Косанчићев венац - ревитализација

[relja]

Tačno se znaju događaji oko stradanja NB. To je detaljno istražila posebna komisija još 1941. U komisiji su bili isključivo Srbi, istaknuti kulturni i javni radnici, Nemci se u to nisu mešali. Strašno je to što je požar tinjao oko 2 dana a niko ništa nije preduzeo. Knjige su bile spakovane za evakuaciju ali do nje nije došlo. U zgradi je bio čovek - upravnik odgovoran za kompletno čuvanje biblioteke. Međutim, zbog bombardovanja. njega je uhvatila panika, napustio je zgradu i otišao da spašava svoju porodicu. Zgrada je bila sama i satima je tinjala dok se požar nije razbuktao i proširio i sve propalo. Jasno, postupak upravnika se može ljudski razumeti ali čovek očigledno nije bio dorastao položaju koji je zauzimao. Pre nekih 20 godina neko je izneo nadu da je možda nešto knjiga ostalo sačuvano pod zemljom u temeljima zgrade. Preduzeta su iskopavanja ali nažalost ništa se nije našlo. O ovim događajima pre 15 godina TV je prikazala vrlo interesantnu dokumentarnu dramu koja verno sve rekonstruiše. Zgrada je bila veoma lepa i mislim da je treba u potpunosti obnoviti i staviti na nju spomen ploču.

Ta Nedićeva komisija se baš trudila da krivicu svali na administraciju propale kraljevine, Bože sačuvaj da kažu da su Nemci to smišljeno uradili.

Jedan od mitova koji se do danas održao je da niko nije pokušao da gasi - nije tačno, stanari okolnih zgrada su pokušali, ali sa kofama i šerpama vode se ne gasi zgrada.
Deo fonda, po prioritetu, je bio spakovan u sanduke i trebalo je da se odnese na bezbednije mesto. Nekoliko dana pre napada Beograd je proglašen za "otvoren grad" i u skladu sa tim, iz ministarstva je doneta odluka da se evakuacija obustavi.
Zbog toga je u privatnom aranžmanu bilo dogovoreno da se sanduci iznesu na sigurnije mesto. Ovaj put su kamioni trebali da dođu u nedelju 6.aprila, popodne. Prvi napad je bio u 6, blioteka je pogođena u 4 popodne, kada je lovačka i PV odbrana već posustala.
Takođe, treba imati u vidu i da nije bilo struje, telefona, da vodovod nije radio, da su Beograđani stajali u redovima za vodu za piće ispred česmi i bunara, da su mrtvi danima ležali na ulicama. Ulice nisu bile sigurne, u jednom od napada su spaljeni i peroni Železničke stanice krcati ljudima koji pokušali da napuste grad, a Štuke su mirljirale kolone izbeglica.
Lako je danas kritikovati, treba da shvatite da je zavladao haos i da se zemlja i država raspala jer nije bila spremna za rat.
I neuporedivo bolje organizovaniji, spremniji i jači Britanci su se spasili za dlaku i uz puno sreće (i šaku Poljaka i Čeha - smajli koji se klanja).

70tih je grupa arheologa na čelu sa prof. Gordana Tomašević Cvetković, istraživala ruševine, kada su i otkopani ostaci rimske građevine. U suterenu zgrade, gde su se nalazili oni limeni sanduci (stajali su, inače, u pesku), otkriveno je nešto spaljenih i nagorelih knjiga, ali ne sanduci ili njihovi ostaci, samo tragovi (fleke) na podu gde su se oni nalazili. Sve je ukazivalo na to da je zgarište pre toga već bilo rašćišćavano. Bez svedoka su to mogli da urade samo Nemci u toku policijskog časa.
I za kraj, Vili Brant je Titu "predao" (haha) nekoliko knjiga sa pečatom Narodne biblioteke... (sad zamislite muziku sa odjavne špice X Files-a)

 

[relja]

Evo kako je obeleženo mesto gde je nekada stajala zgrada Ambasada Izraela u Buenos Ajresu. Skromno ali markantno.

Veoma primereno - jasno se stavlja do znanja da će na tom mestu desilo nešto strašno i da će ostati večita praznina, ali je ostao beleg koji čuva od zaborava. Na tom mestu je vreme zaustavljeno i život nije nastavio dalje.
Koncept bi trebalo primeniti i na KV.

 

[dedinje]

Bože me sačuvaj da neko pomisli da branim Nemce (one iz vremena WW2) ali mislim da oni nisu namerno uništili baš biblioteku. Nekako mi izgleda logično da je ona stradala jednostavno kao i hiljade drugih zgrada širom Beograda. U vezi tog bombardovanja čuo sam za još dva interesantna detalja. Nemci nisu bacili ni jednu bombu na Zemun pošto je u njemu živelo dosta folksdojčera. Gering je naredio da se ni jedna bomba ne baci na Dedinje jer je hteo da se sačuvaju dvorovi. Oni su stvarno sačuvani ali Gering nije došao u Beograd u kome je bio samo jednom ( na sahrani kralja Aleksandra 1934). Koliko sam čuo i čitao iz dvorova nije ništa opljačkano za vreme rata. Ne bih omalovažavao tu Nedićevu komisiju. Imam utisak da su ti ljudi stvarno dobronamerno ispitivali šta i kako se desilo. Valjda nije bila potrebna komisija da dokazuje da su Nemci srušili biblioteku. Ali, komisija je stvarno dokazala da su zaposleni u biblioteci krivi što nisu spasli barem manji deo knjiga, po mogućnosti baš onih unikatnih (ovo me malo potseća na 1999 i RTB). Još manje bih omalovažavao Vili Branta i njegov gest davanja nekoliko knjiga Titu. Za tu činjenicu nisam čuo ali nema razloga da ti ne verujem. Otvoren grad je onaj u kome nema nikakvih vojnih snaga. U WW2 otvoren grad je bio Rim.

 

[relja]

Bože me sačuvaj da neko pomisli da branim Nemce (one iz vremena WW2) ali mislim da oni nisu namerno uništili baš biblioteku. Nekako mi izgleda logično da je ona stradala jednostavno kao i hiljade drugih zgrada širom Beograda. U vezi tog bombardovanja čuo sam za još dva interesantna detalja. Nemci nisu bacili ni jednu bombu na Zemun pošto je u njemu živelo dosta folksdojčera. Gering je naredio da se ni jedna bomba ne baci na Dedinje jer je hteo da se sačuvaju dvorovi. Oni su stvarno sačuvani ali Gering nije došao u Beograd u kome je bio samo jednom ( na sahrani kralja Aleksandra 1934). Koliko sam čuo i čitao iz dvorova nije ništa opljačkano za vreme rata. Ne bih omalovažavao tu Nedićevu komisiju. Imam utisak da su ti ljudi stvarno dobronamerno ispitivali šta i kako se desilo. Valjda nije bila potrebna komisija da dokazuje da su Nemci srušili biblioteku. Ali, komisija je stvarno dokazala da su zaposleni u biblioteci krivi što nisu spasli barem manji deo knjiga, po mogućnosti baš onih unikatnih (ovo me malo potseća na 1999 i RTB). Još manje bih omalovažavao Vili Branta i njegov gest davanja nekoliko knjiga Titu. Za tu činjenicu nisam čuo ali nema razloga da ti ne verujem. Otvoren grad je onaj u kome nema nikakvih vojnih snaga. U WW2 otvoren grad je bio Rim.

http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=464

Prof. dr Aleksandra Vraneš
Beograd, Filološki fakultet
UDK 027.54(497.11)"1941/1944"

NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE
U RATNIM GODINAMA (1941-1944)


U zvaničnom nemačkom dokumentu koji se odnosi na bombardovanje Beograda,
predočenom na poratnom suđenju, Narodna biblioteka je označena kao jedan od prvih
ciljeva. Znači, akcija Aleksandra Lera, komandanta nemačkih trupa, nije bila ni
slučajna ni neželjena, naprotiv namerna, osmišljena i sa poražavajućom rezultatom,
potpunim nestankom nacionalne biblioteke.2)
Bespogovornom, ali nepromišljenom i nesmotrenom odlukom Ministarstva prosvete
Kraljevine Jugoslavije od 3. aprila 1941. godine ”da se arhive, knjige, dokumenta,
umetnički predmeti itd. Državne štamparije, Narodne biblioteke, Državne arhive,
Muzeja Kneza Pavla i Etnografskog muzeja ne evakuišu iz Beograda"3), zvanični
državni organi doprineli su uništenju kulturnog blaga srpskog naroda 6. aprila 1941.
godine. Postojeća arhiva iz predratnih godina, u kojoj su brojni argumentovani i jasni
zahtevi za poboljšanje smeštaja bibliotečkih fondova, preseljenjem u uslovniju i
prostraniju zgradu pokazuje maćehinski odnos Ministarstva kulture prema Narodnoj
biblioteci, najvažnijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda. Pa ipak, istraživanje
Komisije za utvrđivanje uzroka propasti Narodne biblioteke, kojoj su pismene
izveštaje podneli upravnik Narodne biblioteke Dragoslav Ilić, činovnik Đorđe
Radojičić, inspektor Ministarstva prosvete inž. Radoslav Todorović, prof.
Bogoslovskog fakulteta dr Radoslav Grujić, drugi službenici Biblioteke i očevici
požara, imalo je, očigledno, za cilj, zadat od okupatorskih vlasti, da se krivica za
stradanje srpske kulturne baštine svede u okvire domaće neodgovornosti,
minorizovanjem nemačkog bombardovanja. Bombardovanje se, skoro, posmatra kao
neminovnost, zanemaruje se svesnost zločinačkog akta uništenja nacionalnog sećanja,
pa se u izveštaju predsednika Komisije dr Grgura Jakšića, sekretara D. Vojnovića i
članova dr J.V. Drajinca i dr Čremošnika, krivica rangira, na prvom mestu, od
državne vlasti koja za biblioteku nije obezbedila modernu zgradu sa betoniranim
trezorima, preko odluke Ministarstva prosvete do sticaja nepovoljnih okolnosti zbog
kojih odgovorna lica i službenici Biblioteke nisu mogli da spasu njene fondove.4)
...................................

Napomene
1) Rad je rezultat istraživanja okupacione štampe i Delovodnika Narodne biblioteke od 1941-
1944. godine i samo je polazište za obimnija i ozbiljnija sagledavanja ove teme.
2) Istorija Narodne biblioteke u Beogradu / Miraš Kićović. – Beograd : NB, 1960. – 214 str.
3) Arhivska građa o Narodnoj biblioteci u Beogradu : 1821-1944 / prir. Gavrilo Kovijanić. –
Beograd : NBS, 1992. ‘ knj.3, str. 593 4) Arhivska građa...- knj.3, str. 611-614

Namerno sam u jednom od prethodnih postova postavio ove dve fotografije iz vazduha zato što se jasno vidi da je zgrada bila veoma uočljiva i da ni jedna druga u okolini nije bila pogođena. U 16h je nastupio napad Štuka, i tada je biblioteka pogođena.
Dedinje, obzirom na Vaše godine, pretpostavljam da znate kakv je to bio avion i za šta je služio.

Bombardovanje i pogibija radnika RTS-a i nema baš dodirnih tačaka sa bombardovanjem Biblioteke, i mislim da ih nije umesno porediti. To tvrdim jer preko nekoga meni vrlo bliskog sam imao uvid u događaje u RTS-u 1999.

 

[dedinje]

Da li postoji mogućnost uvida u taj namački dokument koji se odnosi na bombardovanje Beograda? Kao što si rekao imam dosta godina a sa godinama čovek nauči da stvari nisu crne i bele već su više sive i sive. Itekako ima sličnosti sa 1999 i bombardovanjem RTB. Onda Nemci a 1999 NATO. Onda biblioteka a 1999 RTB. Jasno je da su krivi oni koji su bombardovali. Ali da li i koliko su krivi oni na zemlji, građani Beograda, koji su bili zaposleni u bombardovanim ustanovama i koji su mogli da znatno umanje štetu ali to nisu uradili? Zaposleni u biblioteci su pobegli. Zar se nije mogao spasiti bar jedan sanduk knjiga? Ovde je u pitanju strah i panika. Gori je slučaj RTB gde su odgovorni (navodno) znali da sledi bombardovanje a namerno nisu obavestili zaposlene, i ako su to mogli učiniti bez ikakve opasnosti po sebe. Na kraju mogli su ih obavestiti anonimno telefonom ako su se plašili s.m. Tema je vrlo interesantna, mogao bih još dosta da pišem ali onda izlazimo iz okvira foruma Beobild.

 

[relja]

Da li postoji mogućnost uvida u taj namački dokument koji se odnosi na bombardovanje Beograda? Kao što si rekao imam dosta godina a sa godinama čovek nauči da stvari nisu crne i bele već su više sive i sive. Itekako ima sličnosti sa 1999 i bombardovanjem RTB. Onda Nemci a 1999 NATO. Onda biblioteka a 1999 RTB. Jasno je da su krivi oni koji su bombardovali. Ali da li i koliko su krivi oni na zemlji, građani Beograda, koji su bili zaposleni u bombardovanim ustanovama i koji su mogli da znatno umanje štetu ali to nisu uradili? Zaposleni u biblioteci su pobegli. Zar se nije mogao spasiti bar jedan sanduk knjiga? Ovde je u pitanju strah i panika. Gori je slučaj RTB gde su odgovorni (navodno) znali da sledi bombardovanje a namerno nisu obavestili zaposlene, i ako su to mogli učiniti bez ikakve opasnosti po sebe. Na kraju mogli su ih obavestiti anonimno telefonom ako su se plašili s.m. Tema je vrlo interesantna, mogao bih još dosta da pišem ali onda izlazimo iz okvira foruma Beobild.

O RTS-u zaista ne bih na ovom mestu. Nemojte me pogrešno shvatiti, ne bih da vređam niti provociram, ali kao i većina ljudi, o tome imate predstavu na osnovu objavljenog u medijima. Nemojmo o tome.


Ne, ja nemam nemačku naredbu (naravno), ali se spominje na više mesta. I Fon Ler je to spominjao na sudenju.
Ime pilota Štuke je poznato ali na žalost nisam ga zapamio, čuo sam ga od penzionisanog kustosa Vojnog muzeja, pre 15 godina.
Ali, to je bilo na maturskoj ekskurziji i penzionisani pukovnik mi tada nije baš bio u centru pažnje.
Uostalom - pogledajte fotografije - u celoj okolini to je jedina stradala zgrada, sledeća najbliža je današnji "Minel" u Brankovoj. Znači, nije bi ni "tepih", ni "buket" iz nekog većeg usamljnog bomradera, Dornijea ili Junkersa 88. Zgrada je zbog položaja izuzetno uočljiva iz vazduha, idelana cilj za avion za bombardovanje iz obrušavanja kao što je Štuka.

 

[dedinje]

Kad je u pitanju RTS i ja se odrađujem, videli ste napisao sam (navodno). Tema je delikatna ali vi sami skoro neprikriveno iznosite svoj stav kad kažete da ja imam pretstavu o toj tragediji na osnovu onoga što je objavljeno u medijima. Nisam ni mislio da imate nemačku naredbu mada se ona može naći u nekom arhivu ali to nije naš posao već profesionalnih istoričara WW2. Koliko je fon Ler bio iskren na tom suđenju? Suđenje je bilo u Beogradu 1946. Sudilo se grupi teških ratnih zločinaca, visokih nemačkih oficira. Svi su osuđeni na smrt vešanjem osim Lera koji je osuđen na smrt streljanjem. Civilima streljanje ili vešanje izgleda svejedno, profesionalnom vojniku koji je prošao ratove to nikako nije svejedno. Ler nije doneo odluku o bombardovanju Beograda već zna se ko. Bio je u Beču i komandovao operacijom. Tokom rata bio je komandant nemačkog štaba za Balkan sa sedištem u Solunu. Nije osuđen na smrt vešanjem pošto nije bio član nacističke partije. Kazna streljanjem nad njim nije odmah izvršena već je poslat u jednu zabačenu kuću na Kosmaju gde mu je rečeno da piše sve što zna o ratu, partizanima, četnicima, Nedići, Hitleru itd. I on je napisao možda nekoliko stotina a možda nekoliko hiljada strana. Pisao je dve godine. A onda je 1947 streljan kao što je i osuđen. Međutim, nešto drugo je interesantno. Prema onoj dokumentarnoj drami RTB on je streljan ne zbog bombardovanja Beograda (za to bi možda dobio 20 godina). Smrtna kazna je izvršena zato što je, i pored kapitulacije Nemačke 9 maja 1945 naredio svojim jedinicama u Sloveniji i južnoj Austriji da nastave dalje borbu. Poslušali su ga i nepotrebno je stradalo na hiljade ljudi. Ne verujem da je poznato ime pilota štuke koja je pogodila biblioteku, to su prazne priče. Međutim, sigurno se znaju sva imena i naših i nemačkih pilota koji su učestvovali u borbama iznad Beograda. Sve vojske o tome vode evidenciju. Nemački pilot je, kao što vi kažete, video uočljivu zgradu, lak cilj i odlučio da se malo proslavi.

 

[relja]

Ne verujem da je poznato ime pilota štuke koja je pogodila biblioteku, to su prazne priče. Međutim, sigurno se znaju sva imena i naših i nemačkih pilota koji su učestvovali u borbama iznad Beograda. Sve vojske o tome vode evidenciju. Nemački pilot je, kao što vi kažete, video uočljivu zgradu, lak cilj i odlučio da se malo proslavi.

Navodno, pilot je i odlikovan za ovaj "podvig". Podatak se sigurno može pronaći, ako se ostavi internet i zagnjuri u litelaruru i časopise.

 

[dedinje]

Nemci su odlikovali pilota štuke koji je pogodio narodnu biblioteku!. U to apsolutno ne verujem i nema nikakve logike. Odlikuje se samo pilot koji uništi neki vojni cilj koji se brani jer za to treba hrabrost. Sigurno znam da je gvozdenim krstom odlikovan prvi nemački vojnik koji je sa svojom četom ušao u porušeni Beograd 13-IV-1941. To je bio SS oberšturmfirer Klingenberg. Posle rata bio je kod nas neko vreme u zarobljeništvu.

 

[relja]

Ako je biblioteka bila označena kao cilj od posebne važnosti, ima logike.

Fric Klingenberg nije preživeo rat.

 

[dedinje]

Deluje mi neverovatno da bi biblioteka bila označena kao "cilj od posebne važnosti". Zašto? Srušili su i pozorište na trgu republike, i to je kulturna ustanova, da li su namerno išli baš na pozorište? Čim su ušli u Beograd, u želji da odobrovolje narod (što im nikad nije uspelo) pozorište su obnovili i čak modernizovali, ugradili su pokretnu binu. Ako su hteli da ponize Srbe mogli su da sruše spomenik na Avali koji je tada bio tek podignut i ponos Beograda. Sigurno u vojnim arhivama postoje dokumenta u kojima je plan napada na Beograd detaljno razrađen, Nemci su pedantni. Da su baš hteli da unište biblioteku uništili bi je odmah sa više aviona i više pogodaka. Ovako, ona je pogođena izgleda jednom i 2 dana je požar tinjao i biblioteka se mogla spasiti. Što se tiče Klingenberga njega u svojoj knjizi "Efemeris" pominje poznati istoričar umetnosti i predsednik Akademije nauka koji je nedavno umro - Dejan Medaković. On piše kako je posle rata nadzirao četu nemačkih zarobljenika koji su raščišćavali ruševine. Dejan je tada bio mlad zaposlen u muzeju i govorio je perfektno nemački. U toj grupi zarobljenika bio je i Klinberger što su ostali vojnici rekli Medakoviću. Medaković je pozvao vojnika na razgovor. "Vojnik se nešto snebiva i okleva kao da proverava da li ćemu ovo otkriće doneti neko zlo... Njegovi zarobljeni drugovi grohotom se smeju i zadirkuju ovog nekadašnjeg fon Klajstovog oklopnika: "Hteo si u Beograd pa evo sad si u Beogradu, na nos će ti izaći Stadt und festung Belgrad" (završen citat iz knjige Dejana Medakoviča). Ne verujem da bi gospodin Dejan Medaković ovaj detalj izmislio.

 

[relja]

Fritz Klingenberg

On December 21, 1944, Fritz Klingenberg was promoted to SS-Standartenführer (Colonel) and two weeks later (on January 12, 1945) was ordered to take command of the 17. SS- Panzergrenadier-Division Götz von Berlichingen. The Division was attached to General Max Simon's XIII SS Corps, defending the area between Neustadt and Landau, southeast of Saarbrücken against the XV Corps of the U.S. Seventh Army. When resistance finally collapsed on March 22, 1945, Klingenberg was among the casualties. He had died leading his division near Herxheim and is buried at the German War Cemetery in Andilly, France.

http://en.wikipedia.org/wiki/Fritz_Klingenberg

Medaković je čuo kamerade kako su zezali nekog drugog.

Deluje mi neverovatno da bi biblioteka bila označena kao "cilj od posebne važnosti". Zašto?

Zato što su to bili nacisti, zato što su od prvog do poslednjeg dana rata istrebljivali čitave narode.
Piloti Štuka su bili posebni ološ. Da nisu bili sposobni za pilote sporih aviona bili bi pešadinci u SS-u a ne u Vermahtu, voleli su da ubijaju i uništavaju i nikada se nisu pokajali. U starosti su se i na sahranama opraštali uz nacistički pozdrav.
Da, požar nije progutao zgradu odmah, ali je zgrada jeste bila zapaljena, direktan pogodak. Nije bilo svrhe gađati je ponovo,a i trebalo je štedeti bombe za jevrejske kuće na Dorćolu i Bulevaru, zar ne? Ova rasprava postaje besmislena.

 

[dedinje]

Ovako kako vi pišete o nemačkim vojnicima pisalo se širom Evrope pa i sveta 1945, 1946, 1947... Sada je 2010. Rasprava ne postaje besmislena nego baš naprotiv - postaje interesantna. Ali nećemo je nastaviti jer je naša tema Beobild.

 

[jovanovm]

@relja, dedinje
Slabo se razumem u problematiku Drugog svetskog rata, ali na mojoj katedri radi par vrlo poznatih svetskih stručnjaka koji su se bavili time (posebno Holokaustom). Mislim da ne postoji nijedan ozbiljan istoričar koji bi danas rekao da u nacističkoj ideologiji jedna od osnivnih ideja nije bilo istrebljenje čitavih naroda (Jevreja, prvenstveno). Deo takve idologije je i uništavanje kulturno-istorijskog nasleđa (uostalom, zašto su odmah po okupiranu Sarajeva nemački vojnici ušli u Zemaljski muzej da traže Hagadu?). Plan za nestajanje Srba (kao rasni neprikladnog naroda) sa prostora Balkana je funkcionisao na sličnom principu.

A sad, da li su svi nemački vojnici padali pod tu idologiju ili su i sami bili bačeni u ralje rata, to je već druga debata. U svakom slučaju, to ih ne oslobađa odgovornosti za ono što se desilo. (kao što ne oslobađa odgovornosti i vojnike koji su radili pod naredbama Ratka Mladića) ... To takođe znači da su današnji Nemci kolektivno isto tako odgovorni za to što se desilo kao što su i Srbi za Srebrenicu (tj. nisu)

 

[relja]

A sad, da li su svi nemački vojnici padali pod tu idologiju ili su i sami bili bačeni u ralje rata, to je već druga debata.

Naravno da nisu.
Poenta je - neko je te stvari uradio namerno - da li je pilot dobio od planera samo obeleženu kartu Beograda i fotografiju zgrade a da nije znao šta je taj cilj i koja je namera iza toga je potpuno nebitno. A ako su mogli da mitraljiraju civile, ne vidim zašto bi im smetalo spaljivanje knjiga - to su ih i učili u HJ, zar ne?

 

[jovanovm]

Slažem se, takođe ne sumnjam da je Narodna biblioteka gađana namerno. Iz istog razloga mislim da je vrlo važno to što do sada se niko nije pobrinuo da od njenih ruševina (i antičkog nasleđa ispod) napravi komemorativan trg sa malo više od jedne spomen ploče. Neko bi rekao da je tako nekakvo odbijanje prošlosti, njeno zabašurivanje i nemar prema istini upravo nastavak fašističke (namerno koristim tu reč) ideologije koja je tu biblioteku i srušila.

 

[dedinje]

Oba posta su na nivou 1946. Ja ne spadam u one revizioniste (ima ih dosta pa čak i kod nas) koji kažu i pišu knjige prema kojima je sve ustvari bilo drukčije, oni za koje smo godinama znali i učili u školi da su krivi - nisu već neki drugi itd. Ali tokom 65 godina koliko je prošlo od WW2 što šta se ipak promenilo, mnoge stvari su se desile, bilo je drugih, istina manjih, ratova gledanje na WW2 je ostalo uglavnom isto (što je realno i opravdano) ali strasti su se malo smirile. Odmah da kažem Jovanovm, malo si me iznenadio. Nedostajalo ti je hrabrosti da svoj post završiš na pravi način. Napisao si sledeće:".... kao što su i Srbi za Srebrenicu (tj. nisu)." Komentar nepotreban. U nacističkoj ideologiji jedna od osnovnih ideja je bilo istrebljivanje Jevreja. Tačno Jevreja ali ne i Srba. Kako je prošla na pr. Bugarska. Potpisala je trojni pakt i "izgubila svoju čast". Tokom WW2 Bugari su izgubili oko 8 do 10 hiljada ljudi. Tačno je da je Jugoslavija posle WW2 imala mnogo veći ugled u svetu nego Bugarska. Ali Bugarska je sad u EU a gde smo mi? Bio sam u Pragu kad je proglašena nezavisnost Kosova i Metohije. Novine, TV bile su pune svečanih naslova, praznička atmosfera - nova država u Evropi. Kao da je pala s neba a ne nasilu otcepljena od Srbije. Zašto su nemci odmah 1941 obnovili pozorište u Beogradu. Zašto su amerikanci srušili Avalski toranj. E to je bila sigurna namera, gađali su jednu od tri noge tornja. Bombardovanje Beograda od strane saveznika 1944 je bilo mnogo gore nego nemačko 1941. 1944 poginulo je oko 4.000 ljudi a 1941 oko 2.000. Fon Ler je na suđenju naglašavao kako su njegovi piloti bili mnogo precizniji (mislio je na vojne ciljeve) od američkih koji su bombe bacali nasumice pa je, između ostalog, teško stradalo pašino brdo (lekino poslče rata) puno sirotinjskih ćumeza bez podruma pa ljudi nisu imali nikakvo sklonište. I ja sam bio i ostao titoista ali sam itekako bio razočaran kad sam zadnjih 20 godina toliko toga pročitao o partizanskim zločinima i njihovim masovnim streljanjima. Mada antititoisti u pričama o tome takođe preteruju dosta toga je ipak istina. Interesantno ali svi, baš svi Srbi, Hrvati, Nemci, Rusi preuveličavaju svoje žrtve i umanjuju svoje zločine.

 

[dedinje]

Što se tiče Klingbergera ja nisam u pravu. Pažljivo sam pročitao ponovo taj pasus u Medakovićevoj knjizi. On je razgovarao sa nemačkim vojnikom koji je poznavao Klingbergera a ne sa samim Klingbergerom koji je uostalom bio SS i naši ga ne bi držali u zarobljeništvu nego bi odmah bio streljan.

 

[sizif]

У бомбардовањима европских градова (што од стране Немаца, што од стране савезника) разрушено је на десетине хиљада вредних здања. После рата она су углавном обнављана. Варшава је почетком осамдесетих (у време комуниста!) обавила спектакуларну реконструкцију читавог историјског центра града. Нису оставили рупу у облику огромног пацовског јебарника како би читавом свету показали шта су урадили мрски нацисти.

Оно што мене боли јесте чињеница да се тако нешто у Београду није радило, већ је и плански потискивано сећање на оно мало вредног архитектонског наслеђа које смо имали: Александров мост, Пошта 2, Народна библиотека, Дом Гарде између два двора... У бомбардовањима '41. и '44. осим обичних кућа страдало је више стотина вредних здања и она по правилу више нису обнављана. И не само то. Нешто старији чланови форума (рецимо 35+) сећају се да су до пре двадесетак година све фасаде предратних зграда биле црно-сиве. Као да смо се стидели прошлости, па смо неодржавањем и необнављањем желели да демонстрирамо раскид са њом.

Наравно да ме рупа на Косанчићевом Венцу иритира. Наравно да бих био поносан када би се та зграда реконструисала, па у њој можда формирао Музеј жртава фашизма или шта већ не. Као што ми не би сметао ни предлог за легат Оље Ивањицки (ја мислим да је коректно уконпонован у амбијент), мада се слажем са Хомером да важност локације захтева конкурс. Једноставно, специфичност Косанчићевог Венца су чинили есенција грађанског духа и његов специфичан урбанизам. А не бараке, рупе, змијарници и дивље шибље. Ја тај део града видим као кварт који живи, који отвара град ка Сави и пристаништу, а не као улицу-споменик којим ћемо једном у шест месеци прошетати и са сетом прокоментарисати: "Ех, шта је овде све могло бити, да није било нациста и комуниста." Доста је Србији некропола. Морамо се тргнути из летаргије, престати да наричемо и ухватити се укоштац са животом.

 

[mastercat]

У бомбардовањима европских градова (што од стране Немаца, што од стране савезника) разрушено је на десетине хиљада вредних здања. После рата она су углавном обнављана. Варшава је почетком осамдесетих (у време комуниста!) обавила спектакуларну реконструкцију читавог историјског центра града. Нису оставили рупу у облику огромног пацовског јебарника како би читавом свету показали шта су урадили мрски нацисти.

Оно што мене боли јесте чињеница да се тако нешто у Београду није радило, већ је и плански потискивано сећање на оно мало вредног архитектонског наслеђа које смо имали: Александров мост, Пошта 2, Народна библиотека, Дом Гарде између два двора... У бомбардовањима '41. и '44. осим обичних кућа страдало је више стотина вредних здања и она по правилу више нису обнављана. И не само то. Нешто старији чланови форума (рецимо 35+) сећају се да су до пре двадесетак година све фасаде предратних зграда биле црно-сиве. Као да смо се стидели прошлости, па смо неодржавањем и необнављањем желели да демонстрирамо раскид са њом.

Наравно да ме рупа на Косанчићевом Венцу иритира. Наравно да бих био поносан када би се та зграда реконструисала, па у њој можда формирао Музеј жртава фашизма или шта већ не. Као што ми не би сметао ни предлог за легат Оље Ивањицки (ја мислим да је коректно уконпонован у амбијент), мада се слажем са Хомером да важност локације захтева конкурс. Једноставно, специфичност Косанчићевог Венца су чинили есенција грађанског духа и његов специфичан урбанизам. А не бараке, рупе, змијарници и дивље шибље. Ја тај део града видим као кварт који живи, који отвара град ка Сави и пристаништу, а не као улицу-споменик којим ћемо једном у шест месеци прошетати и са сетом прокоментарисати: "Ех, шта је овде све могло бити, да није било нациста и комуниста." Доста је Србији некропола. Морамо се тргнути из летаргије, престати да наричемо и ухватити се укоштац са животом.

:laugh::laugh::laugh:

 

[relja]

Нису оставили рупу у облику огромног пацовског јебарника како би читавом свету показали шта су урадили мрски нацисти.

Pre će biti da su je ovi naši ostavili zato što ne bi da se mešaju u svoj posao, a i ne umeju da reše problem očuvanja rimskih iskopina i obeležavanja mesta kulturnog genocida na istom mestu.
Iskreno, ja bih voleo da živim na Kosančićevom vencu, ali, standard....

 

[dedinje]

Rupa je ostala zato što često stručnjaci ne mogu da se slože. Tako je i sa Slavijom i mnogim drugim lokacijama u Beogradu. Jedni predlažu jedno drugi drugo itd. S obzirom na velike estetske vrednosti zgrade treba je obnoviti. Gledajući slike predratnog Beograda bio sam iznenađen brojem lepih zgrada kojih više nema. Srušene su u bombardovanju ali nisu obnovljene ili su obnovljene loše kao Pošta kod stanice. Zašto na pr. nije obnovljen čuveni hotel "Srpski kralj" koji se nalazio u ulici Tadeuša Košćuškog. Ili ona velika klasična zgrada koja se naslanjala na hotel Moskvu. Mnoge zgrade su obnovljene ali bez ukrasa koje su imale čime su izgubile na vrednosti. Ovo se odnosi na zgradu stare žel. stanice i na buduću zgradu Kinoteke u Uzun mirkovoj. Zgrada Skupštine grada (bivši dvor) obnovljena je ali bez dve kupole. Kao najveća greška ostaje što nije obnovljen lančani most kralja Aleksandra već je na istom mestu podignut sasvim drukčiji tip mosta - Brankov.

 

[mradulovic]

ja bih na tom mestu uradio zgradu muzeja grada Beograda (koji nema svoj objekat i mislim da je prigodan na tom mestu jer je unistenje Biblioteke sastavni, znacajni deo istorije Beograda), s' tim da bih pod na nivou prizemlja bio uradjen od pleksiglasa tako da se moze hodati i gledati na, osvetljene, temelje nekadasnje zgrade Biblioteke.

 

[dedinje]

Muzej Beigrada dobija izvanrednu veliku i prostranu vojnu zgradu (tu je bila vojna štamparija), Zgrada se proteže od Nemanjine do Birčaninove paralelno sa Resavskom. Zgradu će trebati preurediti i dobiće se sjajan izložbeni prostor i odličan muzej. Kažu da je sadašnji muzej Beograda izvanredno bogat raznim eksponatima ali nije bili prostora za njihovo izlaganje. Muzej je inače sada rasut po Beogradu na pet raznih lokacija.

 

[jovanovm]

@dedinje
Žao mi je ako sam vas razočarao, ali nije mi bila namera ni da vas zadivim ni da razočaram. Komentar "a nisu" stoji tu da me neko ne bi pogrešno shvatio - da opet elaboriram - ne negiram genocid u Srebrenici, niti mi to ikada pada na pamet, ali samo želim da kažem da ga treba odvajati od kolektivne krivice. To je upravo "napredak" o kome govorite u poslednjih 65 godina u analizi 2. sv. rata. Nažalost, na ovom forumu se reči dosta slabo čitaju, a suština prečesto zanemari. No dobro, zato i imamo sve manje interesantnih članova. E sad, ono što sam hteo da kažem jeste da reći da nacistička ideologija nije mogla imati Biblioteku kao ratni cilj je jednostavno istoriografski pogrešno.

Postoji dosta objašnjenja zašto se nisu obnavljala kitnjasta zdanja. Jugoslaviju su u to vreme pritiskali klasni problemi mnogo više nego što nas pritiskaju sada, te je bilo dosta argumenata (koje ja ne smatram ispravnim, ali razumem) da treba graditi jeftinije, odgovornije i brže. Stoga i nije obnovljen MKA već je izgrađen mnogo jednostavniji, Brankov, stoga su i građeni soliteri i jednostavne zgrade. Dosta toga je, naravno, bila i propaganda, ali to ne negira jasne probleme u rastu koje je imao Beograd, i to da su ista takva rešenja primenjivana i u Parizu, Londonu, Americi, kao i u SSSR.

Ukoliko bi se našao neki dobar projekat rekonstrukcije Biblioteke koji bi uspeo da u jedan muzej ukomponuje rimsko nasleđe grada sa intelektualnim (i anti-intelektualnim) tendencijama međuratnog perioda, mislim da to uopšte ne bi bilo loše. No, za sada, može se i rupa osposobiti kao javni trg, i to vrlo jeftino i jednostavno - samo nema političke volje da se slušaju pravi ljudi...