Šta je novo?
Od:
Filteri

Косанчићев венац - ревитализација

Odlicna ideja za biblioteku u Karadjordjevoj...lepa moderna tranparentna zgrada, sa pogledom na Usce...a za ovo nemam komentar...jos ako nabudze sto kaze Stef neki kic...bice strasno...
 
Treba reći istinu. . . ako budu projektovali i gradili kao što su pravili svoju zgradu pored hrama Sv. Save
onda bolje da zemlja proguta ceo Kosančićev venac i nas sa njim. . . :(
 
Eto prostog dokaza da razdvajanje crkve i drzave je samo mrtvo slovo na papiru,nemamo mi nikakvog sekularizma u ovom izgovoru za drzavu.Na kraju ce i burzoarska vlast dobiti resenje u tome sto nece biti napravljen spomenik biblioteci koji su unistili Nemacki nacisti(oni nisu bili fasisti,taj izraz se brka kod nas,italijani i Musolini su bili fasisti).A popovska klika ce dobiti biblioteku.

Umesto da popovi ohlade svoje apetite,i kao na Kipru da pomognu drazvi oni samo traze jos a ne daju nista,a sve zauzvrat za verovanje u nekog tamo boga koji nije sprecio sve ovo sto nam se desava...
 
Jednostavno - zgrozen na ideju... Samo nam to fali! Vec su se pokazali kako izgledaju njihove nove administrativne zgrade. Bolje i ovako da ostane nego da osvane zgrada u njihovoj verziji. Daleko bilo... :rant:
 
boca-ica":1pzvsv9n je napisao(la):
Treba reći istinu. . . ako budu projektovali i gradili kao što su pravili svoju zgradu pored hrama Sv. Save
onda bolje da zemlja proguta ceo Kosančićev venac i nas sa njim. . . :(
Kliknite za proširenje...

boco bolje i oni nego oni koji osmislise parohijski dom kod arene. u svakom slucaju neki bunker i puskarnice nam ne ginu
 
stf":bmqb2ibu je napisao(la):
Цео овај случај Библиотеке је врло деликатан и комплексан, и надам се да људи схватају, неупоредив са било којим другим случајем код нас, а и у свету. Можда је једини упоредиви случај заправо судбина Александријске библиотеке (Да ли је њена зграда обновљена?)

Надам се да људи схватају да се зграда Библиотеке никако не може упоредити са Генералштабом. У овом поређењу коначно могу да објасним и разлику између оштећене и срушене зграде. Надам се да је особама којима је Генералштаб "срушен" сада мало јаснији тај појам.

Губитак писаног блага је ненадокнадив. Међутим, у јавности се далеко више плаче за зградом са слика него за књигама и то је погрешно. Оваква рупа пуна змија је неадекватно обележен тај губитак и због тога је и склон забораву. Али обанвљањем зграде заправо стављамо шминку преко бубуљице, и све што ћемо постићи је много бржи заборав стварног губитка. Зашто? Па зато што се губитак више неће видети, а зграда са старих слика ће бити опет ту што ће створити осећај да је све у реду, као што је некад било,.....

.,....а ништа није у реду, нити ће икада бити.

Међутим, имам ја и компромисно решење :) и то врло симболично. Обновити само фасаду, без крова, и без прозора и врата, а унутар те фасаде направити спомен плато са стакленим подом. Унутрашња "Б" страна фасаде се може симболичпно моделовати као спомен пример који је Драгче поставио, камени обриси књига, као духови изгубљеног блага, чија је судбина у пепелу срасла са судбином зграде.
Тиме ћемо опет добити зграду која на симболичан начин указује да "нема душу" јер је она изгорела, да је њена сврха изгубљена и ненадокнадива, да оно што је у њој требало да буде, више не постоји. Тело без душе, што би она свакако била, како је год обновили и шта год у у ставили. Али се на овај начин то јасно показује и не стиди се тога.

Чини ми се да би симболика била крајње јасна, шта ви остали мислите?
Kliknite za proširenje...

То сам ја писао пре годину дана или сл, на овој теми чини ми се. Једино што је моја идеја била да се обнови само ужа фасада, и да она служи као доминанта-споменик, а да са унутрашње стране буде камен/бетон на коме ће бити исписана сва изгубљена дела...попут надгробне плоче над стаклом покривеним гробом.
 
Evo i koji sistem bi mogao da se primeni za staklo...neravno prilagodjeno eksterijeru...

392936_10151510749373622_2044201044_n.jpg
 
drum1":2x8osgzw je napisao(la):
То сам ја писао пре годину дана или сл, на овој теми чини ми се. Једино што је моја идеја била да се обнови само ужа фасада, и да она служи као доминанта-споменик, а да са унутрашње стране буде камен/бетон на коме ће бити исписана сва изгубљена дела...попут надгробне плоче над стаклом покривеним гробом.
Kliknite za proširenje...
Може, што да не. :kk:

Потребно је пронаћи адекватан начин за санирање те духовне, писане, урбане, архитектонске ране узевши у обзир све факторе. Ситуација је комплексна и специфична, вероватно и јединствена у свету. Због тога су сва поређења са познатим обнављањем, или пак, необнављањем неких здања по Европи и свету фактички неупоредива.

Изградити било какву зграду на том месту значи сигурну девастацију археолошких налаза. То је сигуран резултат. Морају нови темељи да се раде, и свима је јасна судбина тих налаза. На страну то што је велика опасност да нова зграда буде кич, да затвори Косанчићев венац својим волуменом, да евентуално утиче на бржи заборав догађаја који се десио итд, итд. Већина тога је могућа опасност, а уништење налаза је сигурна опасност.

Колико је мени познато, планови старе зграде не постоје. То значи да би се градила фактички потпуно нова зграда а фасада би била копирана са старих слика, којих је мало и које су недовољно јасне, што значи да је подређена личним перцепцијама онога ко буде задужен за копирање исте....
 
Je l' zna neko u čijem je vlasništvu i da li se koristi ona drvena baraka pored trafo-stanice na platou kod Spomenika i kuće Mike Alasa? Pravo iz Kralja Petra se naleće na tu drvenu baraku. Nešto se sećam da to kao koriste umetnici, da li je u vlasništvu fakulteta? Da li se koristi cela?
 
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=701731

Knjige/Stripovi | četvrtak 4.04.2013
Kosančićev venac i kulturni kod
| Izvor: Novosti/D. Bt. - D. B. M.

Reagovanje na ideju da se na mestu bombardovane biblioteke izgradi patrijaršijska - zaposleni u Narodnoj biblioteci pokrenuli akciju "Ne dam Kosančićev venac"

"Ko sebe poštuje i svoje čuva, toga svi čuvaju i poštuju", na ove reči Ive Andrića podsetio je predsednik Tomislav Nikolić, prilikom nedavnog obeležavanja Dana Narodne biblioteke Srbije.

Tom prilikom predložio je da se lokalitet na Kosančićevom vencu, gde je nekada bila zgrada Biblioteke, koja je u šestoaprilskom bombardovanju do temelja izgorela, uredi i vrati NBS. Samo nekoliko dana kasnije iz Srpske patrijaršije stigao je predlog da se tu podigne njihova biblioteka, što je Ministarstvo kulture odmah i svesrdno podržalo!

Razlog za ovakvu odluku Ministarstvo je pronašlo u činjenici da je sadašnji prostor Biblioteke Srpske patrijaršije izrazito nepovoljan kako za čuvanje dragocenih knjižnih fondova tako i za njihovo korišćenje i dostupnost javnosti.

- U isto vreme, izgradnja Biblioteke Srpske patrijaršije i sadržaji koje će ona imati u potpunosti predstavljaju kontinuitet namene planiranih sadržaja ove lokacije kao Memorijalnog kompleksa, namenjenog sećanju na tragično i nepovratno uništeno rukopisno i štampano kulturno blago Srbije, koje je najvećim delom pripadalo Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Samim tim, to ne treba da isključi obeležavanje mesta na Kosančićevom vencu na koji simbolično treba da se vrati Narodna biblioteke Srbije - navedeno je u saopštenju.

Na ovakav stav usledilo je reagovanje zaposlenih u Narodnoj biblioteci. Akciju "Ne dam Kosančićev venac" je na "Fejsbuku" poveo Ljubomir Branković iz ove institucije i pozvao sugrađane da 6. aprila na ovoj kultnoj adresi bar jednu knjigu daruju kamenim ostacima ubijene Narodne biblioteke.

OBELEŽAVANjE DANA STRADANjA
Svoje mišljenje o ovom sporu Dejan Ristić, v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije, saopštiće u subotu 6. aprila na tradicionalnoj manifestaciji povodom dana stradanja Biblioteke u Drugom svetskom ratu. Na skupu na Kosančićevom vencu, koji počinje simbolično u 11.55, govoriće i pisac Radovan Beli Marković, kao i ministar kulture Bratislav Petković. Posetioci su zamoljeni da ponesu po jednu knjigu.

Komentarišući u svom stilu predlog za gradnju na Kosančićevom vencu, dramski pisac Dušan Kovačević za „Novosti“ kaže:

- Bio bi red da se posle toliko decenija ta nesrećna i strašna uspomena skloni iz jednog od najlepših delova grada. I da se nešto na tom mestu izgradi, što je dostojno današnjeg Beograda, a šta će to biti - neka odluče ljudi koji vode grad. Zašto ne bi bila i medicinska ustanova.

Da ideja da se na Kosančićevom vencu na mestu gde je u nacističkom bombardovanju uništena Narodna biblioteka Srbije podigne bilo šta drugo osim zgrade Narodne biblioteke predstavlja zapanjujuće odsustvo kulturne, istorijske i tradicijske svesti, smatra Gojko Božović, pisac i glavni urednik "Arhipelaga":

- Ako bi se na mestu srušene Biblioteke podigla neka druga zgrada, ma koje namene, potpuno bi se poništio jedan istorijski i kulturni kod, nešto na čemu su, između ostalog, izgrađivane sve generacije kod nas posle 1941. I to mora biti prvorazredno pitanje čitave kulturne javnosti - kaže Božović. - Nametnuta je pogrešna tema, ali pošto je ona već u javnosti, ne sme ostati prećutana. Sasvim je moguće da je potrebna nova zgrada Biblioteke Srpske pravoslavne crkve, ali Kosančićev venac nije mesto za to.

Šta o izgradnji Biblioteke patrijaršije na mestu NBS na Kosančićevom vencu misli blogerka B92 Jelica Greganović, pročitajte ovde.

Pisac Mihajlo Pantić takođe smatra da je nedopustivo na temeljima Narodne biblioteke praviti nešto drugo:

- Sramota ove zemlje je da ni posle sedam decenija nije obnovila zgradu koja bi trebalo da bude riznica najboljeg što su nam preci ostavili u nasleđe i simbolički znak naše prosvećenosti. A izgrađeno je toliko Potemkinovih sela, o "nedovršenim projektima" da ne govorim.

Uz zgradu na Kosančićevom vencu, koju je 1920. godine tadašnja vlada kupila za Narodnu biblioteku od industrijalca Milana Vape, nalazilo se i omanje zdanje - Zadužbina episkopa Nikanora Ružičića, koja je, takođe, srušena u bombardovanju. Da li je to i krunski argument za izgradnju Patrijaršijske biblioteke ili postoje još neki ubedljiviji razlozi, biće poznato narednih dana. Kako su "Novosti" nezvanično saznale Patrijaršija će se, ovim povodom, oglasiti saopštenjem. U njemu će, između ostalog, biti navedeno i da je zemljište na kojem je sadašnja zgrada Narodne biblioteke Srbije (ukupno tri hektara), 1973. oduzeto od Srpske pravoslavne crkve.
Kliknite za proširenje...


Ako ništa drugo, makar se uzburkala javnost.
 
ufff.......


ne sme da se sagradi bilo šta drugo osim zgrade NBS?! a svako drugo razmišljanje je "odsustvo kulturne, istorijske i tradicijske svesti". znači ja što bih želeo tu memorijalni kompleks ja sam neki bez svesti......


a da citiram i picsa Mihajla Pantića.

"- Sramota ove zemlje je da ni posle sedam decenija nije obnovila zgradu koja bi trebalo da bude riznica najboljeg što su nam preci ostavili u nasleđe i simbolički znak naše prosvećenosti. A izgrađeno je toliko Potemkinovih sela, o "nedovršenim projektima" da ne govorim"


Iako se slažem o Potemkinovim selima (terazije), moram da konstatujem da se ovde maši poenta i insistira na obnovi ZGRADE, a ona je najmanje bitna, blago je izgubljeno. kad ode june nije šteta za uže.

sledećeg da citiram Dušana Kovačevića

"- Bio bi red da se posle toliko decenija ta nesrećna i strašna uspomena skloni iz jednog od najlepših delova grada"

e ja se baš ovde ne slažem. ne treba da se sklanja strašna uspomena. nikako. to se ne sme zaboraviti.



da rezimiram celu priču.

ja koliko vidim ljudima iz NBS nije problem to što će u jednom od najvrednijih delova grada, na mestu kome je izgubljeno ogromno naše blago, SPC da napravi svoju biblioteku. Njima je zapravo problem u tome što oni nisu ti koji će tu da naprave biblioteku. a to je pogrešno.

Iako generalno imamo iste ciljeve, sprečiti SPC da na tom mestu napravi biblioteku, razlozi za to su nam, kako bi rekao Šapić, dijametralni.
 
A propo stava NBS (ili odsustva stava) treba znati da je sadašnji upravnik i dalje u svojstvu v.d.-a.

Prilično zgodno ukoliko treba da se na brzinu sprovede neka odluka motivisana trenutnim političkim interesima.
 
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=702555

Ko se seli na Kosančićev venac?
| Izvor: B92, Jelena Kikić

Na današnji dan pre 72 godine bombardovanjem Beograda, nacistička Nemačka je napala Kraljevinu Jugoslaviju. Pored mnogobrojnih objekata, tog dana je stradala i Narodna biblioteka u kojoj je izgorelo više od 500.000 knjiga.

Uoči obeležavanja godišnjice započeta je i polemika oko buduće namene prostora na Kosančičevom vencu pošto je Srpska pravoslavna crkva najavila da na mestu nekadašnje narodne želi da napravi Patrijaršijsku biblioteku.

Ruševine nekadašnje Narodne biblioteke simbolično su obnovljene bar na jedan dan, i to knjigama umesto ciglama.

Dan sećanja na stradanje narodne biblioteke u Drugom svestkom ratu, dan je i u kom se javno otvara polemika da li je Kosančićev venac mesto za biblioteku koja pripada državi ili crkvi.

Građani su po pitanju namene prostora podeljeni.

"Ovo je prostor koji pripada svim građanima Srbije , ne pripada samo jednoj crkvenoj zajednici, i u sekularnoj državi, makar i samo na papiru, to ne sme da se pokalnja nijednoj crkvenoj zajednici.

"Dovoljno je da bude za biblioteku. Ja ne vidim neku posebnu razliku. Obe bi bile mesto kulture. I lep način da se obeleži ovaj prostor da ne buzde rupa.

"Nije tačno da ta patrijaršijska biblioteka ne treba da bude negde, da ima svoju zgradu. Ovo nije jedino mesto na kom ona može da se izgardi"

Pored knjige, upravnik Narodne biblioteke Srbije doneo je i pločicu sa poda koju je devedesetih uzeo sa namerom da je vrati kada se biblioteka bude obnavljala. Ističe intenzivnu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom koja je posle 40 godina pauze, na inicijativu Nacionalne biblioteke, utvrđena i protokolom.

"Verujem da inicijativa Svetog sinoda koju mi u potpunosti podržavamo, nas raduje svaka nova biblioteka u Srbiji jeste nešto što treba svi da podržimo, a ostaje da se vidi na koji način i opredeliti odgovarajući prostor i sredstva za izgradnju patzrijaršijske biblioteke. Naše mišljenje je da ovo ne treba da bude mesto patrijaršijske biblioteke iz prostog razloga što je ovo nažalost groblje knjiga", kaže Dejan Ristić upravnik NBS.

Zašto svoju biblioteku želi da napravi baš ovde, na mestu narodne, kako će ona izgledati, čijim sredstvima će biti finansirana izgradnja, i kome će ona biti namenjena. Od Sinoda srpske pravoslavne crkve B92 nije dobio odgovor.

Ministarstvo kulture je inicijativi crkve pružilo punu podršku. Ministar kulture ne ulazi u detalje da li na kosančićevom vencu treba da bude narodna ili patrijašrjska biblioteka

"Ništa to još nije ni definitivno ni gotovo , mislim da nema mesta dizanju bilo kakvih tenzija kao da će sad tu da bude taikmičenje između patrijaršijske biblioteke i narodne. To je stvarno deplasirano. Jednostavno to treba da bude u slavu knjige. Ali znate zašto je ovo dobro, jer je ovo nekakva inicijativa koja će da pokrene stvar od nule, ta rupa zaista strašno izgleda."



Urbanističkim i regulacionim planom Beograda već je utvrđeno da mesto na kom je pre 72 godine danima gorelo neprocenjivo kulturno blago koje je čuvala nacionalne biblioteke treba da postane memorijalna ambijentalna celina.

http://www.youtube.com/watch?feature=pl ... DkuecuuDgM
Kliknite za proširenje...
 
Istorijat Patrijaršijske biblioteke
Na uglu ulica Sime Mirkovića i Kralja Petra, se nalazi palata Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve. NJen prethodnik je bio mitropolijski dvor, a pre njega na tom mestu se nalazio konak Kneza Miloša.

Patrijaršija, pored sedišta SPC, danas je mesto dve veoma značajne kulturne institucije. To su Muzej Patrijaršije i biblioteka. Tradicija Patrijaršijske biblioteke začeta pre oko 900 godina, pod krovom manastira Hilandar (1198), na Svetoj Gori, u kojem je Sveti Sava, tokom boravka u monaškom manastiru Nemanjića, uspostavio prvu manastirsku biblioteku.

Srpski svetitelj je utemeljio i biblioteku u manastiru Žiča. Naime, pregalaštvom Rastka Nemanjića, srpska crkva je postala je samostalna 1219. godine, a za sedište je određena zadužbina kralja Stefana Prvovenčanog. Sveti Sava je u žičkom manastiru utemeljio centralnu biblioteku, kako se tada govorilo "za sve srpske zemlje". Preneo je sa Atosa veću količinu knjiga, ali i dao zadatak monasima da ih prepisuju, prevode i naravno, umnožavaju. Kopije knjiga prosvetitelj je razaslao po srpskim eparhijama, sa željom da svaki sveštenik SPC oformi malu, lokalnu manastirsku biblioteku.

U narednom veku žička ili arhiepiskopska biblioteka, je morala da bude premeštena u Peć, u kojoj se smestio arhiepiskop Arsenije, koji je nasledio tron Rastka Nemanjića. Od 1346. godine, biblioteka menja naziv, sledeći uzdizanje arhiepiskopije u rang patrijaršije. Naredne godine su obogatile manastirske riznice mnogim knjigama, dokumentima, zapisima i drugim pisanim tragovima, koji su svedočanstvo kulture i postojanja jednog naroda.

U vreme Despota Stefana, u Beogradu je najveću biblioteku imao vladar, jer je Despot bio veoma obrazovan. Tokom turskog gazdovanja gradom, nema nikakvih tragova o bibliotekama koje su bile u srpskim rukama. Prva za koju se zna da se pojavila u modernijim vremenima je upravo mitropolijska biblioteka, koju je 1728. godine ustanovio Mosije (Petrović) poglavar Srpske pravoslavne crkve.

Biblioteka je potom preseljena Sremske Karlovce (1737), da bi se sačuvala od ratnih razaranja koje Beograd nije mogao da izbegne. Krajem 18. veka, opet radi sigurnosti, biblioteka je preseljena čak do Sent Andreje u neposrednoj blizini Budimpešte. Mitropolit Mojsije (Putnik), odlučio se na obiman transport na sever, jer su stradanja Beograda bila izuzetno velika.

U vreme Mađarske bune 1848. godine, Patrijaršijska biblioteka je preneta u Beograd, da bi dve godine kasnije bila vraćena u Sremske Karlovce (1859). Mitropolijsko-patrijaršiska biblioteka stradala je 1914-15 godine. Obnovio ju je partijarh Dimitrije, a privatnom kolekcijom knjiga je darovao patrijarh Varnava.

Najveće stradanje Partrijaršijska biblioteka je doživela u Drugom svetskom ratu, kada su ustaše, koje su među prvima ušle u Beograd, kompletnu biblioteku prenele u Zagreb. Nakon rata, uz dosta napora, neizmerno blago Patrijaršije je u dobroj meri otkriveno i iz Zagreba vraćeno u Beograd. Glavni "tragač" bio je profesor Radislav Grujić, koji je u izveštajima naveo da je pronađeno srpsko blago "jedva stalo u četrdesetak kamiona". Država nije htela da pomogne SPC da oteto vrati, pa je crkva morala da podigne kredit kod Ministarstva prosvete, da bi platila prevoz iz Zagreba.

Crkva je postavila dr LJubomira Durkovića Jakšića za bibliotekara 1946. godine. Nasledio ga je profesor Bogoljub Ćirković i punih 48 godina bio na čelu Partijaršijske biblioteke.
Autor:
Jovan Nikolić sa fpz v.a
 
sta se desava sa bibliotekom srusenom u nenackom bombardovanju hoce li se obnavljati ona il ostaje kao spomenik
 
MilisaV +1

Управник НБ је лепо рекао, то је гробље књига, гробље ризнице наше културе. Тај гроб не сме више бити необележен, а (да се изразим иронично) не дај боже да буде преоран - изградњом било које друге зграде.

Црква још једном покушава да стави шапу и успостави монопол над српском културом.
 
Ne vidim da je problematicno to sto knjige iz patrijarsije treba da nadju bolje mesto, ako vec mora da bude nova biblioteka na KV onda bi to bilo, donekle, logicno mesta da se knjige nadju. Problematicno je sta misle da izgrade na mestu stare biblioteke i da li bas mora da bude jos jedan patrijarsijski zabranjeni grad pod crkvenom vlasnickomk upravom... ? Verujem da ljudi iz SPC umeju ljubomorno da cuvaju nacionalno blago (sto je donekle i dobro), ali ne da misle da je to deo njihovog vlasnistva. Takodje, treba nastojati da mesto dobije propisno obelezje kao secanje na bombarodvanje i ako je moguce ne zatrpati anticke iskopine (btw. vise nisam siguran sta je u toj rupi rimsko, a sta ostaci temelja biblioteke...).

Ako postoji ijedan WIN u celoj ovoj tragicnoj prici, onda su to bas ti otkriveni ostaci antickog grada. Tu se vidi dugovecnost i neunistivost Beograda - unistis jedno blago, a ispod njega pronadjes drugo, takodje jako vredno.
 
Надам се само, да ће доћи до умереног писања, када је у питању црква. Да не живим овде, и не познајем ствари, помислио би да причамо о некој бруталној, агресорској сили. Ок, критика, али овај тон!
Када би сви прочитали ове странице, највећи број Срба, осетио би горчину, бес, потребу да заштити нешто своје, вредно, древно, саборно и духовно.

Мени би било у реду, да се затвори поглавље неугледне рупе на тако важном месту. Никакав проблем не видим у томе да то црква преузме и настави претходну традицију неговања књиге. Рану нестанка велике количине идентитета, достигнућа нећемо надокнадити. Само остаје, да се романтични међу нама, понекад запитамо око изгубљеног.
А локација нека живи! То је победа, само по себи. Део је нашег духа и традиције, непобедиве, у болу не саломиве.
Материјално никада нисмо знали да чувамо и унапредимо, али неки карактер остаје, због којег кажемо да су људи наше највеће благо! Јесмо ли?
 
Hajde za momenat razdvojimo pojam vere od crkve
ovde niko nije spomenuo ništa loše o veri

Gledana iz ugla urbanizma-arhiktekture lično se ljutim, za bezbrojne loše poteze crkvenih gradjevinara.
Ista nije ni siromašna a za postignuta neugledna ostvarenja moglo je mnogooo bolje za iste pare

Stoga i jeste opravdan strah da će izvorna lepota Kosančićevog venca biti uništena
ako budu planski radili kao do sada
ili jednostavnije rečeno
Božiju lepotu i kroz crkvenu arhiktekturu treba veličati i težiti ka dostizanju iste
ali jako dugo crkvena ahikteknoska rešenja nit veličaju nit pokušavaju da je dostignu
u čemu je pokazana ta lepota i težnja na parohiskom domu crkve Sv. Save ?

Treba li da dozvolimo da se ponovi tako nešto
Neka prvo pokažu projekat koji ce da da bude na ponos pa tek onda izgradnja
sobzirom kako komisije rade ,(gledano na ,,Delijinom,, primeru konkursne komisije)
ako se dobro potplati
moguce je da osvane i najobični tor za ovce na K.V
 
Ponoviću

Urbanističkim i regulacionim planom Beograda već je utvrđeno da mesto na kom je pre 72 godine danima gorelo neprocenjivo kulturno blago koje je čuvala nacionalne biblioteke treba da postane memorijalna ambijentalna celina.
Kliknite za proširenje...

U ovom slučaju, Crkva je investitor kao i svaki drugi. Kao što mi smeta izmena urbanističkih planova zbog bogataša, tako mi smeta i izmena zbog Crkve. A ovde, osim već definisane namene, postoje i arheološki ostaci.
Kako je nekome uopšte moglo da padne na pamet da može da gradi novu zgradu, pa čak i da priprema projekat (uz ogradu, tako smo čuli) - ne mogu da razumem.

Bibloteka Patrijaršje sama po sebi zaslužuje novu, modernu i pristupačnu zgradu. Još jedan razlog da se ne gradi na ovom mestu.

Našu Crkvu ne doživljavam kao jedinstvenu organizaciju. Sretao sam i ljude koji su me duboko razočarali, ali me je nekoliko njih duboko impresionralo, pa znato i ne gledam crno-belo. Ali znam sigurno da je Crkva puna k'o brod, da se pare odlaze na kojekakve "svetovne" luksuze, pa može i da se otvori za modernu biblioteku na nekom drugom mestu.
 
Нај нормалније је указати на не прихватљива решења, пропусте, проблеме. Ја сам упозорио на тон, који се и даље на жалост провлачи. Са много поштовања треба говорити о нај важнијој организацији код нас у последњем миленијуму. А која и даље, наравно, има утицај, на све животне циклусе. Секуларни или не, још се нико није дрзнуо да се о озбиљним стварима не консултује са овако крупним делом народног бића. После се неко чуди када се упадне на неки " догађај " Насиље, не култура, ломе наш град, ово, оно... Овакав однос је окидач.
Опет понављам, критика али са уважавањем је добро дошла. Нико на пример није за заштиту педофила, лопова, ако такве ствари постоје, основано се сумња, постоје чињенице, свима нам је у интересу да се избаце из тако вредне организације.
Ја се више нећу оглашавати по овом питању, али узимам за зло и увреду. а ви по савести...
 
Tvoj stav je i više nego prihvatljiv.

Samo, kada god se pokrene priča o Crkvi, ja se uvek setim ovog vica o popu koji se udavio jer nije hteo da "da" ruku, a taj vic je nastao pre više generacija.
 
Борчанац":160zg0g2 je napisao(la):
Нај нормалније је указати на не прихватљива решења, пропусте, проблеме. Ја сам упозорио на тон, који се и даље на жалост провлачи. Са много поштовања треба говорити о нај важнијој организацији код нас у последњем миленијуму. А која и даље, наравно, има утицај, на све животне циклусе. Секуларни или не, још се нико није дрзнуо да се о озбиљним стварима не консултује са овако крупним делом народног бића. После се неко чуди када се упадне на неки " догађај " Насиље, не култура, ломе наш град, ово, оно... Овакав однос је окидач.
Опет понављам, критика али са уважавањем је добро дошла. Нико на пример није за заштиту педофила, лопова, ако такве ствари постоје, основано се сумња, постоје чињенице, свима нам је у интересу да се избаце из тако вредне организације.
Ја се више нећу оглашавати по овом питању, али узимам за зло и увреду. а ви по савести...
Kliknite za proširenje...

Времена се мењају и некадашње суперсиле нису више суперсиле, и некадашње битне институције више нису тако битне. А поготово се нечији и садашњи а камоли бивши значај не сме користити за ућуткивање. И јасно ми је да је ствар васпитања никога не вређати али апсолутно не прихватам да се нечија некултура (узгред, некултура, неприхватљиво, итд. се пише заједно) и вређање користе као изговор под формом некаквог "окидача". То је исто као рећи "нисам ја крив што сам џипом згазио дете, крива је жена што ме пре тога изнервирала".

На крају и мени сметају бланко оптужбе да су СВИ попови педофили или лопови, али се онда на ТО може указати и ту ставити тачка. И огромна већина ће се сложити, што је пуно ефектније него уз то прогуравати тезе о некаквим "окидачима" кој као фол треба да "објасне" ломљење града или упадање на нечије догађаје. За такве акције постоји јасан назив, а то је фашистиодно дивљање.

А кад је реч о неким стварима које гради црква а које су једноставно ружне или представљаају чисту архитектонску бахатост и насиље, не видим шта ту ко има да се вређа ако неко на то укаже. Исто тако су и дискусије о архитектури цркава које се граде сасвим легитимне, био неко верник или не. Као што имам право на своје мишљење о стадиону Вождовца иако нисам навијач. Ово је један слободан форум у друштву које и само покушава да постане слободно.
 
JohnyBgood":dpqnl3g4 je napisao(la):
Борчанац":dpqnl3g4 je napisao(la):
Нај нормалније је указати на не прихватљива решења, пропусте, проблеме. Ја сам упозорио на тон, који се и даље на жалост провлачи. Са много поштовања треба говорити о нај важнијој организацији код нас у последњем миленијуму. А која и даље, наравно, има утицај, на све животне циклусе. Секуларни или не, још се нико није дрзнуо да се о озбиљним стварима не консултује са овако крупним делом народног бића. После се неко чуди када се упадне на неки " догађај " Насиље, не култура, ломе наш град, ово, оно... Овакав однос је окидач.
Опет понављам, критика али са уважавањем је добро дошла. Нико на пример није за заштиту педофила, лопова, ако такве ствари постоје, основано се сумња, постоје чињенице, свима нам је у интересу да се избаце из тако вредне организације.
Ја се више нећу оглашавати по овом питању, али узимам за зло и увреду. а ви по савести...
Kliknite za proširenje...

Времена се мењају и некадашње суперсиле нису више суперсиле, и некадашње битне институције више нису тако битне. А поготово се нечији и садашњи а камоли бивши значај не сме користити за ућуткивање. И јасно ми је да је ствар васпитања никога не вређати али апсолутно не прихватам да се нечија некултура (узгред, некултура, неприхватљиво, итд. се пише заједно) и вређање користе као изговор под формом некаквог "окидача". То је исто као рећи "нисам ја крив што сам џипом згазио дете, крива је жена што ме пре тога изнервирала".

На крају и мени сметају бланко оптужбе да су СВИ попови педофили или лопови, али се онда на ТО може указати и ту ставити тачка. И огромна већина ће се сложити, што је пуно ефектније него уз то прогуравати тезе о некаквим "окидачима" кој као фол треба да "објасне" ломљење града или упадање на нечије догађаје. За такве акције постоји јасан назив, а то је фашистиодно дивљање.

А кад је реч о неким стварима које гради црква а које су једноставно ружне или представљаају чисту архитектонску бахатост и насиље, не видим шта ту ко има да се вређа ако неко на то укаже. Исто тако су и дискусије о архитектури цркава које се граде сасвим легитимне, био неко верник или не. Као што имам право на своје мишљење о стадиону Вождовца иако нисам навијач. Ово је један слободан форум у друштву које и само покушава да постане слободно.
Kliknite za proširenje...

Опет си 100% промашио тему. Јављаш се на ствари које ни сам нигде не проналазиш, разлог је вероватно што ни не читаш то на шта одговараш. Врати се у свој свет, нико ти не угрожава слободу. Јављам се само да појасним твоје извртање мог мишљења и надам се да више нећеш реплицирати.
Потпуно се слажем да ове ствари не могу да се оправдају нечијим гестом, сугерисао сам да није паметно без потребе их изазивати, због здравог разума, мира у кући, простог осећаја
Тако да си се ти јавио да потврдиш све што сам рекао, успут ми убациш свој контекст са оптужбом да нешто хоћу да прогурам, исправиш ми граматичке грешке. Буди слободан да и даље то радиш, али ми се јави прво да провериш ако постоји нека недоумица, да не морам да сумњам у твоје добре намере када ми окачиш своје виђење мојих реченица. А није први пут.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh