Šta je novo?
Od:
Filteri

Косанчићев венац - ревитализација

Vidi se da je crtano na tabli sa rapidografom :)
 
Hvala, direktore :) Uplaših se na trenutak da nije to možda projekat za Biblioteku SPC koju su najavljivali pre nekoliko meseci.
 
И ја сам се препао..

него:
direktor":3ofdze7n je napisao(la):
dsc04380.jpg
Kliknite za proširenje...

савршено место за трг/спомен-плато!
 
Privremeno sanirana oštećena na Kosančićevom vencu
N. VUKIĆ | 13. januar 2014. 21:45 | Komentara: 1
Privremeno sanirana značajna oštećenja na kolovozu, ozbiljna rekonstrukcija tek predstoji. Popravke teže nego kod asfaltiranih ulica. Neophodni radovi u Skadarskoj, Njegoševoj...
bg-venac-rupe-14_620x0.jpg

AUTENTIČNOST ambijentalne celine na Kosančićevom vencu narušena je nedavno neadekvatnom popravkom oštećene kaldrme. Po ulegnućima na ulici putari su na više mesta rasuli rizlu. Oštećenja su, kažu, privremeno sanirana, a rekonstrukcija tek predstoji.



U "Beograd putu" objašnjavaju da su njihove ekipe popravile ulegnuća na kolovozu u Ulici Kosančićev venac jer su oštećenja ugrožavala bezbednost vozila i učesnika u saobraćaju. Popravka je obavljena u skladu sa nalogom i uz nadzor nadležnih iz Direkcije za puteve grada. U ovom preduzeću dodaju da je popravka privremenog karaktera.

- Rupe i ulegnuća na kolovozu su, radi bezbednosti učesnika u saobraćaju, popunjena rizlom - kažu u "Beograd putu". - Za dalju popravku kaldrmisanog kolovoznog zastora, koji se nalazi u ovoj beogradskoj ulici radi očuvanja nekadašnje ambijentalne autentičnosti ulice, trenutno nema adekvatnog materijala. A o daljim planovima u vezi s popravkom ili sanacijom ove ulice, odlučuje Direkcija za puteve grada.

Osim Kosančićevog venca, u planu je i popravka kolovoza u Skadarskoj ulici i u Zemunu, u Njegoševoj, a projektna dokumentacija urađena je po uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Inače, "Beograd put" održava ulice isključivo po godišnjem programu Direkcije i popravka se obavlja na osnovu zahteva investitora.

- Kada je u pitanju popravka namernih kvarova i manjih oštećenja, najčešće se popravi podloga, vrati se kaldrma koja se zasipa peskom ili suvim betonom, što se pokazalo kao adekvatnije rešenje zbog duže izdržljivosti - objašnjavaju putari i dodaju da je popravka kaldrmisanih ulica komplikovanija i napornija. - Nabavka adekvatnog materijala za zastor je teža, popravka se radi u celini ručno, a neophodno je i iskustvo radnika na ovim poslovima. Takođe, popravka je daleko sporija od sređivanja ulica sa asfaltnim zastorom.

Ulice od kaldrme popravljaju se relativno retko, kažu u ovom preduzeću. Oštećenja se najčešće javljaju zbog kvarova nastalih usled popravki na podzemnoj komunalnoj infrastrukturi ili ispiranjem podloge posle obilnih padavina.

FRANCUSKA I CARA DUŠANA

DETALjAN plan o kaldrmisanju Beograda donet je još 1911. a prve su na meti bile centralne gradske ulice - Francuska i Cara Dušana. Početkom 20. veka skoro 80 odsto ulica u Beogradu bilo je prekriveno kaldrmom. U periodu između dva svetska rata, kaldrma je zamenjena granitnom kockom.

I SKUPA I NEPRAKTIČNA

NEPRAKTIČNA i skupa za održavanje, kaldrma se danas zadržala tek na oko 8.235 kvadrata, u prostornim kulturno-istorijskim celinama kao što su Skadarlija, Kosančićev venac, u pojedinim ulicama u Zemunu, na Banovom brdu...

RUPE POSLE "GENERALKE"

PRE oko godinu dana majstori kaldrmaši su kompletno odradili i Ulicu Žarka Pucara na Banovom brdu, potez od dobrih par stotina metara. Međutim, prošlo je samo nekoliko meseci, a na pojedinim mestima već su se pojavile - rupe. Naravno, i u ovom slučaju su posute rizlom i zemljom.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd....ncicevom-vencu
 
Rupe i ulegnuća na kolovozu su, radi bezbednosti učesnika u saobraćaju, popunjena rizlom ...
Kliknite za proširenje...

A znači to je to - u subotu sam prošao preko KV i ne može da se ne primeti istovaren materijal preko one kaldrme.
 
@Vranac
Neeee .... :twisted: to sto si napisao samo znači da nikada bosom nogom nisi stao na kaldrmin kamen
Veruj Beogradska prava i stara kaldrma se oseca na dodir.
Ona je kao oblutak iz potoka glatka i svaki kamen
ima svoju različitu ,,mekocu ,, , toplotu pa i različit zvuk a ne samo drugačiju boju. . .
Pravo je uživanje šetnja njome a i onome ko posmatra šetače (naročito devojke-drugačije hodaju ) :D
Čak i izgleda drugačije sa smenom godišnjih doba

Mnoge ulice ispod asfalta kriju upravo tu ,,Tursku,, kaldrmu (pamtim neke po kojima sam se igrao)
Ona kockasta siva ,,Austrogarska,, kaldrma upravo zbog svojih osobina ne može se ni porediti
Postojala je i drvena kaldrma čijie ostatke možeš naci još samo na Kalemegdanu

NeoBašćaršijati Kosančićev venac je ravno rušenju
Zamisli najomiljenije jelo pa mu iščupaj i usadi totalno drugu aromu . . . :(
Razumeš li sada :)
 
Kosancicevim vencom uglavnom dominiraju barokne zgrade, i uopste mu i ne pristaje nesto posebno turska kaldrma? Bolje je i asfalt nego ovo danas. Jedino sto bi to naguralo jos vise kola pa sam protiv toga. Najbolje bi bilo granit kao u Knezu.
 
Zasticena ambijentalna cjelina ostaje sadasnja lomljena kaldrma kraj diskusije ,da se stavi granit gabor kao u knezu izgubio bi sarm toplinu
 
Izvorno resenje sa kaldrmom treba da ostane. nikakva, kocka, a kamoli asfaltiranje ili popločavanje tu ne dolazi u obzir.
I bas to sto je kaldrma turska a arhitektura modernija, evropska i jeste draž ovog malog kraja po površini , ali velikog po energiji koju isijava.
Spoj starog, starijeg i novog, spoj istoka i zapada, Evrope i Orijenta, to je ono stu Beograd u sustini jeste, svidjalo se to nama kao jedinkama ili ne.
 
Ja ne znam, prekjuče se šetam do Kosančićevog venca i spuštam se niz zadnji deo Ulice kralja Petra i na šta nailazi pogled na kraju ulice je ona drvena straćara i levo od nje neki polu-urušeno objekat čudnog oblika. Da sam turista, pomislio bih da je tu neki krš i verovatno ne bih nastavio pravo, ako me prethodno ne bi odvratili oni užasno parkirani automobili. Nije mi jasno zašto je toliki problem tu regulisati parkiranje.
 
U Požarevcu su izvadili kaldrmu i stavili neke cigle... UŽAS!!! Ta ulica je takva, nije za vožnju. Kome smeta neka se preseli, ja bih i onako voleo tu stan ili kuću ^^
 
Vranac jako mi je stalo da razumeš ulice Kosančićevog venca kako bi i drugi
ne samo odustali od popločavanja -asfaltiranja, vec se i zdušno zalagali za očuvanje iste :D



Mi bi smo pomislili da je ovo Turska kaldrma - ništa značajno zar ne ?
Ovo je kaldrma Rimskog carstva i njome je kaldrmisan sav tadašnji svet
Konstatinopolj je bio.... bla-bla ... Turci ga zauzeli i eto nama izraza ,,Turska kaldrma ,,

Ulice Kosančičevog venca nose u sebi mnogo više nego što možemo zamisliti :)

Evo ti Gagine sličice-posta sa predhonih stranica , da uporediš kaldrmu :idea:
Гага":1uf08le8 je napisao(la):
Идила на Косанчићевом венцу, некад је било овако.

Kliknite za proširenje...
Ona kaldrma u Skadraliji nije toliko stara kao ova na Kos. V,
te hajde reci vredi li je sačuvati :roll:
 
Koliko se ja sećam, postoji razlika između turske i rimske kaldrme. Rimska je sofisticiranija, ima poseban oblik, tesana je. za više informacija neka se javi neko ko poznaje temu :)

Ja sam svakako za da kaldrma ostane tu, nije prometno pa nikome ne smeta. A drži duh tog kraja. Moje omiljeno mesto u bgu!
 
Zikus hostaplerkus je detaljno objasno sastav rimske kaldrme i via militaris na predmetu rimsko pravo sto nisi slusao
 
Калдрма, насупрот увреженом мишљењу, нема турски, већ грчки корен. КАЛОС+ДРОМОС= ДОБАР+ПУТ
 
Prvo nisu sve rimske komunikacije građene na isti način, niti su sve imale popločanje. Drugo vrsta materijala koji je korišćen za izgradnju puta je zavisio od potreba i mogućnosti izgradnje u konkretnom trenutku. Rimski putevi su bili obnavljani. Kvalitet turske kaldrma je odraz potreba podjednako velike imperije da uspostavi komunikacije na celoj teritoriji carstva. Ne kapiram kriterijum u smislu tursku ulicu ne bi trebalo obnoviti kao spomeničko nasleđe zato što je manjeg kvaliteta od rimske?! Mislim da ova kaldrma na Kosančićevom vencu nije baš turska, nego srpska, al ne mogu da tvrdim da znam kada je postavljena. Mislim da je u pitanju kraj XIX veka, ali nisam siguran.
Koga interesuje šta je iskopavano krajem sedamdesetih godina prošlog veka na Kosančićevom vencu, evo ga link
http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Dow ... iranja.pdf
evo ga primer rimskog puta
http://www.heritage.gov.rs/latinica/zas ... itaris.php
 
Arahne
+1 :)
evo jedne slike sondiranja Kosancicevog venca
sa tog linka
k-venac.png


dovoljno da se ozbiljno razmisli o ulaganju urevitalizaciju na kopanjem ili zidanjem :roll:
 
U situacijama kada spomenik kulture nije arhitektonski celovit, ja sam uvek za rešenje prezentacije u okviru postojeće moderne arhitekture. Po pravilu je to u podrumskim prostorijama. Rimska dvorana, gde je prezentovan samo deo kapije vojnog logora ili crkva sv. Dimitrija u Sremskoj Mitrovici.
Ovde je malo veći problem sa takvim rešenjem, stoga što je samo rimska arhitektura značajno ispod nivelete sadašnjeg tla. Zgrada biblioteke, koju ne smemo zanemariti u prezentaciji, morala bi biti prezentovana i vizuelno i u nekom smislu namenski, a sve to u okviru korisnog prostora moderne arhitekture. E sad, kako to rešiti, nemam baš neku jasnu viziju. Poenta je da bi arhitekte morale kroz oblik i funkciju prostora da označe simboliku porušene biblioteke. Tako da mislim da ne bi mogao neki hotel ili restoran da nikne iznad porušene bilbioteke. Ovo je naravno neko moje mišljenje.... Ja nisam ni arhitekta ni urbanista, a ni građevinac :D.
 
СЕЋАЊЕ НА 6. АПРИЛ
Дан када је Народна библиотека Србије претворена у буктињу
Д. Бт. | 06. април 2014. 20:43 | Коментара: 0
Један од највећих злочина над културном баштином у Европи. Министар Тасовац: Кратер на Косанчићевом венцу симбол нашег немара



Трезор пун народног памћења

БОГАТ фонд тадашње Народне библиотеке Србије био је сведок динамичне и бурне историје ових простора, преплитања култура, традиција, језика, религија и идеологија. Управо због тога је њено уништење један од највећих злочина почињених над покретном културном баштином у Европи током Другог светског рата. Истовремено, међутим, овај кратер поред којег стојимо је и симбол нашег сопственог немара и показатељ историјске равнодушности коју као друштво гајимо у односу према најзначајнијим институцијама наше културе.

Ово је у недељу истакао министар културе и информисања Иван Тасовац на обележавању Дана сећања на Косанчићевом венцу, на згаришту некадашње Народне библиотеке Србије, која је до темеља уништена у немачком бомбардовању 6. априла 1941.

Министар Тасовац је указао на неопходност да на истом месту поново заживи Народна библиотека Србије, нова и другачија, која ће предводити процес дигитализације српског културног наслеђа и која ће у исто време бити и чувар колективног памћења и гарант технолошког напретка у Србији у 21. веку.

Иако је у буктињу претворена Национална српска библиотека, српска реч није овде спаљена, јер речи не могу да горе, рекао је у беседи писац Миро Вуксановић и додао:

- Свака српска реч, овде и онда дигла се с пламеном и с пламена отишла у бели високи дим, одатле на све стране, у куће где се говори, мисли, пише, чита и воли на српском. Пале су зажарене српске речи на беле листове, ушле су реченице, реченице су се удружиле у књиге, књиге су се хиљадиле. У њима се као младина из пожара обновила спаљена мисао. Обновила се гелерима погођена жеља. Оздравило је рањено сећање, све је васкрсло.

ДОКАЗ ПРИМИТИВИЗМА
НА обележавање Дана сећања нису били позвани чланови Управног одбора Народне библиотеке Србије. Тим поводом Гојко Тешић, председник УО, за "Новости" је рекао: - То је скандал и доказ примитивизма најниже врсте. Како је уопште после овога могуће разговарати са људима у Библиотеци и са Министарством културе. Само ме занима докле ће одговорни из Библиотеке бити поданици једног човека без лика и дела. Да ли схватају да на овај начин понижавају и институцију којом руководе. А господари у култури на овај начин срамоте и државу чији су службеници.

Вуксановић је предложио да се на овом месту, у претицању заборава одмах подигне маузолеј спаљеној књизи, "читалачки скроман и сетан, као надгробник страхоти која је уништила саму себе".

Обраћајући се присутнима, Светлана Јанчић, в. д. управника НБС, подсетила је на то како је под налетом запаљивих бомби изгорело више од 1.300 средњовековних рукописа и докумената, 300.000 штампаних књига, међу којима и оне из првих српских штампарија од 15. до 18. века, комплети новина и часописа из 18, 19. и 20. века, око 2.000 писама књижевника и знаменитих личности српског и других јужнословенских народа, богата картографска и музиколошка збирка библиотеке, целине непроцењиве вредности.

- Наша је обавеза да коначно вратимо књигу на Косанчићев венац, да достојно обележимо место страдања, да му удахнемо живот, смисао, лепоту и племенитост - рекла је Јанчићева.

У уметничком програму учествовала је позоришна група "Дах театар". Посетиоци (међу којима је било најмање писаца?!) оставили су по једну књигу на локалитету као симболичан повратак књиге на место где је уништен део српске и светске културне баштине.
Kliknite za proširenje...
http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:486134-Dan-kada-je-Narodna-biblioteka-Srbije-pretvorena-u-buktinju
 
staranarodna_zps9e3d31ad.jpg

unutrasnjost citaonice bibl na vjiencu sa fpz od ulicar
 
Ja se izvinjavam ali imam pitanje, ove zgrade i skladišta što si uklonio, da li su to ona skladišta i carinarnice o kojima se priča da su problem za kamione i šlepere? Da je to problem koji ostaje nevezano za most Zemun-Borča?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh