Šta je novo?
Od:
Filteri

Косанчићев венац - ревитализација

zexland":12lctp6e je napisao(la):
...i posle

zkh8pi.jpg
Kliknite za proširenje...


Kao i uvek za Zeksa +1 :)
Sumljam da ce prostor oko starog lifta biti samo zelenilo
tu (bi trebalo da) postoje tuneli stara skladišta

Oni bi mogli da se iskoriste za najrazličitije namene
na pr. klubovi, Bg akvarijum, izložbeni prostori ...

Samo da tu ne stave garažu parking servisa
zbog blizine Keja, Savamale i K.Venca
 
Trejsi":109bz98y je napisao(la):
Ja se izvinjavam ali imam pitanje, ove zgrade i skladišta što si uklonio, da li su to ona skladišta i carinarnice o kojima se priča da su problem za kamione i šlepere? Da je to problem koji ostaje nevezano za most Zemun-Borča?
Kliknite za proširenje...

Pojma nemam...ali sta god da je grozno je...ovako bi moglo da izgleda vec sada...dok ne dodju neki bolji dani za urbanizaciju...

@ Boca - Hvala :) pa da, samo sam hteo da vidim kako ce da izgleda potpuno rasciceno
 
Trejsi":3qu4ib5c je napisao(la):
Ja se izvinjavam ali imam pitanje, ove zgrade i skladišta što si uklonio, da li su to ona skladišta i carinarnice o kojima se priča da su problem za kamione i šlepere? Da je to problem koji ostaje nevezano za most Zemun-Borča?
Kliknite za proširenje...


Skladišta i terminali se nalaze kod Dunav stanice i Luke Beograd na Dunavu. Ovde se nalazi par malih prodavnica, malih magacina, barake adaptirane u stambeni prostor i sl. Roba koja se tu prodaje se prevozi kombijima, eventualo kamionima od 3.5 tona. Beznačajno.
 
Pohvala za Zexland jer je koristio mozak i došao je do rešenja koje ja stalno naglašavam, a to je da se otvori vidikovac na mestu spomenika Miki Alasu ispred njegove kuće. Ovo je mesto sa koga se pruža direktan pogled na reku i taj mali trg-vidikovac je logično rešenje. Nema opravdanja za otvaranjem trga na mestu srušene biblioteke jer bi taj trg bio orjentisan prema okolnim zgradama.
Postoji još jedno mesto na Kosančićevom vencu, a to je mesto drvene barake pored Velikih stepenica. U toj baraci se nalazi Sigma projekt. Baraka je podignuta pedesetih godina prošlog veka kao privremeni objekat. Po meni, i taj prostor bi morao da se tretira kao vidikovac, dakle bez zgrade.
 
Na žalost, sada se dešava ono o čemu smo godinama pisali na ovom forumu. Stara zgrada u ulici Pariska br. 8 je srušena, a na njenom mestu se gradi zgrada koja ne može ni po jednom urbanističkom kriterijumu da bude deo ambijentalne celine. Da bi neko dobio dozvolu za izgradnju ovakve zgrade, na ovakvom mestu, potrebno je da društvo u kome se dešavaju ovakve stvari bude veoma bolesno. Korupcija je bolest i kada bismo mogli da krenemo tragom novca kojim se ova građevina finansira, videli bi smo da su svi segmenti društva korumpirani, a da su stručni ljudi marginalizovani. Voleo bih da znam koji urbanisti su dali uslove za izgradnju ovakve zgrade na ovakvom mestu i da li je Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda dao svoje mišljenje o ovom projektu?




 
Roger evo ti +
Potpuno se slazem sa ovim sto si napisao iznad, sto je najgore, ta zgrada u Pariskoj 8 se nekima ovde dopada bas zbog toga sto se ona gradi na tom mestu. A radi se o jednom klasicnom devastiranju ambijentalne sredine.
 
E sad ću vam objasniti koliko ste selektivno ostrašćeni i koliko zasita zaslužujete ništa više od - ispod proseka kvaliteta.

U tom čuvenom "trouglastom bloku" zaštićeno je u najboljem slučaju oko 60% izgrađenog građevinskog zemljišta. Na ostali 40% i dalje može da se gradi jer objekti na tim površinama, ne da nisu zaštićeni, nego nemaju apsolutno - nikakvu vrednost. Dakle, u arhitektonsko-urbanističkom smislu Kosančićev venac nije definisan i zaokružen iako se mnogi ponašaju kao da jeste.

U tom trouglastom bloku je ne tako davno podignuta jedna novogradnja koja je arhitekturom ispod svakog minimalca i predstavlja jednu kalsičnu tranzicionalu dostojnu - Padinske skele .. .recimo ...

Ta i takva građevina nije doživela ovakvo blaćenje baš zato što je prosečna, što se napaćeno oko Beograđanina naviklo na te salbažnjavajuće arhitektonske užase i više ih ne registruje i prihvata kao normanu vizuelnu pojavu.

Ali zato nešto što iole ima prizvuk arhitektonskog potpisa - doživljava totalnu satanizaciju i to samo zato što ima kakav-takav arhitektonski kvalitet dostojan - 21. veka. Ja uporno pišem da vredni delovi grada zaslužuju najbolji tretman, a da pored kvalitetnih starih zdanja treba da se nađu jednako kvalitetna zdanja našeg vremena jer je sve ispod toga - nepoštovanje niti susednog objekta, niti celine. Očigledno se ne slažemo i većina bi radije gledala neku vračarsku tranzicionalu ovde - samo da slučajno ne upada u oči.

E pa drage kolege, meni je strašno žao, ali kvalitetan arhitektonski potpis arhitekture 21. veka je itekako upečatljiv. Svima je poznato moje poštovanje prema ARCVS partijskom studiju, ali ovde je u pitanju ipak nezavistan privatni angažman a i potrudili su se ...
 
Slazem se sa STF u potpunosti...tj. imamo isti stav...ovo je 21. vek, i treba ici napred, a ovaj objekat koji ce se graditi je estetski odlican i dobro uklopljen iako odstupa od regulacione linije (uvucen je)...mislim sta ovde ljudi ocekuju da cemo i 2114. godine graditi objekte koji "neodudaraju" od okoline? Naravno da ne...sve ide napred pa i arhitektura (iako se stalno vracamo na retro stil)...mi necemo biti zivi za 100 godina, ali mozete li zamisliti kako ce gradovi tada izgledati...

Dakle, da ne bude zabune...pricamo o izgradnji novih objekata u starim urbanim ambijentalnim celinama (nedovrsenim celinama)...
 
@STF
Tacno je da je ona zgrada u Karadjordjevoj tranziciona arhitektura i da nije nekog kvaliteta. Tj u pravu si, nije ispljuvana kao ova ali bar se gabartino uklapa sa susednim zgradama pa i po visini smo tada bili prijatno iznenadjeni da ne strci gore ili dole.

Ovde nije sporno sto je ARCVS-ova zgrada moderna, to meni recimo ne smeta, i ok je graditi moderne zgrade u starim ambijentalnim celinama ali valjda je to moglo/moralo da bude izvedeno na neki subtilniji nacin. Ovako ispada prica ove zgrade: "furam svoj moderni fazon, i ko vas sisa ako vam se ne svidja"
Ne znam oko cega su se potrudili ali svakako se nisu trudili da je uklope "adekvatno", a i dalje se ne vidi bilo sta sto ukazuje na neku zelju da zgrada bude "integrisana" u postojeci blok.
Moglo je da bude reseno na 100 razlicitih nacina i da poduhvat bude uspesno obavljen ali ovako ostaje jedan veliki kiks jer mnogi se ovde pitaju kako je ova zgrada nasla svoj koren ovde.
Ako je 40% do 60% bloka zasticeno, to je vec mnogo za nase prilike i to vec zahteva jedno duboko preispitivanje, sta moze da se izgradi i sta ne bi trebalo.

Graditi savremenu arhitekturu zbog savremene arhitekture nije nesto komplikovano, to moze svako ko prati svetske trendove da uradi. Ali uklopiti nesto moderno tamo gde je sve okolo staro, to je vec umece koje ovi projektanti nisu jos savladali.
 
Ovako manje-više i dans izgleda trouglasti blok:

trokut.png


Dakle, sve što je obeleženo crvenom i plavom bojom je predviđeno za rušenje, čišćenje i novu izgradnju. Tako da teško da možemo da govorimo o nekakvoj ambijentalnoj celini na ovom prostoru.

Nisam preveliki fan objekta koji se gradi u Pariskoj 8, ali ovog puta ću podržati Stfa. Mislim da se objekat nepravedno satanizuje samo zato što je "moderan".

Kada je reč o primedbi da objekat ne poštuje regulaciju - pa naravno da ne poštuje kad regulacija praktično ne postoji. Pogledajte pažljivo gornju sliku i uporedite objekat Ministarstva trgovine u Pariskoj 7 i prvi objekat na ćošku sa Velikim stepenicama - i sad tu treba ugurati zgradu između te dve koja bi pri tom trebalo da "ispoštuje" i jedan i drugi susedni objekat. Zato je morala da bude uvućena kako ne bi pojela zgradu Ministarstva. Druga otežavajuća okolnost je što zgrada na broju 7 nije ni građena da stoji u nizu, već samostalno. I treća stvar je što je kod realizacije ovog projekta trebalo voditi računa i o pogledu s reke koji ima sasvim drugu dimenziju u odnosu na pogled iz Pariske. Tako da Redžić nije imao nimalo lak zadatak, i u svakom slučaju mislim da je nepravedno što je njegov rad meta daleko veće kritike nego npr. zamišljen "dvor" dva broja niže.

01.jpg
 
Bisam skoro prolazio pariskom - da li je počelo zidanje ove zgrade?
 
Sto vise razmisljam o mogucnostima ovog dela KV, sve mi vise ima smisla ideja da se Pariska ulica produzi direktno do Karadjordjeve (o cemu je bilo reci u vise navrata). Time bi 'trouglasti blok' na cosku dobio vise slobode / prostora za projektovanje, jer bi tada vise pripadao kalemegdanskoj zoni, oslobodio bi se 90% saobracaja ili vise.
Ceo ambijent sa obe strane ceste bi bio pokrenut sa mrtve tacke zbog protoka vozila i pesaka.

11hxzlw.jpg


Jos jedna mogucnost (zbog koje ce neki da dobiju blagi srcani napad, ako vec nisu) je da se Rajeceva ulica produzi pesackom zonom sve do karadjordjeve (plava linija). To bi podrzumevalo da se gimnaziji i fr. ambasadi oduzme veliki deo dvorista, ali bi postojao direktni pesacki prohod od knez mihajlove (rajicevog trga) sve do obale.
 
Hvala Goje.

Drakče, neme veze sa srčanim napadom, ali provući saobraćaj na mestu Velikih stepenica je, pre svega, neizvodljivo.
Velika je strmina, nije bezbedno, a i dobili bi zagušenje na raskrsnici sa Karađorđevom.
Pa nije slučajno što je ugao današnje Pariske i današnje Karađorđeve trasiran još u vreme kolskih zaprega (vidi se i na gravirama).

Sa druge strane, Velike stepenice su značajno mesto u istoriji Beograda, iako više ne izgledaju autentično.
A ako bi se obnavljala zgrada Đumrukane, tek onda ne bi bilo mesta za takvu ulicu.
 
spatiotecte

На основу Хореровог поново савршено аналитичног а смиреног поста могу да наставим причу. АРЦВС студио је много промишљеније "уклопио" зграду него што на први стереотипан поглед можемо да увидимо. Па погледајте само тај блок ... Прво и основно, ту не постоји баш никаква амбијентална целина него лоше скуван паприкаш.

Чак није заштићено 60% грађевиснког земљишта него мање више - 30% ... али то није тако важно.

Погледајте распоред, волумене, архитектуру, уличну регулацију, регулацију кровних венаца обеката који остају ... па ту свако води своју причу независно од остатка блока и ништа није везано ни са чим. Имајући у виду такву карактеристику блока, волумен новог објекта не само да поштује тај "хаос" него га чак и прати и наглашава. Наизглед ношалантно набацани кубуси на микролокацији прате урбану карактеристику блока по којем су разбацани објекти без икаквог реда и поретка.

Поглед са реке је поготово сјајан. У потпуности прати развој овог блока кроз епохе и наставља ту причу.
 
Ovakva kaldrma kao u Sentandreji bi odgovarala Kosancicevom vencu:

Szentendre4.jpg
 
Očigledno umetnica Ursula ima više Bg osecaja nego predhodni i sadašnji gradonačelnik
a nadležna administracija ovom gradu bi morala da vrati sve neopravdane dvogodišnje plate
jer vec dve godine Kosančićeva bista leži ,,zaštićena,, u komšinicinom podrumu
a oni nemaju pojma, eh jadi naši ....

malo iz naše mitologije :)

...Ivan Kosančić je pravoslavni templar. Pripadnik je reda Zmaja...
...Poznat je po nadimku Zmaj od Radana...
...Po legendi je najbolji mačevalac u Lazarevoj vojsci...

.. Zmaj nosilac načela Dobra,
dok su negativni atributi preneseni na likove Ala i Lamijma...
... karakteristika Zmaja u liku bića fiksiraju se za središnji - Zemaljski, i gornji - Nebeski prostor...
... dok je carstvo podzemnog sveta pripalo htonskom biću - Ali ...
...uloga zmaja vazda bila da se bori sa lamijom i Alom...

.... Kada je reč o poimanju "Zmaja" u srpskom mitološkom sistemu,
preovladalo je shvatanje da su zmajevi prijatelji ljudi, da nose odliku svetosti.
Iz toga i proizlazi njihovo stavljanje u isti red sa svecima i anđelima, sa kojima čine "Božju vojsku".
Ovim su, u osnovnim konturama, stvoreni mitološki uslovi da od zmajeva postanu vrlo popularna nacionalna božanstva, i ujedno čitav mitološki panteon u srpskoj religiji.
Naši istraživači narodne religije koji su se prevashodno oslanjali na brojne analize o ulozi zmaja u našim narodnim verovanjima, ustanovili su kako su anđeli, sveci, vile i zmajevi u osnovi svojoj narodni ideali, koji brane sve ono što je u svetu dobro i pošteno, pa su stoga i pobornici pravde i istine....
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh