Косанчићев венац - ревитализација
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
Zapraco to su neki izbačeni iz spc-a, alu i dalje se oblače tako i "glume" monarhe.
Apropo kačavende.
Po svim crkvenim pravilima sibod je morao da anatemiše kačavendu, što u prevodu znači da baci kletvu na njega. Kako nisu to uradili, i s obzirom da su svi decenijama znali kakav je on, mogu samo da pomislim da su jako slični njemu. Pa recimo jos 70 godina patrijarh pavle, tada episkop, je sprecavao napreodavnje kačavende jer se znalo da napada monahinje
Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
Apropo kačavende.
Po svim crkvenim pravilima sibod je morao da anatemiše kačavendu, što u prevodu znači da baci kletvu na njega. Kako nisu to uradili, i s obzirom da su svi decenijama znali kakav je on, mogu samo da pomislim da su jako slični njemu. Pa recimo jos 70 godina patrijarh pavle, tada episkop, je sprecavao napreodavnje kačavende jer se znalo da napada monahinje
Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
Када станем на коцку или погледам остатке библиотеке, направим пар кругова околним улицама, као ретко где у Београду следим се од неког чудног осећаја, неког поштовања али и неке мистерије самог места, од које ми питања о нама свима и нашој будућности надиру.
Не треба СПЦ да гради на своју руку, таква аутономија није прихватљива. Ма апарат за кокице не сме да се толерише, мора стручност да преузме улогу некога ко може да заустави или сноси одговорност око градње КВ.
А о самој СПЦ све што ми је сметало је трпање у исти кош. Због појединих ( статистичка грешка ) појава оплети по организацији и њеној улози, а не кривцу, појединцу.
Не треба СПЦ да гради на своју руку, таква аутономија није прихватљива. Ма апарат за кокице не сме да се толерише, мора стручност да преузме улогу некога ко може да заустави или сноси одговорност око градње КВ.
А о самој СПЦ све што ми је сметало је трпање у исти кош. Због појединих ( статистичка грешка ) појава оплети по организацији и њеној улози, а не кривцу, појединцу.
mekbejn
Advanced
Za mene je KV zaista jedinstveno mesto u gradu tako da se slažem sa ovim što Borčanac piše. Jednostavno tu mora da se pristupi punom pažnjom ali bez prevelikih intervencija.
Према пројекту, архитекте и инвеститор су водили рачуна о месту где ће се градити. Како неко рече, дворишна зграда је сасвим ОК, а чини ми се да и део који излази на сам КВ у потпуности поштује околне габарите, без нама драге амбиције да се разним баџама и поткровљима изгура висина по пар метара изнад комшија. Налази се на месту где је сада приземљуша и једина непознаница су материјали и реализација будуће фасаде. Иако обожавам овај део града, лично мислим да би пуко опонашање класицистичких здања помало било кич. Надам се да ћемо ускоро видети и детаљнији пројекат.
У сваком случају, оно што се може сада видети јесте да се поштују задате мере, да је доградња прилично децентна, па су тим пре сувишне баљезгарије о Качавенди и неким другим идиотима, на основу којих се доносе судови о једној важној институцији нашег народа. БеоБилд говори о градњи у Београду и ваљда би најпре требало да разматрамо урбанистичке и архитектонске аспекте доградње Патријаршије, као једног од најзначајнијих објеката на Косанчићевом Венцу, а да своје опсервације (сасвим легитимне, али ипак приватне и небитне за ову тему) о СПЦ пласирамо на некој другој теми.
У сваком случају, оно што се може сада видети јесте да се поштују задате мере, да је доградња прилично децентна, па су тим пре сувишне баљезгарије о Качавенди и неким другим идиотима, на основу којих се доносе судови о једној важној институцији нашег народа. БеоБилд говори о градњи у Београду и ваљда би најпре требало да разматрамо урбанистичке и архитектонске аспекте доградње Патријаршије, као једног од најзначајнијих објеката на Косанчићевом Венцу, а да своје опсервације (сасвим легитимне, али ипак приватне и небитне за ову тему) о СПЦ пласирамо на некој другој теми.
Iako projekat dogradnje Patrijaršije nije toliko veliki po gabaritima, značajno će izmeniti vizuru Beograda. Panoramom trenutno, može se reći, dominira ogromna dvorišna fasada Patrijaršije. Sada bi to trebalo da bude delimično ispravljeno. Uz to, koliko se sećam, prema Planu detaljne regulacije, baš iza (tj. sada se može reći ispred) Patrijaršije je planiran plato s vidikovcem i još jedne srepenice ka Karađorđevoj. Nisam nešto vešt crtač, ali to bi otprilike ovako moglo da izgleda:
хомере +1 за скицу
сизиве +1 за коментар! заиста, треба пре свега архитектонске аспекте и урбанистичке параметре да коментаришемо, али и је то тешко одвојиво од културолошког аспекта и контекста. међутим не треба ићи у екстреме и само блатити.
него, хтео сам да питам.... виђам разне рушевине од камена у подножју овог "гребена" ако се тако може назавти. да ли неко зна о чему је реч?
http://binged.it/13MmunB
сизиве +1 за коментар! заиста, треба пре свега архитектонске аспекте и урбанистичке параметре да коментаришемо, али и је то тешко одвојиво од културолошког аспекта и контекста. међутим не треба ићи у екстреме и само блатити.
него, хтео сам да питам.... виђам разне рушевине од камена у подножју овог "гребена" ако се тако може назавти. да ли неко зна о чему је реч?
http://binged.it/13MmunB
S obzirom da je u pitanju javna rasprava, a čini mi se da često investitori i projektanti čuvaju mnoge detalje projekata u polutajnosti, dok se ne počne sa izvođenjem radova, želim da dam svoj doprinos javnoj raspravi i da ukažem na nešto, što je od opšteg interesa. Videli ste u mojim ranijim postovima u vezi sa KV, da sam podržavao ideju izgradnje zgrade biblioteke, kao i da sam podržao ideju da Patrijaršija izmesti svoju biblioteku u tu novosagrađenu zgradu.
Ono što me trenutno plaši je činjenica da ne postoje institucije od integriteta u ovoj zemlji. Videli ste na primeru direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Vere Pavlović-Lončarski, kako je u jednom potezu izmenila prethodnu odluku o zaštiti bloka između Pariske, Karađorđeve i Velikih stepenica. Plaši me činjenica, da investitori odlučuju o tome kako će izgledati KV u budućnosti. Stručnjacima i građanima je nametnuto da se stave u službu krupnog kapitala, umesto da to bude obrnuto.
Znate i sami kako je prošao Vojislav Petrović, arhitekta i urbanista, predstavnik Skupštine stanara u Pariskoj 3 na Kosančićevom vencu, kada je zbog negodovanja izbačen sa javne rasprave, kada se odlučivalo o izmenama i dopunama postojećeg plana na 139. javnoj sednici, održanoj 19.07.2011, godine.
Kosančićev venac je bukvalno ostavljen na milost i nemilost krupnog kapitala i korumpiranih političara. Vidimo da ne postoji KONCEPT očuvanja Kosančićevog venca, ne postoji FOND za zaštitu i očuvanje zgrada.
U ovom slučaju radi se o potrebama jedne institucije da poboljša uslove života i rada. Zgrada Patrijaršije je projektovana pre osamdeset godina i za to vreme ona je postala pretesna za sve one delatnosti koje mora da obavlja. O temama koje su vezane za funkciju zgrade ja ne želim da polemišem jer samo investitor zna kakve su potrebe u pogledu funkcija i sadržaja.
Zanima me vizuelni utisak te nadogradnje i to da li će ona izgledati kao sretno ili nesretno rešenje.
Postavljam ove rendere da bih čuo i vaša mišljenja.
Ono što me trenutno plaši je činjenica da ne postoje institucije od integriteta u ovoj zemlji. Videli ste na primeru direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Vere Pavlović-Lončarski, kako je u jednom potezu izmenila prethodnu odluku o zaštiti bloka između Pariske, Karađorđeve i Velikih stepenica. Plaši me činjenica, da investitori odlučuju o tome kako će izgledati KV u budućnosti. Stručnjacima i građanima je nametnuto da se stave u službu krupnog kapitala, umesto da to bude obrnuto.
Znate i sami kako je prošao Vojislav Petrović, arhitekta i urbanista, predstavnik Skupštine stanara u Pariskoj 3 na Kosančićevom vencu, kada je zbog negodovanja izbačen sa javne rasprave, kada se odlučivalo o izmenama i dopunama postojećeg plana na 139. javnoj sednici, održanoj 19.07.2011, godine.
Kosančićev venac je bukvalno ostavljen na milost i nemilost krupnog kapitala i korumpiranih političara. Vidimo da ne postoji KONCEPT očuvanja Kosančićevog venca, ne postoji FOND za zaštitu i očuvanje zgrada.
U ovom slučaju radi se o potrebama jedne institucije da poboljša uslove života i rada. Zgrada Patrijaršije je projektovana pre osamdeset godina i za to vreme ona je postala pretesna za sve one delatnosti koje mora da obavlja. O temama koje su vezane za funkciju zgrade ja ne želim da polemišem jer samo investitor zna kakve su potrebe u pogledu funkcija i sadržaja.
Zanima me vizuelni utisak te nadogradnje i to da li će ona izgledati kao sretno ili nesretno rešenje.
Postavljam ove rendere da bih čuo i vaša mišljenja.
Veliki problem sa Kosančićevim vencom, pa i sa Beogradom uopšte je što sa reke izgleda ovako:
D'izvinete, okrenusmo dupe obali i to se jednostavno primećuje i bode oči. Tako da ovaj projekat za Patrijaršiju nije loš kao ideja, ali poput drugih članova foruma, i ja sam zabrinut kako bi ova staklena fasada mogla da ispadne na kraju.
I sami znate da se ja baš ne ložim na to "uklapanje u okolinu" i teoriju o nespojivosti starog i novog, ali Kosančićev venac je jedna od retkih koliko-toliko sačuvanih ambijentalnih celina u Beogradu i popunavanju rupa i ispravljanju grešaka na tom prostoru treba pristupiti sa posebnom pažnjom.
Staklena fasda sama po sebi ne mora da bude loša. Imajući u vidu da je ovde reč o javnom objektu (Muzej SPC), transparentna i "otvorena" može da ima dobar psihološki efekat na potencijalne posetioce. Jako je teško naći pravu meru u ovakvim slučajevima - ne narušiti prostor, a istovremeno ne ugledati se na ono što se npr. danas dešava u Skoplju.
D'izvinete, okrenusmo dupe obali i to se jednostavno primećuje i bode oči. Tako da ovaj projekat za Patrijaršiju nije loš kao ideja, ali poput drugih članova foruma, i ja sam zabrinut kako bi ova staklena fasada mogla da ispadne na kraju.
I sami znate da se ja baš ne ložim na to "uklapanje u okolinu" i teoriju o nespojivosti starog i novog, ali Kosančićev venac je jedna od retkih koliko-toliko sačuvanih ambijentalnih celina u Beogradu i popunavanju rupa i ispravljanju grešaka na tom prostoru treba pristupiti sa posebnom pažnjom.
Staklena fasda sama po sebi ne mora da bude loša. Imajući u vidu da je ovde reč o javnom objektu (Muzej SPC), transparentna i "otvorena" može da ima dobar psihološki efekat na potencijalne posetioce. Jako je teško naći pravu meru u ovakvim slučajevima - ne narušiti prostor, a istovremeno ne ugledati se na ono što se npr. danas dešava u Skoplju.
Pa u Skoplju se radi upravo suprotno. U tkivo sastavljeno od novih zgrada iz sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih usadjuju klasicisticka i barokna zdanja. Ovde se prazan ili arhitektonski bezvredan prostor nadomescuje savremenom zgradom koja hrabro pokusava da dodatno oplemeni jednu vrednu urbanu sredinu, ne narusavajuci uspostavljene i predvidjene gabarite. Ne znam da li je moglo bolje, ali sam siguran da nas od ovoga nece biti sramota. Meni se "đa".
Овај анекс изгледа као просечна "савремена" зграда. Савремено није јер је ово стил од пре десет година. Натур бетон је за нас као новост, али волуметрија и став је сасвим обичан и превазиђен. Изгледа као улаз у неки насумични тржни центар било где. Сматрам да ово никакве везе нема са наменом која ће бити у тој згради. Нема везе ни са околином ни са наменом. Када кажем нема везе, не мислим да треба да буде у српско-византијскиом стилу, напротив, већ мора да одише идејом која је везана за тај крај односно намену. А ово је архитектура без икакве идеје.
Homer Jay":3ahxx2e2 je napisao(la):
Šta to znači »sačuvana ambijentalna celina«? U čemu je draž Kosančićevog venca? Kraj izgleda kao običan japadak, kaldrma opasna po život natkrivena neuređenim drvoredima prekoputa kojih stoji ogromna rupetina na koju gledaju fasade u tiranskom stilu, tu je i pokoja kuća u stilu provincijalnog akademizma, sve izgleda kao scenografija za palanku iz 19. veka.
S druge strane, nije mi jasan
drum1":3ahxx2e2 je napisao(la):
Rečenica je protivrečna. Kakav se to onda stil vezuje za kraj i namenu ako ne srpsko-vizantijski? Koji ti stil u savremenoj arhitekturi može ovoj zgradi podariti odgovarajuće proširenje?
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.106
Тачно, предложена фасада је већ превазиђена, и тачно, просечна је. Али, геометрија одлично комуницира са суседним објектима и улицом као целином.
Е,сад, да ли је архитекта намерно пројектовао осредњу фасаду или није дорастао задатку, питање је. Подсетио бих да су на нож дочекани сви објекти који су превазишли наша просечна очекивања. Подсетио бих да би у случају заиста савремене архитектуре био на форуму подигнут устанак против "девастације" Косанчића. Прочешљајте мало по нету, да увидите каква је савремена архитектура и која је њена филозофија. Беко комплекс и Облак су "мала маца" за савремене токове у архитектури.
Према томе, ко критикује просечност и тражи оригиналност савремене архитектуре на Косанчићу, могуће је да ни не зна шта је савремена архитектура и како она изгледа.
Ја лично бих био за, мој став о концепту старо-ново је довољно познат форумашима.
Е,сад, да ли је архитекта намерно пројектовао осредњу фасаду или није дорастао задатку, питање је. Подсетио бих да су на нож дочекани сви објекти који су превазишли наша просечна очекивања. Подсетио бих да би у случају заиста савремене архитектуре био на форуму подигнут устанак против "девастације" Косанчића. Прочешљајте мало по нету, да увидите каква је савремена архитектура и која је њена филозофија. Беко комплекс и Облак су "мала маца" за савремене токове у архитектури.
Према томе, ко критикује просечност и тражи оригиналност савремене архитектуре на Косанчићу, могуће је да ни не зна шта је савремена архитектура и како она изгледа.
Ја лично бих био за, мој став о концепту старо-ново је довољно познат форумашима.
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.121
- Pohvaljen
- 4.860
Projekat je radjen 2006g. Na nivou je idejnog resenja, tako da nisu tacno ni definisani koji ce se materijali koristiti, vec je ovo vise okvirni prikaz, pre svega zbog volumetrije. Projekat obuhvata i rekonstrukciju same zgrade Patrijarsije unutra, dve podzemne etaze za garaze u dvoristu, "anex" zgrade Patrijarsije, kao i objekat muzeja. Ovaj projekat nije mogao dalje da se razradjuje, a da se predhodno ne uradi neka vrsta urbanistickog projekta, jer obuhvata dve parcele, pa je morala da se radi tkz. preparcelacija. U ovom slucaju, radio se DUP.
Iskreno ne verujem da ce se ovo u skorije vreme graditi. Fakultet im je jos te 2006 obecao da ce dobiti projekat besplatno, ali mislim da su se sanse da i sada dobiju glavni projekat za dz smanjile mnogo. Pitanje je koliko je Crkva i spremna da plati projekat, a naravno pitanje je i cene same rekonstrukcije i izgradnje.
Iskreno ne verujem da ce se ovo u skorije vreme graditi. Fakultet im je jos te 2006 obecao da ce dobiti projekat besplatno, ali mislim da su se sanse da i sada dobiju glavni projekat za dz smanjile mnogo. Pitanje je koliko je Crkva i spremna da plati projekat, a naravno pitanje je i cene same rekonstrukcije i izgradnje.
Објекат мора да има идеју, не мора да буде чак ни оригиналан, али мора да користи савремени вокабулар архитектуре и да има јасну идеју која је наравно прилагођена духу места и намени.
СТФ
кажеш "волуметријом се уклапа у улицу". Е, ако је то успех...
Имаш право кад кажеш да би био устанак и шта знам, али зар треба да се плашимо да направимо нешто иза чега чврсто стојимо?
СТФ
кажеш "волуметријом се уклапа у улицу". Е, ако је то успех...
Имаш право кад кажеш да би био устанак и шта знам, али зар треба да се плашимо да направимо нешто иза чега чврсто стојимо?
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
Na žalost tek danas sam saznao da kaldrma u Skadarliji nije originalna vec skinut asfalt (kuda su automobili prolazili) te ista postavljena kao obična prevara za turiste
Kaldrma na Kosančičevom vencu koliko shvatam je originalna , kao sto je sve ostalo na njemu
Da li se zna koje su kafane i dr. javni objekti (pored bibloteke ) tu postojali kako bi mogle da se revitalizuju i tako
upotpunile buducu originalnu ,,Boemsku četvrt,, koja bi imala istinsku vrednost nasuprot lažne Skadrlije
Kaldrma na Kosančičevom vencu koliko shvatam je originalna , kao sto je sve ostalo na njemu
Da li se zna koje su kafane i dr. javni objekti (pored bibloteke ) tu postojali kako bi mogle da se revitalizuju i tako
upotpunile buducu originalnu ,,Boemsku četvrt,, koja bi imala istinsku vrednost nasuprot lažne Skadrlije
