Косанчићев венац - ревитализација

[zexland]

To je Fruskogorska 2, pa zato pitam , a ta na cosku je Pop Lukina ulica 2-4

 

[MilisaV]

ja još jednom ponavljam da bi lagumi bili idealni za parking.

 

[direktor]

Nemogu se iskoristiti za parking ocigledno nisi bio u istim,problem treba rijesavati prilikom popunjavanja praznih placeva gdje su sad montazni objekti

 

[relja]

ja još jednom ponavljam da bi lagumi bili idealni za parking.

Da li dva automobila mogu da se mimoiđu, kakvi su svodovi, od čega su stene, da li je potrebno ojačati svodove..., kanalizacija, ventilacija...

Ja tamo nisam bio, samo sam video na TV i na fotografijama. Zato pitam.

 

[MilisaV]

Ja sam vio samo tamo gde je bila vinarija i prema njoj mogu da sudim. Ako je već vio ugostiteljski objekat pretpostavljan da ima vodovod i kanalizaciju. Svodoci su dovoljno visoki. Ako ne mogu dva auta da sw mimoiđu to bi se rešilo semaforima, kao na zgradama. Ventilacije nema nju bi trebalo izgraditi zajedno sa liftovima koji bi izlazili na kv

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2

 

[stf]

Зар не би најоправданије било искористити плац срушене библиотеке за подземну гаражу од 7 етажа са тунелским приступом из Карађорђеве?
Наравно, на крову гараже меморијални плато. Директан излаз лифтом за посетиоце у сред пешачке зоне, а станарима практично у спаваће собе.

Лагуми за подземни паркинг су девастација тог простора.

 

[jovanovm]

Iskreno, mislim da bi bilo bolje iskoristiti plac srušene biblioteke za srušenu biblioteku. Ne sviđa mi se ideja podzemne garaže, posebno u centru u kome garaže ionako zvrje prazne po ceo dan. Treba da forsiramo metro, a ne garaže. Ne želim da spominjem i arheološke komplikacije na tom prostoru...

 

[JohnyBgood]

Ни ја никако не бих лагуме за паркинг. Пре бих да се ту раде неки садржаји, можда комбиновано са лифтовима за пешачки саобраћај горе до КВ. Уосталом, колико сам чуо при обиласку, они и јесу имали транспортну и складишну функцију у своје време. Дакле дућани, клубови, плус пролазност пешачког саобраћаја између Карађорђеве и КВ горе.

Мислим да би ту било техничких проблема да се то уобличи у гаражу, ипак су то неки природни облици са проширењима и сужењима, да не причам да би нас једног дана било стид шта смо од једног природног феномена урадили. Да правиш локале и нешто за пешаке, управо је и фазон да буду сводови такви какви су и пуно мање би се то нарушило.

Што се тиче паркинга може се са мало маште пуно тога извести да кола улазе и излазе из Карађорћеве а да пешаци лако могу и горе на КВ а и доле.

 

[zexland]

Зар не би најоправданије било искористити плац срушене библиотеке за подземну гаражу од 7 етажа са тунелским приступом из Карађорђеве?
Наравно, на крову гараже меморијални плато. Директан излаз лифтом за посетиоце у сред пешачке зоне, а станарима практично у спаваће собе.

Лагуми за подземни паркинг су девастација тог простора.

Stef, tesko da bi to moglo jer su tu iskopine rimskog kastruma.

Jel se vi salite za lagume kao parking? Pa to ce biti turisticka atrakcija uz lagume kod Tasa, to bi bilo cisto skrnavljenje. Ti lagumi imaju citave istorijske price.

 

[stf]

Iskreno, mislim da bi bilo bolje iskoristiti plac srušene biblioteke za srušenu biblioteku.

Изнад земље наравно, плац би био намењен за библиотеку шта год то подразумевало.

Ne sviđa mi se ideja podzemne garaže, posebno u centru u kome garaže ionako zvrje prazne po ceo dan. Treba da forsiramo metro, a ne garaže. Ne želim da spominjem i arheološke komplikacije na tom prostoru...

Ова гаража би била намењена пре свега за станаре који данас паркирају у зони КВ-а. Да би се цео кварт претворио у пешачку, по некима треба решити проблем паркинга станара. Иако то по мени није проблем, хајде да га решимо...

Stef, tesko da bi to moglo jer su tu iskopine rimskog kastruma.

Гаража би била испод нивоа археолошких ископина. Наравно, под условом да нема археолошких налаза 5 спратова под земљом.

 

[zexland]

A podzemna garaza sa recimo 4 nivoa ispod Pop Lukine ? Jeftinije, izvodljivije i sigurnije

 

[JohnyBgood]

Pa ima puno lokacija/rupa u Karadjordjevoj gde ce se ocigledno graditi. Neka tu ubacuju garaze na vise nivoa u srcu bloka tako da se na gore ide samo peske kad ostavis auto a da ka Karadjordjevoj mogu i pesaci i automobili. Ne mora da bude jedna ogromna kad moze vise garaza koje bi bile srednje velicine a i bolje "pokrile" ceo taj prostor.

Samo molim dragog Boga da ova "metro zona" tu nikada ne zazivi...

 

[zexland]

Gde bre da ubacuju garaze ? U ulicni front Karadjordjeve? Daj molim te...garaza u ovakvom delu grada mora da bude nevidljiva u potpunosti.

 

[JohnyBgood]

Gde bre da ubacuju garaze ? U ulicni front Karadjordjeve? Daj molim te...garaza u ovakvom delu grada mora da bude nevidljiva u potpunosti.

U unutrasnjost bloka, naravno nikako ne na frontu. Uostalom ja vec vidim parkirana kola u nekim od unutrasnjih dvorista na ovoj slici gore. Tu se mogu dodati dodatni nivoi i cak moze od gore da bude zelena povrsina, ili ono sto bi u Dubrovniku nazvali "dzardin". Naravno u sklopu novih gradjevina koje ce popunjavati neke od rupa a mozda i uz restauracije, delimicne ili potpune.

Nesto kao u infinity-ju samo taj volumen garaze ugurati iza zgrade umesto pod zemlju zbog opasnosti od plavljenja. Ima skica preseka zgrade pod "objekat" pa "planovi"
http://www.infinity-beograd.com/

 

[b_tuta]

Ne mogu da procenim da li je predaleko, ali da li bi za početak bilo dovoljno stanarima omogućiti da parkiraju u garaži na Obilićevom Vencu? Naravno bez nadoknade ili sa popustom?

 

[Drakche]

Зар не би најоправданије било искористити плац срушене библиотеке за подземну гаражу од 7 етажа са тунелским приступом из Карађорђеве?
Наравно, на крову гараже меморијални плато. Директан излаз лифтом за посетиоце у сред пешачке зоне, а станарима практично у спаваће собе.

Garaza tu u sred KV bi bila idealna za stanare, cak bi doprinelo u smislu posecenosti ovog kraja tj. "ozivljavanja", ali mi se cini da bi to bio pravi horor od izvodljivosti sa nemalim rizikom da se nesto nepotrebno iskomplikuje/devastira.
Rimski ostaci su vec dovoljno duboko, jedino da se kopa sa strane Karadjordjeve gde bi bio ulaz u garazu - u novou ulice, a duboko ispod kosancicevog brda...

Ipak mislim da je idealn lokacija za kopanje ova koju je zex obelezio na karti zelenom i plavom bojom.
Mozda se treba malo pozabaviti nekim resenjema iz drugih gradova gde postoje slicni uslovi.

 

[direktor]

PROCITATI POD OBAVEZNO
Beli,

zahvaljujem na dobrodoslici. Odgovor je tacan, kameni stubovi su ostaci konstrukcije teretnog lifta kojom se roba sa slepova izbacivala na Kosancicev venac. Odatle se roba transportovala dalje. Inace je interesantan podatak, da je u zlatno doba Karadjordjeve, tamo izmedju dva rata i ranije, kvadrat stambenog ili poslovnog prostora kostao pet puta vise nego u Knez Mihailovoj ulici.
Sticajem okolnosti konstrukcija lifta je iznenadjujuce dobro ocuvana, osim podesta kojim se roba dizala i koji je verovatno bio drveni. Sada je u osnovi lifta napravljen samo krov i vrata i taj prostor sluzi kao garaza za kamion; sto svedoci o velicini lifta. Koliko pamtim price, za silu za izvlacenje korisceni su teski teretni konji . Ono robe sto se nije izvlacilo smestano je u neka od podzemnih skladista-laguma. Dva su i danas aktivna, nalaze se upravo sa leve i desne strane lifta. Jedan je i moja malenkost 90-ih koristila kao magacinski prostor za skladistenje pica.Taj jos uvek sluzi istoj nameni, a u drugom je neko Udruzenje boraca otadzbinskih ratova napravilo neki nazovi vinski podrum. Lagumi su bolje opisani u knjizi Vidoja Golubovica i Zorana Nikolica "Beograd ispod Beograda".
U vreme kada sam ja ulazio u te lagume, u jednom su jos uvek bile bacve za vino sa reljefnim zigom kraljevske porodice. Tu burad je neko kasnije mislim rasturio i izbacio. De facto te bacve nikad vise nisu imale neku upotrebnu vrednost, ali ih je svakako trebalo, kao predmet istorijske vrednosti, ponudtiti nekoj muzejskoj ustanovi...makar jedno.


No, nije to jedina stvar koja je izgubljena. Citajuci forum, naisao sam i na raspravu oko eventualno spasenih knjiga i pisanih artefakta iz Narodne biblioteke na Kosancicevom vencu.
Sticajem okolnosti neke lepe godine zivota proveo sam i kao "varoskapijanac". Varos kapija je inace interesantna kao deo Beograda po jednoj stvari; ostala je izuzetno demografski homogena.
Sastav stanovnistva se od prvog i drugog rata do danas jako malo promenio. Svi se poznaju, svako svakom zna istorije porodica i svi zive onako nekim pomalo zaboravljenim palanacko beogradskim zivotom. Najstariji varoskapijanac ima 94-5 godina, cika Ratko..bar se nadam, nisam ga video izvesno vreme. Do skora je isao na pijacu na zelenjaku sa kolicima..izgleda kao da ima 60 i neku. Inace je domicilno stanovnistvo kos.vecna i okoine vrlo nepoverljivo prema pridoslicama i novim stanarima. Dok se ne dokazes, sto nije lako. Ja sam imao srece te su me prihvatili, zato sto sam ponasanjem i razmisljanjem delio slicne vrednosti kao i oni, odnosno verovatno kao i vecina clanova ovog foruma.

Elem, celu pricu sam opsirno , kao i No1 iz Alan Forda zapoceo zbog knjiga i biblioteke; pokojna Anica Bozinic, rodjena cini mi se Lohert, iz Ivanic grada u Hrvatskoj, bila je do pre 5-6 god kad se upokojila, stanovnik kuce koja se nalazi na Kosancicevom vencu br.18. Baka Anica je bila jedna divna zena, predratna dama, koja se nekako poslednjih godina zivota predala, sa higijenom, sa voljom, sa bilo cime sto nekako cini ljudsko dostojanstvo, ali je i dalje imala secanje i pricala, za mene divne price iz istorije kraja. Izmedju ostalog i bombardovanju biblioteke.Bila je vrlo nepoverljiva, zbog raznih lovaca na antikvitete i kucu, ali sam ja imao njeno poverenje.
Njena kuca se nalazila zid uz biblioteku, danas rupu u kojoj su nadjeni arheoloski nalazi tokom ciscenja temelja, te je sve do ko zna kad zaustavljeno. Plan naprednog socijalizma je bio inace da se gradi neki Holiday Inn ili Marriot, nisam siguran. Svejedno, trebala je da bude neka divna gradjevina od celika i stakla, koja bi se "idealno uklopila u ambijentalnu celinu". Bogu hvala te stadose...bar zasad.
Baka Ana je to jutro spasla znacajan broj knjiga, kao i mnogi stanovnici venca. Koliko sam i ja razumeo, a ona je to volela malo zaverenciki da prica, tu se de facto nalazila i riznica izuzetno retkih i skupih knjiga, za koje bi neko nekom i glavu skinuo. Tako da je moguca ona prica da je neka knjiga posle dospela i do samog Berlina. Mnoge knjige su dakle spasene, neke su predate posle rata novim vlastima, koji su ih, s obzirom na nivo kulture i obrazovanja, verovatno koristili u nuznicima. Neke su verovatno i dan danas u privatnim kolekcijama. O tome sam takodje cuo, doduse nacelno. Takodje je istinita i cinjenica da biblioteka nije pogodjena teskom bombom, vec je gorela polako. Pretpostavljam da je tacna i prica o cuvaru koji je sve zamandalio i otiso u bezaniju..nekako mi je, nazalost, u duhu naseg naroda...
Доста тога што није изгорело, однето је,нарочито ретке и драгоцене књиге.

А однето је и много архивског материјала, око 250т, не само из Библиотеке. Бомбардовање је у неком смислу било селективно - између осталог и с намером да се списи из архива о Аустро-немачким злоделима из Првог рата покупе, као и све историјско благо од ширег значаја. И током окупације, кад су у Београду основали "Одељење за заштиту споменика културе" (иначе подређено служби пре тога установљеног "Кунстшуца" по окупираним државама), Немци су "бринули" о нашем културном благу. И у геноцидном злочину испољили су за њих карактеристичну систематичност и педантерију.

У Србију је враћено тек 106 сандука.
Војислав Јовановић Марамбо урадио је непроцењиво важан посао, пописао је све.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/ ... iv.sr.html
SA POLITIKINOG ZABAVNIKA

 

[relja]

Zabavnik, član "Iznogud", 18.01.2013, članak u Godišnjaku grada Beograda, autor nedavno preminuli Čedomir janić, osivač Muzeja vazduhoplovstva

http://politikin-zabavnik.rs/pz/content ... ment-61915

Народна библиотека априла 1941. године
Са извесним закашњењем дајем свој прилог ранијој расправи око паљења Народне библиотеке на Косанчићевом венцу априла 1941. године.
Наредни скенови су из ГГБ за 2004. годину и део су текста Чедомира Јанића под насловом "Уништење Народне библиотеке Србије":

На једном месту помиње се неуспешан покушај сведока да телефоном позове Пожарну чету. Осамдесетих година у једној радио-емисији посвећеној старом Београду гост је био бивши ватрогасац, а његова екипа била је у случају бомбардовања задужена баш за Народну библиотеку.
Гост је најпре причао како су они били вероватно међу првим Београђанима који су сазнали да ће град бити бомбардован: у ноћи 05./06. априла нису могли да спавају већ су слушали радио. Неко је окренуо радио Берлин и "упали" су усред Хитлеровог говора у Рахјстагу о томе како је одлучио да казни Београд. Колега који је знао немачки симултано је преводио говор и кад се он завршио одмах је неко од присутних рекао да ће колико већ сутра бити бомбардовани.
Био је у праву: ујутру је почело бомбардовање и гост емисије је са својм екипом ватрогасним колима кренуо ка Народној библиотеци. Међутим, што због рушевина које су закрчиле улице, што због грађана којима су куће гореле или су под рушевинама били њихови најмилији... никад нису стигли до Косанчићевог венца.

 

[direktor]

Inace na na nasu sramotu na djelu placa bibljoteke se nalazila benzinska pumpa

 

[relja]

Inace na na nasu sramotu na djelu placa bibljoteke se nalazila benzinska pumpa

Mislim da malo preterujemo sa tim preuzimanjem sramote i krivice...

Zašto bi se iko od nas danas osećao loše zbog nemara prema mestu srušene zgrade biblioteke, i ignorisanju svih onih ljudi koji su proteklih pokušali da nešto učine kako bi se taj prostor, ali nisu imali dovoljno uticaja tamo gde treba...?

Pa to se sve dogodilo pre nego što smo se rodili...
Mi možemo samo da budemo zadovoljni ako se za našeg života taj prostor pristojno obeleži. A samim učestvovanjem u raspravi na internetu, glavnom mestu razmene informacija u naše vreme, mi smo skrenuli pažnju na ovaj problem i ostavili pisani trag za svakoga koga ovo zanima, tako da će neka sitna zasluga na kraju pripasti i nama, kao delu anonimne javnosti.

 

[zexland]

Pa kako da se ne osecamo lose ?

To je neodgovornost i neorganizovanost odgovornih lica, pojedinih nasih predaka. Unapred se vec znalo da ce bombardovanje biti, samo se nije pouzdano znalo koji dan. Ovaj tekst sam vec imao prilike da procitam, i najveci utisak mi ostavlja onaj deo zandara i knjizurina - slika i prilika danasnje Srbije.

Neobrazovanost, nesnalazanje u teskim momentima, bahatost prema kulturnom nasledju, nedostatak svesti o visim vrednostima i vekovnoj kulturi - to je nasa sramota...

 

[relja]

Pa kako da se ne osecamo lose ?

To je neodgovornost i neorganizovanost odgovornih lica, pojedinih nasih predaka. Unapred se vec znalo da ce bombardovanje biti, samo se nije pouzdano znalo koji dan. Ovaj tekst sam vec imao prilike da procitam, i najveci utisak mi ostavlja onaj deo zandara i knjizurina - slika i prilika danasnje Srbije.

Neobrazovanost, nesnalazanje u teskim momentima, bahatost prema kulturnom nasledju, nedostatak svesti o visim vrednostima i vekovnoj kulturi - to je nasa sramota...

Mislim da preteruješ... taj žandar je bio izbezumljen, par minuta pre toga je doživeo treće bombardovanje tog dana, tone bombi, zgrade koje se ruše delove koji lete na sve strane, upravo je video kako ljudi ginu... leševe, ruke, noge... i potpuni slom svoje države za samo jedno pre podne, razmišlja o tome da li mu je porodica živa... i onda mu neko spomene nekakvu biblioteku...

Naravno da je trebalo iseliti biblioteku. To nije urađeno iz neozbiljnosti i amaterizma, sistemski propust.
Ne vidim poentu dalje elaborirati na tu temu.

U drugim brojevima Godišnjaka su objavljena svedočenja preživelih (ima na sajtu Muzeja u PDF-u)... iz ugla običnog čoveka koji se zatekao na ulici za vreme bombardovanja to je bio smak sveta. ne znam da li si čitao...zapitaj se Zex, da si se, hipotetički, zatekao na ulici u vreme napada, da li bi razmišljao da li je Narodna biblioteka evakuisana, ili o svojim najmilijima?

 

[roger]

Sigurno ste gledali „Gospođu ministarku“, a verovatno se sećate PERE, pisara iz administrativnog odeljenja. Isto kao što je Pera pisar saopštio gospođi Živki da je njen muž Sima, postao ministar, tako sada i ja saopštavam da će se na Kosančićevom vencu obnoviti zgrada biblioteke. Spoljni izgled zgrade biće najpribližniji izgledu srušene zgrade, a namena zgrade će biti ista kao što je bila i pre – znači gradiće se zgrada biblioteke. Ostale detalje za sada ne mogu da iznosim, a molim administratora da ne briše ovaj post jer se nikada na ovom forumu nisam bavio dezinformacijama, pa to ne radim ni sada. Znači ništa od trga ili platoa na tom mestu.

 

[stf]

А у исто време се тренутна зграда Народне библиотеке неадекватно реконструише, вредна дела неповратно пропадају, депои плаве и прокишњавају, књижевни фонд се крчми и износи из библиотеке, рестаураторски департман се распао, али је зато кафе бар лепо обновљен.

.....а на челу библиотеке ....

 

[zexland]

Sigurno ste gledali „Gospođu ministarku“, a verovatno se sećate PERE, pisara iz administrativnog odeljenja. Isto kao što je Pera pisar saopštio gospođi Živki da je njen muž Sima, postao ministar, tako sada i ja saopštavam da će se na Kosančićevom vencu obnoviti zgrada biblioteke. Spoljni izgled zgrade biće najpribližniji izgledu srušene zgrade, a namena zgrade će biti ista kao što je bila i pre – znači gradiće se zgrada biblioteke. Ostale detalje za sada ne mogu da iznosim, a molim administratora da ne briše ovaj post jer se nikada na ovom forumu nisam bavio dezinformacijama, pa to ne radim ni sada. Znači ništa od trga ili platoa na tom mestu.

Ok, ako ovo bude dezinformacija, nemoj onda da ti jezik pocese "paragraf broj 76"