Šta je novo?

Електрични аутобуси / Elektricni autobusi / E-buses

Опет се враћамо на кључно питање:

1) капацитет батерије;
2) распоред пуњача.

Да ли би електрични аутобуси могли да возе на линијама попут 16, 74, 95, 17, 18, 511, 601, 706 и сл. које покривају велике раздаљине? Да ли садашња технологија пуњења и складиштења електричне енергије то омогућава? Колико електрични аутобус може да пређе километара између два пуњења? Колико аутобуса може да се пуни истовремено на окретници и колико дуго траје пуњење једног? Колико сам ја приметио, садашњи аутобуси који саобраћају на линији ЕКО 1 морају да се пуне на окретници, само не знам колико често и колико дуго то траје. Да ли је изводљиво да такво возило уђе у саобраћај и на другим линијама?
 
Već pisah da nemamo iskustva sa e-busevima na baterije. Samo super kondenzatori. Potpuno druga stvar. Proizvođači mahom deklarišu autonomiju na oko 200 do 300 kilometara, s tim što bi mogli da se dopunjavaju na terminusima preko pantografa, a to opet zavisi od poručene opreme. Ne moraju da idu na najduže i najzahtevnije linije, bar ne još nekoliko godina, a nije isključeno da bi pojedini dostupni modeli bili sposobni i za to. Tehnologija samog punjenja, takođe, zavisi od mnogo faktora (oprema, punjač, koliko struje može da povuče, što zavisi od prvog uslova itd.). Kao što već rekoh, postepeno uvođenje zarad sticanja iskustava, koja će nam zasigurno trebati u budućnosti. Ima u Beogradu i kraćih, ne preterano zahtevnih linija.
 
Дакле нико нема тачан или приближан одговор.

Суштина је у томе да људи подржавају неку идеју само зато што је модерна и зато што је дошла однекуд са запада, а нико не проверава како да се то примени у конкретном случају и шта је препрека у увођењу тога. Ја сам поставио нека суштинска питања око којих се све то врти.
 
A kakav je problem iskalkulisati raspored punjača? Takođe, specifikacije samih baterija imaš kod svakog proizvođača, kao i okvirnu autonomiju. Postavljaš previše opšta pitanja, koja zavise od mnogo faktora. Zato postoje inženjeri različitih struka da se time bave. Suština je da je tehnologija uznapredovala, a e-busevi nisu baš igračke, što potvrđuje njihovo masovno uvođenje u saobraćaj mnogih evropskih gradova. Nije stvar u tome dal je nešto moderno ili ne, već u tome da moramo ići u korak sa razvojem tehnologije. Dizel gradski autobusi neće biti u ponudi doveka, pogotovu kod ovih renomiranih. Niko ne može da troši milijarde u razvoj vozila na elektro pogon, plus upotreba hidrogena, i da uz to još produžava razvoj konvencionalnih motora, a sa najavljenim E7 normama, dizel motorima će trebati ko zna šta još za dodatnu obradu gasova. I sami motori moraće da pretrpe izmene, a to sve košta. Ne traže proizvođači džaba odlaganje, a umesto da ulažu u to, ulagače u alternativne pogone, i to je to. Mnogo prosta stvar. Stvoreni su veliki konzorcijumi. Udružuju se svi redom da bi opstali. Zato i tvrdim da e-busevi napreduju poprilično. Mnogo se novca gura u to. Niko neće sebi dozvoliti da se igra tako, jer im je goli opstanak u pitanju.
 
Evo šta bi moglo da se konvertuje, uz korišćenje kontaktne mreže umesto punjača, na određenim elektrobuskim linijama. Ovo je uz napomenu da bi se kroz Mirijevski bulevar, i eventualno trasom 27E, pa kroz Mirijevo može i trasom 27, provukla kontaktna mreža, gde bi se neke nove trolejbuske linije uvele, uz izgradnju kontaktne mreže na pojedinim okretnicama, kao privremene, tj. za kraćenja i / ili vanredne situacije, radove i sl. To bi bili: Vidikovac, Miljakovac, Cerak Vinogradi, NB Slavija, Topčiderska zvezda, Novo Bežanijsko groblje, Omladinski stadion...

trolejbusi:15, 16, 31, 35, 44, 48, 50, 59, 68, 75, 77, 82, 84
elektrobusi:30, 36, 38L, 39, 57, 67, 76, 87, 504
 
I dalje kažem da su igračke, u smislu da je neko poželeo da ih ima, bez neke bitne upotrebne vrednosti u saobraćaju. Samo je trebalo da se sačeka, da se pogleda šta rade normalne evropske zemlje. Ovako, kupljena je neproverena tehnologija, nije u potpunosti rešeno održavanje, a o njihovom upošljavanju ovde je mnogo stranica popunjeno.
Jasno je u kom pravcu ide tehnologija i da dizeli broje dane. Ali, još dugo će nekim okolnostima opstajati.
A mi, samo treba da sačekamo i širu upotrebu i sabiranje iskustava i pad cena, pa da se bavimo ozbiljnijom tranzicijom saobraćaja. Ovako, imamo eko liniju na kojoj rade dizeli jer su vozila poispadala, 2 različita tipa punjača, velika zadržavanja vozila tokom punjenja što traži više vozila i vozača.
Postači su elektrobusi ozbiljne sprave, ali u našim okolnostima nisu ništa drugo nego skupe igračke!
 
Ok, ali eto velikog problema i nedostatka, nalik najvećem problemu koji imaju trolejbusi.
 
Stoji što kažeš @branik za nas. Mi smo stvarno eksperimentisali sa nečim potpuno drugačijim, i to još u vreme kad Higer nije ni prstom ušao na evropsko tržište. Ovi što skoro dođoše, možda se i pokažu dobrim, al opet super kondenzatori, a ne baterije. Kod e-buseva na baterije, ne postoji potreba za stalnim dopunjavanjem, koje jeste sporije, ali daje i daleko veću autonomiju i samim tim fleksibilnost. Trebaju nam i ozbiljna vozila za ozbiljna iskustva. Ovaj zglobni Higer vidim i dalje izlazi redovno na testiranje. Iskustva sam već preneo. Reč je o super kondenzatorima takođe, al znatno većeg kapaciteta. Sigurno da je napredniji od ovih od pre šest sedam godina. No, radije bih da vidim nešto evropskog porekla, pa da vidimo kako bi se pokazali kod nas. Što se upotrebne vrednosti u saobraćaju tiče, pričali smo o tome. Možda ne naročite u odnosu na trolejbus, al u odnosu na dizel autobus, svakako da se e-busevi u prednosti što se tiče troškova eksploatacije na prvom mestu, i zasigurno jednostvanijeg održavanja. Pisao pre da je gruba računica za ovog zglobnog Higera na liniji 31, oko 25% uštede, što nikako nije malo, a uz dosta solidne performanse.
 
I dalje smatram elektrobuseve skupom igračkom i da je bilo smislenije kupiti trolejbuse sa autonomijom.
 
Fun fact, у погону Дорћол се и даље налази зглобни е-хигер.
20221208_012208.jpg
 

Prilozi

  • 20221208_012051.jpg
    20221208_012051.jpg
    88,2 KB · Pregleda: 203
Veliki deo infrastrukture postoji. Kalo su periferni terminusi na tri kraka relativno blizu, mogla bi se ukomponovati neka poprečna linija, a lako proširiti mreža linija i na naselja tik do mreže. A o sprečavanje zastoja, da i ne govorimo.
 
Ne verujem da je neki problem sa baterijom, nego pre da neko tu nije uračunao smanjen realni kapacitet baterije pri niskim temperaturama - a sistem prikazuje nivo napunjenosti baterije kao da su normalni uslovi. Tako da je verovatno vozač mislio da ima dovoljno baterije da pređe istu razdaljinu kao pri normalnim uslovima, ali u stvari je realni kapacitet bio smanjen - i prc, počeli da padaju procenti odjednom brže.
 
Opet, nema baterije već super kondenzatore. Potpuno druga tehnologija. Njihov kapacitet ne može biti ne znam kako velik, al imaju prednost brzog punjenja. Blizu je punjača. Nemanjina koliko vidim, pa baš da ostane bez struje tako brzo. Pitanje o kakvom se tačno problemu radi.
 
Kondenzatori u teoriji bolje podnose niske temperature od baterija. Mada je velika mana svih autonomnih električnih vozila grejanje kabine. Potrošnja znatno raste samim tim smanjuje se autonomija. Zbog toga Rusi na svojim električnim autobusa imaju agregat ili bolje rečeno peć na naftu...
 
Супер кондензатор раде до -40 без измена у карактеристикама
 
Petica je danas popodne silazila ka Omladinskom stadionu. Ne znam šta se desilo, al moguće da su punjači kod Vuka ostali odsečeni, pa s toga nisu mogli da šalju električne Higere.
 
Одсечени у саобраћајном (преградили пут) или физичком смислу (хаварија на напојном каблу)?
 
Vrh