Kao prvo, oni koji komentarišu da projekat legata Olje Ivanjicki nije u duhu Kosančićevog venca, imaju shvatanje koje nam je nametnuto u vreme samoupravljanja, a to je da "centralnu vrednost" Kosančićevog venca predstavlja "rupa" koja svedoči o stradanju biblioteke 06. aprila 1941, i (koja je još zaštićena nekakvom ogradom), okružena okolnim zgradama koje su prepuštene zubu vremena i propadanju. Država se samo brine o tome da se ta harmonija ne naruši i to zakonima koji onemogućavaju pomisao na revitalizaciju tog prostora, a dodatno garantuje da će sve to da propadne samo od sebe jer ne ulaže ni jedan dinar u obnovu i zaštitu te "ambijentalne celine". Pre par godina kada je gorela baraka u kojoj se nalazi "Sigma projekt" naivno sam pomislio da je to kraj "privremenog objekta" koji je sagrađen sredinom dvadesetog veka i da će to predstavljati neki novi početak revitalizacije prostora. Kad ono, sredili baraku za nedelju dana, na vrh te barake postavili antene za mobilnu telefoniju, i stvorili putokaz (svetionik) za turiste od +80 godina, koji se bore za vazduh da bi osvojili taj "vrh" i uživali u pogledu na "Beogradske splavove / olupine" i osete taj "duh Beograda" gde se mešaju tehno, turbo folk, folk, rok i festivalska muzika, a lete i kuršumi i interventne jedinice.
Drugo, da li ste se nekad šetali ulicom Kosančićev venac, vozili bicikl, automobil, moped..., a da niste imali osećaj da imate kamen u bubregu koji polako kreće da silazi u mokraćni kanal i da pritom osečate neku nelagodnost. To je zato što se niko nije setio da "pretrese kaldrmu" od savezničkog bombardovanja 1944. do danas. (isti slučaj kao Skadarska ulica).
Treće, da li bi ste doveli nekog svog prijatelja koji ne živi u Beogradu da mu pokažete Kosančićev venac ? Normalno da ne, jer zašto biste se blamirali da ga vodite u zapušten, nesređen, prljav i neodržavan deo grada, kad ima mnogo lepših i prijatnijih delova grada.
Odnos gradskih vlasti prema Kosančićevom vencu je tradicionalan, ta tradicija traje od 1945. kada je jasno iskazana mržnja prema starom Beogradu i starom duhu Beograda, pa je čak tom starom beogradskom duhu, predstavljen novi beogradski duh, u vidu "Ušće shopping center-a", Dejton pumpe, splavovima, nepreglednim stambenim zgradama i novobeogradskim bulevarima, koji su nikli iz peska i močvara, dok je za to vreme stari duh Beograda propadao, stagnirao i nazadovao. Taj odnos prema Kosančićevom vencu, koji i dalje traje, je mržnja, koja se iskazuje ignorisanjem potreba da se i taj deo grada sredi, dovede u stanje koji taj deo grada zaslužuje, da mu se povrati dostojanstvo koje je nekada imao.
Tek kada se neko seti da na mestu te "centralne rupe", koja trenutno služi kao farma pacova - pacovarnik, treba sazidati zgradu u duhu ondašnjeg vremena, koja će biti simbol pobede, a ne poraza i okolinu urediti na taj način, da se pokaže da su na tom prostoru živeli veliki ljudi koji su zaista voleli Beograd, a među njima je naša velika umetnica Olja Ivanjicki, onda će Beograd povratiti nekadašnje dostojanstvo, koje mu se oduzima ignorisanjem njegovih vrednosti.
Oni kojima se ne sviđa rešenje legata Olje Ivanjicki, predlažem da odu na tu lokaciju, naprave par fotografija sadašnjeg stanja, okače ih ovde, pa da vidimo na koji način bi ta nova zgrada "narušila" postojeću harmonijiu Kosančićevog venca.