To да странци разумеју нашу латиницу више од наше ћирилице је мит. Са друге стране технологија је толико напредовала да се све може превести преко телефона, ја сам скоро комуницирао са кинезом који појма немам енглески преко микрофонског преводиоца на телефону и лепо смо се споразумели.
Ajde baš će na brzaka dok mu nailazi ako bog da s više ćiričličnih ispisa (znači brzo menjajući) "25 КАРАБУРМА", "25 ИЗМЕЊЕНА ТРАСА", "25 ЈУЖНИМ БУЛЕВАРОМ" uspeti da pronađe u telefonu aplikaciju koja detektuje tekst sa slike. Ima da propusti prvi autobus, a ukoliko se pripremi za sledeći (koji može ne daj bože čekati i pola sata) možda mu i uspe ako u međuvremenu frustriran ne uđe u nešto drugo što bi ga odvezlo ko zna gde. Čovek bi se izgubio za čas, ne bi brzo došao do odredišta i automatski bi ocrnio prevoz na netu. To nativno pismo me u Kini nervira dok u Japanu lepo imaš i na Engleskom (sitnije doduše) pa izvoli. Izrael i druge bliskoistočne zemlje su posebna priča. Grčka meni lično ne predstavlja problem, ali anglofoni turisti se rutinski gube po Atini bez mape. Ako imaju mapu onda gledaju samo brojeve linija eventualno sa njihovim slovima (koje čitaju kao "this", "that" ili "whatever") pa ne gledajući destinaciju nekako uspeju da dođu do odredišta.
Moraš se postaviti u tuđu kožu da bi shvatio kako se oseća. Grci su u tom smislu zaista preterali.
Slika govori hiljadu reči pa tako imamo
ovaj polovni Citaro sa atinske linije 51 na čijem je displeju ispisana gomila skraćenica. Ili dobro poznati Urbino 18 sa aerodromske X95
sa engleskim ili grčkim natpisom, kao i
sa simbolima aviona. Imamo i
ovaj Irisbus s zaglavljenim tačkama dot-matriksa koji samo otežavaju čitljivost.
Ovaj telavivski M.A.N sigurno znaš gde će te odvesti, kao inače
i ovaj pekinški Foton čiji verujem da samo naziv proizvođača prepoznaješ ako nisi poznavalac kineskog. Ima i dobrih primera, recimo
singapurski Citaro sa anglicizovanim natpisom za Punggol field east umesto azijskog, za nas švrakopisa. U Dubaiju ćeš naleteti i na
arapski i na
engleski ispis ali u Japanu ćeš bar na železnici očekivati sve odjednom uz sitan tekst na engleskom. Ako imaš sreće dočekaće te
ovakav Citaro G koji u Fukuoki saobraća do međunarodnog terminala luke Hakata.
Ne znam što se kod nas displeji nikada nisu standardizovali, i po pitanju boje, i po pitanju tipa i veličine samog fonta. Opet, naručilac je mogao da zahteva takve i takve displeje, al nema ko ovde da se bavi time. To se smatra nebitnim detaljem, nažalost. Jedan Higer, redovan na 53-jci, ima displeje jako malog fonta, valjda samo taj bus. Moguće oni mali Novatronic displeji što je Lasta godinama ugrađivala. Privatnici su tek priča za sebe.
Font je bitniji nego što se misli jer uži (obično čitkiji) font omogućava prikaz više informacija velikim slovima, bez duplog ili dvorednog ispisa ili natpisa sa zbunjujućim skraćenicama, nekad i našim ljudima. Najviše me nerviraju oni zbijeni Novatronici sa Solarisa i Ikarbusa čije debele cifre ne možeš da razaznaš izdaleka (da li je 5 ili 6, 6 ili 8), a koje su inače em sitne em iste veličine kao i ostala slova. Najbolji je bio originalni tanak visok font sa Conecta iz 2005, ali je mana bila ta što su ispisivali destinacije sa sitnim fontom, iako je najbolje bilo da je tekst samo malo sitniji od broja, a isto tanak. Sada ubedljivo najbolji font broja imaju Lastini Otokari, ali i oni imaju jako sitan tekst. Mislim na font sličan
ovom starijem ili
novijem Citaru G u Oslu. Naši su kockasti i nečitljivi.