Косанчићев венац - ревитализација

[Delija]

Нема јасније поруке свету и сопственом народу од поновног дизања онога што су нам варвари порушили.

 

[nova]

U ovom konkretnom slučaju nisu oni srušili zgradu već "veliki deo istorijskog pamćenja srpskog naroda."

I spomenik je prvenstveno zbog nas, a ne poruka svetu.

Svaki put kad se pomene obnova te zgrade, to za sobom povlači da je tema na ovom pismenom zadatku - promašena.

 

[orion]

@Делија
Да али не заборави да то што је срушено не може да се подигне и у томе лежи највећа трагедија а у овоме што кажеш потенцијална замка. Ето срушили су, ми смо подигли, то је логика која се може применити на пример на мост или Торањ а не на губитак писаних трагова о историјском наслеђу.

едит
@нова претекла си ме

 

[Felix55]

Mogući načini uključivanja arheološkog sloja Singidunuma u buduće uređenje ove lokacije - donji nivo posvećen Singidunumu, gornji nivo posvećen sećanju na uništenje fonda biblioteke...

 

[Delija]

@Nova,orion. Ја сам иначе мислио да у то здање сместимо бордел А и лепо сам написао да то треба и због нас да се поново подигне.

Косанчићев Венац је прво урбано језгро Београда а и Народној Библиотеци је свакако место тамо где је и била за време,једних од светлијих периода српске историје и културе. Ту зграду би требало поново подићи без обзира на то што је оно највредније у њој заувек изгубљено. У осталом,та зграда би се врло лако напунила нашим вредним књигама које су разни окупатори и трговци са запада извукли из ове земље. Ето, Србија је вероватно једина земља која нема ни једну институцију која би тражила и враћала ствари од огромне културне и историјске важности за Србију а имамо заиста доста тога што је по разним страним музејима или приватним ризницима. А то је само мали део...Колико су тек наши исељеници изнели вредности у свет. Многе велике светске библиотеке имају на хиљаде наших књига и ето,мислим да би то заборављено здање,поново подигнуто,било савршено за наше заборављено културно благо расуто по свету.

Едит: И треба послати поруку свету! Треба јер многи кидишу на оно што је наше,на језик,писмо,историју па и културу!

 

[relja]

.....Народној Библиотеци је свакако место тамо где је и била за време,једних од светлијих периода српске историје и културе.....

Samo da podsetim

Po završetku rata, 1920. godine Narodna biblioteka dobija od vlade sredstva da kupi zgradu kartonaže na Kosančićevom vencu od industrijalca Milana Vape. Ova zgrada nije bila građena namenski za biblioteku, pa je ubrzo postala tesna i nepogodna. Uprkos tome, Narodna biblioteka je u ovoj zgradi dočekala i drugi svetski rat.

Era pokušaja Karađororđevića da vladaju Srbima i Hrvatima na štetu i jednih i drugih.
Ne tako svetlao period, u kojem su ratni invalidi prosili ispred Starog dvora, a pozadinci se obogatili od obveznica ratne štete. Generalno mutno vreme, ali se naš grad dosta izgradio tada, a za mnoge lepe zgrade koje danas imamo ožemo da zahvalimo - ruskoj emigraciji.

 

[orion]

@Делија
Управо то несрећно бомбардовање библиотеке треба да буде опомена да се културно наслеђе не концентрише већ да се диверсификује. Слажем се да треба водити офанзивну политику за враћање и очување културног наслеђа а нарочито против кидисања на наше наслеђе.

 

[nova]

@Nova,orion. Ја сам иначе мислио да у то здање сместимо бордел ....

Ту зграду би требало поново подићи без обзира на то што је оно највредније у њој заувек изгубљено. У осталом,та зграда би се врло лако напунила нашим вредним књигама које су разни окупатори и трговци са запада извукли из ове земље....

Sad si me ubedio da tamo treba da bude bordel

Šalu na stranu, još jednom su samo podvučeni argumenti zašto zgrada ne treba da se obnavlja.

 

[nova]

Nije loše ponoviti vest iz 2007.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/t24606.lt.html

U spomen uništenoj baštini

Arhitekta Kosta Karamata smatra da u memorijalnom centru na Kosančićevom vencu mora biti izložena dokumentacija o uništenim i nestalim bibliotekama tokom šestoaprilskog bombardovanja 1941. i tokom Drugog svetskog rata

Iako je posle više od šest decenija konačno odlučeno da na mestu Narodne biblioteke, porušene za vreme šestoaprilskog bombardovanja 1941. godine, ipak bude podignut memorijalni centar, ali ne samo kao spomenik nenadoknadivom blagu intelektualne baštine, već i kao žarište savremene kulture, u javnosti se sve češće čuje da ovo mesto na Kosančićevom vencu treba prvenstveno da bude posvećeno uništenoj Narodnoj biblioteci i spaljenoj knjizi, što će delimično i biti uvaženo.

Kosta Karamata, arhitekta koji je godinama radio u Urbanističkom zavodu, smatra da pored memorijalnog centra, kao svedočanstva uništavanja Narodne biblioteke, obavezno mora da postoji i deo koji bi sadržao raspoloživu dokumentaciju o uništenim i nestalim bibliotekama širom Srbije tokom Drugog svetskog rata. To podrazumeva postojanje svedočanstava počev od Narodne biblioteke do privatnih biblioteka, kakva je bila biblioteka istoričara Vladimira Ćorovića, ali i pojedinačnih značajnih knjiga i dokumenata iz vremena pre Vukove reforme jezika.

– Narodna biblioteka je, u vreme kada je uništena, raspolagala sa više od 300.000 najnovijih štampanih knjiga i oko 1.500 rukopisnih knjiga iz srednjeg veka, od kojih veliki broj nije bio proučen. U njoj su čuvane zbirke turskih rukopisa i starih štampanih knjiga (od 15. do 17. veka), mape, gravire, novine. Osim toga, tu su bile sabrane knjige štampane u Srbiji i u susednim zemljama. Narodna biblioteka je uništena po izričitom naređenju Adolfa Hitlera, i to pre vojnih postrojenja, jer je u njoj sačuvano narodno pamćenje Srbije. Okupacione vlasti 1942. godine nisu dozvolile generalu Milanu Nediću, predsedniku okupirane vlade, da iskopa i spasi ono što se spasiti može ispod ruševina – podseća Karamata.

Naš sagovornik ističe da su svojevremeno tokom arheoloških iskopavanja ostataka Narodne biblioteke pronađeni ostaci rimskog Singidunuma iz 1. i 2. veka nove ere, prizemni delovi velike antičke građevine sa uređajima za grejanje, fragmentovanim freskama i mozaicima. Od nekadašnje biblioteke ostali su delovi suterena i pojedini delovi arhitektonske dekoracije.

Kosta Karamata ukazuje da zbog nacionalnog blaga – bibliotečkog materijala i uloge koju je imala Narodna biblioteka, njeno uništenje ima mnogo širi značaj nego visoko rangirana ambijentalna celina Kosančićevog venca u čijim granicama se nalaze ostaci biblioteke.
– Nažalost, ni Služba zaštite spomenika kulture, ni Gradska uprava, ni obrađivači plana nisu dali odgovarajući značaj mestu na kojem se nalazila uništena Narodna biblioteka. Prilikom sačinjavanja predloga plana, ovaj lokalitet nije posebno naglašen u okviru celine Kosančićevog venca. On je trebalo da bude izdvojen i vrednovan kao kulturno dobro od izuzetnog značaja – upozorava naš sagovornik.

Urbanista Vera Mihaljević, koja je sa svojim kolegama sačinjavala nacrt plana detaljne regulacije Kosančićevog venca, kaže da će u memorijalnom centru biti svakako izložena dokumentacija o nestaloj biblioteci, a da će samo jedan deo tog prostora biti posvećen savremenoj kulturi i promovisanju onih vrednosti koje imaju kvalitet da postanu trajne.

– Svakako da uvažavamo predloge cenjenog kolege Koste Karamate. Detalji predloga za memorijalni centar biće razmatrani posebnim konkursom. Kao obrađivači plana samo smo dali naznake i osnovno rešenje – kaže Mihaljevićeva.

Lokalitet, dodaje ona, uživa najviši stepen zaštite i sve što bude rađeno na ovom prostoru pratiće nadležni iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

– Ovaj značajan prostor zahteva višestepenu kontrolu, ne samo nadležnih službi, već i javnosti – naglašava Mihaljevićeva.

Podsetimo, urbanisti su nedavno pri predstavljanju nacrta plana detaljne regulacije objasnili da su se sve nadležne institucije saglasile da na temeljima nekadašnje biblioteke bude podignut memorijalni centar, sa minimalnom gradnjom, kako bi arheološko nalazište bilo što pristupačnije za posetioce.

 

[JohnyBgood]

POBOGU, pa ako posvetis citav enterijer stradanju Beograda u ratu i time sta je tu izgubljeno, sta je to nego obelezje? Moze se ostaviti i ceo ulazni hol PRAZAN sa spomenikom koji gore predlazes. Da deluje i sablasno i upecatljivo. A u okolnim sobama eksponati koji potkrepljuju poruku i osvezavaju secanje na to kako su te rusevine izgledale, i sta je sve drugo po gradu gadjano. To jednostavno mora da bude jace i edukativnije od postavljanja samo jednog obelezja na brisanom prostoru.

Ne mogu da ovo ne protumačim kao želju da se obnovi zgrada zbog ambijenta, a potom da se izmišlja argument zbog čega bi se to radilo. Isto se odnosi na gradnju zgrade da bi se unutra postavio spomenik.

"Muzej stradanja Beograda" - Zbirka Nardone biblioteke Srbije koja je nestala na tom mestu je pripadala celoj naciji, ne samo Beogradu (a tu je nestalo i kulturno nasledje drugih naroda).
Pogrešna tema na pogrešnom mestu. Da pravimo zgradu zbog galerije fotografija? Meni je inače hobi traganje za starim fotkama Beograda, i do sada sam našao jako malo fotografija sa Kosančićevog venca (i Jeremija Stanojević ga je uslikao samo par puta). Još nisam našao fotke enterijera. Sigurno ih ima, ali malo pošto je Biblioteka u toj zgradi provela praktično manje od 20 godina.

http://www.nb.rs/pages/article.php?id=32

Po završetku rata, 1920. godine Narodna biblioteka dobija od vlade sredstva da kupi zgradu kartonaže na Kosančićevom vencu od industrijalca Milana Vape. Ova zgrada nije bila građena namenski za biblioteku, pa je ubrzo postala tesna i nepogodna. Uprkos tome, Narodna biblioteka je u ovoj zgradi dočekala i drugi svetski rat.

Uostalom, postoji i Muzej grada, a preživelim knjigama je upravo mesto u samoj Biblioteci, na počasnom mestu.

E sada, ovo je cista imputacija. Uzimas sebi za pravo da prosudjujes sta je nekome prva misao i namera a ste je opravdanje. Po meni je to vise stvar STAVA, istorija nam je puno toga rusila i unistavala, i sasvim opravdan i smislen pristup je obnoviti i restaurirati sto vise onoga sto se moze i obeleziti prazninu koja je nastala zbog onoga sto se ne moze. Otpor istoriji koji je u duhu otpora ovog naroda raznim okupacijama. Uvek se opiralo koliko se moglo, a cesto i vise od toga sto bi neki drugi narodi sagledali da se realno moze. Tako bi gradnja te zgrade puno manje bila puka obnova nekog ambijenta a puno vise upravo takav otpor, povracaj memorije da smo imali hiljade prastarih vrednih rukopisa koje su neki zlikovci namerno spalili, kakav su grad zeleli nasi preci i sta su po tom pitanju radili i izgradili, gde su te vredne eksponate cuvali, i kako ih je istorija u tome u regularnim razmacima od po par decenija ometala. Na kraju ako je problem beogrado-centricnost, to se moze posvetiti RUSENJU i ZATIRANJU nasledja cele Srbije. Da se tako nesto stavi na mesto najzesceg udara na kulturu, memoriju, i identitet naroda je po meni savrseno legitimno i na mestu.

 

[relja]

Ne znam kako to da shvatim , nego kao traženje argumenta nakon donetog stava.

Zašto se ljutiš na mene? Meni i dalje deluje, pošto si napisao "to se moze posvetiti RUSENJU i ZATIRANJU nasledja cele Srbije" da sam bio u pravu.

Što se tiče otpora - pružale su ih naše dede. Taj rat se, hvala Bogu, završio mnogo pre nas.

Što se tiče ovog dela "kakav su grad zeleli nasi preci i sta su po tom pitanju radili i izgradili, gde su te vredne eksponate cuvali, i kako ih je istorija u tome u regularnim razmacima od po par decenija ometala"

- E, pa, čuvali su je u jednoj neodgovarajućoj zgradi, kupljenoj od industijalca koji je potraživao i naplatio (pod veoma sumnjivim okolnostima) ratnu štetu i od toga izgradio fabriku (i dan danas postoji, preko puta BIGZa). A zar nisu mogle da se skupe pare da se sagradi odgovarajuća zgrada? Knez Pavle je imao para da pretvori Dvor u muzej, ali za ovo se nije imalo? Stojadinović? Nisu svi bogati ljudi bili mutni, nisu se svi obogatili otkupom obveznica ratne štete, naravno, ali zašto je institucija od takvog značaja bila smeštena u - pogrešnu zgradu? I nisu se baš pretgli. Plus, znamo i za stopiranu evakuaciju.

I na kraju:

ne želim da pravim neprijatelje na forumu. Uostalom diskutujemo o nečemu što je manje više već odlučeno - zgrada neće biti obnavljana.

 

[JohnyBgood]

Ne ljutim se ja ni na koga, i ne verujem da ce se tu ISTA skoro graditi, ni zgrada ni nekakvo obelezje, niti verujem da ce se to cak i malo ocistiti, nazalost. To ce sve da ceka neka bolja vremena, i jedino ce mozda neka Intesa da s vremena na vreme sebi radi PR.

Samo kazem da sam za obnovu zgrade i obelezavanju gubitka unutra jer je taj nenadoknadiv gubitak i bio unutra ali njega sada ne mozemo da nadomestimo. Sto se tice Kneza Pavla i svih problema predratnog drustva, to sve stoji i to apsolutno nema veze ni sa jednim argumentom koji sam izlozio. Da, istorija nam je uvek bila i preburna i prehaoticna i uvek je bilo puno javasluka, kradje, i aljkavosti, naravno uz zelju da se gradi, zaradjuje, napreduje. Ali je to po meni dodatni razlog da se upravo ta i takva, "pogresna" zgrada restaurira i sva ta secanja obnove i sve cinjenice stave pred javnost i urezuju u secanje svim buducim generacijama. Mozda bi bilo dobro da shvatimo da su nas neki problemi (javasluk, kradja, itd.) stalno pratili i stradanja cinili jos gorim nego sto bi inace bila. Sve bi se to moglo postici dobrom postavkom koja kaze "evo sta su nam Nemci spalili" i "evo citave istorije biblioteke i geneze tragedije" (i koliko prostor dozvoli drugih slicnih prica iz Srbije i grada) pa ti, dragi posetioce, izvlaci zakljucke.

To je sve sto hocu da kazem, pa imputirali mi da sam pre svega za obnovu ambijenta a da mi je ovo samo "afterthought" ili ne. U genezu kako i zasto ko kako razmislja ne ulazim, jer mislim da bi to bilo pretenciozno. Cak i da sam psiholog, a nisam.

 

[Delija]

А зашто би ми онда од остатака рушевина "погрешне зграде" правили неко спомен обележје или рупу са фенси стаклима,балконима или како је неко овде одвалио археолошко налазиште? Зар је битно какве је услове та зграда пружала поред чињенице да су у њој чуване наше највредније и најстарије књиге,списи итд? Није ни битно како се и дошло до ње.Каква год да је радило се о дому једне од две-три наше најважније културне институције,на страну њена арх. вредност.

Уопште ми није јасан тај став. Можда смо сви рођени у "погрешној земљи" са доста недостатака.Да ли то значи да ни њу не требамо да обнављамо? Хоћемо ли и од ње да направимо рупу или археолошко налазиште? Мислим да са таквим ставовима идемо ка томе.

 

[relja]

Onda - ništa i nije bitno, i sve može da se obeleži svojom suštom suprotnošću?

Ima šta da se obnovi - sam sam naveo spisak. Ne i ova zgrada. Ona je nebitna.

ps.
btw - niko još nije prokomentarisao spisak nasleđa sa Intezinog konkursa.

 

[JohnyBgood]

Ne vidim kakve veze cinjenica da ima puno drugih stvari koje treba (i odavno je trebalo) obnoviti ima sa ovim konkretnim slucajem. I OK, nekome ova zgrada mozda nije bitna ali meni je bitna svaka zgrada, fontana, knjiga, lokomotiva, svaki vazan kulturni ili materijalni sadrzaj koji smo imali pa nam je neko unistio. Ukljucujuci i nas same, odnosno budale koje smo cesto imali na vlasti, tako da bih obnovio ili sagradio replike i Poste 5, i Muske gimnazije, i terazijske fontane, i razrusene crkve, i freske, i zvona. SVEGA sto se moze.

Protiv sam da se sada izmisljaju i grade neke nove "stare" zgrade ali rekonstruisati nesto sto si imao mi potpuno ima smisla, kao borba protiv amnezije. Uz to ovde uz obnovu zgrade postoji i prilika i obaveza da se obelezi ogroman gubitak kulturnog blaga na toj lokaciji a i drugim slicnim u Srbiji - odgovarajucom postavkom.

 

[nova]

^^Da parafraziram Ja ne razumem kako ne razumeš...

Tema: U spomen uništenoj baštini jer “Na ovom mestu se nalazi pepeo velikog dela istorijskog pamćenja srpskog naroda.”

Nikakva zgrada nije gađana da bi bila uništena, već da bi ono što je bilo u njoj bilo spaljeno. Ako staviš akcenat na zgradu, onda si im pomogao u amneziji. Zgrada je važna ali u ovom konkretnom slučaju – očuvanja kulture sećanja, apsolutno je nebitna.

I nema tu ničeg pesimističkog. Nije to odustajanje od otpora nasilju. Vraćena zgrada bi uovomkonkretnomslučaju bila samo postavljanje fasade bez suštine. Uostalom, takvo razmišljanje ali i strah od očajnih, patetičnih spomenika je i zaslužan za onoliko tupavih i pogrešno postavljenih spomenika – za koje potpisujem većina i ne zna čemu su uopšte tu. Ova zgrada bi bila samo jedna u nizu.

 

[boca-ica]

Neka Inteza kao obeležije obnovi zgradu
a za uzvrat neka bude to i njen prostor za bankarske potrebe

I svi su u plusu i InIteza i Bgd i istorija i sam Kosančićev venac

 

[JohnyBgood]

A ko kaze da je akcenat nuzno na zgradi a ne u postavci unutra i obelezavanju tog mesta? i ko kaze da je to nuzno sustina? Nekima to moze da se cini tako ali to nije neosporna cinjenica, isto tako legitimno se moze videti postavka/namena kao centralna, a pitanje u sta je to "upakovano" kao sekundarno.

Ja samo kazem da mi je najsmislenije da taj omot bude u obliku originalne zgrade i za to vidim puno razloga, ukljucujuci i to da veliki deo ovog naroda voli da vrati ono sto je nekada imao pa mu je bilo sruseno, pa makar to bila i jedna obicna nenamenska, nesavrsena, pogresna zgrada jer se i u toj i takvoj zgradi odslikavamo MI i nasa istorija. Taj dodatni momenat moze nekima da smeta, kao eto "odvlaci od centralne teme", ali po meni to jednostavno nije tako nego upravo doprinosi CELINI celog dozivljaja i obelezja. Sve sto radimo ima puno tema i prizvuka i jos nisam cuo da je negde toliki problem da se obnovi neka gradjevina samo zato sto bi se tako, Boze moj, odvlacila paznja od "centralnog teme" ili "domaceg zadatka" koje je gorenje tih knjiga koje se iz nekih misticnih razloga odvaja od rusenja zgrade. Pa to je bio JEDAN akt i jedan dogadjaj i naravno da je veci gubitak unistavanje tih rukopisa ali je to neodvojivo od bombardovanja same zgrade.

Ja isto tako mogu da kazem da je stavljanje staklenih ploca iznad rimskih iskopina zesce odvlacenje paznje od tragedije koja se tu desila, ali svejedno mislim da bi se ti temelji mogli izloziti cak i u enterijeru rekonstruisane zgrade. A i da se pravi obelezje ne bih bio protiv njih, jer sve zavisi kako se sve to ukomponuje. Big deal, uz svest o unistavanju kulturnih dobara posetilac ode i sa saznanjem da je Beograd vekovima rusen i ponovo zidan preko starih rusevina.

Ali u svakom slucaju ne vidim zasto je samo rekonstrukcija zgrade problematicna, odvlaci paznju, ili po definiciji stavlja akcenat na nju samu? Po meni je akcenat na celokupnoj kompoziciji postavka-enterijer-eksterijer. I tu se moze biti hrabar i kreativan, moze se cak rekonstruisati i tako da se ostavi jedna ogromna pukotina (siroka par metara) i da ta postavka ili kulturni centar unutra bude i jako edukativan i potresan u isto vreme. Ili slican efekat postici na neki drugi nacin, nije bitno i to je sve stvar konkursa za celokupno resenje.

Na kraju, zivopis i docaravanje prica kroz vizuelne prikaze je duboko u nasoj tradiciji, zato su nam crkve takve kakve su i puno se razlikuju od protestantskih. Oni pricaju o Isusu i svecima a nama to nije dosta nego to hocemo da dozivimo vizuelno kroz slike. Ja jednostavno HOCU DA VIDIM tu zgradu NA TOM mestu a kad udjem fotografije i druge dokumente o tome kako su gorele knjige, sta je sve ovom narodu radjeno da bi mu se izbrisala svest o proslosti, pa i dokumente o tome kako se to nasledje mozda moglo bolje cuvati, itd. I to SVE ZAJEDNO je za mene sustina. Drugima mozda nije ali meni a verovatno i mnogima drugima jeste, i ne vidim da neko ima pravo da nam imputira da nas interesuje pre svega ambijent a da nam je gubitak tog kulturnog dobra nekako sekundaran, samo zato sto bi hteli da se ta skoljka obnovi.

No dobro, ova diskusija vise nema smisla, mislim da sam rekao sve sto imam o ovoj temi.

 

[nova]

Za školjku - nek počiva u miru. Slava joj!

 

[Delija]

^^Da parafraziram Ja ne razumem kako ne razumeš...

Tema: U spomen uništenoj baštini jer “Na ovom mestu se nalazi pepeo velikog dela istorijskog pamćenja srpskog naroda.”

Nikakva zgrada nije gađana da bi bila uništena, već da bi ono što je bilo u njoj bilo spaljeno. Ako staviš akcenat na zgradu, onda si im pomogao u amneziji. Zgrada je važna ali u ovom konkretnom slučaju – očuvanja kulture sećanja, apsolutno je nebitna.

I nema tu ničeg pesimističkog. Nije to odustajanje od otpora nasilju. Vraćena zgrada bi uovomkonkretnomslučaju bila samo postavljanje fasade bez suštine. Uostalom, takvo razmišljanje ali i strah od očajnih, patetičnih spomenika je i zaslužan za onoliko tupavih i pogrešno postavljenih spomenika – za koje potpisujem većina i ne zna čemu su uopšte tu. Ova zgrada bi bila samo jedna u nizu.

Да појасним (иако сам јасно то написао). Подићи зграду у којој је уништен добар део доказа нашег постојања кроз векове и искористити је за крајње одредиште свега оног нашег што је сада расуто по свету и што други употребљавају за личну промоцију а богами многи и за фалсификовање историје. Да ли је толико тешко увидети везу између тога? Да ли је то промашена тема?

Па да ли знате да нам скоро сви наши суседи буквално купују нашу историју и да томе стају на пут само појединци добре воље? (нпр случај печата из 9. века кнеза Стројимира - најстарији материјални доказ српске државности на Балкану).

Отишао сам превише у ширину. Само сам изнео неко своје мишљење и идеју. У суштини,то здање би било "само" средство за очување наше културе и историје као и бољи третман нашег друштва према истој. О томе би се причало,народ би се заинтересовао а наши суграђани би можда гледали даље од Бубањ Потока али не и даље од граница своје земље увидевши да има и овде много тога што заиста вреди,поред тога што је наше.У осталом,да не вреди не би се многи грабили око тога.

 

[nova]

Znam,postavih linkove o krađi naših knjiga dve stranice ranije. Postoje čitavi spiskovi , biblioteke šta nam je pokradeno a još uvek nije vraćeno, a zna se čak i gde je...

Ali reče relja, tome je mesto na počasnoj polici naše Narodne Biblioteke.

Ovo je ipak nešto drugo.

 

[JohnyBgood]

^^Da parafraziram Ja ne razumem kako ne razumeš...

Tema: U spomen uništenoj baštini jer “Na ovom mestu se nalazi pepeo velikog dela istorijskog pamćenja srpskog naroda.”

Nikakva zgrada nije gađana da bi bila uništena, već da bi ono što je bilo u njoj bilo spaljeno. Ako staviš akcenat na zgradu, onda si im pomogao u amneziji. Zgrada je važna ali u ovom konkretnom slučaju – očuvanja kulture sećanja, apsolutno je nebitna.

I nema tu ničeg pesimističkog. Nije to odustajanje od otpora nasilju. Vraćena zgrada bi uovomkonkretnomslučaju bila samo postavljanje fasade bez suštine. Uostalom, takvo razmišljanje ali i strah od očajnih, patetičnih spomenika je i zaslužan za onoliko tupavih i pogrešno postavljenih spomenika – za koje potpisujem većina i ne zna čemu su uopšte tu. Ova zgrada bi bila samo jedna u nizu.

Да појасним (иако сам јасно то написао). Подићи зграду у којој је уништен добар део доказа нашег постојања кроз векове и искористити је за крајње одредиште свега оног нашег што је сада расуто по свету и што други употребљавају за личну промоцију а богами многи и за фалсификовање историје. Да ли је толико тешко увидети везу између тога? Да ли је то промашена тема?

Па да ли знате да нам скоро сви наши суседи буквално купују нашу историју и да томе стају на пут само појединци добре воље? (нпр случај печата из 9. века кнеза Стројимира - најстарији материјални доказ српске државности на Балкану).

Отишао сам превише у ширину. Само сам изнео неко своје мишљење и идеју. У суштини,то здање би било "само" средство за очување наше културе и историје као и бољи третман нашег друштва према истој. О томе би се причало,народ би се заинтересовао а наши суграђани би можда гледали даље од Бубањ Потока али не и даље од граница своје земље увидевши да има и овде много тога што заиста вреди,поред тога што је наше.У осталом,да не вреди не би се многи грабили око тога.

Vrlo u duhu nase kulture! Ocuvanje svesti o istoriji i identitetu kroz naraciju potkrepljenu slikama, simbolima, zgradama, dizajnom. Iz istog razloga su nase crkve oslikane prikazima prica o Isusu ali i nasih kraljeva koji u rukama drze makete svojih zaduzbina. I zato su manastiri na Fruskoj gori gradjeni u odredjenom duhu dok Austrougarska nije shvatila kolika je to opasnost za nju pa onda pocela da diktira barokni stil.

Mi jednostavno na vizuelnost reagujemo i ona nas animira. Rekonstruisana biblioteka je tako potencijalno fokalna tacka oko koje se obnavlja svest i o tome ko si, sta si, sta si imao, kakva ti je istorija (sa svim svetlim takcama i tamnim mrljama, ukljucujuci i odnos prema tom nasledju), itd. I to nekome moze biti samo skoljka ali je poenta u celini, ukljucujuci i taj duhovni proces koji ona pomaze da se pokrene. A taj proces je vredniji i od papira na kojima su te knjige pisane. Tako, paradoksalno, rekonstrukcija zgrade koja je naravno manje bitna od kulturnog blaga koje je cuvala moze da pomogne procesu koji je zapravo jos vazniji. Meni dosta, ma koliko se to nekome moglo ciniti inferijornim u odnosu na jedan spomenik u Berlinu, skretanje sa "sustine gubitka knjiga", itd.

 

[nova]

Johnynisifer
Nije pitanje inferiornosti u odnosu na neki drugi spomenik ... sada ti imputiraš...

I sve to je ok i primenjivo na druge kulturne sadržaje osim na ovaj konkretan, usko specifičan, jako važan,...

 

[JohnyBgood]

Novice, a ZASTO je to primenljivo na druge sadrzaje OSIM na ovaj? To nikako da nam objasnis. Kazes tu je najveca tragedija da su unistene te knjige i istorijsko blago. Pa to NIKO ne spori, samo je pitanje zasto je obnova zgrade tu nekakvo odvlacenje paznje od toga. I zasto je nekakav spomenik superioran od toga da bude muzejska postavka u na neki nacin rekonstruisanoj zgradi.

I ne imputiram nista, sama si rekla da ti se spomenik u Berlinu vise dojmio od bilo kog muzeja. Drugo ironisanje sa odavanjem pocasti skoljci, a sada i iskrivljivanje mog nicka mi daje za pravo da i ja skinem rukavice i uzvratim. Odnosno uzvracam u meri dok mi ne dosadi ovo sto je odavno prestalo da bude rasprava.

 

[nova]

Na žalost i ovo si pogrešno protumačio.

Za razliku od tebe ja jesam rekla sve o ovoj temi i prelistaj naćičeš odgovore na tvoja pitanja.

Laku noć!