@JohnyBudidobar
"POBOGU, pa ako posvetis citav enterijer stradanju Beograda u ratu i time sta je tu izgubljeno, sta je to nego obelezje?"
Zaista mislim da je krajnje vreme da počnemo da se bavimo suštinom i da razmišljamo o pravim vrednostima – poentama priča. U suprotnom imaćemo još jedan spomenik svim žrtvama ...svih ratova....svih razaranja... u stvari nećemo imati ništa.... Još jedan spomenik svim stradanjima, kao još jedan državni praznik...nije ni čudo što niko više ne zna ni kog stradanja, koje države – smisao izgubljen.
Spisateljica napisa lepo, ko ume da čita i da misli razumeće.
Zastanite za čas, vi koji prolazite! Na ovom mestu se, do nedelje, 6. aprila 1941. godine nalazila Narodna biblioteka Srbije. Toga dana je, u rano jutro, počelo bombardovanje Beograda. Prvo je raznesen mir, a zatim je, na Kosančićevom vencu zaplamtela Narodna biblioteka. Danima su goreli drevni pisani spomenici, stare i nove knjige, spisi i pisma, dokumenti i novine. Danima je plamen uništavao svedočanstva o postojanju i trajanju jednog naroda. Danima je vatra gutala stoleća istorije sažeta u slova. Plamen se, najzad, preobličio u žar, a žar u pepeo. Na ovom mestu se nalazi pepeo velikog dela istorijskog pamćenja srpskog naroda. Zato zastanite, za čas, vi koji prolazite!
Moram da dodam svoje iskustvo apropo tih soba sa eksponatima i zgrade koja bi bila obnovljena.
Bila sam u Nemačkoj u okviru postdiplomskih studija, obišli smo sve veće muzeje. Imaju ih zaista dosta i više su nego edukativni. Najviše je onih koji govore o zločinima fašista, naravno. Sve su to muzejske zgrade, sobe sa različitim eksponatima (Od specifičnih poput Muzeja Ane Frank do onih “opštih” npr Muzej higijene, koji pokriva i period fašističkih istraživanja u pokušaju da dokažu svoje rasne teorije) i svi oni ostavljaju veliki utisak na posetioce. To su muzeji.
Ali ništa, niti jedan muzej, ne ostavlja takav utisak kao onaj spomenik jevrejskim žrtvama u centru Berlina. (Fotke su mi na drugom kompu, ali može i da se izgoogla).
Prvo kada pogledaš taj lavirint,pomisliš WTF?! A onda prođeš njim – sve ti bude jasno. Taj osećaj, doživljaj sa tim kvalitetnim obeležjem, više nego originalno smišljenim, je zastrašujuć. A to se sve nalazi u centru, okruženo stambenim zgradama.
Zato kažem, ta zjapeća rupa sa gorepomenutim natpisom je već da se naježiš. Rešenje obeležja se može razraditi dalje, uključiti i rimske ostatke koji su izronili iz ništavila itd.
Ali ako bih lično birala između npr rupe kakva sada jeste (a nebriga je očigledna) i zgrade, pre bih rekla ne dirajte tu rupu, bar će neko da stane i da se zapita i da zna, jer ona ostavlja utisak koji se ne zaboravlja. A zgrada sa eksponatima ima gde ‘oćeš.
I btw, meni je moja mama kada sam kao klinka tu stala da je pitam šta je to, rekla: “To ti je sine ništa, tu je nekad bila biblioteka...sada je rupa, i ništa se tu ne gradi.”
