касарна је страдала. Терорисање цивилног становништва помоћу тада најмодерније ратне технике је нова нацистичка доктрина ратовања са циљем сламања кичме једног народа. Једино је грађански рат у Шпанији могао да укаже на окрутност будућег сукоба, али су поуку из њега извукли једино комунисти и нацисти.

 

[Sreda]

Уништен је књижни фонд од око 500.000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и повеље (12–17. век), картографска и графичка збирка од 1500 бројева, збирке од 4000 наслова часописа и 1800 наслова новина, затим значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије. Осим тога нестали су сви инвентари и каталози. Из старе збирке рукописа сачувао се само један рукопис који је у том тренутку био ван библиотеке.

 

[laki72]

Sta sve nece covek moci da procita na ovim stranicama...
Tuzno

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[srdjan]

Sreda » 01 Dec 2016 11:10 am[/url]":vrhy6nx8]

Znam da mlađe generacije slabije barataju i lako zaboravljaju istoriju, ali mi ipak nije mi jasno zašto je ova tabla samo na srpskom.
Nadam se da će rekonstruisani objekat imati adekvatnu ploču ili natpis na nemačkom i engleskom.

 

[Earthmoving]

Ovakve tvrdnje potvrđuju moje uverenje da je KV ranije bio mnogo, mnogo življi: "У деветнаестом веку, Косанчићев венац је био друштвени, културни и трговиснки центар Београда." https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0 ... 0%B0%D1%86
Kakav kontrst od dosadašnjeg mrtvila. Utiska sam da je tada, u 19. i početkom 20. veka nosio sasvim drugu, životnu energiju: puno dece trče sokacima, trgovci, ugostitelji, vernici, građenje Saborne crkve... Ali posle toga, a doskora je imao energiju gerontološkog centra (bez namere da vređam poznate umetnike koji su se tu skućili). Nadam se da će se to ovom rekonstrukcijom promeniti da kraj opet živne.

 

[laki72]

Zemljani, objekti su sagradjeni, decica su odavno odrasla i otisla. Trgovci i bakaldzije su se preselili u trzne centre.
Vernici i danas prodju ka Sabornoj crkvi, ali oni nisu navijaci koji idu ka stadionu.
Slike koje si naveo, podsecaju na scene filmova. Ali zivot nije takav.
Zivot je i nenametljivo, i tiho, i postojanje.
Ja bih bio vrlo oprezan po pitanju Kosancicevog venca. Ne vidim nikakvu potrebu da se ovaj mali ususkani i autenticni kvart pretvara u kopiju Skadarlije ili neke novije primere urbane degradacije koje imamo na starom gradu.
Poneki atelje, galerija, muzej narodne biblioteke...
Sasvim dovoljno. Tebi ne bi bilo jer bi i dalje smatrao da ima "energiju gerontoloskog centra".
Al mene plase ideje energije "Klinca na opijatima" i ne zelim takav ishod.

P.S.
Zanimljivo je da nacisticki pokusaj (prilicno uspesan) brisanja istorijskog nasledja, neki umanjuju osudjujuci nasu zemlju sto nije 'sakrila' predmete i spise.

Verovatno smatrajuci po istom kriterijumu da su jevreji sami krivi za ogromna stradanja, jer su dolaskom Adolfa na vlast trebali da uzmu najosnovnije i da beze iz Evrope...
Licno mi takav 'stokholmski sindrom' kod naseg stanovnistva nikada nije bio jasan...

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Earthmoving]

I ja sam Laki protiv urbane degradacije ovog prostora, pre par postova sam i pisao o tome i zakačio onu sada već čuvenu sliku iz Pariske 8. Ali ako se ovaj kraj sredi, izmeste automobili, preda pešacima i eventualno pešačkim koridorima poveže sa novim i starim pešačkim zonama u centru, a uz sve nacionalno važne sadržaje i nadnacionalno važan istorijski položaj koji zauzima, prosto se samo nameće da će ovaj prostor posećivati više ljudi, što naših, što turista. Ni ja nisam ljubitelj hordi turista koji obesmišljavaju svaku mikroklimu ali ja više mislim na neki promet ljudi veći od današnjeg, a manji od te krajnosti. Pretvaranjem ove ulice u pešačku i pratećim sređivanjem otvara se prostor sadašnjeg kolovoza za širenje starih i pojavu novih kulturnih i ugostiteljskih delatnosti, tj njihov izlazak i širenje na ulicu. Time mnoge od ovih kućica i zgradica dobijaju priliku da donesu lepe prihode njihovim vlasnicima ili zakupcima kao što je i slučaj u svakoj pešačkoj zoni. Naravno to što pre treba pratiti izgradnjom garaže sa bar 200 parking mesta. Mislim za mene je ideja revitalizacije veoma pozitivna samo da arhitekte sa Bibliotekom, Galerijom ili nekom trećom zgradom ne zeznu stvar, kao što su zeznuli u ranije upoređivanom Skadarlijom ili Gospodskom gde ima par zgrada koje odskaču od ambijenta, naravno isto tako u tom vremenu građene sa uverenjem arhitekata da je to dobro, bolje, moderno. Ima masa drugih mesta za takve eksperimente, a ovih svega par autentičnih mesta po gradu treba striktno poštovati ambijent ako se nešto novo radi.

 

[Galeks]

:shock: Sramota me je nekih ljudi na ovoj temi i nepoznavanje sopstvene istorije.

@Sreda
Mnogo mocan tekst, svaki put se najezim kada citam.

 

[milos.tro]

današnje fotke:

 

[relja]

srdjan » 01 Dec 2016 11:56 am[/url]":3t8s14ra]

Sreda » 01 Dec 2016 11:10 am[/url]":3t8s14ra]

Znam da mlađe generacije slabije barataju i lako zaboravljaju istoriju, ali mi ipak nije mi jasno zašto je ova tabla samo na srpskom.
Nadam se da će rekonstruisani objekat imati adekvatnu ploču ili natpis na nemačkom i engleskom.

I bolje da je samo na srpskom. Zbog blamaže.
"Rekonstruisani objekat" nije u planu, obeležje jeste.