Šta je novo?

Дан жалости и сећања на страдање и прогон Срба

НОВИ СПОМЕНИК ЗА МАСОВНУ ГРОБНИЦУ: Обележен Дан сећања на жртве нацистичког прихватног логора Земун, на Сајмишту
Војислава Црњански Спасојевић
18. 05. 2024. у 20:46
ПРОШЛО је пуних шест година откако су "Новости" откриле масовну гробницу са посмртним остацима око 6.500 српских жртава страдалих у Прихватном логору Земун, на Сајмишту, и покренуле акцију да се ово место достојно обележи. Да ће жртве добити већи споменик за који ће се знати да је у питању једна од највећих масовних гробница у нашој земљи, најавио је председник Скупштине Градске општине Земун Мирослав Гајић, на обележавању Дана сећања на жртве Anhalten Lager Semlin.
https://www.novosti.rs/c/drustvo/ve...-nacistickog-prihvatnog-logora-zemun-sajmistu
 
 
Данас се навршава 81. годишњица стравичног масовног злочина почињеног од стране припадника злогласне СС дивизије ,,Принц Еуген'' и хрватско-муслиманске СС дивизије ,,Ханџар'' до кога је дошло 7. јуна 1943. године над српским цивилима у Долима код Плужина, на северу Црне Горе, када је, процењује се, страдало најмање 522 људи, од чега не мање од 109 деце млађе од 15 година.
У периоду од 6. до 12. јуна те године поменуте јединице починиле су злочин над српским цивилима пивске жупе, побивши преко хиљаду људи међу којима мноштво жена и деце.

 
Poslednja izmena:
Хвала @Вожде за овај чланак.
Мој деда, мајчин отац и њен најстарији брат (по коме сам добио име) су убијени у Глини у августу 1941.године.
 
Хвала Вожде, и са очеве стране је пуно родбине страдало. Покојни отац је из Лике, околина Госпића-село Дивосело, које више не постоји.
 
Заиста ми је жао, судбина твоје породице заиста описује страшну судбину невиних жртава Другог светског рата на подручју НДХ.
 
Хвала @Вожде на објави ових двеју веза, знам за њих. О свему овоме написаном и документованом, и још много тога-прадедовини, корену породице, ... покојни отац ми је причао, а и он је доста о томе писао, помагао и другима у скупљању материјала за објаву књига о Дивоселу па и о околним српским селима (Читлук, Орнице, Почитељ, Медак).
 
Наравно, претпостављам да знаш много више, будући да си породично везан за тај крај, поставио сам чисто због других читалаца форума како би се иницијално могли информисати.
Веома је похвално што се твој отац бавио том темом и оставио писани траг и што није допустио да падне у заборав.
 
Сећање на Српско село Дојнице крај Призрена , које је у једном дану заувек нестало.
Тог врелог дана, уочи Видовдана, киднаповано је 17 жена и стараца српске националности. 27. јуна 1999. упали су у српско село Дојнице, у општини Призрен, где су починили тежак масакр. Киднаповано је 17 цивила (16 Срба и један Бошњак), а њихова тела до данас нису пронађена. Међу жртвама је било девет старијих жена.


Српски цивили одлучили су да остану у своме селу и након доласка међународних снага, верујући да им комшије Албанци неће наудити будући да никада никоме нису нешто нажао учинили. Међутим, таква мисао им је брзо дошла главе.
„Тог кобног 27.јуна 1999. године остали су углавном у селу стари и немоћни, вероватно као и сви, размишљајући да никада ником ништа нажао нису учинили нису напустили село“, испричао је пре неколико година за медије Миодраг Антић коме су у Дојницама убијени мајка и отац.
Након уласка немани у село, СрећкоЂекић Н.Б. и С.М. успели су да побегну сакривши се у оближњи канал где су их пронашли припадници КФОР-а и склонили у Богословију, док се осталим отетим становницима села Дојнице од тада губи сваки траг. Неколико дана касније, Ђекић Срећко је из Богословије отишао да се састане са познаником из села Скоробиште, општина Призрен, и више се није вратио.
Посмртни остаци киднапованих Срба до данас нису пронађени а постоји велика сумња да се налазе у некој од многобројних масовних гробница на територији Призрена. Такође, постоје индиције да су киднаповани Срби били жртве трговине органима.


Годинама обележавање страдања невиних цивила у Дојницама пролази у потпуној медијској тишини. За злочин над 17-оро српских цивила до данас нико није одговарао, нити је процесуиран.
Према попису из 1991. у Дојницама је живело 90 становника српске националности, а данас је ово место избрисано са лица земље. Читаво село спаљено је до темеља. Уништено је и сеоско гробље и православна црква.

 
Посетио сам Јадовно на Велебиту два пута (у другој половини 70-тих година), које је удаљено неких 5 км од хрватског села Трновац. Имам јако пуно снимљених слајдова свих јама и спомен плоча.
 
Vrh