Електрични аутобуси / Elektricni autobusi / E-buses

[Дошљак]

Да, 5 укупно а 4 ангажована на линији.

 

[Dart]

Ne, 3 su sad angažovana.
U početku jesu bila 4 na liniji, ali već neko vreme su 3.

 

[solecar]

Biće da su ipak 4 vozila u pitanju. Ako se uporedi red vožnje na sajtu DJP sa onim što je rađen od strane gspbeograd.net , jasno se vidi da su identični. Prilikom pregledavanja reda vožćnje na gspbeograd.net , zanemariti ono što je crvene boje, jer to označava isključenje vozila za garažu. Ispod svakog vremena polaska po satu, nalazi se broj vozila koji obavlja polazak. Takođe, ako se pogledaju redovi vožnje za oba terminusa, vidi se da su isti veći deo dana, a to je izvodljivo samo u slučaju da na liniji radi parni broj vozila.

 

[Dart]

Ok, ovo je sa https://www.busevi.com/red-voznje/linij ... -belville/
Moguće da im je taj deo ostao od letnjeg reda vožnje (ako se uopšte i menja), pre je i kod njih pisalo 4.
Inače nema veze to sa parnim ili neparnim brojem vozila već sa vremenom provedenim u putu i na okretnici.

 

[branik]

Ево како то изгледа где су су поприлично ослонили на електробусе
https://m.ao.by/news/news_2967.html

 

[Express]

Ne kuburi samo Moskva s njima. Mineapolis i Albukerki muku muče, kako s Kanađanima tako i s Kinezima: https://www.americanexperiment.org/2019 ... imetime-2/

Lede se punjači. Sitnica, samo ne može da se mrdne. Ma ko šiša putnike, nek plaćaju električni na ugalj, a voze matorim se dizelom jer novi dizel nije u modi. :bash:

Albukerkiju nisu valjali pa ih vratili. Kupiše zglobne dizel New Flyere za 870k. Kinesko đubre bilo 1,2mil. Interesantno da Mineapolis nije ništa više platio kanadske, takođe zglobne.

Dok god ne budu mogli da zamene SUS motore ne treba masovno da nabavljaju preskupa vozila sa inferiornim tehničkim karakteristikama, pa makar nosili maske da ne pocrkamo od zagađenja.

Bolje bi bilo da pripaze na te silne automobile nego na šačicu gradskih autobusa. To što autobusi kruže veći deo dana nema veze jer automobila ima daleko više, pritom negativan uticaj autobusa po životnu sredinu može biti ublažen primenom planova vezanih za smanjenje prosečlne kilometraže autobuskog podsistema upotrebom šinskih, vođenjem računa o tehničkim karakteristikama važnijih drumskih koridora. Nek obrate pažnju kakve to puteve grade, zašto autobusi (i sva ostala drumska vozila) zagađuju više nego to treba krećući se stani-kreni čak i kad nije gužva. Umesto da denivelišu ukrštanja na ključnim koridorima, uvedu ekspres linije (dakle smanje broj zastajkivanja u vidu semafora i stajališta) oni će da bacaju na kineske plastikanere na baterije.

Jovin Bog da mu dušu prosti planirao ekspres fidere magistralama do železnice (M i RM). Ovi sad nit metro da maknu s mrtve tačke nit da pokriju ostale koridore autoputevima, sa akcentom na izdvajanje autobusa.

Hong Kong i pored onolike gustine naseljenosti, oslanjanja na metro ne samo što je povezao veći deo grada saobraćajnicama sa denivelisanim ukrštanjima već ih iskoristio razgranatom mrežom ekspresnih autobuskih linija. Ovde, čini se da je lobiranje za jedan vid saobraćaja u odnosu na drugi rezultiralo zakržljalim mrežama praktično svih sistema. Drumski lobi koči metro, železnički lobi koči petlje i tako u krug. Skup metro, skupe petlje i u očin. Nikad kraja. I tako ostadosmo na ulici čekajući semafor već pola veka.

 

[Izmedju3i20karaktera]

solecar » Sre Sep 30, 2020 3:05 am[/url]":26aov1al]Biće da su ipak 4 vozila u pitanju. Ako se uporedi red vožnje na sajtu DJP sa onim što je rađen od strane gspbeograd.net , jasno se vidi da su identični. Prilikom pregledavanja reda vožćnje na gspbeograd.net , zanemariti ono što je crvene boje, jer to označava isključenje vozila za garažu. Ispod svakog vremena polaska po satu, nalazi se broj vozila koji obavlja polazak. Takođe, ako se pogledaju redovi vožnje za oba terminusa, vidi se da su isti veći deo dana, a to je izvodljivo samo u slučaju da na liniji radi parni broj vozila.

Da vidim da li sam ja ovo dobro razumeo... Na liniji koja većim delom dana ima 25 minuta vožnje od prve do krajnje stanice predviđeno je duplo više vremena. Zar se to čudo puni posle svakog pravca?

Ja ne mogu ni da zamislim kakav bi haos bio da se ovim vozilima prepusti neka češća linija. Prvo što električni imaju otprilike za četvrtinu manji kapacitet od običnog kineza (koji opet ima značajno manji kapacitet od običnog solo busa) i shodno tome nemaju ni treća vrata. Drugo, ako na ovoj tandara-mandara liniji gube isto onoliko u stajanju koliko i u vožnji, šta bi bilo na nekoj dužoj i težoj, sa neuporedivo većom razmenom putnika na stanicama? Šta kada dođu tri-četiri zaredom zbog gužve, a ima mesta za punjenje samo jednog?

Da parafraziram jednog poznatog sportskog novinara: Električni autobusi da, ovakvi električni autobusi nikako.

 

[Kesha]

Pune se posle svakog izvezenog pravca. Imaju superkondenzatore, a ne baterije, i s toga autonomiju do dvadesetak kilometara u idealnim uslovima. Ima taj koncept svojih prednosti i mana, a svakako da mu ograničenja nisu mala. S druge strane, električni autobusi sa baterijama traže više vremena za punjenje, i u principu se projektuju za celodnevni rad uz, eventualno, sporadična dopunjavanja na terminusima. Obično se tu radi o autonomiji između 200 i 300 kilometara, tako ni oni nisu za nemali broj beogradskih linija. No, kao što rekoh, uz primenu pantografa kojim bi se autobus dopunjavao na terminusima, možda bi se i dobilo vozilo za ceo dan rada i na zahtevnijim linijama. Poslednjih nekoliko godina ulaze u standardnu ponudu i onih vodećih proizvođača, mada bi nama bilo pametnije da masovniju upotrebu električnih autobusa odložimo za još neko vreme.

 

[Дошљак]

Најбоље решење јесте зглобни тролејбус веће аутономије, који би се пунио вожњом под мрежом и на терминусима, а притом могао и да мења трасу по потреби (радови, застоји, затварања...). Ови нови електробуси могу да иду на линије попут 30, 44, 60.

 

[branik]

Odavno ja pišem da je ta novotarija preskupa igračka za nas. Pustimo velike i bogate da probaju, a mi na kraju samo po njihovim pozitivnim iskustvima. Ovako, mi hoćemo elektrobuse, a 60% struje se proizvodi iz uglja na obodu Beograda u 9. zagađivaču na svetu. Trolejbus sa nešto autonomije je rešenje, posebno za brdski deo Bg. Neko je to nekad lepo bio smislio u planovima za proširenje. A sad ti planovi + autonomna vožnja... Onda samo mašta određuje granice mogućnosti.
A onda je došao GV.

 

[Žika]

Dokle god su baterije teške i sporo se pune nema ništa od elektro vozila.
Naravno nema ništa isto tako dokle god se struja dobija iz termoelektrana. Ni hidro nisu cveće ali mogu da prođu.

Nervira me što se baca akcenat na vozila a oni nisu primarni zagađivači, ogromno zagađenje dolazi od avio saobraćaja, jedan kurzer zagađuje koliko i 20 miliona automobila (ako se dobro sećam)??? Industrija je takođe veliko zlo ali bez nje se ne može.

 

[direktor]

A mi kao imamo industriju kakav li je vazduh u bg bio 1989 kad je radilo sve ono sto danas ne radi dmb imt imr rekord šećerana ikl ilr vrenje fob minel vunarski pamučni daka kluz beko samo da kotlarnica za grijanje tih hala rade nista drugo...

 

[Žika]

Nemamo ni kruzere.

 

[Пантограф]

direktor » 22 Oct 2020 12:39 am[/url]":3j48amud]A mi kao imamo industriju kakav li je vazduh u bg bio 1989 kad je radilo sve ono sto danas ne radi dmb imt imr rekord šećerana ikl ilr vrenje fob minel vunarski pamučni daka kluz beko samo da kotlarnica za grijanje tih hala rade nista drugo...

Красан је био ваздух. Има новинских текстова из шездесетих на ту тему и ниједан није био повољан.
А мени се осамдесетих највише урезала у сећање Топчидерска река, смрдљива и обојена у бело, отровима. Вазда је таква текла кроз Топчидер.

 

[Žika]

Bila je u svim bojama.
Kad nam je drugar upao dok je preskakao niko se nije družio sa njim dok ga mama nije dobro oprala. Zaudarao kao farbara i dom zdravlja.

Druga polovina osamdesetih preko 100 dana bez sunca, ogroman broj kotlarnica na mazut i ugalj, Rakovički Basen radio i ostala industrija oko Beograda. Strašno

 

[Bender Rodriguez]

Žika » Čet Okt 22, 2020 12:50 pm[/url]":o5yghq5b]Zaudarao kao farbara i dom zdravlja.

:laugh:

 

[Express]

Ajde malo sa vazduha da pređemo na same autobuse. Irizar i2e u Londonu:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=xVlhroI6eg4[/youtube]

I Parizu:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=pqlHYC5ibcg[/youtube]

U uslovima Londona postiže autonomiju 160-180km sa jednim punjenjem. Teoretski dvovratna verzija bi se mogla koristiti na jednosmernim fider cirkulatorima do metro stanica dužine obrta (ne poluobrta) L≤5km sa dva vozila uz interval od 10min. Problem, osim izuzetno visoke nabavne cene predstavljaju i troškovi zamene baterije. Kapabusi mogu da prevaljuju veće razdarljine, međutim zahtevaju izgradnju punjača duž trase.

Možda bi u ovakvim uslovima bilo najbolje otvarati "uši" linije sa terminusom na metro stanici. Punjač bi onda bio na peronu za te linije dok bi po naseljima samo kružio.

Linije 62 Grorud-Ammerud-Grorud i 63 Grorud-Romsas-Grorud u Oslu. 62 (L=4,3km) je dvosmerna, 63 (L=5,2km) jednosmerna. Inače u Grorudu možete presesti na metro linije 4 i 5, autobuse 31 Grorud-Nationaltheatret-Snaroya koja prolazi kroz centar, kao i linije ka ostalim delovima grada poput 66 Grorud-Helsfyr, 68 Grorud-Alfaset-Helsfyr i 79 Grorud-Asbraten. Grorud je "transit hub". 31 je zglob sa četvora vrata (sada električni) i pored metroa do grada.

Dakle kao što vidite sirotinja nema baš neki izbor. Oslo može i tu 31 da elektrifikuje iz više razloga koji nisu trenutno primenjivi u Beogradu ( poseduje sredstva za veći broj vozila sa manjom autonomijom, zamenu baterija, lakše uslove eksploatacije), dok mi u ovom veku nismo uspeli da skrpimo više od 10 ex SSSR CNG autobusa - ne zbog cene vozila već zbog izgradnje punionica. Ovde se na elektrobuse gleda kao na skupu modu koja kao brendirana mora biti i viđena (EKO1) umesto da se na mala vrata uvodi tamo gde je praktično poput stare 57, 87, kombinacije 21 i 22. Tamo gde je zaista potrebna struja (16, 23, 29, 31, 95) u ovom momentu najracionalnije je uvesti savremene IMC trolejbuse velikog kapaciteta (dvozglob). Zglobni autobusi mogli bi biti prebačeni na druge linije koje nikada nisu ni bile pokrivene njima, ili na one koje su skoro pretvorene u solo.

 

[Žika]

Cepaju električni Mercedesi po Weisbaden-u

 

[Express]

Na ovom linku vezanom za nabavku autobusa za Stokholm možete naći više informacija o montaži električnih autobusa u BYD-ovoj mađarskoj fabrici Komárom: https://www.bussmagasinet.se/2019/05/ha ... nga-rader/

Chinese and local

Like the French factory, the Hungarian with its 60,000 square meters is basically an assembly plant. From the beginning, it was thought that only buses would be built here, but BYD also plans to build trucks and other commercial vehicles in Komárom. It aims to premiere its first truck at the IAA trade fair in Hanover in the autumn of 2020.

The facility in Komárom is strikingly modern and well-organized. From China, the chassis are delivered in stainless steel, as well as driveline and batteries. Here, bodies, interiors and more are mounted - largely in aluminum and plastic to keep the weight down because low weight means lower energy consumption. And for electric buses, it is central to keep energy consumption down. But some lightweight buses are not BYD's electric buses with their 18 tons.

- It is technically possible to reduce the weight. We are looking at solutions, but it is too early to say more, commented the factory's operations manager Gábor Balogh during our visit.

However, not everything in the buses is made in China. Much also comes from local or European manufacturers.

The windows thus come from Pilkington, the doors from Masats and Ventura, the roof from Pecocar and so on. According to BYD, ten percent of the electrical system comes from local manufacturers, as well as 30 percent of the driveline, 45 percent of the body and 50 percent of the interior.

Imaju fabriku za montažu i u francuskom gradu Beauvais, a koriste proverene komponente evropskih proizvođača. Dakle, radi se o "evropeizaciji" uvežene osnove. Ne znam od kojih je dobavljača sastavljena završna obrada beogradskih Higera, no obzirom na lošu osnovu pitam se u kolikoj su meri BYD šasije kvalitetnije od Higerovih?

 

[Дошљак]

Доста шкарт робе из Кине је уствари из Северне Кореје.

 

[branik]

Вратите нам тролејбусе, или: зима зима е па шта је
https://griphon.livejournal.com/503419.html

 

[Djole Pevcanin]

Ово је сликано телефото сензором пре сигурно 3 месеца, исто веома грозна слика

 

[Express]

M.A.N Lion's City 12E na probi u Talinu:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=vvWBLFp0Yfw[/youtube]

U redovnom saobraćaju u Minhenu:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=8Eg2DzoamaM[/youtube]

Novi eCitaro G u Minhenu:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=vSERmbWdMIA[/youtube]

Ovaj prvi M.A.N ima klimava klizna vrata, mada dobro je sklopljen obzirom da slabo krcka. Mercedes još manje, uz šta ima dobar zvuk. Toliko su tihi da će elektrifikacijom razlika između boljih i lošijih vozila postati još primetnija.

 

[Express]

Pošto niko nije ništa u međuvremenu dodao nadovezao bi se na prethodni post.

M.A.N Lion's City 18E:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=QwMKE3r3_ck[/youtube]

^^^Propao kao novosadski IK218N na drugoj osovini. Kako bi se vukao da je pun?

Lion's City E baterije:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=cQjtNQoRtpY[/youtube]

^^^Debele ćelije.

Što se eCitara tiče Kinezi bolje uklopiše maske kod ove Yutongove samoupravljajuće kopije:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=8aE0oLy2qCg[/youtube]

Više je u skladu sa originalnom verzijom Citara obzirom na manje radijuse kontura (kockastiji je), i pored toga što konstrukcija nema veze sa istim, niti dizajn boka karoserije. Neke aspekte enterijera su takođe bolje uradili. Sedišta su na kutiji iznad pogonske. Mercedes u solo verziji nema nazad kutiju, a zglob samo na drugoj. Kod električnih i tu mogu stati baterije (solo 4, zglob 6).

 

[Dart]

https://jnportal.ujn.gov.rs/tender-eo-q ... tems/11051

Danas je bio zadnji dan za podnošenje ponuda na tanderu. Najzanimljivije je to sto je Ikarbus AD postavljao pitanja u vezi tenderske dokumentacije, takođe i njihov kineski partner (Lanzhou Guangdong New Energy Automobile Yinlong), SDT (zastupnik Solarisa) i DAT holding za koji prvi put čujem.