Ipak, nabavka koja je juče okončana još jednom je otvorila problem netransparentnosti u postupcima, pitanje kriterijuma, cena i posrednika koji se pojavljuju u tim procedurama.
O tome je već bilo reči kada je sredinom prošlog meseca objavljeno da će grad dobiti nove elektro autobuse po ceni od ukupno šest miliona evra za deset vozila, dok je ponuda druge, kineske kompanije Lanzhou Guangtong New Energy Automobile, od 4,35 miliona odbačena. Razlog za eliminisanje jeftinijeg ponuđača bio je, između ostalog, to što su srednja vrata njihovog modela za dva centimetra šira, što je period punjenja baterija umesto traženih manje od osam minuta, premašivao deset, kao i to što su planirali da tehničke, servisne i stručne kapacitete „povuku“ od domaćeg Ikarbusa, ali u zvaničnoj ponudi nisu naveli podatke za to preduzeće. Ikarbus je s razlogom pomenut u ovom postupku, jer on već nekoliko godina unazad razvija saradnju na proizvodnji elektro autobusa sa kineskom kompanijom koja ih je i kupila u postupku privatizacije.
– Nažalost, Ikarbus još nema osvojenu proizvodnju elektro autobusa pa nismo mogli da učestvujemo na tom tenderu. Nama će za to biti potrebno vreme, čekamo da se okonča proces privatizacije i to bi trebalo da se desi sredinom ove godine. Poslednjih godinu dana ne radimo, čekamo na to. Naravno, bilo bi bolje da Srbija ima svoj elektro autobus, ali nažalost naša privatizacija se odužila na dve godine – kaže za Danas Aleksandar Vićentić, direktor Ikarbusa i tvrdi da će domaća firma ako sve prođe kako je planirano, sledeće godine biti spremnija.
Inače, on tvrdi da desetak autobusa koje je Grad Beograd upravo nabavio, bez obzira na kritike iz nekih krugova, nije preskupo plaćeno. „To su isti modeli kao pet ranije kupljenih i zaista su se dobro pokazali“, ističe on.