Косанчићев венац - ревитализација

[relja]

Treba sve te prizemne zgrade nadograditi do P+4 postovajuci isti stil i prozore nastaviti u vertikali.

Za vecinu prizemljusa i jednospratnica to iskreno tesko da mogu i da zamislim. Plasim se da je vecina tako malih zgrada zidana u stilskoj matrici koju je tesko produziti za 3-4 sprata a da to lici na nesto.

Nazalost ili ne. Po meni nadzidjivanje istim stilom ima smisla jedino kad rekonstruises nesto sto je tu bilo pa je onda zlom sudbinom sruseno. Ako izmisljas neku vestacku proslost i istoriju te ulice onda je to obican kic.

Mnogo radje cu da vidim nesto hrabro a la ono na Andricevom vencu ili na onu rekonstrukciju koja se planira blizu Sajma (NE stari mlin nego ono preko puta). Mada priznajem da je to riskantno, modernim pristupom se staro moze i osakatiti i oplemeniti-revalorizovati. Ali je imitiranje starog stila gotovo siguran bljak.

Johny, nadzidjivanje "u istom stilu" se praktikovalo u Beogradu do II SR, kako su vlasnici uvećavali kapital.
Više zgrada u Knez Mihailovoj (ne mogu da tačno navdem koje, ali je bio dokumentarac na RTS o tome), "Srpski kralj", zgrada na adresi Terazije 7 srušena 1944... posle rata je npr zgrada u kojoj je trenutno smešten Muzej istorije Jugoslavije na uglu Dečanske i Vlajkovićeve (pre rata neka banka) dozidana za jedan sprat za potrebe CK (ili nešto slično tome).
Državne zgrade - današnja zgrada Vlade, potom Ministarstvo Vojske preko puta nje su takođe nadziđivani.
Sigurno ima još primera.

Mada, ima i drugačiji put - npr kako su posle rata doziđivane Terazije i Kolarčeva.
I tu ima dobrih rešenja - pogotovo zgrade čije se pročelje sastoji od terasa, celom širinom, kolonade u prizemlju... Izuzetak mi je zgrada za plastičnim zelenim panelima - u prizemlju je "Đak" i prolaz ka Čumiću - u njoj sam radio nešto manje od godinu dana, zgrada je promašaj i u praktičnom i u estetskom smislu.

 

[spatiotecte]

Treba sve te prizemne zgrade nadograditi do P+4 postovajuci isti stil i prozore nastaviti u vertikali.

Za vecinu prizemljusa i jednospratnica to iskreno tesko da mogu i da zamislim. Plasim se da je vecina tako malih zgrada zidana u stilskoj matrici koju je tesko produziti za 3-4 sprata a da to lici na nesto.

Nazalost ili ne. Po meni nadzidjivanje istim stilom ima smisla jedino kad rekonstruises nesto sto je tu bilo pa je onda zlom sudbinom sruseno. Ako izmisljas neku vestacku proslost i istoriju te ulice onda je to obican kic.

Mnogo radje cu da vidim nesto hrabro a la ono na Andricevom vencu ili na onu rekonstrukciju koja se planira blizu Sajma (NE stari mlin nego ono preko puta). Mada priznajem da je to riskantno, modernim pristupom se staro moze i osakatiti i oplemeniti-revalorizovati. Ali je imitiranje starog stila gotovo siguran bljak.

Ja licno smatram da nadogradnja prizemljusa u istom stilu ne predstavlja kich posto se polazi od neceg postojeceg te ne izmislja se neka proslost vec se samo postuje stil zgrade iz doba u kome je izgradjena. Dakle prozori bi bili u istoj vertikali, venci i propratne dekoracije bi bile iste kao one na originalnoj zgradi.

Mislim da je to MNOGO MANJE riskantan poduhvat jer postoji vec originalna zgrada iz tog doba koja predstavlja model.
Dok pri izgradnji nove zgrade, sanse da se pojavi jedan stakleni-alukobond monstrum post tranzicione arhitekture su ubedljivo mnogo vece nego da se izgradi jedan uspesan primer savremene arhitekture.

 

[stf]

Надзиђивање у идентичном стилу, или у манијакално модерном фазону су по мени крајности које су једнине прихватљиве.

Све остало је непоштовање.

 

[roger]

Džoniju sam dao plusić zbog njegovog kostruktivog razmišljanja. U vezi sa nadziđivanjem možemo da vodimo diskusije i navodimo dobre ili loše primere ali ono što pokušava da uradi sadašnja gradska vlast je čist kriminal.
Prvo, zna se istorijat Karađorđeve ulice. Nekada je ona imala veći značaj od Knez Mihajlove, zato što se tu odvijala trgovina između Turske i centralne Evrope, kasnije između Srbije i Ugarske, a nakon 1867. godine. Srbije i Austrougarske. Tu se nalazila i carina u zgradi Đumrukane. Glavno pristanište za putnički i robni transport je bilo duž Karađorđeve ulice. Tu se nadovezala i železnica. Tako je nastala i beton hala, kao veza između lučkog, drumskog i železičkog transporta. Izgradnjom Luke Beograd, Pristanište u Karađorđevoj ima samo značaj u putničkom saobraćaju, dok se danas Karađorđeva ulica koristi za tranzit teških kamiona, prema Pančevačkom mostu. Izgradnjom obilaznice i mosta na Dunavu, Karađorđeva ulica će dobiti nov značaj i ulogu. Nezavisno od koncepta buduće Karađorđeve ulice, ne sme se izgubiti iz vida njena prošlost. Postoji ideja da se obnovi zgrada Đumrukane što je potpuno legitimno jer je u Evropi nakon drugog svetskog rata obnovljeno na hiljade zgrada koje su sravnjene sa zemljom. Svako ko bi krenuo sa idejom i realizacijom obnove zgrade biblioteke i Đumrukane bi imao moju podršku.
Drugo, insistiranje gradske vlasti da se izmene uslovi zaštite Kosančićevog venca, ovde u Srbiji, ima samo jedno značenje, a to je korupcija i samovolja ljudi koji su na vlasti.

 

[JohnyBgood]

@relja, meni su te stare nadgradnje cesto cak i lepe. Nekako su tadasnji arhitekti a i majstori (naravno ne svi ali cini mi se vecina) znali da nadgrade da se u isto vreme i uklapa ali i da se opet vidi da je nadgradnja, dakle bez silovanog uklapanja. I nekako su proporcije prave, u smislu da nadzidano nikada nije 2-3 puta vece od prvobitnog. Jedan bitan faktor tu je da se do II sv. rata radilo na slican nacin kao 50-100 godina ranije kada su originalne gradjevine radjene. A i tehnologija rada i nacin razmisljanja jednog arhitekte su isto bili jako stabilni tokom tog perioda (barem kod nas, dok se gradovi poput Cikaga vec krenuli u revoluciju), tako da je taj rezultat "i uklopljeno i dovoljno razlicito" bio moguc.

A onda su stvari posle II sv rata krenule da se suludo menjaju, novi materijali, upotreba kompjutera, i znaci menja se i nacin gradnje a i nacin na koji arhitekti rade i razmisljaju. A mnogi zanati se gube ili postaju jezivo skupi za upotrebu u gradnji. Ma koliko zvucalo neverovatno, danas je mnogo toga sto je nekada bilo nezamislivo moguce, ali su zato neke stvari koje su onda bile moguce danas nemoguce. I nije to samo u gradjevinarstvu i arhitekturi. Recimo danas avioindustrija moze da ucini cuda ali ne moze da napravi avioncice koji su pravljeni u II svetskom ratu. Jednostavno neke majstorske vestine su se izgubile i cak ako rasklopis neki stari model i skeniras ga da bi dosao do detaljnih specifikacija, opet ne bi mogao da napravis nov "isti" takav. Ljudi koji su to mogli su davno pomrli a nisu vestine preneli na neke nove. Kao nase srednjevekovno slikarstvo.

Mislim da smo jednostavno izgubili vestinu da dozidamo nesto znacajnije na nesto pravljeno pre 80-100 godina, bilo u istom stilu a jos manje u nekom stilu koji je blizu a taman dovoljno razlicit i onda na fasadi daje taj spoj i za oko prijatnog prekida a opet da se uklapa kao na tim starim zgradama. Mozemo da se provucemo sa nekom rekonstrukcijom ili dodavanjem par prozora u "istom" stilu ali da neko uspe da lepo ukomponuje 4 sprata na neku prizemljusu ili jednospratnicu mi je poduhvat tipa "FORGET ABOUT IT".

Najvise sto se od prizemljuse ili jednospratnice realno moze izvuci "uklapanjem", i sto je mozda primereno za neku pesacku zonu u Zemunu ili Valjevu, je da se dozida jos jedan sprat. Onda na neki nacin kazes, "e da je ovaj imao vise para dozidao bi jos jedan sprat". Da pravis nekakav mini soliter u "istom stilu" se od ekstrapolacije pretvara u izmisljanje istorije. Ekstrapolaciju jos i mogu da tolerisem ali kad to predje u fantaziju, onda to po meni postaje kic (naravno, priznajem da je to tanka linija i da cesto nije jasno na kom spratu se tacno zavrsava ), moje skromno misljenje, sorry spatio

@roger :kk: I ja kazem: ЂУМУРКАНА - NOW! Rekonstruisi sve sto je vredno a za sta imas stare slike i nacrte (bez obzira sto danasnja gradnja to ne moze 100% verno da replikuje, u sustini je i POSTENO da se vidi da si rekonstruisao, a kolateralna dobit je da bi se u takvoj rekonstrukciji neki ljudi malo izvezbali da obnavljaju i rekonstruisu stare fasade, a ta vestina ce nam svakako trebati za odrzavanje grada) a gde ostanu rupe popuni necim sto se ne folira da je staro ali isto tako ne iskace iz gabarita koje je tu istorija jednostavno ZADALA.

I svakako ne dozvoliti da metro most prodje nizvodno od Brankovog mosta. A idealno bi bilo da ide uzvodno od Ekonomskog fakulteta, jer je Savamala sa zgradom zadruge jednostavno deo tog neprocenjivog potencijala Karadjodjeve ulice... o kome je nekada jako lepo pisao pokojni Bogdan Tirnanic:

http://urbandesignrs.blogspot.com/2009/01/bogdan-tirnani.html

 

[relja]

@ JohnyBgood

Đumrukana će verovatno i biti ponovo izgrađena.

Spojler

A ovo poređenje sa avionima iz 2.svetskog rata ti baš ne ide
U poslednje vreme je napravljeno više replika aviona - lovaca iz 2. svetskog rata: serija Jak-3 u Rusiji, Foke Wolf 190, Meseršmit 109, pa čak i mlazni Meseršmit 262. Za neke su se trudii da budu što verniji originalima, a za neke da samo spolja izgledaju isto, i da mogu da lete.
Ako hoćeš 100% autentičnost, teško ćeš je moći ostvariti u radionici, ne zbog tobože gubitka znanja, već zbog mnoštva komplikovanih sklopova koji su se izrađivali industrijski i posle rata su prestali da se proizvode.
Današnja avio-industrija bilo koje razvijene države, da ima interesa, bi mogla da napravi 100% identičnu repliku, do boje na brojevima na instrumentu u kabini. Ali - zašto bi sebi pravili gubitak, kome to treba?
Ko će da napravi motor Rols-Rojs Merlin, komada 1, ili stajni trap za Spitfajera, jednu levu i jednu desnu nogu? Time se bave entuzijasti iz ljubavi i zadovoljstva, industrija ih je pravila da bi se ratovalo, po narudžbi države. Bili su pravljeni za borbu, kao poslednji krik tehnike, danas mogu samo da lete na aero-mitinzima za zaluđenike.
Pozdrav od zaluđenika

 

[JohnyBgood]

Pa "mogli" bi mi po tom rezonu da odgajimo i nekog novog Mikelandjela. Uzmi par hiljada dece i ne daj im kompjuter u ruke nego ih odgaji na nekoj planini i daj im samo da crtaju i oblikuju stvari i jos im usput pokazuj samo renesansnu umetnost. To je dakle moguce ali opet realno nije moguce, i to je moja poenta. Niti znamo koliko bi nam takvih generacija trebalo da na kraju dobijemo nekog novog Mikelandjela.

Isto tako i sa tim starim avionima, mozda bi mogli da ponovo uzgajimo taj zanatski nacin i proizvodnju ali to opet ne bi bilo TO dok ne napravis stotinjak takvih aviona rucno. Zanatska (kao i umetnicka) vestina se jednostavno stice upornim vezbanjem a naravno da danas niko nema interesa da pravi stotine replika da bi dosegao taj nivo. Zadovoljavaju se sa replikama koje su za vestije oko ipak daleko od originala. Ne mogu sada da iskopam referencu ali ima jedan profesor menadzmenta u Engleskoj koji je ovo studirao i napisao silne radove.

Mogli bi tako da odskolujemo generaciju arhitekata koji nisu videli nista drugo osim starih zgrada i nikada nisu uzeli kompjuter u ruke, kao i generaciju zanatlija koja bi se samo je*******ava sa fasadnom plastikom, ali ja i dalje mislim da je TO jednostavno nemoguce, cak i u kontekstu jedne Italije ili Francuske koje su puno bogatije, a pogotovu kod nas. Treba tu zesca specijalizacija i dugorocno vezbanje, i tu mi padaju na pamet oni Turci sto su rekonstruisali Stari most u Mostaru. Koji i pored svog njihovog truda, prakse na slicnim objektima iz tog doba, a i zelje Turske da se tu pokaze ne stedeci pare, OPET ne izgleda kao onaj stari. Dakle neke stvari su danas jednostavno nemoguce. A kad je vec tako bolje je to priznati i imati u vidu kada se odlucuje sta raditi.


PS Inace, sto se tice

 

[relja]

Džoni, u WW2 su samo još male zemlje kao Jugoslavija radionički pravile avione (IK-3, rani Hariken, po licenci). Velike sile su podedine modele pravile u količinama i od po dvadeset hiljada primeraka.
Ne može da bude masovnije proizvodnje od toga.
Samo sam hteo da ti kažem da je poređenje loše.

Spojler

"Zantska" i "Radionička" proizvodnja se odnose na proizvodnju malog proje primeraka delova, sklopova, mašine. Spit je napravljen u 20 hiljada primeraka, Bf-109 u preko 30. To je masovna proivodnja gotovim aparata, o delovima i sklopovima koji idu u njih da ne pričamo. Sledeći koarak su bile CNC mašine i robotizacija. To nije bila zanatska proizvodnja.
Danas imamo mašine, robotizovane fabrike. Svaki pojedinačni deo može da se ponovo napravi, ali - čemu to? Te mašine su imale samo jednu svrhu - da ratuju, u svojoj epohi i u tadašnjim okolnostima.

 

[Homer Jay]

Slučajno sam naleteo na jedan projekat iz 2009. godine koji je vezan za de grada o kome trenutno raspravljamo:

Izvor: Ati project

Užas! Užas! Užas! Ne znam zaista da li se radi o ozbiljnom projektu ili nekoj pokaznoj vežbi, ali eto šta bavi kada se poštuje imperativ "da se gradi u starinskom stilu"... Prema ovom projektu. objekat u Karađorđevoj 7 bio bi sačuvan, adaptiran i povezan sa novom zgradom koja bi se gradila prema Pariskoj.

 

[JohnyBgood]

@relja, moja poenta je da je to pravljeno na starim masinama i starim metodama i to prilicno rucno. Od strane majstora. Najveca proizvodnja Spitfajera u jednoj fabrici je 320 mesecno, znaci 11 avioncica na dan. Te masine su odavno zamenile modernije i masa rucnih operacija je automatizovana/kompjuterizovana, a cak i ako su u nekom muzeju te masine sacuvane ko ce sad da "proizvede" majstore sa iskustvom rada na njima na bas tom ili slicnom proizvodu? I koliko tu ide delova koji su isto pravljeni starim metodima i od starih materijala, ukljucujuci i razne farbe, stakla, itd. Mogao bi mozda teoretski ali prakticno sigurno ne. Iz slicnih razloga danas ne bi PRAKTICNO mogao da napravis stari niski Ei televizor u drvenoj kutiji i sa starinskim ekranom. OK, mozda je moguce teoretski uz investiciju od milijardu dolara da obnovis celu fabriku (odnosno fabrikE, jer se masa delova vise ne pravi) i obucis radnike u njoj, ali koliko je to realno ili moguce danas?

Novije masine i metode imaju manju varijaciju i to se lepo vidi na novim generacijama automobila, brodova, aviona, a i na zgradama koje pokusavaju da imitiraju stare stilove. Jednostavno ti "starinski" prozori i detalji su "previse perfektni" ako koristis novu tehnologiju a izgledaju kao da su ih pravili strumfovi ako pokusas da koristis staru tehnologiju i ni priblizno tako dobro obucenu i izvezbanu radnu snagu. Ako se neko i izvezba prilicno dobro postaje jako, jako skup i nedostupan. A takodje mislim da je danasnjim arhitektima koji rade sa kompjuterima tesko da se ubace u taj stari fazon i rade dogradnju ili kompletan projekat na nacin na koji se to radio neko pre II sv rata. A i zasto bi?

Dakle, imas dve prepreke u pokusaju pravljenja dobre nadgradnje u "istom" stilu, jednu u samom projektovanju necega smislenog a drugu u samoj izvedbi, od prozora do fasadne plastike. Ovaj uzas koji je postirao Homer je dobra ilustracija toga. Previse perfektno, kompjuterski replikovano onoliko prozora i balustrada koliko ti treba, a arhitekta jednostavno ne razmislja niti vidi detalje na nacin onoga ko je pravio zgradu zadruge, akademiju, itd. Mada se upinje da "skine" pravi stil, rezultat je jedan veliki BLJAK! Svet se jednostavno promenio i ne mozemo da ga vratimo nazad.

Jedino sto ima koliko-toliko smisla je skratiti muke arhitekti/projektantu tako sto mu se daju fotografije ili skice neceg starog koje jednostavno treba sto bolje da "pretaba" da bi se nesto rekonstruisalo. A to da je i izvedba daleko od perfektne nije problem jer je i posteno priznati nekim detaljima da je u pitanju rekonstrukcija. Tako bih cak voleo da su u Mostaru rekonstruisani deo mosta napravili od blago razlicite nijanse kamena da tako glasno kasu, "DA, ovo je rekonstrukcija". Kao kad danas prave replike Spitfajera, to nije kic nego ima edukativnu vrednost u smislu da odrzavamo u zivotu nesto sto je postojalo, ma koliko to bilo neperfektno u smislu da se neki delovi prave preciznijim metodama ili od novijih materijala.

Ali da sad iznova konstruises neki novi "stari" avion bi bio kic. U tom smislu sam povukao paralelu, i pravljenje neke nove "stare" zgrade je kic, em ne mozes da pogodis taj neuhvatljivi dizajn (svet se promenio, dizajnera mozes reprogamirati u proslost ali nikad perfektno) em su se metodi i inputi promenili, a i na kuci kao u avionu ima puno, puno delova koji se vise ne prave originalnim metodama. A i generacije koje su to radile starim masinama nisu tu, cak i da su neke od tih masina sacuvane.

Kao sto ovo mogu da podnesem:

http://www.roadfly.com/2006-vw-beetle-car-review.html
dok je ovo prilicno odvratno

 

[relja]

@ Johnny
Da ne gnjavim ove ljude ovde:

Spojler

I dan danas ti "aviončići" imaju superiorne performanse u odnosu na mnoge civilne i sportske avione i teoretski bi se mogli upoređivati sa letelicama koje se u npr Južnoj Americi koriste za suzbijanje gerilaca, krijumčara i narko kartela. Legure aluminijuma i čelici se i dan danas koriste, osnovni principi su obrade metala i zavarivanja se nisu menjali. Avion je na kraju, ipak samo mašina. Toplo preporučujem knjigu domaćih autora "Spitfajer", može se naći i skinuti na internetu. Osim upotrebe od strane Jugoslovena, ima i detaljan tehnički opis. A onda samo treba imati u vidu da se radi o aparatu koncipiranom 1930-tih, i uporediti ga sa Mustangom - mašinom razvijenom na osnovu iskustva sa Spitfajerom posle samo nekoliko godina upotrebe.
Banana republike su koristile Mustange do 1980-tih i verovatno bi ih koristile i dan danas da su ostali u proizvodnji.
Zato se danas proizvode mašine sličnh karakteristika najpoznatiji je A-29 Super Tucano, jer ne treba svakome mlazni lovac-bombarder.
Ne bih više o ovome.

Fuj.
Ali, to je zato što se radi puko kopiranje - ne nekog stila ili neke stare građevine, već korišćenje i komponovanje elemenata bez ikakvog osećaja za finalni proizvod.
"Semplovanje", kao što to rade DJ-jevi sa kompozicijama za koje - čak postoje i note

Samo uporediti sa ovim:

Ovaj projekt za Parisku je kitnjast, nabacan, izmešan...

 

[JohnyBgood]

Relja, da li bi se slozio da je danas nemoguce napraviti perfektnu kopiju Keopsove piramide? Ili Gracanice? Iako imamo skenere i mozemo da ih "rasclanimo" na komade kao jedan stari avion.

Ako je odgovor NE onda stvarno i ja nemam nista da dodam. Ako je odgovor DA onda se u biti slazemo. Tehnologija (u najsirem mogucem smislu: nacin na koji ljudi nesto rade, a koji ostavlja traga na tome sto urade) se kontinualno menja. To naravno postaje ocigledno kada su milenijumi ili vise vekova u pitanju ali je to samo kumulativan efekat procesa "dugog trajanja", znaci promene ali naravno manje postoje i u mnogo manjim intervalima. Ja se sa svim tim sto ovde kazes o avionima slazem, i tako bi mogli da napravimo i neku novu Gracanicu sa jos boljim "performansama", u smislu da je recimo otpornija na zemljotrese itd. ali ponavljam da sumnjam da bi mogli da uhvatimo bas sve nepravilnosti, i pri rezanju kamena i pri njegovom slaganju. Isti je slucaj i kod sada vec potpuno nebitnog starog aviona ili automobila, stare masine su ostavljale jedan potpis (varijansu, distribuciju) na tim delovima kao sto su i materijali bili razliciti, razne farbe, stakla itd. i sad je to jednostavno proslost. Da ne govorimo da smo se i mi sami i nase kosti promenili i da recimo pre 1945 nije bilo tragova cezijuma ni u cemu a sada ga ima prakticno svugde.

A koliko god masine i tehnologija danas bile slicne pa nam se kopije starih aviona ili automobila cinile dosta vernim, kad je u pitanju projektovanje kao nesto sto je i zanat, i umetnost, i nauka to debelo nije slucaj. Ja stvarno ne znam ni za jednu novu "staru" zgradu koja je uspela. I tu se sad postavlja pitanje da li svi samo kopiraju i komponuju bez osecaja za celinu ili je razlog dublji? Ja mislim da ne mogu, jer su "zagadjeni" iskustvom covecanstva koje se desilo u medjuvremenu i naravno koriscenjem kompjutera. I jos tome dodaj da su sada neki metodi izgradnje suludo skupi (sve sto je unikatno) pa onda nije ni cudo da dosta kopiraju isti elemenat na fasadi pa dobijes taj bljak efekat. Ponovno isti problem: svet se u medjuvremenu promenio i dzaba ti je pokusavati da ga vratis unazad. Mozes negde da zakrpis nesto sto je sruseno ili dodas neki sprat da ne bode oci previse ali da napravis celu zgradu ili jednospratnici dodas 3 sprata a da to na nesto lici, po meni nema sanse!

 

[stf]

Прошао сам данас поред оног "сумњивог" градилишта. Људи, они су потпорни зид бетонирали ручном мешалицом и колицима за малтер уз само 2 радника......

.....бојим се да нам се смеши нешто што ни у Миријеву не постоји...... :o

 

[JohnyBgood]

JT povratak u 90-te. I tu mislim i na ovo i na danasnju vest sa Dedinja.

 

[boca-ica]

stf wrote ,,:они су потпорни зид бетонирали ручном мешалицом и колицима за малтер уз само 2 радника...... ,,:
O kompleksu Kosančićev vencac je trebalo imati mišljenje najumnijih ljudi Srbije al kod nj. je neko davno ugasio svetlo
pa je sve palo na pleca grada , a tu vec meštare razni . . . . .
pa nije ni čudo što su ,,Muja i Hasa , sa jednom mešaljicom ,, počeli da zidaju sebi bivak :laugh: :lool: :laugh:

 

[relja]

Прошао сам данас поред оног "сумњивог" градилишта. Људи, они су потпорни зид бетонирали ручном мешалицом и колицима за малтер уз само 2 радника......

.....бојим се да нам се смеши нешто што ни у Миријеву не постоји...... :o

Na koje konkretno "sumnjivo" gradilište misliš?
U Karađorđevoj 7 su koristili kamion-mešalicu....

 

[stf]

Прошао сам данас поред оног "сумњивог" градилишта. Људи, они су потпорни зид бетонирали ручном мешалицом и колицима за малтер уз само 2 радника......

.....бојим се да нам се смеши нешто што ни у Миријеву не постоји...... :o

Na koje konkretno "sumnjivo" gradilište misliš?
U Karađorđevoj 7 su koristili kamion-mešalicu....

Значи она два радника су била преспора па је Тома Вукојевић одрешио кесу за бетоњерку....широко...

 

[relja]

Прошао сам данас поред оног "сумњивог" градилишта. Људи, они су потпорни зид бетонирали ручном мешалицом и колицима за малтер уз само 2 радника......

.....бојим се да нам се смеши нешто што ни у Миријеву не постоји...... :o

Na koje konkretno "sumnjivo" gradilište misliš?
U Karađorđevoj 7 su koristili kamion-mešalicu....

Значи она два радника су била преспора па је Тома Вукојевић одрешио кесу за бетоњерку....широко...

Zapravo, ako pogledaš hronologiju postova, betonjerka se vidi na mojim fotografijama snimljenim 24. marta, a tvoj post je od 26. Možda su - gletovali?

Poneki prolazni forumaš se navrzne na mene, Vučko ima Žaklinu, a ti izgleda imaš g. Tomu Vukojevića, investitora ovdašnjeg?

 

[Homer Jay]

Toma Vukojević je samo nadzorno lice, investitor je izvesni Dragan Jovanović. Poprilično retko ime, Google će nam sigurno pomoći da saznamo o kome se radi :lol:

 

[relja]

^
Pardon, organ nadzorni ovdašnji.
Sad je jasno zašto se navrzao na čoveka.

 

[Drakche]

Da li neko ima da postavi fotografiju zgrada u karadjordjevoj 5 i 7?
Primecujem da iza njih postoji veliko dvoriste.

Ima na bingmapsu pogled iz četiri ugla.

I da, apsolutno sam ZA gradnju 'replike' stare biblioteke.
Govorimo, dakle, o samoj zgradi , a ne o onom sto je predstavljala i sto se nalazilo u njoj.
Naravno zgrada bi u tom slucaju morala da izgleda 1:1 autenticno sa svim nekad postojecim detaljima.

Biblioteka je izgorela. Zgrada nije biblioteka, biblioteka se nalazila u zgradi. Zgrada se pre nego što je useljena biblioteka bila poznata kao "kartonaža", na krovu je stajao veliki natpis "ВАПА". Ne razumem zašto neko stavlja znak jednakosti između zgrade i biblioteke. Obnavljanjem zgrade se ne dobija baš ništa, čak mislim da se ublažava osećaj nenadoknadivog i nepovratnog gubitka pisane istorije i kulturnog blaga.

Svi pričaju o pročelju te zgrade u kojem se nalazila uprava fabrike, niko ne shvata da se iza pročelja nalazio proizvodni pogon na velikoj površini. Samo zbog prednje fasade obnavljati zgradu, zbog zgrade i njene fasade? Ništa lično, ali to me podseća na ovo što Bjelogrić i predsednik opštine Novi Beograd rade u bloku 42 sa kopijom Terazija - šminka.

Hvala za bingmaps, ovo je za mene otkrice :laugh:

Nisam stavljao znak jednakosti izmedju zgrade i biblioteke (ustanove), bas naprotiv.
Ne mislim da bi se obnavljanjem zgrade 'ublazio osecaj gubitka', jer je to, kao sto sam kazes, samo jedna zgrada - na cijem mesto se danas nalazi jedna rupa.
Nama, koji dozivljavamo taj gubitak nac. blaga, nije potrebo da prodjemo pored 'rupe' da bi se toga setili, kao sto nikakva nova replika ne moze da zameni ono sto se u zgradi nekad nalazilo, niti to ikom pada na pamet.

Govorimo o celovitosti kosancicevog venca koju je nesretnim okolnostima izgubio, sto ne znaci da tu nema povratka samo zato sto "to vise nece biti to". Drugo, zgrada nekadasnje biblioteke je, barem meni, nekako specifican slucaj u odnosu na druge unistene/srusene zgrade koji zasluzuje 'obnovu' pa makar to bio jedini takav primer u gradu.

Naravno, takav poduhvat bi zahtevao dosta preciznog rada i 'umetnosti' kako zgrada u finishu ne bi licila na neciju porno vilu sa dedinja. Mozda je manja verovatnoca da to izgleda bas sjajno, ali je ipak moguce. Mislim da bi vreme pokazalo da to nije bila greska.

 

[sizif]

Nisam stavljao znak jednakosti izmedju zgrade i biblioteke (ustanove), bas naprotiv.
Ne mislim da bi se obnavljanjem zgrade 'ublazio osecaj gubitka', jer je to, kao sto sam kazes, samo jedna zgrada - na cijem mesto se danas nalazi jedna rupa.
Nama, koji dozivljavamo taj gubitak nac. blaga, nije potrebo da prodjemo pored 'rupe' da bi se toga setili, kao sto nikakva nova replika ne moze da zameni ono sto se u zgradi nekad nalazilo, niti to ikom pada na pamet.

Govorimo o celovitosti kosancicevog venca koju je nesretnim okolnostima izgubio, sto ne znaci da tu nema povratka samo zato sto "to vise nece biti to". Drugo, zgrada nekadasnje biblioteke je, barem meni, nekako specifican slucaj u odnosu na druge unistene/srusene zgrade koji zasluzuje 'obnovu' pa makar to bio jedini takav primer u gradu.

Naravno, takav poduhvat bi zahtevao dosta preciznog rada i 'umetnosti' kako zgrada u finishu ne bi licila na neciju porno vilu sa dedinja. Mozda je manja verovatnoca da to izgleda bas sjajno, ali je ipak moguce. Mislim da bi vreme pokazalo da to nije bila greska.

У потпуности се слажем. Дракче, имаш плус од мене.

 

[JohnyBgood]

Nisam stavljao znak jednakosti izmedju zgrade i biblioteke (ustanove), bas naprotiv.
Ne mislim da bi se obnavljanjem zgrade 'ublazio osecaj gubitka', jer je to, kao sto sam kazes, samo jedna zgrada - na cijem mesto se danas nalazi jedna rupa.
Nama, koji dozivljavamo taj gubitak nac. blaga, nije potrebo da prodjemo pored 'rupe' da bi se toga setili, kao sto nikakva nova replika ne moze da zameni ono sto se u zgradi nekad nalazilo, niti to ikom pada na pamet.

Govorimo o celovitosti kosancicevog venca koju je nesretnim okolnostima izgubio, sto ne znaci da tu nema povratka samo zato sto "to vise nece biti to". Drugo, zgrada nekadasnje biblioteke je, barem meni, nekako specifican slucaj u odnosu na druge unistene/srusene zgrade koji zasluzuje 'obnovu' pa makar to bio jedini takav primer u gradu.

Naravno, takav poduhvat bi zahtevao dosta preciznog rada i 'umetnosti' kako zgrada u finishu ne bi licila na neciju porno vilu sa dedinja. Mozda je manja verovatnoca da to izgleda bas sjajno, ali je ipak moguce. Mislim da bi vreme pokazalo da to nije bila greska.

У потпуности се слажем. Дракче, имаш плус од мене.

I ja se slazem, kao sto treba obnoviti Djumurkanu i druge vazne zgrade koje nam je nasa uzasna istorija odnela. Ne verujem da su Poljaci ikada zazalili zbog rekonstrukcije centralnog trga u Varsavi. I pri tome nema nikakve veze sto ta zgrada nije namenski gradjena da bude biblioteka. To je bilo takvo kakvo je, bilo je deo tog ambijenta, i deo je nase proslosti. Cak i da rekonstrukcija nije i ne moze da bude perfektna opet po meni to treba uraditi...

 

[stf]

^
Pardon, organ nadzorni ovdašnji.
Sad je jasno zašto se navrzao na čoveka.

 

[relja]

Nisam stavljao znak jednakosti izmedju zgrade i biblioteke (ustanove), bas naprotiv.
Ne mislim da bi se obnavljanjem zgrade 'ublazio osecaj gubitka', jer je to, kao sto sam kazes, samo jedna zgrada - na cijem mesto se danas nalazi jedna rupa.
Nama, koji dozivljavamo taj gubitak nac. blaga, nije potrebo da prodjemo pored 'rupe' da bi se toga setili, kao sto nikakva nova replika ne moze da zameni ono sto se u zgradi nekad nalazilo, niti to ikom pada na pamet.

Govorimo o celovitosti kosancicevog venca koju je nesretnim okolnostima izgubio, sto ne znaci da tu nema povratka samo zato sto "to vise nece biti to". Drugo, zgrada nekadasnje biblioteke je, barem meni, nekako specifican slucaj u odnosu na druge unistene/srusene zgrade koji zasluzuje 'obnovu' pa makar to bio jedini takav primer u gradu.

Naravno, takav poduhvat bi zahtevao dosta preciznog rada i 'umetnosti' kako zgrada u finishu ne bi licila na neciju porno vilu sa dedinja. Mozda je manja verovatnoca da to izgleda bas sjajno, ali je ipak moguce. Mislim da bi vreme pokazalo da to nije bila greska.

У потпуности се слажем. Дракче, имаш плус од мене.

I ja se slazem, kao sto treba obnoviti Djumurkanu i druge vazne zgrade koje nam je nasa uzasna istorija odnela. Ne verujem da su Poljaci ikada zazalili zbog rekonstrukcije centralnog trga u Varsavi. I pri tome nema nikakve veze sto ta zgrada nije namenski gradjena da bude biblioteka. To je bilo takvo kakvo je, bilo je deo tog ambijenta, i deo je nase proslosti. Cak i da rekonstrukcija nije i ne moze da bude perfektna opet po meni to treba uraditi...

Umesto memorijala - zgrada, pa zgrada, i opet - zgrada....