Косанчићев венац - ревитализација

[Drakche]

@boca-ica

@JohnyBgood

Drago mi je da vam se ideja svidela.
Nekad su samo manje promene potrebne kako bi nesto dobilo sasvim novi izgled/kontekst, a da u isto vreme sve ostane isto kao sto je bilo.

Ostalo je sve stvar varijacija i ideja. Najbitniji deo je da se konacno otvori sirok prolaz sa kosancicevog venca ka keju koji dolici i prilici gradu i koji ce, naravno, ljudui da koriste.


@Delija

Meni, koji nisam arhitekta, je ovo resenje bilo odavno toliko ocigledno da bi me zacudilo da nikom ranije nista slicno nije palo na pamet. Bas bi me interesovalo da vidim tvoj idejni projekat za ovu lokaciju, mozda je sada momenat da ga podelis sa nama.

 

[Drakche]

Када ме убедите да је аутентична обнова низа градова у Немачкој, Француској, Белгији, Великој Британији "сељачење", ја ћу прихватити вашу жељу да усред најграђанскијег дела нашег града остане мусава рупа.

....

На претходној страни сам објаснио зашто сам убеђен да може "и јаре и паре", и здање и сећање, и то је моје дубоко убеђење.

СТФ, на твој аргумент да је довољно оправдање за то што зграда није обновљена, чињеница да ништа по том питању није урађено после Другог светског рата, одговарам са пар кратких питања: Колико зграда срушених у бомбардовањима '41. и '44. и у борбама за ослобођење Београда су комунисти обновили? Знаш ли да до краја '80-их није била окречена ниједна предратна зграда, већ су све до једне биле сабласно чађаво-сиве (а кад је стидљиво почела обнова појединих старих фасада, да смо сви били запрепашћени количином лепоте и стила који су се испод црнила крили)?

.....

Crkvu u Drezdenu np. su podigli iz pepela bukvalno sastavljajuci kamen sa kamenom. Za biblioteku je to sada prekasno ( verovatno je bilo nekih ostataka na kojima bi se zgrada mogla pametno dograditi ili sastaviti ili barem ostaviti u rusevinama, no ipak su odlucili da sravne prostor i sve ostatke bace u shut). Danas bi jedan ocuvan friz i par stubova bili od znacaja.

Ne mogu da se otrgnem utisku da ovaj slucaj biblioteke ima neceg ideoloskog u sebi.
Posle rata su na tom mestu mogli da podignu bilo kakvu zgradu kao sto su radili sirom grada.
To ipak nisu ucinili pod poznatim izgovorom da treba da ostane jedno secanje na veliki gubitak itd.

Mislim da je to, usputno, vrlo lako moglo da se iskoristi za neke ideoloske ciljeve i propagandu.
Veliko nacionalno blago istorije i identiteta jednog naroda je otislo u plamen, samim tim i staro vreme i teznje. Sablasna rupa na mestu zgrade za koji niko do skoro nije znao ni kako je izgledala je ostala kao neke vrsta pretnje iz "trulog starog sveta". Neki od psihologa bi ovo verovatno bolje objasnili.

E sada, da ne ulazimo u to koliko je stari svet stvarno bio truo, nisu samo ljudi ispastali, ispastala je i sama zgrada i kosancicev venac sa njom.
Ne moze jedan arhitektonski podukvat kao ovaj biti previse los ako iza sebe ima pravu pricu i tako komunicira sa ljudima koji dodju da je posete.

 

[stf]

Е, моје архитекте. Чему ли вас уче ... када имате толику аверзију према рестаурацији здања без кога амбијентална целина Косанчићев Венац није комплетна. Када ме убедите да је аутентична обнова низа градова у Немачкој, Француској, Белгији, Великој Британији "сељачење", ја ћу прихватити вашу жељу да усред најграђанскијег дела нашег града остане мусава рупа.

Полако се враћамо на суштину расправе и поларизације мишљења... значи битна је зграда и само зграда. Нека атмосфера туге за "старим градом" и комплекс ниже вредности у односу на велику Европу...
Уверен сам да овде није никакав проблем у обнови старе зграде. Бар ја немам проблем са тим. Залагао сам се и залажем се за обнову фасаде Поште, обнову Викторовићеве зграде, па чак и утопистичку обнову Моста Краља Александра.....иако је то против званичног става струке.
Такође сам за праћење линија старог стила у случају надградњи.

Али сматрам да сваки тај излет у прошлост мора имати јако битну и јаку причу, и разлог. Мора оправдати свој ход по ивици провалије која се зове кич.
Искрено говорећи нисам још прочитао аргумент и разлог који је довољно јак да оправда реконструкцију ове зграде. Без љутње, али сви аргументи су до сад били јако млаки и сводили се за жељу за старом зградом јер Београд нема довољно старих зграда

На крају крајева:
1. Нико се не залаже да на том месту остане "рупа", и
2. Косанчићев венац није изгубио амбијент или је амбијент "некомплетан".

На претходној страни сам објаснио зашто сам убеђен да може "и јаре и паре", и здање и сећање, и то је моје дубоко убеђење.

Може, али проблем остаје што су је у питању само јаре, а паре су онако успутне....притом јаре је зграда а паре су сећање у овом поређењу. Па и у твојој реченици се прво помиње зграда па тек онда сећање, а зграда је далко мање битна..
Како иначе објаснити да је примарни став свих поборника реконструкције био: Амбијент, стари град, Косанчић, зграда, амбијент, стари град, Косанчић, зграда.....а приликом указивања на симболику губитка креће прича: па нека буде музеј, може бити музеј....обвога...онога...а врхунац је став: "па можемо полагати венце унутра" :bash:

Значи ви оправдавате изградњу зграде уместо да је зграда оправдање за неки виши циљ. То је погрешан приступ. То је оно што рестаурацију чини кичом. И то би се итекако осетило на самој згради. Град има душу, и ако ви саградите нешто без оправдања, то се итекако види. Та зграда вришти.

СТФ, на твој аргумент да је довољно оправдање за то што зграда није обновљена, чињеница да ништа по том питању није урађено после Другог светског рата, одговарам са пар кратких питања: Колико зграда срушених у бомбардовањима '41. и '44. и у борбама за ослобођење Београда су комунисти обновили? Знаш ли да до краја '80-их није била окречена ниједна предратна зграда, већ су све до једне биле сабласно чађаво-сиве (а кад је стидљиво почела обнова појединих старих фасада, да смо сви били запрепашћени количином лепоте и стила који су се испод црнила крили)?

То није мој јаки аргумент, то је речено успут....чињеница је да је Комунизам имао за циљ да угуши историју народа и народности зарад Југословенске идеје и да су Срби, као народ најбогатије историје највише и изгубили. Србска историја се гушила плански и сасвим је очекивано било да комунисти на месту библиотеке изграде неку своју зграду и тиме у колективној свести избришу једну битну институцију.....па нису.....осим тога, друга чињеница је: комунизам је одавно историја, и да се та прича и даље не помиње нигде у званичним и стручним круговима, што није случај са нпр. обновом Ђумурукане или фасаде на Пошти.

Постоје разлози. Зато смо ми, архитекте ту да другим струкама то објаснимо.

Жеља са старом зградом је романтичарска, али то не значи да је оправдана. Ја лично, бих волео да видим ту зграду на Косанчићу, али не подржавам њену обнову, јер није оправдана.

Драгче је то одлично рекао:

Ne moze jedan arhitektonski podukvat kao ovaj biti previse los ako iza sebe ima pravu pricu i tako komunicira sa ljudima koji dodju da je posete.

И у потпуности појашњава целокупан мој став у једној јединој реченици. Обнова ове зграде нама јаку и оправдану причу.

 

[dusanjf]

u slucaju biblioteke vazi pravilo Ruskin>restauracija je totalno unistavanje vec unistenog, i ne moguce oziveti mrtvog i to je jedina i prava istina...

zavaravati se nekim latinskim kvartovima i urbanim celinama i poredjenjima sa gradovima koji to grade 1000 godina, lazemo sami sebe. cuvajmo ovo sto smo uspeli da stvorimo, i unapredjujmo ga, nema potrebe da gradimo proslost sada...

 

[JohnyBgood]

u slucaju biblioteke vazi pravilo Ruskin>restauracija je totalno unistavanje vec unistenog, i ne moguce oziveti mrtvog i to je jedina i prava istina...

zavaravati se nekim latinskim kvartovima i urbanim celinama i poredjenjima sa gradovima koji to grade 1000 godina, lazemo sami sebe. cuvajmo ovo sto smo uspeli da stvorimo, i unapredjujmo ga, nema potrebe da gradimo proslost sada...

Centralno pitanje je STA je unisteno i ko je taj "mrtvac" koga ne mozes oziveti i nema mu spasa? To uopste nije trivijalno pitanje. Sto se tice same zgrade i knjiga u njoj, DA, to je unisteno i jedino sto sada mozes da napravis je nova gradjevina u obliku te stare a knjige su za sva vremena izgubljene. Ali Kosancicev venac, i sire Savska padina, NISU MRTVE i skroz unistene. Kao sto nije nas identitet. To smo sto smo, tu gde smo, i predratni Beograd je kao koncept u nasim glavama uglavnom sacuvan i na njega smo dodavali nove slojeve, samo se veliki broj nas ne seca niti je imao priliku da ga internalizuje sa zgradom biblioteke utkanom u njega. Ali u TU matricu je moguce dodati taj vizuelni identitet ako bas ne i originalni kamen, i da onda dalje idemo sa time u vizuri, u secanju, u ideji kako Savska padina izgleda. Sa razumevanjem da je u toj zgradi sada memorijal na to sto je tu izgubljeno i eventualno postavka o upornom zatiranju tragova nasih predaka. Vrlo vazna lekcija za buduca pokoljenja.

To bi bilo kao kad bismo se najzad smilovali da renoviramo zgradu zadruge. Sigurno, ono sto je unisteno je, sto kazes, mrtvo. I tu jedino mozes da napravis novi crep, novu plastiku, nove prozore u obliku onih starih. Ali to nije poenta. Poenta je da restauriranjem onoga sto je unisteno udahnes novi zamah CELINI. Ne verujem da bi iko bio protiv restauriranja zgrade zadruge samo zato sto to sto je unisteno - tu povratka iz mrtvih nema.

Zamisli da imas lepu sedecu garnituru za koje te vezu lepe uspomene, recimo ostavio ti deda. I onda ti se obrusi tavanica i unisti sofu, a i dalje imas dvosed, dve fotelje, i stocic. OK, mozes umesto te sofe da ubacis neku ultramodernu, mozes da ides sa krnjom garniturom (ili nekim "memorijalom na mestu unistene sofe), ali po meni uopste nije neprimereno uvesti repliku, cak bi je namerno napravio neperfektnom ako je majstor previse dobar i moze da je suvise perfektno napravi, tako da me celina i dalje podseca na to sto sam imao i kako je bilo. U fazonu, e ovako je ovu sobu moj deda zamislio i realizovao i ja sad TO hocu da restauriram. Iz postovanja i prema dedi i prema sebi. I ako je deda imao neku vrednu radnu sobu sa bibliotekom pa onda dosli Nemci i razbili neku vitrinu da bi iz nje odneli jako vredne knjige, ne vidim nikakav problem restaurirati vitrinu i u nju staviti fotografije tog varvarskog cina ukoliko je neki komsija slikao. Zasto je to inferiorno u odnosu na ideju ostavljanja praznog mesta i eventualno nekog apstraktnog memorijala na mestu te vitrine?

 

[jlaki]

Danas je 71. godišnjica od tog bombardovanja Beograda, idite bacite koji cvetić na ruševine biblioteke radije nego što tučete po praznoj slami.

 

[Drakche]

@jlaki

Ne vidim da je diskusija mlacenje po praznoj slami, cak naprotiv.

@stf

Priznajem da nije jednostavna ova dilema oko (ne)izgradnje replike. Tanka je linija izmedju kicha i umetnickog dela. Poznato nam je da zavrsene replike nekadasnjih zgrada tzv. revitalizacijom dobijaju krajnje sterilan izgled, kao kakve kich bombonjere, naprave jos veci kontrast sa okolinom, a neki 'duh ambijenta' koji je cinila bas ta oronulost bude zauvek prefarban u svezu boju.


Zbog toga je bitno da ovakav poduhvat 'obnove' zgrade biblioteke bude , pre svega, specificno vajarsko remek delo umetnika. To je proces koji visestruko duze traje, ali zato daje dubinu i veci smisao, ne samo kao pocetna ideja, vec sami period rada na izgradnji je skoro onoliko bitan koliko i finalni proizvod.
Nacin rada i materijali sa kojima se radi su presudni.

Ovakav pristup ne samo da daje uspesan rezultat, vec osujecuje sve ostale spomenute lose radjene 'rekonstrukcije' koje su nas obeshrabrile da ikada pomislimo na nesto slicno; svarajuci tako nevericu pri samom pomenu slicnih ideja sve zbog svojih losih primera. Da zivimo u dimenziji u kojoj se rekonstrukcije i replike nigde ne rade, ovakav poduhvat bi bio nesto sasvim izuzetno.

Sa druge, da kazem 'filozofske' strane, imamo klasicnu 'biti ili ne biti' situaciju. U slucaju 'ne biti' prica bi se dalje produzavala u nedogled, nikad da ne saznamo kako bi to stvarno izgledalo uzivo. U slucaju 'biti' mogli bi u najgorem slucaju da zakljucimo da je izgradnja bila greska. To bi proizvelo diskusije o nekim daljim akcijama, mada bi 'rupa' uvek mogla bez vecih problema i sredstava da se ponovo izvede.

Pri svakoj mojoj poseti K. Vencu imao sam , nazalost, utisak da je to jedno krajnje pusto mesto u kojoj aveti cine vecinu, umesto zive ljudske energije ( uz svo postovanje za ljude koji tamo zive).
Mozda bi se bas ovom izgradnjom zgrade stare biblioteke vencu - ne samo povratio stari ambijent, vec uveo novi trend, mesto bi bilo otvoreno da obilazak, otvorilo bi 'vrata' daljoj revitalizaciji ulice poput baste koja se siri cvetanjem (hajde da i ja upotrebim poeticnu metaforu).

 

[roger]

Danas je 71. godišnjica od tog bombardovanja Beograda, idite bacite koji cvetić na ruševine biblioteke radije nego što tučete po praznoj slami.

Tim cvetićem mogu samo da pogodim nekog glodara koga gaji gradska vlast na mestu "memorijalne rupe".

 

[vucko]

Stoji da je sve bolje od memorijalne rupe i da se mora sto pre srediti taj deo,pogotovu i sto ce taj kraj dobiti veliku transformaciju zbog beton hale i izgradnje metro stanice u blizini.

 

[stf]

@ Dragche

Када сам говорио о духу који би рестаурирана зграда имала, нисам мислио на квалитет евентуалних радова. Мислио сам на досадашња искуства у рестаурацији. Једноставно је....обновљена зграда на тако битном и сврсисходном месту мора да има сврсисходну причу....а нема је.

И то је оно што би у ствари направило кич. Изградња зграде без сврхе. То би се једноставно осетило у духу целог Косанчића. Наравно да би онда оплели критику према квалитету радова и извођачу, не знајући заправо да они нису криви.... Икрено мислим да бисмо реконструкцијом зграде уништили дух Косанчића....

Када говориш о Косанчићу као пустом месту, то није из разлога што је то место запуштено или нешто слично. Од када постоји, Косанчић је резиденционални део града, без икакве дневне активности. Нема трговина, занатских радњи, бутика, кафана....то је крај за становање. Невероватно миран крај окружен улицама изузетне активности 00-24. По мени, то је драж Косанчића. Та улица једноставно уноси мир и спокој. И то је још један он низа фактора који дају предност меморијалном платоу....

На крају, желим да ти се захвалим на одличном приступу дискусији. Чини ми се да ти једнини од подржаваоца реконструкције који целој ситуацији прилазиш на исправан начин....размишљајући.. Ова локација заслужује много озбиљнији приступ расправи него што су многи у стању да разумеју...

 

[drum1]

Мислим да је јасно да се већина релевантних чланова форума слаже да је плато једини одговарајући начин. Мислим да то говори нешто.

А ви што причате о амбијенту, амбијент косанчићевог венца (без зграде библиотеке) се директније доживљава сада и истиче се у градским ткиву самим тим што има плато као као постоље којим се осматра. И последњи пут, реконструкција зграде је негирање злочина који се ту десио. Зграда(дагоцености) су сравњене са земљом!!! Свака њена поновна изградња је круњење ове одвратне и узнемирујуће истине која никада не сме да се заборави!

И поводом 71. годишњице у политици пише да је Фелдмаршал рекао даје бомбардовање Београда '41 био лични хилеров хир односно освета његове сујете. Зато је ова непроцењива баштина и гађана..и сравњена са земљом. То не смете да сакријете!

 

[razgradjevinar]

zeljo, cisto istine rad,i koliko je taj bolesnik kriv krivi smo i mi.. ako se ja dobro secam price biblioteka je bila spremna za evakuaciju do koje nije dosli iz nekog trivijalnog razloga.. ako neko zna tacno sta se desilo moze sve da nas podseti, bio bih zahvalan

 

[relja]

Tadašnji ministar prosvete je 3. aprila zabranio evakuaciju kulturnih ustanova iz Beograda, ali je naredio da se dragocenosti premeste u podrum biblioteke. Razlog - Beograd je bio proglašen za "Otvoreni grad".
Koliko je to bilo šašavo, dokazuje to što su po gradu bile raspoređene protivavionske baterije, a pola 6. loavčkog puka je bilo izmešteno sa Zemunskog aerodroma.

Sanduci iz podruma su ipak trebali da budu evakuisani 6. aprila, u privatnoj organizaciji. Kasno.

 

[relja]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Godisnjica-Aprilskog-rata.lt.html

..............
Sećanja na bombardovanje Biblioteke Srbije

BEOGRAD – Godišnjica rušenja Narodne biblioteke Srbije u nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, obeležena je danas na ostacima njenih temelja na Kosančićevom vencu.


Ministar kulture Predrag Marković rekao je okupljenima da će na tom mestu, zahvaljujući javno-privatnom partnerstvu, biti novo odeljenje Biblioteke i spomenik.

„U prethodnih godinu dana završena je obnova zgrade Narodne biblioteke Srbije na Svetosavskom platou, zakonski je uređen način čuvanja knjiga, a za 365 dana otkupljeno je više od 360.000 knjiga”, rekao je Marković na manifestaciji pod nazivom „Vraćanje knjige na Kosančićev venac”.

Ministar je rekao da se odazvao pozivu i na mesto nekadašnje zgrade Biblioteke doneo tri knjige: „Na Drini ćuprija” Ive Andrića, „Kapije Balkana” Svetlane Velmar Janković i književni časopis posvećen Radoslavu Petkoviću i njegovoj knjizi „Sudbina i komentari”.

„Kada sam birao knjige, simbolički sam se opredelio za ono što moramo da čuvamo. Andrićeva knjiga govori o susretu civilizacija. Naša je obaveza i da brinemo o savremenim piscima, a knjiga Velmar Janković govori o tome da Beograd nije bio rušen samo u bombardovanju 1941”, rekao je Marković.

Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić rekao je da je danas dan sećanja na veliki zločin uništenja nacionalnog blaga.

Književnik Aleksandar Gatalica rekao je da je 6. aprila, za samo nekoliko sati, izgubljen čitav fond Biblioteke, delo mnogih generacija. U ruševinama je sačuvana samo jedna knjiga - „Zbornik srpskih žitija” iz 14. veka.

Organizatori programa „Vraćanje knjige na Kosančićev venac” pozvali su građane da povodom godišnjice sećanja na rušenje biblioteke donesu po jednu knjigu. Tako prikupljene knjige biće poklonjene biblioteci u Kuršumliji.

U umetničkom delu programa učestvovali su solisti Filharmonije mladih „Borislav Pašćan”, Petar Stevanović, Andrija Gavrilović, Milica Budimirov, Nikolas Stivens i Miloš Budimirov.

Prisustvovali su predstavnici diplomatskog kora, Vlade Srbije, gradske uprave Beograda, opština i ustanova kulture.

 

[JohnyBgood]

Мислим да је јасно да се већина релевантних чланова форума слаже да је плато једини одговарајући начин. Мислим да то говори нешто.

А ви што причате о амбијенту, амбијент косанчићевог венца (без зграде библиотеке) се директније доживљава сада и истиче се у градским ткиву самим тим што има плато као као постоље којим се осматра. И последњи пут, реконструкција зграде је негирање злочина који се ту десио. Зграда(дагоцености) су сравњене са земљом!!! Свака њена поновна изградња је круњење ове одвратне и узнемирујуће истине која никада не сме да се заборави!

И поводом 71. годишњице у политици пише да је Фелдмаршал рекао даје бомбардовање Београда '41 био лични хилеров хир односно освета његове сујете. Зато је ова непроцењива баштина и гађана..и сравњена са земљом. То не смете да сакријете!

OK, neka onda bude kako Hitler kaze, neka tu ostane rupa.

PS I "vecina relevantnih clanova foruma" (sta god to znacilo :shok: ) se izgleda slaze.

PPS Da je kojim slucajem biblioteka na vreme preseljena tako da ne moras da unistis knjige, da li bi ti bio za rusenje te zgrade? "Da bi imali DIREKTNIJI dozivljaj ambijenta Kosancicevog venca"?!?! I ima li jos neka zgrada u gradu, recimo Palata Albanija, bez kojih bi se "direktnije" (sta god to znacilo) dozivljavao ambijent neke ulice?

PPPS Ovaj post je po meni za novu kategoriju "verovali ili ne". Kako neko ko sebe ocigledno smatra "relevantnim clanom foruma" moze sebi da dozvoli pisanje ovakvog necega?!

 

[stf]

Какво банализовање и лицемерје у једној реченици....то ретко ко може!!! :lol:

Пре само пар постова се залагао да на форуму престане став типа: "а шта бисте ви, да остану бараке?"

И који је његов први следећи став?

"Шта бисте ви, да остане рупа?"

А да буде још луђе, апсолутно нико се не залаже да ту остане рупа....

 

[relja]

Zaista, niko se ne zalaže da ostane rupa. Čemu takva reakcija?

Nešto se sprema za Kosančićev venac, još uvek ne znamo šta, i trebalo bi pročačkati šta zapravo znači
"novo odeljenje Biblioteke i spomenik"?

Na nekom sam bolovanju pa ceo dan vrtim TV kanale.
Na RTSu je bio crno-beli TV snimak arheoloških istraživanja iz 70-tih, video se i pronalazak jedne nagorele knjige. Potresno.

Mislim da smo bliže nego ikada uređenju ovog prostora. Samo da ne bude još jedna predizborna žvaka.

 

[JohnyBgood]

OK, rupa je preterivanje u smislu da se niko ne zalaze za ostavljanje trenutne fizicke rupe na tom mestu nego za plato. Ali plato/neobnavljanje necega sto je tu bilo JESTE ostavljanje rupe u gradskom tkivu, silueti grada, ambijentu KVa, nasoj kolektivnoj mentalnoj slici sta taj deo grada sadrzi, dakle u tom kontekstu to sto sam rekao i nije nesto za sablaznjavanje. Imao si zub pa ces sad samo da zalecis ranu i ostace ti rupa u osmehu.

Kad neko kaze: "И поводом 71. годишњице у политици пише да је Фелдмаршал рекао даје бомбардовање Београда '41 био лични хилеров хир односно освета његове сујете. Зато је ова непроцењива баштина и гађана..и сравњена са земљом. То не смете да сакријете!"

i posle se zalaze za plato, koji je valjda u ravni sa zemljom, onda to u biti jeste ispunjavanje Hitlerove zelje - ostace sravnjeno sa zemljom. I sad mi to "ne smemo da sakrijemo"? Jedino istinsko nesakrivanje je, zaista, ostavljanje te rupe! Plato i poplocavanje je vec nekakvo sakrivanje, i ko kaze da je obnova zgrade ta linija koja se ne sme preci jer tu pocinje "sakrivanje"? Pa ako se jasno naznaci da je zgrada replika i unutra otvori postavka o rusenju Beograda kako je to sakrivanje? I zasto je to sakrivanje a poplocavanje/uredjenje platoa nije?

Po meni je poenta obnavljanja starih zgrada koje smo imali pa nam je neko "sravnio sa zemljom" upravo to da ne bude po njihovom. I da iz postovanja prema precima vratimo neke oblike i siluete koji su oni smislili i zeleli tu da vide, bez obzira sto u to ne mozes da umetnes bas iste cigle koji su tu oni stavljali. Da bude po zelji onih koji su gradili a ne onih koji su rusili.

I to nema veze sa cinjenicom da ti te stare knjige ne mozes da vratis u zivot. I ponavljam da ne vidim zasto se veci pijetet prema tim knjigama izrazava neobnavljanjem te zgrade i pravljenjem nekog memorijala na cistom prostoru nego nekim memorijalom i postavkom u okviru te zgrade.

 

[relja]

Vapina zgrada nije bila baština.
Nisu gađali Vapinu zgradu, nisu hteli da sravne i spale zgradu, već zbirku Biblioteke koja je bila smeštena u zgradi. To je valjda jasno.
Zgrada je nebitna, njena vrednost je nula prema onome što je bio cilj uništavanja.
Oni su tom cilju, na žalost, uspeli.
Zato njena obnova ne obeležava ni gubitak zbirke ni veličinu tog gubitka.

 

[JohnyBgood]

Vapina zgrada nije bila baština.
Nisu gađali Vapinu zgradu, nisu hteli da sravne i spale zgradu, već zbirku Biblioteke koja je bila smeštena u zgradi. To je valjda jasno.
Zgrada je nebitna, njena vrednost je nula prema onome što je bio cilj uništavanja.
Oni su tom cilju, na žalost, uspeli.
Zato njena obnova ne obeležava ni gubitak zbirke ni veličinu tog gubitka.

ALO, KO kaze da je SAMO OBNAVLJANJE zgrade cin obelezavanja TOG gubitka?! Gubitak ce da obelezi OBELEZJE i eventualno postavka, i tacka. A ne zgrada kao zgrada. I meni i dalje nije jasno zasto je obelezje na otvorenom uz nameran cin neobnavljanja zgrade superiorno u odnosu na obelezje unutar obnovljene zgrada koje bi pratila i postavka o tom varvarskom cinu i uopste konstantnom rusenju i zatiranju Beograda. Uopste mi nije jasno zasto ovo prvo po definiciji mora da bude potresnije, upecatljivije, ili edukativnije.

Obnavljanje zgrade, kao sto je obnavljanje drugih zgrada koje smo imali pa nam je neko srusio, je povracaj NECEG DRUGOG sto se ja i neki drugi ovde upinjemo da objasnimo. Ne vidim zasto je povracaj tog drugog nuzno skrnavljenje obelezja ovog prvog. Ne vidim zasto je povracaj nekih oblika i ambijenata koji su nasi preci zamisljali i zeleli tu da vide nekakav greah i narusava obelzavanje gubitka nacionalnog blaga tih knjiga? To je kao neko "sminkanje"!? Zasto? A nekakav prijatan trg koji bi "lepo" legao u ambijent KVa nije sminkanje?

I meni su bastina mnoge stare zgrade koje bih obnovio, ukljucujuci i postu 5 koja mi uopste nije lepa, ali bih je obnovio zato sto smo je imali pa su je neki zlocinci ili budale unistili. Kao i zgradu muske gimnazije. I ne verujem da bi izgorele knjige da mogu da osecaju i misle rekle "u vidi kako nas ne postuju, obnovili zgradu i unutra izlozili fotografije o nasem gorenju, umesto da su lepo poplocali to sto je sravnjeno sa zemljom i napravili neki memorijal!" I zasto je ostavljanje fizicke praznine ne tom prostoru JEDINI nacin da se opise praznina koja je nastala gorenjem tih knjiga? Zasto je to edukativnije ili potresnije od postavke koja malo eksplicitnije ovom narodu objasnjava STA je sve tu izgubio? I zasto bi ta postavka bila svetogrdje ako je otvorimo u zgradi kojom pokusavamo da povratimo bar nesto od onoga sto nam je ruseno, ma kako to bilo malo u odnosu na taj veliki kulturni gubitak? O cemu mi ovde pricamo?

 

[relja]

Evo, opet:

Zato njena obnova ne obeležava ni gubitak zbirke ni veličinu tog gubitka.

I nem apotrebe da vičeš (velikim slovima).

 

[JohnyBgood]

Evo, opet:

Zato njena obnova ne obeležava ni gubitak zbirke ni veličinu tog gubitka.

I nem apotrebe da vičeš (velikim slovima).

evo ti sad sve malim slovima:

(1) njena obnova zaista ne obelezava ni gubitak zbirke ni velicinu tog gubitka nego ima drugu funkciju, gore objasnjenu. a nije jasno zasto ta druga funkcija (ovnavljanje nasledja koje je obnovivo) skrnavi ili ometa to obelezavanje gubitka necega sto nije obnovivo.

(2) velicinu tog gubitka nista, apsolutno nista ne moze dobro da docara. jedino ostaje misterija zasto je docaravanje tog gubitka manje lose (a) pravljenjem memorijala na nekakvom trgu/platou u odnosu na (b) memorijal i postavku unutar obnovljene zgrade.

 

[stf]

Објашњено ти је више пута.

Обнављање зграде без могућности обнављања њене сврхе је малограђански. Окречимо кућу споља да изгледа као да је нова, а унутра немаш ни инсталације.

 

[relja]

(1) koje je to nasleđe? Ta zgrada? Ti to ozbiljno?

(2) za mene je misterija zašto neko tu zgradu uporno smatra toliko bitnom i vrednom i da se njenom obnovom može dočarati gubitak pisane istorije i kulture.

Da li postoji izrazi constructimania i renovatiomania? Ako ne, da zaštitim autorska prava?

 

[JohnyBgood]

(1) koje je to nasleđe? Ta zgrada? Ti to ozbiljno?

(2) za mene je misterija zašto neko tu zgradu uporno smatra toliko bitnom i vrednom i da se njenom obnovom može dočarati gubitak pisane istorije i kulture.

Da li postoji izrazi constructimania i renovatiomania? Ako ne, da zaštitim autorska prava?

Najozbiljnije, pogledaj rogerov post na prethodnoj strani.

Ponavljam, posta 5 mi se eksplicitno ne svidja, ali bih je svejedno obnovio, zato sto je deo nekakvog nasledja i identiteta. Ova zgrada na Kosancicevom vencu je imala nekih lepih elemenata ali daleko od toga da je bila lepotica. Svejedno bih je obnovio zato sto je deo nasledja. Voleti nesto samo zato sto je tvoje je sasvim legitimno. A cak i ako ga ne volis zelja da zastitis/obnovis nesto sto su tvoji predhodnici radilil, ma koliko ne bilo epohalno, je stvar postovanja i duga prema njima. I samopostovanja na kraju.

Sve sto je bilo nakakva arhitektura (roger je dao odlican citat) a moze se obnoviti (imas skice/fotografije) bih obnovio. Ukljucujuci naravno i Djumurkanu. A ako je mesto zauzeto, necim novim sto ne mozes ili ne zelis da rusis da bi staro vratio, onda rekonstrukciju uraditi negde blizu ili u slicnom kontekstu. Tako bih postu 5 obnovio, recimo preko puta sadasnje zgrade. Da se napravi neka interesantna vizuelna igra i konverzacija o nasoj proslosti.

Ljubomorno cuvanje nasledja, to je sve. A sustina nasledja nije konkretan kamen koji je koriscen, nego konkretna ideja, estetika, silueta, ukus, tako da replike imaju smisla. Dok izmisljanje neke nove "stare" arhitekture naravno nema... Ali u svakom slucaju, obnova 5-6 zgrada tesko da moze da se opise kao manija u kontekstu ovolikog grada. Rec ljubomornost ili izuzetna osetljivost zbog teske istorije je primerenija. Na istoriju naravno ne treba kukati ali neke stvari treba obnoviti, sto ne znaci da svugde drugde ne treba hrabro napred u modernost, a hvala Bogu, i prostora za to ima na pretek. Niko ovde ne pokusava da gradu nametne neke okove staroga, samo malo postovanja prema proslosti, a na Slaviji, Autokomandi, trgu oko zeleznicke stanice samo napred. Ali ne moras bas i na KV na mestu gde si imao arhitekturu, to mozes tamo gde je nemas i nisi je imao nego imas stracare.

Na kraju, gubitak blaga NB, je duhovni i odigrava se u nekom sasvim drugom prostoru od fizickog. Tako da ne vidim da fizicka obnova same zgrade (koja i tako ima drugi smisao od pretenzija da "obelezava" taj gubitak) nista tu ne skrnavi. A sto se tice tog duhovnog gubitka, pravog obelezja nema. No stvarno mislim da neka eksplicitnija postavka koja bi generacijama iznova i iznova objasnjavala sta je sve tu izgorelo i kakvo je to bilo divljastvo produktivnija od necega konceptualnijeg. Ma koliko neki od nas vise reagovali na takav jezik umetnosti.

PS Sto se tice ovoga pod (2), probao sam velika slova, probao sam mala, ja stvarno ne znam sta jos treba da kazem da bih preneo poruku da sama zgrada po meni ne docarava gubitak kulturnog blaga. Objasnjeno jos jednom i u ovom i u prethodna dva posta, tako da dizem ruke.