Цео овај случај Библиотеке је врло деликатан и комплексан, и надам се да људи схватају, неупоредив са било којим другим случајем код нас, а и у свету. Можда је једини упоредиви случај заправо судбина Александријске библиотеке (Да ли је њена зграда обновљена?)
Надам се да људи схватају да се зграда Библиотеке никако не може упоредити са Генералштабом. У овом поређењу коначно могу да објасним и разлику између оштећене и срушене зграде. Надам се да је особама којима је Генералштаб "срушен" сада мало јаснији тај појам.
Губитак писаног блага је ненадокнадив. Међутим, у јавности се далеко више плаче за зградом са слика него за књигама и то је погрешно. Оваква рупа пуна змија је неадекватно обележен тај губитак и због тога је и склон забораву. Али обанвљањем зграде заправо стављамо шминку преко бубуљице, и све што ћемо постићи је много бржи заборав стварног губитка. Зашто? Па зато што се губитак више неће видети, а зграда са старих слика ће бити опет ту што ће створити осећај да је све у реду, као што је некад било,.....
.,....а ништа није у реду, нити ће икада бити.
Међутим, имам ја и компромисно решење
и то врло симболично. Обновити
само фасаду, без крова, и без прозора и врата, а унутар те фасаде направити спомен плато са стакленим подом. Унутрашња "Б" страна фасаде се може симболичпно моделовати као спомен пример који је Драгче поставио, камени обриси књига, као духови изгубљеног блага, чија је судбина у пепелу срасла са судбином зграде.
Тиме ћемо опет добити зграду која на симболичан начин указује да "нема душу" јер је она изгорела, да је њена сврха изгубљена и ненадокнадива, да оно што је у њој требало да буде, више не постоји. Тело без душе, што би она свакако била, како је год обновили и шта год у у ставили. Али се на овај начин то јасно показује и не стиди се тога.
Чини ми се да би симболика била крајње јасна, шта ви остали мислите?