[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=834076#p834076:1vq0yl30 je napisao(la):
branik » Uto Mar 23, 2021 4:56 pm[/url]":1vq0yl30]Сплетом околности, пре промена крајем осамдесетих, прокрстарио сам део источног блока. За њих смо тада били много више него за нас Немачка данас - и у материјалном смислу и у политичком, посебно по питању платежне моћи и политичких слобода.
Нама је све доступно, али немамо пара. Они тада, нити су имали робе у продавницама, нити су имали новца. Али, пре 30 година раскрстили су са комунизмом, тадашње гарнитуре људи сместили на гробља, затворе или политичке историјске депоније. Нису ратовали, нису трошили оно мало пара на глупости, већ су кренули да раде, својски залегли... Старији ће се сетити зимовања по Чешкој и Пољској и наших иживљавања са тек неколико десетима марака.
У наслеђе им је остала добра инфраструктура јавног превоза који су касније паметно развијали. Свесни да не могу да направе квалитетан дизел мотор у мењач без увоза материјала и компоненти, и због немогућности да за њих обезбеде гориво, базирали су се на тролејбусе и железницу. Струју су за њих добијали из нуклеарки (скоро сваказемља их је имала) и тако су и мањи градови добили тролејбуски превоз.
Велики градови имају метро... Индивидуалне стамбене градње скоро да нису имали, мање је било индустрије па тиме и миграције у градове нису биле толико бурне, па су се градови плански развијали, ширећи компактна урбана језгра. То је онда праћено развојем градског превоза јер моторизација није била ни приближно масовна као код нас. Набавка електробуса је само логичан наставак тога, али и израз другачијег концепта развоја. Од пада комунизма имали су само један циљ коме стреме и даље - успостављати систем и стандард што више налик западним. И тога се придржавају. Власти им се смењују, мењају се њихове метода остваривања, али без обзира ко их води, иду ка томе. При томе, највише имам на уму док ово пишем Румунију и Бугарску које су можда биле у најгорем стању.
Фондове ЕУ паметно су користили, мада на крају опет све то сами плаћају, само другачије. Није Бугарска много испред нас по питању сузбијања корупције, али мало је остало и држави и народу.
Овде је власт заснована на погрешној премиси да је то изборни плен и да служи личним интресима појединаца, а не обрнуто.
Док не раскрстимо са свим оним што смо унели из осамдесетих у деведесете и док не изађемо из тих деведесетих у сваком погледу, каскаћемо ми за тим земљама које су нас тако чежњиво гледале све до краја осамдесетих.
Окосницу превоза чинио им је мађарски Икарус са свим варијацијама модела 260, од којих су неки добацили и до дан данас.
Код нас погрешно размишљају - тролејбус са аутономном вожњом је права замена класичном тролејбусу, а електробус тек еколошки прихватљивија замена дизелу или неког гасном.
Где су наши мањи градови, када ће многи добити било какав нови дизел аутобус, а камоли неки вид, алтернативног погона.
Просечни приходима су нас претекли скоро сви, а Чешка, Словачка и Пољска су за нас сада наш распукнути сан из 1990. У њима се комунистички менталитет није примио, доживели су га као елементарну непогоду и чим је прошла, јурнули су напред. Зато је данас соларис једна од најпожељнијих марки у путничком градском транспорту.
Да не смарам више, могао бих о овоме да пишем сатима.
