Косанчићев венац - ревитализација

[drum1]

ниси ме разумео, не мислим да је назадно то старо, већ је назадно ако ми градимо старо.

заиста имамо огромне неискоришћене поврине, слажем се, то само говори о стању у овој земљи. одличне локације стоје.

ово место мора да се обележи, то се ваљда сви слажемо, а већ сам образложио зашто мислим то мора да буде савремено. уосталом, и треба да се види да нешто ту није на месту, као и да је накнадно нешто истргнуто из те складне целине.

 

[dusanjf]

@JohnyBgood
NBG je takodje nase nasledje mnogo vece arhitektonske vrednosti nego NB mi ga trenutno sakatimo toliko brutalno da to vec sad prelazi u zlocin. tesko da ce bilo koja restauracija biti u stanju da to ispravi...

nego,ajde da napravimo sledecu paralelu.
beograd je grad nekad nazivan, po meni sa pravom, milano istoka. dok u neku ruku i bukurest je bio pariz ali da ne skrecem...pa hajde da vidimo sta je sa milanom.
milano je grad koji je poprilicno propatio, bombardovanja o ostalo. primer koji cu ti dati je mozda nije vezan za bombardovanje ali poenta je slicna.
slike koje vidis: najpoznatija robna kuca u milanu i mozda jedna od najpoznaitijih u svetu tik uz glavnu katedralu je u pozaru totalno izgorela i unistena. slika u boji je njena obnova. sve se desava pre drugog svetskog rata.
ako me pitas za sud o kvalitetu arhitekture obnovljene zgrade, ona ima svojih nedostataka.ako me pitas o ispravnosti namere arhitekte, sve moje pohvale.
sad nemoj mi reci da arhitektonska vrednost nase biblioteke i prve verzije te robne kuce mogu da se porede a kao i da su zabari narod koji ne mari za svoju tradiciju i nasledje...
http://postimage.org/image/i5llb4irb/
http://postimage.org/image/eojj85jp3/
slike su iz istog ugla i nadam se da se razume nastojanje arhitekte da napravi paralelu sa predjasnom verzijom.

 

[JohnyBgood]

Hvala roger! Mislim da to jednostavno pripada tu i da je ugaoni kamen definisanja ambijenta KV, onakvog kakvog su nasi preci zamislili i gradili. I mislim da je vazno, a to je mozda nesto sto modernistima i investitorima-tajkunima tu smeta, da bi vracanje te zgrade definisalo neke linije i gabarite preko kojih legitimna "popunjavanja rupa" i tu i dole u Karadjordjevoj ne bi smela da predju.

Mislim da je pogresno biti uvek i svugde za modernizam i hrabrost kao sto je pogresno insistirati na uklapanju i konzervativizmu. Svaki ekstremizam i dogmatizam cini vise stete nego koristi. Treba otvoriti i oci i um i sagledavati kontekst. A ja kad sagledam barem ovaj kontekst, izmedju Brankovog mosta, Kneza, Save, i Kalemegdana sam za umereni/smisleni konzervativizam. Obnoviti ono za sta imamo dobre dokumente i fotografije, znaci ovu zgradu i Djumurkanu (uzgred, da li neko ima jos nesto sto bi voleo da vidi?), a onda rupe popuniti ne necim sto se kicerski pretvara da je starije sto jeste, nego necim prepoznatljivo modernim, ali da svojim gabaritima postuje a ne guta ono staro. I jako bih voleo da vidim neko dobro resenje za trg u dnu Velikih stepenica, ide mi voda na usta pri pomisli na jedan konkurs i sta bi tu sve moglo da bude.

Savamala po slicnom principu, barem do Ekonomskog, a onda zivela hrabrost i masta! Pogotovo mi se prostor oko sadasnje zeleznicke stanice cini kao idealan za jedan zestoki sudar starog i novog. I Slavija gore iznad je nesto gde kreativnost treba da dodje do izrazaja. Na kraju i Trg republike je istorijom postao mesto susreta starog i novog i krajnje vreme je da se blok u kome je staklenac upristoji, a i da se ceo trg poploca i uredi na primeren nacin. A KV jednostavno pustiti da bude KV.

 

[JohnyBgood]

@JohnyBgood
NBG je takodje nase nasledje mnogo vece arhitektonske vrednosti nego NB mi ga trenutno sakatimo toliko brutalno da to vec sad prelazi u zlocin. tesko da ce bilo koja restauracija biti u stanju da to ispravi...

nego,ajde da napravimo sledecu paralelu.
beograd je grad nekad nazivan, po meni sa pravom, milano istoka. dok u neku ruku i bukurest je bio pariz ali da ne skrecem...pa hajde da vidimo sta je sa milanom.
milano je grad koji je poprilicno propatio, bombardovanja o ostalo. primer koji cu ti dati je mozda nije vezan za bombardovanje ali poenta je slicna.
slike koje vidis: najpoznatija robna kuca u milanu i mozda jedna od najpoznaitijih u svetu tik uz glavnu katedralu je u pozaru totalno izgorela i unistena. slika u boji je njena obnova. sve se desava pre drugog svetskog rata.
ako me pitas za sud o kvalitetu arhitekture obnovljene zgrade, ona ima svojih nedostataka.ako me pitas o ispravnosti namere arhitekte, sve moje pohvale.
sad nemoj mi reci da arhitektonska vrednost nase biblioteke i prve verzije te robne kuce mogu da se porede a kao i da su zabari narod koji ne mari za svoju tradiciju i nasledje...
http://postimage.org/image/i5llb4irb/
http://postimage.org/image/eojj85jp3/
slike su iz istog ugla i nadam se da se razume nastojanje arhitekte da napravi paralelu sa predjasnom verzijom.

Ne pazis na casu. Vec vise puta sam istakao da sam za obnovu bivse zgrade NB (a i poste 5 i djumurkane) ne zbog lepote ili nekakve arhitektonske vrednosti nego zato sto su NASE i zato sto su nasledje. Mislim da mnoge arhitekte od opsesije time "sta je arhitektonska vrednost" ne vide siri kontekst istorije, identiteta, i nasledja. Zbog toga sto je ta zgrada na KV i deo MOG nasledja i slike grada u glavama a i ukusa mojih predaka, ja to necu i ne mogu da poredim sa nekakvom robnom kucom u Milanu.

Za NBG se slazem ali ponavljam da mi nije jasno zasto o njemu ovde raspravljamo. Isto kao sto sam za ocuvanje nasledja na Savskoj padini tako sam i za ocuvanje nasledja NBGa.

PS Uzgred, meni ova stara zgrada u Milanu nije neki domet, ali je to njihova stvar, kao valjda i stvar vlasnika, jer se o tome valjda drugacije razmisljalo pre rata, da li ce to da obnove ili ne. Dosta nebitno za ovu diskusiju. No ako Milanezi gaje nostalgiju za tom zgradom oprostio bi im ako negde naprave repliku. Recimo ako im se oslobodi neki prostor u gradu (recimo, ako uklanjaju neke sine i guraju ih pod zemlju?). Mi mozda imamo slicnu dilemu sa postom 5, to zdanje je preuredjeno u duhu jedne novije epohe koja je u medjuvremenu postala istorijska i deo naseg identiteta i proslosti. Ja bih zato repliku stare poste 5 sagradio recimo uz postojecu zgradu da sacuvamo i taj dizajn i da dve identicne forme sa vrlo razlicitim tretmanima fasade budu u interesantnom dijalogu jedna sa drugom, a sve u kontekstu kruga oko zgrade zeleznicke stanice. Bas zato sto imamo toliko manje toga ocuvano iz proslosti od Italijana i Francuza, mi sve te tragove (ne samo bukvalne fizicke nego i ideje/siluete/oblike koji se daju rekonstruisati zahvaljujuci dokumentima i fotografijama) moramo tim ljubomornije da cuvamo. Moje skromno misljenje.

 

[relja]

Mislim da to jednostavno pripada tu i da je ugaoni kamen definisanja ambijenta KV, onakvog kakvog su nasi preci zamislili i gradili.

Ja sam mislio da je to bista Ivana Kosančića koja još uvek nije vraćena na svoje mesto.

A ta zgrada je bila uprava fabrike kartona sa pogonom iza, tako da su naši preci imali nešto drugo u vidu....

 

[dusanjf]

@JohnyBgood
ok, evo sad konkretno...
to sto ti ovde zagovaras je jedna vrlo ozbiljna i opasna stvar.
da li je i vreme komunizma nase nasledje?
da li je isti taj komunizam nama dao novi beograd. znaci li onda da treba da izbrisemo tih 50 godina jer te godine su nas sprecavale obnove NB?
ne znam da li se kreces po unutrasnjosti ali posle skidanja milosevica uveliko postao je trend nekakve nakaradne rekonstrukcije predratnih zgrada, lose interpretacije itd. grade se stambene zgrade sa stilskom dekoracijom koje nemaju blage veze sa zivotom. gradnja biblioteke je upravo zaokruzivanje i potvrda celog tog procesa.
da li na brankov most da nakalemimo gvozdje jer su nasi tako hteli nekad, bili bi NY.

jedino moj kompromis sa tobom koji mi trenutno pada na pamet moze biti jedino ovo sto ti kachim. cak sta vise mozda i jedina zajednicaka varijanta za obe zaracene strane u vezi sa NB.
PS. kad bolje razmilim ovo je moj predlog, i plato i obnovljena NB ili novi muzej sta god, u ovoj formi...
http://postimage.org/image/rb8p0i0on/
http://postimage.org/image/6r9dihl1t/

 

[JohnyBgood]

Mislim da to jednostavno pripada tu i da je ugaoni kamen definisanja ambijenta KV, onakvog kakvog su nasi preci zamislili i gradili.

Ja sam mislio da je to bista Ivana Kosančića koja još uvek nije vraćena na svoje mesto.

A ta zgrada je bila uprava fabrike kartona sa pogonom iza, tako da su naši preci imali nešto drugo u vidu....

Pa po tom rezonu i beton halu bi mogli srusiti a ne adaptirati jer joj je originalna namena bila industrijska. U restauriranju se mogu staviti jasne naznake istorije i to je i poenta... u svakom slucaju taj dizajn/projekat je definisao siluetu i ambijent KVa i po meni to treba vratiti. Da bude po tome kako su neki moji preci to gradili a ne sravnjeno sa zemljom po zelji Hitlera.

 

[JohnyBgood]

@JohnyBgood
ok, evo sad konkretno...
to sto ti ovde zagovaras je jedna vrlo ozbiljna i opasna stvar.
da li je i vreme komunizma nase nasledje?
da li je isti taj komunizam nama dao novi beograd. znaci li onda da treba da izbrisemo tih 50 godina jer te godine su nas sprecavale obnove NB?

O, Isuse! Pa naravno da je nase nasledje i cak i ja, kao veliki antikomunista i pobornik slobodnog trzista, da ne kazem kapitalizma, bih jako voleo da se restaurira i muzej 25 maj i vrati originalna fontana. Iz istih razloga. To je deo nase proslosti (a i zabluda o nekakvom idealnom drustvu koje su opet NASE, i nasa istorija, i mi iz toga treba trajno da ucimo) i stvar osnovnog samopostovanja da se to obnovi. I uzasno mi smeta unistavanje Novog Beograda, sto sam vec vise puta naznacio. Nije mi jasno zasto sad ovo opet potezemo?

ne znam da li se kreces po unutrasnjosti ali posle skidanja milosevica uveliko postao je trend nekakve nakaradne rekonstrukcije predratnih zgrada, lose interpretacije itd. grade se stambene zgrade sa stilskom dekoracijom koje nemaju blage veze sa zivotom. gradnja biblioteke je upravo zaokruzivanje i potvrda celog tog procesa.
da li na brankov most da nakalemimo gvozdje jer su nasi tako hteli nekad, bili bi NY.

Ja ne znam zasto sad uopste ovde potezemo nakaradne nadgradnje, pa NARAVNO da sam protiv toga. I kako je sad rekonstrukcija jedne stare zgrade identicna ili uopste uporediva sa nakaradnim nadgradnjama?! Stvarno mi nije jasno.

jedino moj kompromis sa tobom koji mi trenutno pada na pamet moze biti jedino ovo sto ti kachim. cak sta vise mozda i jedina zajednicaka varijanta za obe zaracene strane u vezi sa NB.
PS. kad bolje razmilim ovo je moj predlog, i plato i obnovljena NB ili novi muzej sta god, u ovoj formi...
http://postimage.org/image/rb8p0i0on/
http://postimage.org/image/6r9dihl1t/

OK, nekakvu razradu ove ideje ili nesto na ovoj liniji u konkretnom slucaju bih i voleo da bar razmotrim, ako ne i vidim kao resenje.

Sve je dakle pitanje stepena bukvalnosti, taj oblik se i tako ne moze restaurirati verno 100%, mozda moze recimo 98% (mada je i pitanje kako to meriti diskutabilno), ali je i to verovatno previse, ja jesam za to da se (unutra, a mozda u nekoj meri i spolja) napravi nekakvo upecatljivo obelezje tragedije koja se tu desila uz mogucu postavku o rusenju beograda, a mozda i druge naznake proslosti.

Predlog o platou sa obelezjem cuva 0% tog dizajna/oblika/siluete sto je po meni daleko u drugu krajnost. Zato je najbolje napraviti neki konkurs ne iskljucujuci eksplicitno elemente rekonstrukcije. Pa ako se pokaze da je nekakva potresna interpretacija replike sa zazidanim prozorima najbolje resenje, sto da ne. Ja ipak mislim da bi se skala na kraju zaustavila malo dalje ka vernijoj restauraciji, to je sve.

 

[relja]

Ali, Johnny, o čemu ti pričaš?

Da li je u u Beton hali bila čuvana neistražena i nekopirana srpska pisana istorija i kultura, pa je zato Beton hala gađana i srušena pa treba da se obnovi?

Jednostavno, stvar je u nesrazmeri gubitka jedne obične zgrade i onoga što se u njoj u tom trenutku nalazilo, a imalo je neprocenjivu duhovnu vrednost i bilo staro 5-6-7 vekova.

 

[JohnyBgood]

Ali, Johnny, o čemu ti pričaš?

Da li je u u Beton hali bila čuvana neistražena i nekopirana srpska pisana istorija i kultura, pa je zato Beton hala gađana i srušena pa treba da se obnovi?

Jednostavno, stvar je u nesrazmeri gubitka jedne obične zgrade i onoga što se u njoj u tom trenutku nalazilo, a imalo je neprocenjivu duhovnu vrednost i bilo staro 5-6-7 vekova.

Ja ne znam sta vise treba da kazem da objasnim da govorimo o dve odvojene stvari, tretmanu jednog nasledja koje mozemo i trebamo da cuvamo, i obelezavanju tragedije gubitka koji ne mozemo da nadoknadimo. Ako je neka arhitektura deo nasledja i imamo sansu taj dizajn da ocuvamo ne vidim zasto time manje postujemo tragediju koja se tu desila a koju ne mozemo da nadomestimo.

Tu tragediju cemo obeleziti memorijalom/obelezjem i eventualno nekakvom postavkom i tako i tako. Jedino mi nije jasno zasto je obnavljanje necega sto je tu stajalo a obnovivo je (u meri koju izaberemo) toliko svetogrdje? A plato sa obelezjem nije?

Ako je beton-hala vredna cuvanja kao oblik/gradjevina/dizajn koji nas podseca na industrijsku proslost tog dela grada, iako ce u njoj da budu kafici, zasto i zgrada na KV u kojoj je bila biblioteka nije vredna toga da stoji i dalje nas podseca na KV kakav je bio i zamisljen i realizovan iako ce u njoj sada da bude spomen na tragediju koja se tu desila i postavka/izlozba o tome? I kakav je sad tu problem sto je tu pre bila neka fabrika i stamparija? I na to se moze sacuvati neka aluzija, i ne vidim sta je tu problem?

Ispada da obnova te zgrade predstavlja negiranje da je tu bila tragedija gubitka nacionalnog blaga, sto jednostavno ne stoji, kad ce glavni sadrzaj zgrade biti upravo podsecanje i memorijal vezan za tu tragediju. Stvarno mi nije jasno. Pogotovo sto se i dizajn/restauracija moze napraviti tako da bude i izvana potresnija od nekakvog memorijala na platou. A ako odaberemo taj sok se moze sacuvati i za unutrasnjost tog objekta, ili jednostavno dodatno pojacati ulaskom, plus informacije o detaljima sta je sve izgubljeno u postavci. Ne vidim u cemu je tu problem i nepostovanje tragedije, a opet se KV-u zadaje jedna vazna linija i kontekst koji je po meni vredan cuvanja. I to cuvanje bi nam te unistene knjige oprostile jer je to opet neki, ma koliko u poredjenju sa njima minimalan, pokusaj opet cuvanja proslosti i identiteta.

 

[zidar]

Evo jedno kompromisno resenje

ajde da sagradimo repliku srusene biblioteke ali da bude duboka samo 8-10 metara, to jest da ima samo original fasadu i prva 3 bocna prozora. Dobijamo i trg i zgradu

Spojler

 

[stf]

ОК, долазимо до разлога обнове. До сада се наслућивао, али је сада и потврђен. Значи, зграда се треба реконструисати због архитектуре, јер писано благо не можемо вратити. Е, тек у том смислу је обнова погрешна, тј. кич.

Ако гледамо из архитектонског угла, оправдано је реконструисати само здања која имају капиталну важност за историју архитектуре једне земље, једног града и народа.
Ова зграда нема никакву капиталну вредност, а као представник свог стила испод просека је по естетици и квалитету.
Значи, гледано из архитектонског угла, обнављање ове зграде нема покриће.

Пошто се архитектонски разлог искристалисао као најјачи аргумент обнове, а тако је слаб, закључак се сам намеће.

Треба оставити осећања на минут и размислити бистре главе и неутралног срца. Када се то уради, схватиће се да је обнова ове зграде погрешна на тако много начина.....

 

[Delija]

А у међувремену се у Пољској и Немачкој рестаурирају читави квартови...

Дубоко се не слажем са ставом да је рестаурација библиотеке погрешна ствар.

Само ћу вас питати знате ли колико је наших средњовековних манастира рушено до темеља и поново подизано? Како народ гледа на те "копије" и колико су битни за српску па и светску баштину?

 

[JohnyBgood]

Evo jedno kompromisno resenje

ajde da sagradimo repliku srusene biblioteke ali da bude duboka samo 8-10 metara, to jest da ima samo original fasadu i prva 3 bocna prozora. Dobijamo i trg i zgradu

Spojler

Jedno od resenja. Kao i gradnja celog zdanja sa dramsticno zazidanim prozorima, potpuno ispraznjeno, ili sa nekom unutrasnjoscu/postavkom koju jos nismo ni zamislili, na liniji ovoga sto je dusan gore naznacio. Ili vernija restauracija sa nekim drugim iznenadjenjem, ili necim jako dramaticnim unutra. Ili nesto apstraktnije. Ne znamo, zato i treba konkurs za sto bolje resenje. Bez eksplicitne eliminacije bilo kakve restauracije.

A za one u cije usi to moze da udje, ponavljam da poenta nije restauracija nekakve arhitekture kao arhitekture nego tragova onoga sto su nasi preci gradili kao TRAGOVA i NASLEDJA, a time i njihove vizije i ukusa kako KV treba da izgleda. Tim naznakama bi se dali i neki reperi i naznake za ostatak KV i padine, a to nije nikakvo svetogrdje onoga sto nemozes da povratis. Upravo suprotno, postovanje prema prethodnim generacijama i shvatanje da smo i mi samo jedna od generacija. Koja ima pravo da se uzida ali kad prigrabi sebi previse prava i prostora na mestu sa gustim tragovima proslosti postaje arogantna. I primitivna.

I to je jos jedan od razloga za podsetiti se sta je u kontekstu KV primereno a sta nije. Plasim se da neki trg sa apstraktnim memorijalom ostavlja prostor za nicanje tajkunstine u 7 etaza svuda okolo, a jasna naznaka sta je tu bilo bi bila i podsecanje na to sta je tu neko ranije radio ali i opomena sta je danas na tom prostoru punom istorije, bilo u fizickim tragovima, bilo u secanjima i na pozutelim fotografijama, neprimereno.

 

[dusanjf]

Ако гледамо из архитектонског угла, оправдано је реконструисати само здања која имају капиталну важност за историју архитектуре једне земље, једног града и народа.
Ова зграда нема никакву капиталну вредност, а као представник свог стила испод просека је по естетици и квалитету.
Значи, гледано из архитектонског угла, обнављање ове зграде нема покриће.

i ja se slazem.

А у међувремену се у Пољској и Немачкој рестаурирају читави квартови...
Дубоко се не слажем са ставом да је рестаурација библиотеке погрешна ствар.
Само ћу вас питати знате ли колико је наших средњовековних манастира рушено до темеља и поново подизано? Како народ гледа на те "копије" и колико су битни за српску па и светску баштину?

voleo bih da ako imas neki primer tih savremenih rekonstrukcija kvartova da postavis, ja jos nisam cuo za to.. sto se tiche manastira mnogi su restaurirani pogresno, napemet, pri tom ne krivim nikoga jer obrazovnog kadra nije bilo, a mnogi su nazalost i teska laz...



@JohnyBgood
samo da se razumemo resenje koja sam ja okachio nije uopste neka restauracija. to je samo cista svest i odgovornost arhitekte pri pristupu projektovanja. jasna slika da gradi na terenu koji ima neku svoju istoriju koju treba postovati.
http://postimage.org/image/rb8p0i0on/
http://postimage.org/image/6r9dihl1t/

 

[drum1]

О боже.

(не памтим када сам пута ово изрекао као овде. ја, атеиста)

@Delija
Тврђаве и утврде нису реконструисане раније већ обнављане због нужности односно одбране. Притом, ти људи нису имали развијену мисао и реч архитектуре коју данас имамо.

Фасадизам је свима озбиљнима одавно кич, па још реконструисани...катастрофа. Једноставно, као и у реконструкцији било којој, мора да се направи видна разлика између истине и лажи.

Ако се то наглашава упрошћењем те архитектуре, ваша идеја губи поенту.

Но ово је опасна идеја, јер до када ћеш да се враћаш у прошлост? Зашто не још раније? Причам уопштено.

Подржаваоцима те идеје је изгледа стало "да изгледа лепо" што је сасвим празан и површан приступ. Поготово на оваквом месту. То чему причате су најобичнији кулиси.

Желели или не, Косанчић је место геноцида (културног), а тек онда грађански Београд 19. века.

Ви, као што сам и раније рекао, очигледно не видите суштину и не желите да видите аргументе са друге стране који су обилни и много дубљи од: тако су стари смислили, па нека тако буде, а не као Хитлер, баш је лепо овако.

Нико не жели да буде како је Хитлер желео, део тога је да се то обележи а не обрише тај његов страшни злочин. Изградњом те нове зграде се то маскира.

 

[Drakche]

Evo jedno kompromisno resenje

ajde da sagradimo repliku srusene biblioteke ali da bude duboka samo 8-10 metara, to jest da ima samo original fasadu i prva 3 bocna prozora. Dobijamo i trg i zgradu

Spojler

Spojler

Jedno od resenja. Kao i gradnja celog zdanja sa dramsticno zazidanim prozorima, potpuno ispraznjeno, ili sa nekom unutrasnjoscu/postavkom koju jos nismo ni zamislili, na liniji ovoga sto je dusan gore naznacio. Ili vernija restauracija sa nekim drugim iznenadjenjem, ili necim jako dramaticnim unutra. Ili nesto apstraktnije. Ne znamo, zato i treba konkurs za sto bolje resenje. Bez eksplicitne eliminacije bilo kakve restauracije.

A za one u cije usi to moze da udje, ponavljam da poenta nije restauracija nekakve arhitekture kao arhitekture nego tragova onoga sto su nasi preci gradili kao TRAGOVA i NASLEDJA, a time i njihove vizije i ukusa kako KV treba da izgleda. Tim naznakama bi se dali i neki reperi i naznake za ostatak KV i padine, a to nije nikakvo svetogrdje onoga sto nemozes da povratis. Upravo suprotno, postovanje prema prethodnim generacijama i shvatanje da smo i mi samo jedna od generacija. Koja ima pravo da se uzida ali kad prigrabi sebi previse prava i prostora na mestu sa gustim tragovima proslosti postaje arogantna. I primitivna.

I to je jos jedan od razloga za podsetiti se sta je u kontekstu KV primereno a sta nije. Plasim se da neki trg sa apstraktnim memorijalom ostavlja prostor za nicanje tajkunstine u 7 etaza svuda okolo, a jasna naznaka sta je tu bilo bi bila i podsecanje na to sta je tu neko ranije radio ali i opomena sta je danas na tom prostoru punom istorije, bilo u fizickim tragovima, bilo u secanjima i na pozutelim fotografijama, neprimereno.

Ovaj Johnijev predlog je nesto o cemu celo vreme pisem. I Zidarev je odlican.
Puno dobrihg ideja. Mislim cak da bi se vecina gradjana slozila da treba nesto da se uradi po ovom pitanju, ako to ista znaci.

... polu-srusena zgrada obrasla u zelenilo sa platoom u sredini. U Beogradu su rusevine vec postale tradicija. Rusevina od stvaranja, ne od usnistenja... One mnogo stariji staci ispod bi takodje imali svoju pricu...

edit:

Nema potebe za fataliziranjem cele price. Mislim da svi zelimo jedno resenje koje bi bilo dobro za sve. Govorimo o masti i kreativnosti, a ne ko je najdublje shvatio znacenje tragicnog gubitka.

 

[vranac]

Ovo sam i ja govorio pre par strana, da bih obnovio predju trecinu zgrade, i naravno pomerio je unazad, i unutra napravio muzej. A ispred bi bio plato. To bi taman bilo kompromisno resenje.

 

[Delija]

Душане немам шта да ти постављам.Пола Варшаве ти је подигнута на истим основама за које ти сматраш да су безвредне и фундаментално погрешне.

А што се тиче манастира питај УНЕСКО који су од њих лаж.Ако смо народ могли да "преваримо" њих сигурно нисмо.

Јако поштујем твоје ставове али ови ме баш разочаравају.

Ево ти само један од примера

Ђурђеви ступови су манастир СПЦ, посвећен светом Ђорђу који се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира.[1] Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године)[1], а црква је осликана око 1175. године[1]. Манастир је уврштен у светску културну баштину и под заштиом је УНЕСКО-а[1]. Манастир постоји већ преко 830 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је

То би било све од мене поводом ове приче. Поздрав

 

[stf]

A za one u cije usi to moze da udje, ponavljam da poenta nije restauracija nekakve arhitekture kao arhitekture nego tragova onoga sto su nasi preci gradili kao TRAGOVA i NASLEDJA, a time i njihove vizije i ukusa kako KV treba da izgleda.

Ти си ме вероватно блокирао па не видиш моје постове, али на ово одговарам ради свих релевантних чланова у овој дискусији....
Овај став је блентав. Ево и зашто:

Дакле, наши преци су имали другачију идеју о томе како ће град изгледати. РУшење двоспратних и троспратних здања и зидање нових и модерних. НАравно да је то било погрешно, али то је било оно што су наши преци хтели Када узмемо у обзир да ова зграда није била намењена за библиотеку,већ је била фабрика у будућем елитном кварту крада, закључак је да би наши преци ово сравнили са земљом, библиотеку саградили негде другде, вероватно на Ташу, а овде подигли висока модернистичка здања....

А у међувремену се у Пољској и Немачкој рестаурирају читави квартови...

Наведи такав пример ако имаш....ни ја нисам чуо за то.

немам шта да ти постављам.Пола Варшаве ти је подигнута на истим основама за које ти сматраш да су безвредне и фундаментално погрешне.

Ааааа, ево одговора....значи нико то данас не ради. На крају крајева, већ смо закључили да је пример из Варшаве неупоредив са овом ситуацијом. Престаните више са том Варшавом...

Само ћу вас питати знате ли колико је наших средњовековних манастира рушено до темеља и поново подизано? Како народ гледа на те "копије" и колико су битни за српску па и светску баштину?

Поновићу своју реченицу која објашњава када је рестаурација оправдана а када не:

Ако гледамо из архитектонског угла, оправдано је реконструисати само здања која имају капиталну важност за историју архитектуре једне земље, једног града и народа.
Ова зграда нема никакву капиталну вредност, а као представник свог стила испод просека је по естетици и квалитету.
Значи, гледано из архитектонског угла, обнављање ове зграде нема покриће.

То важи и за Ђурђеве ступове. Капитално архитектонско и духовно здање, коме се, што не и најважнија ставка у реконструкцији може вратити његова сврха

То би било све од мене поводом ове приче. Поздрав

А овај став је надобудан и арогантан...значи ти си своје рекао и то је свето писмо, и немаш никаквог разлога да даље учествујеш....срамно.

 

[Delija]

Поједини делови Варшаве се и дан данас на исти начин рестаурирају а подизање читавих квартова се десило 50 година после другог свестског рата.

Народна библиотека јесте капитални објекат за културу једне земље и народа а архитектура је само један од њених сегмената.Ти једноставно немаш право да на овај објекат гледаш из само једног угла.

А кад већ потенцираш архитектуру библиотеке онда је то само разлог више да се она поново подигне а када погледамо цео амбијент Косанчићевог Венца и његов значај рестаурација је и наша обавеза. Барем ја тако сматрам.

 

[dusanjf]

Душане немам шта да ти постављам.Пола Варшаве ти је подигнута на истим основама за које ти сматраш да су безвредне и фундаментално погрешне.

А што се тиче манастира питај УНЕСКО који су од њих лаж.Ако смо народ могли да "преваримо" њих сигурно нисмо.

Јако поштујем твоје ставове али ови ме баш разочаравају.

Ево ти само један од примера

Ђурђеви ступови су манастир СПЦ, посвећен светом Ђорђу који се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира.[1] Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године)[1], а црква је осликана око 1175. године[1]. Манастир је уврштен у светску културну баштину и под заштиом је УНЕСКО-а[1]. Манастир постоји већ преко 830 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је

То би било све од мене поводом ове приче. Поздрав

evo i ja da se nadovezem pa da zaokruzimo.
obnova varsave je otpoceceta odamah posle rata i zavrsena 1966 sto je poprilicno, moras priznati drugaciji momenat u odnosu na nas. po tvom postu je delovalo kao da oni to i dalje rade zbog toga sam te zamolio da postavis linkove.

sto se tice manastira tema je mnogo kompleksna i bolje da je ne mesamo sa ovom iako ima dodirnih tacaka.

sva ova diskusija ako necemu vredi onda je to da smo shvatili koliko smo kao zemlja slabi na polju restauracije. moramo mnogo da radimo i da ucimo od drugih koji na tome rade mnogo vise od nas...

 

[stf]

Пази Делија, тај објекат је био капиталан за нашу културу. И сравњен је са земљом, а наслеђе изгубљено. Такав губитак се тешко може поредтити са губитком чисте архитектуре, што се десило Варшави. Варшава је изгзубила свој визуелни идентитет, а ми свој културни идентитен. Једноставно, неупоредиво.

Културни идентитет смо изградили из пепела. Као феникс подигнута је већа и импозантнија зграда библиотеке какву та институција заслужује, на месту на коме заслужује....и то је био једини начин да се то исправно уради.

Значи, ако смо институцију дигли из пепела, која је онда поента реконструкције ове зграде? Чисто архитектонска. А као таква је ноправдана и представља кич.

А на страну то што маскира масакр који се ту десио, и ствара атмосферу да се ми колективно правимо луди...

Немој се љутити, али Жеља је добро назвао ово фанатично кукање за зградом...фасадизација...
коју покушавате оправдати разноразним тривијалним полуаргументима који су неупоредиви чим се мало загребе површина истих.

 

[dusanjf]

А на страну то што маскира масакр који се ту десио, и ствара атмосферу да се ми колективно правимо луди...

:kk: hahahahaha..

mogli bi da otvorimo i novu temu NB i da izanalizrimo arhitektonsku vrednost iste. da je uporedimo sa perifernim zgradam svakog manjeg evropskog grada, cak i sela.
da razmotrimo sta bi bilo kad bi bilo da je obnovimo identicnom..jer postoje fotografije u boji ili neka svedocenja koje je boje bila fasada, od cega su bili prozori, ili mozda da uzmemo recimo skupstinu kao reper za svaku nedoumicu sto se tice finesa.

 

[Delija]

Одакле вам то да смо ми изгубили културни идентитет?!
Срећом наша култура и историја је толико богата да германски варвари нису успели да је затру рушењем библиотеке.

Ја управо ово стање где је на месту народне библиотеке рупа зарасла у коров видим као прављење лудим и да се ништа значајно ту није десило.

Ја сам већ изнео своју идеју по којој би рестаурирани објекат био центар нове институције која би се бавила проналажењем,враћањем и одкупљивањем изгубљењих културних добара. Такве и сличне институције имају скоро све европске земље које држе до себе а после Грка не знам ни један други народ којем је таква институција више потребна од нас. И опет ћу поновити моју реченицу коју сам овде подавно напиао.

Нема јаче и јасније поруке рушитељима и сопственом народу од поновног дизања онога што су варвари порушили. Ви то опет можете да покушате да обезвредити причом о празној љуштури или копији али када би та зграда послужила очувању нашег наслеђа које се угрожава како у Србији тако и по свету и тај ваш аргумент би постао апсолутно неутемељен и не