dedinje":ujcbmarg je napisao(la):
Karlo, nisi znao odakle da počneš a nisi znao i da nastaviš ali si znao da završiš i to katastrofalno. Post je po običaju konfuzan i teško je na njega odgovoriti. Kažeš tramvajska i trolejbuska mreža su "isprepletane". To je čisto tehničko pitanje, misliš da se ono ne može rešiti?
Управо укрштаји водова су најслабија тачка, а у овом случају их има безброј. Оштећења најчешће изазива тролејбус, али све једно и трамваји испаштају, а блокирају се и аутобуси, приватни аутомобили, таксисти силним тролејбусима и трамвајима који стоје.
dedinje":ujcbmarg je napisao(la):
Krivine su neizbežne kada je kružni saobraćaj u pitanju. Po novom rešenju one su mnogo blaže što će i omogućiti "špancima" da idu preko Slavije. Nadam se da znaš razliku između "prave" i "kruga".
Вршио сам конкретна мерења и утврдио да је средња брзина трамваја преко Славије невероватних 6км/с.
Хајмо упрошћено логички. Имамо две шеме колосека за деснострани саобраћај. Центар раскршћа у оба случаја је означен црвеном бојом, а краци плавом. Покушајте да у једном и другом случају ставите једну тачку, као један
прекид рада система. У другом случају ће систем
увек функционисати макар на два крака. Први случај нема укрштаје, као скуп елемент за одржавање, али зато је погодан за широке површине без утицаја друмског саобраћаја. Следећа анализа је анализа утицаја кривина, односно успорења из техничких разлога. Наравно, и скретничко подручје утиче на смањивање брзине. Дакле,
успорења из техничких разлога у првом случају 2,5, у другом, 1,6.
То није све, по фикс идеји канцеларијске аутомобилске секте, предвиђен је исти број
конфликтних тачака трамвајског и аутомобилског саобраћаја као сада, просечно 3,5. Друго решење (трамвајска трокрака раскрсница на крају Немањине), то је 2,5 у просеку. Иначе, уместо нефункционалног помоћног терминуса на Славији, сугерисао сам функционалан помоћни терминус у парку код Тиршаве, сличан Ташмајданском.
Све у свему, са уштедама од око 2 минута по трамвају (не рачунајући хаваријске прекиде) друго решење штеди око 3.000.000 евра годишње у односу на прво, са грешком око 25%. За прецизније анализе и моделе, потребно је на стотине истраживачких сати, што никако не бих радио бесплатно.
Наравно, ово је међу јефтиним решењима. Постоје скупља, ефикаснија и дугорочно исплатива решења са подземним трамвајем, са тим да то мора бити повезано са метро пројектом.
dedinje":ujcbmarg je napisao(la):
Koliko km. biciklističkih staza ima u BG. Pa čak su podignuti liftovi uz mostove da bi se olakšalo biciklistima. Pre nekoliko godina BG nije imao ni metar biciklističke staze. Ja sam pristalica biciklista ali treba reći da i oni često smetaju šetačima, pogotovu sa malom decom.
Утолико добро планирање значи да се пешаци и бициклисти требају плански раздвајати. А џаба пар лифтова и стаза у приобаљу, када нема целовита мрежа. Сваки транспортни систем најбоље описују његове слабе тачке. Аутомобил описује недостатак простора за кретање, паркирање, стресност и прескупост таквог превоза, па представља тек око 20% кретања у Београду. Трамвај описује мала транспортна мрежа и тотална научно-техничка запостављеност, у коју спада и ова актуелна фикс идеја канцеларијске аутомобилске секта. Решавањем слабих тачака тог подсистема, а Славија је једна од најслабијих, у великој мери се побољшава овај подсистем.
dedinje":ujcbmarg je napisao(la):
Inače, što si i sam pomenuo tramvaj je ovim rešenjem potpuno izvučen na obod kružnog toka Slavije tako da je ići uz sam trotoar. Ovo je smanjilo oštrinu krivine tramvajskog kružnog toka i pogodno je za tramvajske stanice. I ja sam razmišljao o mogućnosti da se tramvaj potpuno izbaci sa Slavije i usmeri u okolne ulice. Ipak, to nije dobro rešenje, stvorila bise gužva u tim ulicama a i Beograđani su navikli na Slaviju sa tramvajem.
У суштини друмски саобраћај је концетрисан у главним улицама попут Београдске, Кнеза Милоша, и утолико је у Ресавској много мање проблема и поремећаја трамваја него у Београдској. За попречну везу ка Булевару није преко потребно користити баш Краља Милутина. Може се размотрити и Књегиње Зорке, или плитко подземно испод Београдске. Да су стајалишта уз тротоаре најуљуднија стоји, али аутомобилске гужве од возила која излазе из кружног тока (конфликтне тачке) су оно што јако гуши и успорава, а и мешање са аутобусима.
Све у свему, пошто је ово тема о реконструкцији Војводе Степе, ни она неће имати праву вредност ако остане ова слаба тачка, Славија са мешањем трамваја са друмским саобраћајем и серпентинама (серпентине=кривине полипречника испод 90 метара за трамвај са метарским колосеком) (по садашњем, полупречник кривине 30 метара, по новом 40 метара).