Косанчићев венац - ревитализација

[drum1]

Потпуно се слажем са Рељом и Стф-ом. Зато што јесте за човека 21. века, треба довести и друге намене, попут те библиотеке са бесплатним приступом...а плато треба да ствара упечатљив амбијент, са осећајем празнине, губитка, светости места. Међутим на пријатан начин...попут спомен центра 9/11 (нисам био, тако доживљавам пројекат)

 

[stf]

@ Sizif

Сељоберска слика која се намеће?

Ја сам направио сасвим лепу паралелу наше Народне библиотеке и њеног страдања и истоветног страдања Александријске библиотеке и њеног блага. Нико на то није реаговао....зашто? Али сви реагују на поређење са Варшавом.....што је неупоредиво.

Зар не би била тотално сељоберска одлука реконструисати Александријску библиотеку? А што да не....па била је лепа зграда. Била је имозантна зграда.

Зар није упарво сељоберски реконструисати зграду која не може вратити своју сврху. Ни приближно. Само због тога се не може упоредити ни са једном другом могућом реконструкцијом било које друге зграде у БГ.

Сви на форуму који подржавају реконструкцију зграде то раде само због зграде, а све остало сматрате споредним. То и објашњава страствену жељу за зградом као зградом, док би се њена функција већ нашла....па ставићемо нешто у њу....То је погрешно.

Зар се нико није запитао зашто та зграда није реконструисана после рата?
можда због:
1. трагедије која је ненадокнадива,
2. естетски и архитектонски просечне зграде,
3. неадекватне намене. зграда је ионако била привремена библиотека....
4. квадратура је мала за било какву другу државну институцију

 

[dusanjf]

rekonstrukcija je nedopustiva..dajte ljudi osvestite se, 21. vek je...u italiji majci rekonstrukcije i restauracije, mozda najkonzervativnije zemlje sto se tice toga u evropi je lepo to definisano posle drugog svetskog rata: malogradjanstina neobrazovane burzoazije.

 

[JohnyBgood]

Oni koji bi eventualno rekonstruisali Aleksandrijsku biblioteku su odavno zatrti, a danasnje stanovnike Aleksandrije mnogo vise interesuje izgradnja dzamija. Uostalom i ne znam koliko postoje pouzdane i detaljne skice i planovi te biblioteke, fotografije po kojima bi se mogla rekonstruisati sigurno ne :lol:

Svi oni koji su protiv rekonstrukcije zgrade su samo za to da se ona tu ne obnovi, hteli bi tu trg, sve drugo im je sporedno. I ponavljam, nasa istorija je puno vise poljska nego italijanska.

 

[jlaki]

Dakle, trg koji ima na nekim svojim delovima providnu staklenu podlogu, a iskopine osvetljene i eto. Neka spomen ploča još, klupice...

 

[stf]

Oni koji bi eventualno rekonstruisali Aleksandrijsku biblioteku su odavno zatrti, a danasnje stanovnike Aleksandrije mnogo vise interesuje izgradnja dzamija. Uostalom i ne znam koliko postoje pouzdane i detaljne skice i planovi te biblioteke, fotografije po kojima bi se mogla rekonstruisati sigurno ne :lol:

Банализујеш.
Реконструкција никоме релевантном није пала напамет.

Svi oni koji su protiv rekonstrukcije zgrade su samo za to da se ona tu ne obnovi, sve drugo im je sporedno.

Стварно? А који су нам разлози за то? Или је то најпаметније што си могао да изјавиш?

Ја лично немам ништа против реконструкције ђумурукане, враћање старе фасаде на Пошти у Савској, или реконструкција Викторовићеве палате....
Зашто бих онда био против реконструкције ове зграде? Већ сам објаснио, да се не понављам.
Але, не, твоја тврдња је да сам ја против ове зграде. Вероватно имам неке нерашчишћене рачуне са њом? :/

Нико од фракције која подржава реконструкцију ове зграде није пошао од сврсисходности таквог чина, већ од жеље за старом зградом, а њена функција ће се већ наћи. То понајвише говори о томе колико се промислило о целој ствари.... :|

То је комплекс старог града, ништа више од тога....нажалост....

I ponavljam, nasa istorija je puno vise poljska nego italijanska.

Какве то везе има са било чим?

 

[JohnyBgood]

(1) Nebulozu poredjenja sa Aleksandrijskom bibliotekom i to da "njena rekonstrukcija nikome ne pada na pamet" kao nekakav argument je uveo stf, a on je jako relevantan

(2) Ako cemo da imputiramo bez veze zasto je neko za rekonstrukciju zgrade (pogledati gornje postove istog autora) onda mozemo isto tako da imputiramo zasto je neko za ostavljanje praznog prostora. To je sve, fair is fair.

(3) dusanjf je uveo Italiju kao etalon za to sto treba raditi i ja samo kazem da je nasa istorija puno slicnija poljskoj, mada daleko od toga da su samo Poljaci vrsili kompletne rekonstrukcije porusenih zgrada. I zbog toga nikada nisu zazalili.

 

[dusanjf]

@JohnyBgood
ja sam naveo italiju kao fantastican primer zemlje sa neverovatnim nasledjem koje je dobrim delom unisteno tokom takodje slicnih bombardovanja u drugom svetskom ratu... ako se genralizju stvari postoje 2 skole, varsavska i fiorentinska. iako osporavana varsavska varijanta, poljaci su izgubila ceo centar a ne samo bioblioteku, tj identitet jednog grada je pociscen sto i donekle opravdava rekonstruisanje.
italijani su delom rekonstruisali koristeci indenticne materijale i tehniku gradnje a delom upotrebom savremenih arhitektonskih stilova dobro ukomponavanih u sacuvano nasledje.

vodeci si tim pravilimi u nasem slucaju, ili je trg sa tom staklenom povrsinom koju mnogo pominju ili bas bibiloteka koja ce imati neke elemente predratne ali sve to svedeno na minimum.

 

[boca-ica]

@stf
Tvoja argumenti su ispravni
A L I
jedna današnja Atinska Plaka po tebi nikada ne bi postojala , i kakva bi bila Atina bez nje ?
Mnogi gradovi imaju po neku četvrt (turstičku atrakciju) po kojoj su poznati Latinska, Kineska , neki ,,stari, , . . . .
Koj takav kvart ima Beograd - n i j e d a n (jedana ulica, Skadarlija, ne zamenjuje kvart )

I to zahvaljući raznim (negativnim) strujama koje su iz sebi ,,uzvišenih,, razloga utamničili naš Kosančićev venac
Navedi i jedan takav svetski poznati kvart koj ispunjava tvoje argumente
(stf wrote: ,,. . . Зар није упарво сељоберски реконструисати зграду која не може вратити своју сврху.... ,,)

Naravno celu situaciju koriste Muljazimi koj bi novogradnjom uništili takav potecijal za radi ,,šake,, evra.
kao onim kubom (ovde prikazanim) , kome sigurno nije tu mesto.

J#b$ga , oduvek izgleda pogrešno očekujem da ce Bgd jednog dana od Kosančićevog venca naprviti takav kvart

 

[stf]

(1) Nebulozu poredjenja sa Aleksandrijskom bibliotekom i to da "njena rekonstrukcija nikome ne pada na pamet" kao nekakav argument je uveo stf, a on je jako relevantan

Нас двојица имамо лошу комуникацију одавно, то није ништа ново, али је ново то да ми се обраћаш у трећем лицу. На вређање са твоје стране сам навикао, али оваква комуникација о теби говори да мислиш како си човек више вредности, како сам ја недостојан да ми се обратиш, како си ти виша раса....што сасвим довољно говори о теби, не бих ту ништа додавао....

А што се тиче Александријске библиотеке, њена судбина је далеко сличнија судбини наше библиотеке од једне Варшаве (поређење твоје маленкости):
Обе зграде су имале улогу библиотеке и чувале непроцељива писана блага. Обе су срушене у ратовима. У обе зграде је писано благо изгорело. У оба случаја је у неповрат изгубљен непроцеиви писани материјал.

То поређење је по теби небулоза?

Да видимо твоје поређење:

Народна библиотека и централни трг у Варшави....ни налик...налик би било да је сравњен цео Косанчићев венац...или....Дорћол...

Толико о "релевантности"

(2) Ako cemo da imputiramo bez veze zasto je neko za rekonstrukciju zgrade (pogledati gornje postove istog autora) onda mozemo isto tako da imputiramo zasto je neko za ostavljanje praznog prostora. To je sve, fair is fair

Не није фер. Ни ти, нити твоји истомишљеници нисте изнели нити један сврсисходан разлог реконструкције тог здања сем реконструкције зграде ради зграде....нас пар негативаца је доста детаљније објаснило разлоге зашто то не треба урадити...

...понудите јаке разлоге. а не разлоге типа: "у инат", "па ставићемо музеј", "мора" и слично....

@stf
Tvoja argumenti su ispravni
A L Iedna današnja Atinska Plaka po tebi nikada ne bi postojala , i kakva bi bila Atina bez nje ?
Mnogi gradovi imaju po neku četvrt po kojoj su poznati Latinska, Kineska , neki ,,stari, , . . . .
Koj takav kvart ima Beograd - n i j e d a n default/sad ......

Немамо и помиримо се са тим. Београд је толико пута рушен да се таква четврт није могла формирати. То је резултат историје. И шта сад? Да плачемо?
Београд је такав какав је, а ја мислим да је јединствен управо због тога што нема компактну улицу-музеј. Не знам зашто се то сматра лошим?

Naravno celu situaciju koriste Muljazimi koj bi novogradnjom uništili takav potecijal za radi ,,šake,, evra.
kao onim kubom (ovde prikazanim) , kome sigurno nije tu mesto.

Ако ништа модерно не треба да градимо на овом простору, шта онда да радимо? Ово искрено питам. Да задржимо страћаре и монтажне бараке? Или да имитирамо стари стил и направимо Свилајинац?
КОје је решење?

 

[boca-ica]

Zašto se rugaš ?
,,Да задржимо страћаре и монтажне бараке? Или да имитирамо стари стил и направимо Свилајинац?,,

Pročitaj neki drugi put ponovo šta sam napisao , pa ćes shvatiti ,
s obzirom da nisam arhtekta, ne mogu da ulazim u stručnu raspravu.
A kvart sve sa Patrijašijom i velikim stepenicama postoji formiran poodavno .

tebi lepe želje

 

[mradulovic]

mislim da neki ljudi pomalo meshaju stvari i da jasno, barem, ne izrazavaju misljenje sta je zapravo vazno kod te Biblioteke, odnosno sta je nju ucinilo simbolom grada, a proslo je 71 godinu te je veoma malo zivih koji znaju kako je izgledala.

Ono sto je vazno kod te zgrade nije bila njena arhitektonsta vrednost - Beograd ima zgrade iz tog perioda koje su mnogo vrednije, nego cinjenica da je na tom mestu unistena velika kolichina Kulturnog nasledja nasheg naroda. Zbog toga sam ja pri stavu da bi na tom mestu trebalo obnoviti ne formu, vec funkciju (istu ne, jer imamo vecu i noviju Narodnu biblioteku na Vracaru), pri cemu bih dao prioritet objektu koji bi bio dom, beskucnog, muzeja grada Beograda, koji bi po svojoj prirodi bio najbolje mesto za osvedocavanje tog trenutka - spaljivanja istorijskih zapisa, kulture ovog naroda.

Sto se tiche arhitekture, svakako ne bih isao u repliku akadameskog stila iz prve polovine 20tog veka, jer bi to u kombinaciji nashe gradske vlasti bio 100% kich, malo bolji od terazijskog akva tematskog parka na NBG. Ja sam za neki modernizam, ali ne u stilu redzica ili ne-daj-boze, mog bivsheg asistenta, Dekija Miljkovica, za cije radove nemam rechi, nego u nechem vishe organski, nenametljivom sto ne bi remetilo ambijent Kosancicevog venca, jer je to istorijski kutak, dosta redak u nashem kraju.

Istorija bi se mogla ispostovati josh vishe, koriscenjem, malo egzotichnih materijala - na primer - podne ploche bi mogle biti odradjene od istog tipa stakla koje se koristio za ovaj objekat - http://en.wikipedia.org/wiki/Grand_Canyon_Skywalk. Tako ne bi smo zabetonirali i sklonili od ochiju uspomenu na jedan krucijalni momenat u nashoj istoriji 20tog veka.

 

[stf]

@ Boca-ica
Не не ругам се, одакле ти то? :o
Лепо сам питао, које је решење када било шта модерно не долази у обзир?
А имајући у виду да на Косанчићу данас заиста постоје и страћаре, и монтажне бараке.
Свилајинац сам понеуо због оног рендера који је Хомер поставио и који имитира стари стил на највећи кич начин и неодољиво подсећа на гастрабајтерске кућерине по Свилајинцу са све бетонским лабудовима.
Ни на крај намере ми није било да те увредим, изузетно поштујем тебе као форумаша.

@mradulovic
Потпуно се слажем са указивањем на прави и једнини значај те зграде, који је неповратно изгубљен и ничиме надокнадив.

Само се не слажем, са идејом о било каквој изградњи на том месту. Управо из разлога што не постоји довољно јак разлог у поређењу са губитком. А све што није довољно јак разлог, по мени је увреда тог места и пљување по нама самима.

Музеј страдања града је добра идеја али он не мора бити на том месту. Можда би јачи утисак био да тај музеј буде у једној од крила Генералштаба. Узевши у обзир да је одмах на суседној парцели зграда будућег Музеја Београда, то тек онда има смисао зар не?

На овој локацији је можда најбоље изградити плато, са провидном подлогом и бесплатним интернетом са бесплатним приступом онлајн Библиотеци Србије. Не само што је, по мени то најисправнији начин за ревитализацију тог места, него је и Косанчићевом венцу као микроцелини потребан тргић или плато.

 

[JohnyBgood]

@JohnyBgood
ja sam naveo italiju kao fantastican primer zemlje sa neverovatnim nasledjem koje je dobrim delom unisteno tokom takodje slicnih bombardovanja u drugom svetskom ratu... ako se genralizju stvari postoje 2 skole, varsavska i fiorentinska. iako osporavana varsavska varijanta, poljaci su izgubila ceo centar a ne samo bioblioteku, tj identitet jednog grada je pociscen sto i donekle opravdava rekonstruisanje.
italijani su delom rekonstruisali koristeci indenticne materijale i tehniku gradnje a delom upotrebom savremenih arhitektonskih stilova dobro ukomponavanih u sacuvano nasledje.

vodeci si tim pravilimi u nasem slucaju, ili je trg sa tom staklenom povrsinom koju mnogo pominju ili bas bibiloteka koja ce imati neke elemente predratne ali sve to svedeno na minimum.

Nije mi jasno, da li bi onda rekonstrukcija stare zgrade biblioteke bila vise legitimna da su sravnili sa zemljom ceo Kosancicev venac i Sabornu crkvu i Konak, pa onda bi onda u okviru te velike rekonstrukcije svega bilo OK. A ovako rekonstrukcija samo nje nije?

Inace, ni ja nemam nista protiv ideje delimicne rekonstrukcije, sa jasnim naznakama da je to rekonstrukcija i upecatljivim obelezjem tog gubitka, mozda ostavljanjem jedne velike praznine i potresnog memorijala unutra. Uz mogucu postavku, tu ili negde sa strane/u okolnim prizemljima/zgradama, koja bi bila literalnija koja bi narodu trajno i detaljno objasnjavala taj gubitak. Mislim da je oslanjati se samo na nekakav simbolican memorijal na otvorenom preambiciozno i nece ostaviti zeljeni trag u psihi naroda/posetilaca.

Na kraju, kao sto sam gore rekao, mi ni ne znamo kako bi izgledalo ni jedno (kompletna restauracija sa samo postavkom) ni drugo (delimicna rekonstrukcija sa memorijalom) ni trece (nerestauracija i samo memorijal). Mozda je stvarno najbolje napraviti konkurs pa videti sta je to najbolje sto se ponudi, a ja samo tipujem na ovo drugo, to je sve.

 

[mradulovic]

@ Boca-ica
Музеј страдања града је добра идеја али он не мора бити на том месту. Можда би јачи утисак био да тај музеј буде у једној од крила Генералштаба. Узевши у обзир да је одмах на суседној парцели зграда будућег Музеја Београда, то тек онда има смисао зар не?

На овој локацији је можда најбоље изградити плато, са провидном подлогом и бесплатним интернетом са бесплатним приступом онлајн Библиотеци Србије. Не само што је, по мени то најисправнији начин за ревитализацију тог места, него је и Косанчићевом венцу као микроцелини потребан тргић или плато.

ova ideja sa trgom je dobra, ali mislim da od te ideje da se napravi muzej grada u blizini generalstaba nece biti nista i ako vec treba da se gradi negde novi objekat za muzej, da ova lokacija pruza najvishe simbolike

 

[JohnyBgood]

Dragi forumasi, nije lose s vremena na vreme podsetiti se na manire koje nekoga cine dobrim diskutantom a ciji nedostatak neke druge jednostavno kao takve diskvalifikuje.

(1) Jedan "faux pas" cija upotreba me cesto rastuzi je da se prvo izvrsi zestoko iskrivljivanje ili ekstrapolacija necega sto je neko rekao da bi se onda to popljuvalo i time nesto kao dokazalo. Tipa "a sta bi ti tu radio, barake?" ili "ti sebe smatras visom rasom od mene" Tu mi preostaje samo da uzdahnem i dalje izbegavam ulazak u bilo kakve razgovore.

(2) Drugi "faux pas" je upotreba onoga sto neki zovu "spartanski stit", o koga su se po legendi uvek odbijale sve strele. Znaci rezon po kome su svi moji argumenti validni a svi tvoji irelevantni, jednostavno se odbijaju o stit oko moje glave. Tipa "ja sam sve lepo argumentovao" a sve to sto ti kazes "nema veze". Eto Aleksandrijska biblioteka je kao slucaj slicnija Narodnoj zato sto su i u jednoji i u drugoj bile knjige i obe su izgorele. Gotova prica. VAZI, ali ovde pricamo o REKONSTRUKCIJI necega sto je negde postojalo, sto je u slucaju same zgrade bivse Narodne biblioteke MOGUCE isto kao u slucaju centra Varsave, jer imamo i skice i fotografije. Takodje je slicno i to sto su narodi koji bi nesto rekonstruisali zivi i zdravi i to mogu da izvuku dok je narod cija je Aleksandrijska biblioteka (a i takva je vise bila carska nego narodna) bila i koji bi eventualno bio zainteresovan za rekonstrukciju zatrt. Ali dzaba, to jednostavno nisu relevantne cinjenice, one su se odbile o stit.

(3) Treci "faux pas" je nesto sto bi se moglo nazvati "proof by intimidation". Resenje je doslo iz Japana i svi znamo da su Japanci Bog i batina za arhitekturu tako da tu niko nista ne sme da kaze. Ili "moj profesor toga i toga je tako rekao". OK, onda nam uopste ne treba forum nego samo da citamo saopstenja odgovarajuceg autoritata ili centralnog komiteta.

(4) Cetvrti "faux pas" je nepoznavanje elementarnog naucnog metoda rasudjivanja i logickog zakljucivanja. U svetu u kome ima puno buke i mnostvo faktora deluje u isto vreme jedan "kontraprimer" ne znaci nista. To da je moj deda pusio od malih nogu i na kraju nije umro ni od raka ni od srca NE DOKAZUJE da duvan ne izaziva rak ili ostecenja srca. Tako i to da je gomila nekih istorijskih faktora uticala na to da aleksandrijska biblioteka nije rekonstruisana ne dokazuje da je to pravi ili Bogom dan pristup. To u najboljem slucaju dokazuje da je neobnavljanje jedna od opcija koja je drugde vidjena i kao takvu je mozemo razmotriti i mi. Kao sto je i obnavljanje vidjeno drugde tako da je i TO jedna od opcija koju mozemo razmotriti i prouciti iskustva tih sto su obnovili. E ali dzaba ti to ako je nekome cilj da primenom principa 1-3 po svaku cenu dokaze da je ono sto je on umislio "u pravu" i da legitimnih alternativa nema. U velikom broju nas cuci jedan mali Staljin.

 

[relja]

Zvaničan stav je da se ta zgrada neće rekonstruisati, već da će se birati rešenje za spomen obeležje.
Ne vidim šta može da promeni taj stav - ni sama uprava Narodne biblioteke prva ne traži tako nešto.

Oni svake godine 6. aprila na dan Biblioteke polažu vence kod ruševina - mislim da to dovoljno govori o odnosu prema shvatanju tog mesta i želji da se ta zgrada ponovo sagradi.

Bilo bi baš glupo polagati vence na obnovljenu zgradu, zar ne?


O KV ima još mnogo šta da se kaže:

Da li je ova kuća pod zaštitom države, ili samo tako izgleda:

(Panoramio)

Deluje kao da će se srušiti samo ako se odškrine prozor.
Da li je srušiti pa ponovo sagraditi, da li uraditi oko što bi bilo neminovno da nije došlo do rata i svega nakon toga: podići na njenom mestu modernu zgradu?


Sigma-projekt kod Velikih stepenica

(Panoramio)

Par dana pred rat

Oktobar 1944

(Politikin Zabavnik)

Šta će tu da se nalazi, vidikovac?

Kada se bude rekonstuisala ulica, radiće se i kanalizacija, instalacije...a tada će se naići na ostake građevina iz rimskog doba koji se nalaze van placa zgrade Biblioteke. Šta sa time?

 

[JohnyBgood]

Zasto se ne bi mogao polagati venac u samoj zgradi ako bi u njoj bio nekakav memorijal i izlozeni/otkriveni ti stari temelji i zgariste? Isto kao sto se to moze pokriti staklenim plocama na trgu moze i unutar obnovljene zgrade.

A sto se tice zvanicnog stava, pa i on je valjda promenjiv, JMM pa zivimo valjda u nekakvoj demokratiji, nisu to valjda reci nekakvog Kim il Sunga. I neka rade na kraju sta hoce pa makar i po tom "zvanicnom stavu", ali valjda je jos uvek OK na forumu reci sta bi vise voleo da vidis.

Na kraju ne sumnjam da bi mnogi voleli da se sto vise tih starih objekata okolo urusi do tacke kada ce vecina reci pa OK to se i tako ne moze obnoviti. To vidimo i dole u Karadjordjevoj desno od onoga sto se sada gradi, valjda u broju 7, a novinski clanak je imao naznaka da bi se jednospratnica desno od toga, koja je pod slicnom "zastitom" (pitam se samo sta ta rec uopste znaci kad se ovakve stvari desavaju) drzave, isto rusiti.

Znaci postoji jak interes da se tu sto vise toga rasturi da bi mogli da grade sedmoetazne @%%## i kao dole u Karadjordjevoj, i sasvim je moguce da nekima i iz tih razloga restauriranje bilo cega od Narodne biblioteke ne ide u racun. Da se ona makar delimicno obnovi postavila bi neke jasne gabarite i linije preko kojih se ne bi smelo jer bi se javnost nadizala. Plasim se da u tom grmu lezi zec. Direktor Sigmaprojekta i par badza u gradu i opstini istog trenutka postaju milioneri u evrima, cim se stvori situacija u kojoj "sedmoetazni" objekat na tom mestu postane prihvatljiv. Kao i masa drugih pirana koja tu ima ili merka placeve.

 

[stf]

@ JohnyBgood

Џони, колико си ти опседнут жељом да мене на сваки начин омаловажиш, већ је постало јадно.

Ти некоме држиш придике о томе како се учествује у дискусији на форуму? Ти, коме не прође нити један пост без вређања барем некога, гомиле прекривених псовки и великих слова - основне одлике некултуре на форумима.

Ти, који си једном чак и банован.... како те није срамота?

 

[mradulovic]

predpostavljam da su ove drvene tribine bile gradjene povodom onih automobilskih trka oko kalemegdana, u kojima su ucestvovale i odlichne nemacke ekipe (nisam siguran da li su to bile Auto Union ili MB ekipe, mislim AU pre)?

 

[dusanjf]

@JohnyBgood
ja sam naveo italiju kao fantastican primer zemlje sa neverovatnim nasledjem koje je dobrim delom unisteno tokom takodje slicnih bombardovanja u drugom svetskom ratu... ako se genralizju stvari postoje 2 skole, varsavska i fiorentinska. iako osporavana varsavska varijanta, poljaci su izgubila ceo centar a ne samo bioblioteku, tj identitet jednog grada je pociscen sto i donekle opravdava rekonstruisanje.
italijani su delom rekonstruisali koristeci indenticne materijale i tehniku gradnje a delom upotrebom savremenih arhitektonskih stilova dobro ukomponavanih u sacuvano nasledje.

vodeci si tim pravilimi u nasem slucaju, ili je trg sa tom staklenom povrsinom koju mnogo pominju ili bas bibiloteka koja ce imati neke elemente predratne ali sve to svedeno na minimum.

Nije mi jasno, da li bi onda rekonstrukcija stare zgrade biblioteke bila vise legitimna da su sravnili sa zemljom ceo Kosancicev venac i Sabornu crkvu i Konak, pa onda bi onda u okviru te velike rekonstrukcije svega bilo OK. A ovako rekonstrukcija samo nje nije?

ne mozes nikako da poredis kompaktnost centra varsave i nasu sitaciju, jednostavno jedno sa drugim ne ide.

 

[zidar]

Само се не слажем, са идејом о било каквој изградњи на том месту.
. . .
На овој локацији је можда најбоље изградити плато, са провидном подлогом и бесплатним интернетом са бесплатним приступом онлајн Библиотеци Србије. Не само што је, по мени то најисправнији начин за ревитализацију тог места, него је и Косанчићевом венцу као микроцелини потребан тргић или плато.

Svaki put kada prodjem Kosancicevim vencem nanovo zapazim kako praznina na mestu biblioteke otvara prostor i kako okolne zgrade formiraju trg skladnih proporcija. Dodje mi da sam sklonim onu odvratnu ogradu i kontejnere i pokrijem ostatak temelja daskama kao kakvu veliku scenu. Jos samo da se bocni zidovi zgrada do rupe srede u nesto pristojno.

Ta velika praznina, kao i zvaka druga u okolini je dar, otvara perspektive, cini prostor zanimljivijim. Nisam bas naklonjen sistematicnom popunjavanju rupa, narocito kada je veca verovatnoca da se dobije investitorsko cudo nego amanet buducim generacijama. Npr vise bih voleo da umesto mazdinog servisa kod velikih stepenica bude prosirenje trotoara/trg i eventualno niska gradjevina povucena tik uz padinu nego da se nastavi gradnja u ravni sa ostalim zgradam u Karadjordjevoj.

A kada se kaze da Beograd nema "stari grad" ili "stari kvart" kao celinu to nimalo nije tacno. Podrucje oiviceno Vasinom/Pariskom/Karadjordjevom/Toplicinim Vencem/Obilicevim Vencem je svojevrsni stari grad sa fantasticnim spojem arhitektonskih dostignuca i prostora od Turske preko secesije do soc realizma.

Zamislite samo da je plan poplocavanja Knez Mihajlove nastavljen (kao sto je bilo predvidjeno) i cela ova oblast pokrivena!
Od Save do Studentskog Trga!

Reka + Tvrdjava i pogled + jedinstvena urbana celina = neprocenjivo

No nikad nije kasno, na nama je da to sprovedemo u delo.
Samo kada se pitamo da li nesto treba graditi ili ne valjalo bi sagledati ceo taj prostor, kao sto se u Dubrovniku sagleda ceo stari grad a ne samo jedna ulica, i onda odluciti gde popuniti rupe a gde ih ostaviti i oplemeniti ih u sastavni deo prostora umesto ogradjenog zmijarnika/pacovnika.

A onda da upisemmo "Centar Beograda" na Uneskovu listu

 

[JohnyBgood]

Sada ispada da necemo da obnavljamo zgradu biblioteke zato sto bi nam tu dobro dosao jedan trg?!

Vec ga vidim oivicenog krmacicama podrum+prizemlje+4 sprata+potkrovlje...

 

[relja]

predpostavljam da su ove drvene tribine bile gradjene povodom onih automobilskih trka oko kalemegdana, u kojima su ucestvovale i odlichne nemacke ekipe (nisam siguran da li su to bile Auto Union ili MB ekipe, mislim AU pre)?

Jeste, fotografija je iz 1939. učestvovali su Mercedes-Benz i Auto Union.


Evo koliko je organizacija tih trka uticala na uređenje grada

Београђани су током августа 1939. године готово свакодневно имали прилике да се увере у значај и величину предстојеће манифестације. Већ средином августа, због потреба припреме стазе око Калемегдана, затворене су трамвајске линије које су саобраћале на потезу између Карађорђеве и Душанове улице, док су као замена уведене аутобуске линије, које су заобилазним путем, возећи улицом Краља Петра, повезивале Дорћол са савским пристаништем.
Само уређење стазе и изградња трибина представљали су огроман посао. На многим деловима стазе, чија је укупна дужина износила тачно 2.764 метра, било је неопходно заменити или поправити калдрму од ситне коцке. Такође је било неопходно потпуно преуредити кривину код Зоолошког врта и припремити је за велике брзине. На том делу је насипањем земље ниво Душанове улице подигнут за читава два метра, захваљујући чему је направљена „права тркачка кривина с десет посто нагиба“. Велике дрвене трибине изграђене су на читавом потезу бедема Калемегдана, од Карађорђеве до Душанове улице, док је место за старт трке било на простору између хотела Српски краљ и Српска круна.
Свечана ложа налазила се на самој тераси хотела Српски краљ. Безбедност трибина свакако је била на првом месту, тако да је после завршетка њихове изградње, обављено и њихово „пробно оптерећење“. Не препуштајући ништа случају, организатори су се потрудили да непосредно пред почетак тренинга на стази на трибине изведу читав батаљон војске: оптерећење трибина било је тада два и по пута веће него што је то пројектом предвиђено, тако да је тамо где је планирано 150 места изведено око 400 војника.
На сву срећу, пројекат и изведени радови били су сасвим солидни и трибине су успешно „прошле“ тестирање.
Поред саме стазе и трибина, и остали делови града били су посебно уређени. Свакако је за ту сврху и за свега неколико дана са градских улица било уклоњено више од стотину београдских просјака и уличних продаваца.
Са сличним циљем донета је и одлука да се у најкраћем року „дрварске радње“ преместе из најужег центра града у посебну зону у широј околини престонице, коју је за то одредила Општина града Београда.
Чак је и Јатаган-мала, чувено нехигијенско насеље у Београду, после много година планирања о преуређењу тог простора, крајем августа 1939. године, када је за само један дан срушено 145 кућа, дефинитивно престала да постоји као ругло града и језгро ситног криминала.
Новоизграђено београдско савско пристаниште је годину дана било предмет бројних полемика између неколицине архитеката и градских урбаниста.
Проблем су представљали магацини, који су били подигнути на другом спрату и који су заклањали поглед на град и тврђаву са леве обале Саве. Зато је 31. августа, буквално у последњем тренутку, одлучено да се тај спрат потпуно поруши и грађа уклони „да не би кварила леп изглед града“, а читав посао је требало обавити за свега два дана, „тако да већ 3. септембра на дан међународних трка, не буде више ни трага од магацина на бетонској плочи новог пристаништа“.

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j...sg=AFQjCNHWWxzbhd32jy31mX_OB-w_TF6riA&cad=rja

 

[boca-ica]

zidar wrote:
A kada se kaze da Beograd nema "stari grad" ili "stari kvart" kao celinu to nimalo nije tacno. Podrucje oiviceno Vasinom/Pariskom/Karadjordjevom/Toplicinim Vencem/Obilicevim Vencem je svojevrsni stari grad sa fantasticnim spojem arhitektonskih dostignuca i prostora od Turske preko secesije do soc realizma.

+ 1 :kk:
A Kosančićev venac je epicentar