Šta je novo?
Od:
Filteri

Електрични аутобуси / Elektricni autobusi / E-buses

@Dart
Opet previše težak, mada je za klasičan zglob normalno do 28t bruto mase, ako se ne varam. Uglavnom, po osovini opterećenje mislim da ne bi trebalo ići preko 9.5t. Ako ovaj treba da ide skoro do 34, to je baš ozbiljna masa koja leži na tri osovine. Obično se kod električnih autobusa štedi na masi smanjenjem kapaciteta, po pitanju broja putnika koje može da preveze.
 
@filipcukovic

A šta ako se ponovo desi situacija kao pre neki dan, čukanje na uglu Mis Irbijeve i Vojislava Ilića, tako da bude blokiran saobraćaj, a trolejbusi treba da idu uzbrdo, ka Slaviji? Na takve situacije se odnosilo moje pitanje, jer ako ćemo da proširujemo trolejbusku mrežu, a da kontaktna mreža ne bude razvučena duž svih koridora kojima budu išli trolejbusi, nailazićemo i na uzbrdice, kao što je i uspon uz Kružni put Voždovački, izmežu ostalog.​
 
Autonomnom tolejbusu je dovoljno tek nekoliko stotina metara da zaobiđe prepreku na putu. Ostalo će voziti ispod mreže, ili eventualno da dođe do alternativne: npr da se popenjenje uz Batutovuili još bolje ako bi se od Čingrijine prokopala ulica ili obrnuto, uz Gospodara Vučića. Uz malu dogradnju mreže, mogao bi se napraviti sjajan prevoz uz vozila koja bi malo mogla da idu i samostalno. Odavno to pišem, kao što još od pre dolaska prvih elektro higera tvrdim da je to novotarija još preskupa i neekonomična za nas, a još je i kineska.
Rešenje beogradskog prevoza, dok se u narednim decenijama ne završi metro, vidim samo u širenju trolejbuske mreže i nabavci autonomnih trokejbusa (sa nevelikom autonomijom, ali dovoljnom za premošćavanja)
 
Svakako da su autonomni trolejbusi dobro rešenje za dosta brdskih linija u Beogradu. No, ono što se ovde često ponavlja, jeste neophodnost širenja tramvajske mreže, pa i prioritetno u odnosu na metro, koji je još uvek na tako dugom štapu, da se kraj ni ne nazire. Problem kod nas je postojanje desetine krupnih planova, al užasno spora realizacija. Ta neka ponuđenja rešenja, dok se eventualno sprovedu u delo, neće više imati efekat kakav bi mogla imati sad i u narednih nekoliko godina.
 
Postojanje krupnih planova koji se ne realizuju nije samo problem Beograda. Širom Srbije ima ih na desetine i aktiviraju se povremeno (pred izbore) i odmah vraćaju u zaborav do neke nove izborne prilike.
To se nekad zvalo demagogija i laganje
 
@Kesha

Stoji da treba da se širi tramvajska mreža, i to smo konstatovali odavno, kao i to da dobar deo treba da bude na NBG, a u starom delu oni delovi grada koji su još ranije predviđeni i neki i namenski ostavljeni za tramvaj. No to je više za neku drugu temu, dok trenutno govorimo o tome da li je i zašto bolje imati trolejbusku mrežu kao okosnicu, naspram elektrobusa. Ja lično nemam ništa protiv da imamo i elektrobuse, ali ne tako što će oni da budu dominantni, naspram trolejbusa, niti da menjaju trolejbuse. Postoji nekoliko autobuskih linija na kojima bi mogli da rade elektrobusi, a da to ne remeti sistem i to je to.
 
Kakav je odnos potrosnje struje trolejbus/tramvaj.
 
Ne znam brojke, al koliko sam mogao čuti, a i pročitati na više mesta, razlike u potrošnji bi trebale biti znatne. Otpor kotrljanju metalnih točkova po metalnim šinama, naspram kotraljnja gumenih točkova po asfaltu. Sama fizika nameće zaključak. Šinsko vozilo se dugo može kretati i po inerciji. U amperaže se ne razumem toliko, al ima razlike i u masi. No, nisu samo to prednosti tramvaja.
 
Mora da se uzme u obzir i da li tramvaj ili trolejbus imaju rekuperativno kočenje ili ne.

Nije sve to baš tako simplistički kako tvrde pobornici ove ili one škole misli. Što može da vidi svako ko ode na Saobraćajni pa mu Železničari/Šinski govore kako je njihov vid saobraćaja najbolji jer ''najmanji otpor kotrljanja™ '', Vodni govore kako je njihov najbolji jer ''najmanji otpor kretanju™ '', Vazdušnjaci govore kako je njihov najbolji jer ''najmanji otpor strujanja™ '', Poštari govore kako bez njih nema države, Drumci kako je njihov vid najfleksibilniji, Bezbednjaci kako bez njih nema saobraćaja itd itd...

Inače, učila se tamo i Elektrotehnika i Elektrovuča vozila. To jest, još se uče. Elektrotehniku nažalost imaju svi, a Elektrovuču Drumci i Železničari. Samo što je tada oba predmeta predavao jedan skot od čoveka koji se zgadio ne samo studentima nego i svojim kolegama, tako da svako čim bi položio, počeo bi da briše te predmete iz svog sećanja. A i osim ako čovek (mislim na Drumce) ne radi baš u GSPu i to u nekom pogonu za tramvaje ili trolejbuse, potpuno su bili beskorisni. Iz Elektrotehnike se drvio kolac o nekim Prelaznim procesima i Superpoziciji, dok se na Elektrovuči i moglo čuti nešto iz prakse i sa terena ali bi se opet sve vrtelo oko elektrotehnike pa su svi gledali samo da otkače i da piče dalje. Doduše sad se setih, na tom predmetu sam ja naučio o lutajućim strujama kod tramvaja i njihovim posledicama po instalacije ispod. O čemu sam pisao par puta na forumu, na opšte ogorčenje i protestovanje svih ljubitelja tramvaja. Pride, trolejbusi su bolji za brdske uslove, dok tramvaji nisu ali zato su trajniji.

Ali sve u svemu, ima tu dosta faktora koji se moraju uzeti u obzir. Potrebno je da osoba na dnevnom nivou radi sa tim stvarima pa da može da presudi koja je opcija i ponuda bolja. Isto važi i za velika projektovanja ili velike izmene linija, na primer.
 
Poslednja izmena:
@Bender Rodriguez
Ima svega što kažeš, al što se rekuperacije tiče, za to valjda trebaju baterije da bi imala gde da se struja vrati? Mislim, jel može da se vraća struja u mrežu? Apsolutno su trole bolje za brda, mada to ne znači da tramvaji ne mogu uopšte na uspone. Tu su sad već razne varijacije, proračuni itd., o čemu pišeš. Treba sve staviti na papir, al mora se gledati baš dugoročno, i tu verujem da tramvaj dobija jako na prednosti. Ujedno ovo pišem i kao delimičan odgovor Soletu zašto sam pomenuo tramvaj u priči o trolama i električnim autobusima. Isključivo u smislu prioriteta, odnosno da tramvajima treba dati prednost u širenju i nad trolama. Jeste to mnogo kompleksnije i duže traje, al baš zbog toga, jer nema smisla čekati realizacije po 10 i više godina. Trole bi se, doduše, mogle proširiti u periodu od svega par godina, al ovde teško nažalost.

E sad nevezano za ovu priču, a tiče se onog zglobnog Higera. Info iz prve ruke od ljudi koji su učestvovali u testiranju. Nekih 20% energije kondenzatora mu treba do Konjanika, 10% za nazad, jer je naravno nizbrdo. Znači 30% krug od SC Milan Gale Muškatirović do Konjanika. Same vozne karakteristike kažu dosta dobre. Brdo ne oseća, i suprotno poslednjoj priči, ide uz Ustaničku samo tako. Kažu precizno bez ikakve muke i zadrške. A jeste neka bruto masa oko 30t. Oko 2.5 puta jači valjda od solaća. Mogao bi da postigne solidnu uštedu u odnosu na dizel autobuse, al su mišljenja i oni da bi još bolje bilo uzeti trole sa određenom autonomijom. U svakom slučaju prilično su zadovoljni rezultatima testiranja zglobnog Higera na produženoj trasi 31-ice.
 
Ja možda ne znam tj. ne sećam se da li je za rekuperativno kočenje potrebna baterija ili može direktno u mrežu. Ali makar znam da od Slavije do Konjarnika, prvo ide nizbrdica pa uzbrdica, a isto tako i od Konjarnika ka Slaviji ide nizbrdica pa onda opet uzbrdica. Tako da bih se na mestu dotičnih ozbiljno zapitao kojim sam ja to Beogradom vozio ako na trasi 31 uzbrdica postoji samo ka Konjarniku, i nigde više.

U uštede u odnosu na dizelaše takođe ne verujem, pošto je zadnjih meseci električarski lobi prosto podviljao. Čovek bi pomislio da će sa svetskom krizom u snabdevanju strujom, električno nametanje da oslabi i da se svi više okrenu fosilnim gorivima sa apsolutnom autonomijom. Međutim, iz ko zna kog razloga, da li ljudske gluposti ili jakog lobiranja, bajke o električnim vozilima postadoše sve prisutnije i sve veće. I svi se redom busaju kako će da obustave proizvodnju dizelaša a da pređu na šporete i plinske boce na točkovima.

Takođe se pitam da li u te ''uštede u odnosu na dizelaše'' računaju i izgradnju prateće infrastrukture, održavanje, snabdevanje, obuke, kadrove... I takođe, ušteda u odnosu na gorivo po kojoj ceni? A znajući lobiste i moderne eko-fanatike, osećam da su odabrali samo one stavke koje njima odgovaraju a sve ostalo su gurnuli pod tepih.

Trolejbuse, tramvaje i postojeće autobuse bih ja širio do 2030. ili bar do ne prođe ova idiotska svetska kriza koja preti da preraste u potpuno istrebljenje ljudske vrste. A posle 2030. moežmo i antimateriju i hajperdrajv da uvodimo kao pogonska goriva, kad već ljudi nemaju pametnija posla nego da broje čestice iz auspuha jednog Solarisa u Despota Stefana a ignorišu auspuhe preostalih 1.000 automobila duž te ulice i čestice koje izlaze iz njih... Kao onomad Užice kada Šešeljevski krene u bitku protiv zagađenja u Beogradu, a sam ne ume ni da kaže koliko saobraćaj učestvuje u aerozagađenju, a od tog procenta, koliko potiče od autobusa koji prevoze 100/160 ljudi, a koliko od automobilčina sa po 1-2.
 
Grubi proračuni na gorivu su oko 25% u korist električara, a uzeto je u račun i znatna razlika u ceni novih vozila. Infrastruktura svakako, i slažem se da tu ima lobija, uvek ga je bilo, al isto tako sam pisao i pre da mi električni pogon u javnom prevozu ima smisla. Kod kola već ne, bar ne narednih još xy godina. Sintetička goriva možda tu preokrenu priču. Ovde činjenica da ušteda postoji, i to preko većeg broja mehaničkih komponenti, hiljadama litara raznih fluida, plus njihov uticaj na životnu sredinu, i na kraju remont električnih motora košta mizerno u poređenju sa dizel motorima, a podnose kilometre prilično dobro. Naravno, ostaje pitanje kondenzatora, ili baterija zavisno od tehnologije, al ako se proračuna ušteda na 10 godina, na primer. Plus na strani električnih autobusa jesu i performanse. Još bolje bi bilo da se doveze nešto od onih pametnijih proizvođača, al da električni autobusi imaju potencijal u javnom prevozu, pa verovatno da imaju, kao i kamioni za komunalne delatnosti.
 
Gledao sam potrosnju struje na tabli katice, i kda se izracuna uz 27. marta mu je snaga oko 200 konja.
Elem, bio sam u Becu i tamo se elekrobusi koriste samo kao midibusi za linije kroz uzane centralne ulice (citaj iidealno za 24). Kroz ostale ulice tramvaj gde moze da prodje, a moze na mnogo mesta. Cak se i zglobni Citaro provlaci kroz neke jako uske ulice, dok bi mi kukali kako mora solo.
 
Pa i na 26 je išao zglobni, ali samo određeni modeli. Akcenat na boldovanom.
 
Na 26 zbog konfiguracija ulica pušer jednostavno ne može. Nije samo širina ulica problem, već i radijus nekih skretanja.
 
Da, znam, ali zar je toliki problem da se srede skretanja u/iz Krusevacke?
 
lukander01 je napisao(la):
Da, znam, ali zar je toliki problem da se srede skretanja u/iz Krusevacke?
Kliknite za proširenje...
Skretanje iz Kruševačke u Todora Dukina nije problem, zato što autobus tu pravi veći luk, prelazi preko suprotne trake dok skreće pa ima prostora.
Skretanje iz Strumičke u Kruševačku već jeste. Zato što mora iz Strumičke odmah naglo desno oko ovog oštrog ćoška.

Naravno, celu stvar dodatno otežavaju gmazovi koji parkiraju posvuda, pa ako je na mestu pre 10 godina bilo ovoliko automobilčina, sad ih ima duplo.

Da ima mozga, Kruševačka bi bila proširena na bilo koji način makar do Strumičke, a po rušenju ove prizemljuše na snimku, građevinska linija bi se malo povukla, sa trotoarom, i kolovoz ulice proširio tako da pusher autobus može lakše da skrene u Kruševačku. Ja sam imao na umu proširenje Kruševačke sve do Maksima Gorkog ali degenerici koji vode ovaj grad i njihovi drugari investitori su se postarali da to nikada više ne bude ostvarivo tako da jedino što sad preostaje i MORA da se uradi jeste bar proširenje Kruševačke do Strumičke. Pa makar i za samo jednu traku.


Inače, taj kraj je sve puniji novim zgradama koje u sebi imaju garažna mesta. A i mnoge od starih kuća imaju isto, u dvorištima. Ali problem je što prosečni Srbenda ne želi da kupi garažno mesto ili ne želi da koristi prostor svog dvorišta nego onda isturi automobil izvan, izvadi ga, nasred kolovoza. Ovde na primer ima jedna krava koja stalno ostavlja Škodu na kolovozu iako u gornjem delu dvorišta imaju mesta za 2 automobila a u donjem (iza braon vrata) za još jedno. Ova slika je iz 2013. pa se ne vidi ali sada stalno ostavlja(ju) automobile ispred. Tu ispod je i škola inače, pa je super što klinci moraju da izlaze na kolovoz zbog krave.

Inače u tom kraju se kao planira širenje parking zona, crtali su već i linije po kolovozu. Nadam se da će kada se uvede da čiste svaku gmazinu koja ostavlja automobil na kolovozu. Ja bih im se krvi svima napio sa kaznama i inspekcijama, a 25 i 26 bi prolazili kroz taj deo grada najvećom fizički mogućom brzinom. Kažem, ima tu sijaset garaža, nego postoji deo smrdljivih ljudi koji ne želi nikad ništa da plati, pa svojataju javne površine kako im se ćefne. Sve bih to najurio i drao kaznama. Za dva meseca bismo imali para za novu turu Solarisa.
 
Poslednja izmena:
Рекуперстивно кочење је могуће како у случају акумулатора тако и у случају мреже. Сви новији производи имају ту могућност.
 
MC_ je napisao(la):
Kakav je odnos potrosnje struje trolejbus/tramvaj.
Kliknite za proširenje...
To nije ključan faktor, ali jako zavisi i od načina organizacije trolejbusa i tramvaja. U Beogradu tramvaj štedi oko 25% struje u odnosu na trolejbus zbog vožnje kreni-stani. U Slučaju LRT-izacije tramvaja i BRT-izacije trolejbusa, tramvaj može biti 40-50% štedljiviji. Inače, litar dizela je 5 kilovatčasa u vangradskoj vožnji, 3-4 u gradskoj. Uštede na energentima za trolejbuse su višestruke u odnosu na autobus, ali ukupna ušteda se može postići samo ako ne plaćamo po 600.000-900.000 evra za novo vozilo.
 
>LRT-izacije tramvaja i BRT-izacije trolejbusa

sta to znaci?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh