Šta je novo?
Od:
Filteri

Косанчићев венац - ревитализација

sizif":3oxss3ut je napisao(la):
zexland":3oxss3ut je napisao(la):
Strasno i jezivo !
Ovo je beogradski Montmartre, a decenijama se bukvalno urusava...e zemljo Srbijo... :bash:

A ne mogu da verujem da su nabili podzemni kontejner tik uz ostatke Narodne biblioteke !!! :twisted:
Kliknite za proširenje...

Па ту живе људи. Не мислиш ваљда да је боље да су остали контејнери на точковима? Или да станари остављају смеће у кесама?
Kliknite za proširenje...

Naravno Sizife da tu zive ljudi, ali se na ovakvim istorijskim lokacijama skladistenje djubreta i ostalog otpada maskira i postavlja na ne toliko vidnom mestu. Mogli su recimo da postave 3 podzemna odmah iza stepenista ka Brankovom mostu.

Zamisli u Skadarliji ili na sred Kalisa, podzemni kontejner !

A pritom, ovo ce biti jos gore, jer znamo koji je problem sa ovim kontejnerom - velicina otvora, pa ces videti kada bude gomila kartonskih kutija tik uz istorijske ostatke.

Sramota !
 
Zex - kontejneri moraju da budu negde gde đubretarski kamiom može da im priđe, utovari đubre i odnese ga...
 
Mislili smo na isto mesto, ali ga drugačije shvatamo - to je slepa i uska ulica (kamion bi morao da ide u rikverc u jednom smeru), a ako se ne varamm kod stepenica je već strma - što ugrožava stabilnost kamiona pri radu sa dizalicom.
A ako se nešto dogodi - odoše kamion, kontejner i đubre niz Male stepenice. A tek kada padne sneg....
Odlagajne i odnošenje đubreta je tekovina civilizacije sa kojom nema kompromisa :)
 
Samo zamisli da ti živiš tamo i da ti najbliži kontejner neko pomeri iza tri ćoška jer on misli da je tako lepše :D

ps - ne, nije prakičnost proiv estetike, nego: kroz praktičnost - do estetike. Đubre mora da se odnosi, ako se to ne radi praktično i planski, na šta će ličiti ulice?
 
Ок, ђубре мора да се односи, али се у осетљивим деловима града о томе посебно води рачуна. Контејнери се посебно дизајнирају и празне посебним, мањим камионима који се могу увући у те мале улице.
 
Zex, a zašto ne pokušaš da dizajniraš poklopac podzemnog kontejnera?
Kad hemijska olovka i četkica za zube zahtevaju dizajniranje, onda zahteva i kontejner.
Jer, koliko sam shvatio - ne dopada ti se postavjanje one limene kutije u ambijentu KV?
 
Mogli su naruciti neki poklopac koji bi se bolje uklopio u taj dio grada neki retro zeks izdizajniraj nesto pa da napravimo intervenciju od karton pjene
 
vranac":1u5zxy3l je napisao(la):
varos kapija":1u5zxy3l je napisao(la):
Pozar na Kosancicevom vencu
https://twitter.com/lalemarkovic/status ... 44/photo/1
https://twitter.com/lalemarkovic/status ... 29/photo/1
https://twitter.com/lalemarkovic/status ... 21/photo/1
Kliknite za proširenje...

Super, jos samo da izgori i ova pored baraka, pa da se rascisti taj potez do Univerziteta umetnosti.
Kliknite za proširenje...

Da, krajnje je vreme da se taj deo od Univerziteta umetnosti do ove tacke lepo sredi. I tu se teme preklapaju, evo linka na dosta zanimljivu diskusiju koja se razvila oko Delijinog predloga za uredjenje dela Karadjordjeve dole. A i moja malenkost je imala predlog u sklopu toga.

viewtopic.php?f=8&t=2512&start=25
 
Kada bi KV postao strogo pesacka zona, bez ijednog parkiranog automobila, vec bi izgledalo mnogo bolje.
Mozda jedno od prvih stvari koje treba da se urade je podzemna garaza, ako za to uopste ima prostora.
 
БЕОГРАД

Косанчићев венaц под теретом патине
Радови на спомен-обележју Народној библиотеци, која је у бомбардовању 1941. сравњена са земљом, за житеље Косанчића је сламка наде да ће то бити замајац решавања бројних комуналних проблема
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

35634i4pol17.jpg

Калдрма са улегнућима попут кратера, оронуле фасаде, аутомобили начичкани уз здања од пре два века (Фото Д. Јевремовић)

Калдрма са улегнућима попут кратера, оронуле фасаде, аутомобили начичкани уз здања од пре два века и пешаци који се слободним остатком тротоара крећу опрезно, да не би угазили у псећи измет – слика је Косанчићевог венца данас. Али, после деценија небриге о једној од највреднијих амбијенталних целина Београда са старим уличним застором, дрворедима и јавним грађевинама, темељима модерне српске државе, бољи дани долазе с летом. Тада би требало да буде завршено спомен-обележје Народне библиотеке која је у шестоаприлском бомбардовању 1941. сравњена са земљом. Житељи Косанчића надају се да ће то бити замајац решавања бројних комуналних проблема.

– Калдрма је у Косанчићевој улици потпуно оронула, вози се као по месечевој површини, а жене на штиклама се нађу у чуду када морају да овуда прођу. Тражили смо од општине да је поправи али су они рекли да је за то надлежан град – каже Владимир Марковић, станар из Задарске улице број 3.

Он не пропушта да се пожали на неодговорне власнике паса који не чисте за својим љубимцима, али истиче да Косанчићев венац не би мењао ни за један други крај. Комшије се овде познају, састају на јутарњој кафици у неком од два кафића која су се тамо угнездила, уживају у погледу на реку. Али, ни лепота две галерије и атељеа не може да дође до изражаја јер прво што упада у очи јесу фасаде које се љуште, немаштовити графити, напуштене уџерице, трошно степениште које повезује венац и Карађорђеву улицу и барака уместо које би требало да буде легат Оље Ивањицки, у првом комшилуку бисте великог математичара Мике Аласа. У тој рушевној бараци сада се скупљају бескућници и наркомани, жале се станари.

Други проблем житеља Косанчићевог венца, недостатак паркинг места,био би ублажен изградњом новог објекта који ће повезати Бетон халу и Београдску тврђаву и у оквиру којег је предвиђено 500 места за аутомобиле, истиче Дејан Васовић, градски архитекта.

– Поправка калдрме изискује добре мајсторе и облутке како би се задржала аутентичност, а то није лако. Већу реконструкција улица можемо очекивати тек у оквиру обимнијих грађевинских захвата. Обележавање места на коме је до априла 1941. била Народна библиотека могло би да буде увод у уређивање запуштеног дела града у којем се,за разлику од Скадарлије, која је комерцијализована, и даље осећа дух старог Београда – каже Васовић.

Далиборка Мучибабић

--------------------------------------------------------------------

Шта може да се гради

Подизање меморијалног комплекса на месту некадашње Народне библиотеке биће прва интервенција у простору која је предвиђена планом детаљне регулације Косанчићевог венца. Њиме је обухваћено 20 хектара од Београдске тврђаве до Бранковог моста укључујући и простор око Саборне цркве, приобаље и Карађорђеву улицу. Планом је дозвољено подизање 74.000 квадрата, а од тога је 56.000 у Карађорђевој.

Урбанисти су предвидели изградњу музеја који би каскадно повезао Карађорђеву улицу са улицом Косанчићев венац. Планирана је и обнова Ђумрукане, царинарнице од које су остали само темељи. У току је измена тог плана који је усвојен 2007. године,због градње објекта који ће повезати пристаниште са тврђавом и реконструкције Патријаршије. Плато на коме је данас биста Мике Аласа остаће видиковац,на којем неће бити дозвољено зидање.
Kliknite za proširenje...

-----------------------------------------------------

Повратак књиге после седамдесет година

Захваљујући пројекту „Место које волим” на којем су грађани изгласали да локалитет Народне библиотеке буде обновљен, каои донацији Интеза банке, Завод за заштиту споменика културе Београда расписаће архитектонски конкурс за спомен-обележје. Тај посао би требало да буде завршен унаредних шест месеци. У мају поново почињу књижевне вечeри на Косанчићу, најављује Дејан Ристић, вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије.

– Прошле године их је било пет и тада је први пут после 70 година књига враћена на Косанчићкроз читање одломака из дела српских писаца. Осим обележавања меморијала планирамо да подигнемо зграду од два спрата и у њу са Врачарског платоа пренесемо једно одељење –каже Ристић.

После Другог светског рата рушевине су рашчишћене и над подрумским остацима постављени су провизорни објекти. Седамдесетих година 20. века у току археолошких радова ископане су десетине хиљада угљенисаних књига, међу којима су најзначајнији остаци тридесетак листова књиге из 16. и 17. века и око 200 фрагмената листова рукописних књига од 12. до 16. века. Све то је 1977. предато Народној библиотеци. Сандуци са рукописним књигама нису пронађени, кажу у Заводу за заштиту споменика културе Београда.

kv(1).jpg

(Фото Д. Јевремовић)
Kliknite za proširenje...

Уметнички корени библиотеке

1895.

Чех Кирило Кутлик отвара „Српску цртачку и сликарску школу” у кући Милије Марковића Распопа, наставивши уметничку „лозу” под тим кровом. Пре Кутлика, у истом здању певању и сликању подучавао је Стеван Тодоровић, један од најзначајнијих српских уметника.

1910.

Индустријалац Милан Вапа купује кућу и у њој отвара фабрику за прераду хартије и израду трговачких књига.

1921.

Кућа поново мења власника: Вапа је продаје Министарству просвете да у њу смести Народну библиотеку.

1925.

Завршена је обнова здања површине 500 квадрата, по пројектуархитекте Бранка Таназевића. Кућа у центру Косанчићевог венца биће дом Народне библиотеке до бомбардовања 6. априла 1941. када је уништена до темеља. У пепео су претворене ретке књиге, каталози, инвентари, средњовековни списи донети из цркава и манастира Србије.

---------------------------------------

1964 – Косанчићев венац проглашен за археолошко налазиште јер се налази у оквиру античког Сингидунума

1971 –утврђен за просторно културно-историјску целину

1979 –проглашен за културно добро од великог значаја
Kliknite za proširenje...

-----------------------------------------------------------------

Уместо на венцу, Косанчићев споменик у подруму

Простор око данашње Саборне цркве и Патријаршије, назив Варош капија добио је по вратима на уласку у град, која су се звала „варошка” и налазила су се изнад данашњих Великих степеница и Савског пристаништа. Док су турске и јеврејске зграде углавном биле на Дорћолу, јужно од тврђаве, па тако и на данашњем Косанчићевом венцу, било је и српског живља.

Процват овог краја почиње после хатишерифа султана Махмуда Другог 1830, а за владавине кнеза Милоша Обреновића. Тада Турци масовније напуштају Београд, а у вароши је све више Срба. На Варош-капији је изграђен конак кнегиње Љубице, Саборна црква, Митрополија, хотел „Старо здање”, кафана „Знак питања” (у то време „Српска кафана”), ђумрукана (царинарница)...

Име Косанчићев венац, по Ивану Косанчићу, јунаку из предања о Косовском боју, датира из 1872. године. Његова биста, рад вајара Петра Убавкића, постављена је на кући трговачке породице Трајковић, подигнутој 1895. Знамење је уклоњено 2009. да би се обновила фасада. Спомен-обележје склоњено је у подрум, и тамо је већ четири године.

Калдрмисање улица на Косанчићевом венцу и око њега завршено је крајем 19. века. После Првог светског рата овде почиње подизање савремених зграда, у које је уведена електрична инсталација, а постављена је и јавна расвета.

Нова разарања доноси Други светски рат: у немачком бомбардовању 1941. осим Народне библиотеке страдају и стара ђумрукана, хотел „Крагујевац”, тек изграђени мост краља Александра Првог и други објекти са магацинима.

Н. Белић
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...

Izvor: Politika
 
Нова разарања доноси Други светски рат: у немачком бомбардовању 1941. осим Народне библиотеке страдају и стара ђумрукана, хотел „Крагујевац”, тек изграђени мост краља Александра Првог и други објекти са магацинима.
Kliknite za proširenje...

Novinarske proizvoljnosti: Đumrukana je teško oštećena 1944, a verovatno i hotel "Kragujevac" koji se nalazio odmah do nje. Đumrukana se jasno vidi na fotografijama iz vremena okupacije.
Most KA je srušila naša vojska, a ne Nemci.

Inače, pre par dana je na forumu PZ postavljen članak nedavno preminulog Čedomira Janića o bombardovanju Biblioteke, čoveka najzaslužnijeg što danas imamo Muzej vazduhoplovstva, eksponate i arhivu u Surčinu.
Iskazi svedoka iz 1941 su duboko potresni.
 
Када сам први пут прочитао тај Јанићев текст у Годишњаку Музеја града Београда био сам дубоко потресен, боље рећи - разочаран. А ништа боље се не осећам ни сад, кад прођем поред остатака библиотеке.
 
Osim novca, kojeg hronično nema, za realizaciju je prvo potrebno rešiti pitanje parkiranjai nužnog saobraćaja.
KV je praktično parking, a tu treba da se postave skele za fasade, raskopa kaldrma...

To sve treba da vodi neko sa vizijom i čvrstom rukom, neko ko nema samo simbol EUR-a u očima, a ja ne vidim nekog takvog u upravi Grada.
 
Tako je. Kada bi se usvojio vrlo precizan plan revitalizacije, ovde bi bilo posla za najmanje godinu dana dobrog rada ! Srediti sve okolne fasade, gde je moguce postaviti dekorativnu ravetu na iste, srusiti one supe (jedna je i izgorela) )popraviti kaldrmu, revitalizovati privremeno ostatke rimskog kastruma, postaviti kvalitetnu rasvetu - stare kandelabre, proterati vozace, postaviti kamere, oplemeniti prostor sa cvetnim dekorima i postaviti novi mobilijar, napraviti jasan dnevni i vecernji program za umetnike, i promovisati Kosancicev venac kao umetnicku cetvrt.
 
Mislim da je za pocetak dovoljno da se proteraju vozaci ili im barem onemoguciti parkiranje. Mnogo ce drugacije sve da izgleda.
 
Zar nije ispravniji termin "rešiti problem parkiranja"?
Jer, u krajnjoj liniji, najveći broj automobila pripada stanarima tog kraja koji bi prvi želeli da ne moraju da voze po kaldrmi i parkiraju ispod drveća, ali nemaju gde da ostave svoja kola.

"Proterivanje" zvuči kao etničko čišćenje ili fiziološka potreba...
 
Реља, зашто увек таква реакција од тебе када се дирне у аутомобил. Сад испада да је склањање аутомобила из историјских квартова еквивалентно етничком чишћењу ..... возачи су у БГ-у стварно феномен.

Обезбедити прихватљиву месечну претплату станарима на паркиралишту на Бетон хали и резервисана паркинг места и проблем је у потпуности решен.

Претварање Косанчића у пешачки кварт је од општег јавног интереса, и наспрам тога паркирање двадесетак аутомобила треба да је потпуно небитна ставка. Тих двадесетак људи нису битнији од остатка становништва. Живе у тој улици али улица није приватизована, није њихова, него заједничка. Према томе, живети на таквом месту има невероватне предности, али има и мане.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh