U jedan kanal (Vizelj inače) Borčanske reke nedavno je sletelo jato od 30-ak belih labudova. Oni drugu godinu zaredom tu prezimljavaju, a znatiželjni i požrtvovani Beograđani svakodnevno obilaze i donose im hranu.
I borčanski vrapci znaju da je leti ovaj kanal rezervisan za decu i kajakaše lokalnog kluba. Međutim nekako s zime, već drugu godinu za redom, vide Borčanci da su dobili nove kajakaše. Vest se po Borči brzo pročula, pa kao svaki dobri domaćini-iz dana u dan sve je više Borčanca koji bi da požele dobrodošlicu svojim pernatim gostima.
"Skoro svaki dan dobijaju dosta hrane, dosta naroda dolazi ovde, hrane ih nama je drago kao stanovnici Borče da imamo ovako lepu posetu", kaže Lazar Šikl.
"Kao što vidite ljudi bacaju hranu, oni im prilaze bliže, kad se najedu-odu, imaju trave u ovom kanalu, čupaju travu svaki dan, jedu i uživaju jednostavno, i mi sa njima, objašnjava Nebojša Milosavljević.
Dežuraju Beograđani organizovano, kad ko ima vremena da dođe, da ih na parove razbrojs prebroji- jesu li svih 30 tu i da im slučajno ni pero s glave, ali bukvalno, ne bi falilo.
"Oni sami održavaju ovu vodu, lupaju led, ne dozvoljavaju da se smrzne valjda je to neki prirodni nagon, a mi malo pomognemo da bude te vode i eto drago nam je da su tu, kaže Lazar Šikl.
No imaju i oni, ko i mi, svoje žute minute, pa umeju da se unervoze.
"Dešava se, ima ovih starijih, čisto belih, ne daju mlađima da se kupaju, i to je jurnjava po vodi, kaže Nebojša Milosavljević.
A Borčanci uživaju ponosno u svom labudovom jezeru i nadaju se, kažu, da će ovi odlučiti da ostanu, i sviju svoja borčanska gnezda. Zbog onih koji su ih lovili i krali njihova jaja, već godinama se labudovi u Beogradu više ne gnezde, već poput ovog tridesetočlanog jata dolaze honorarno samo kao čuvari plaže u zimskom periodu. A lepo bi bilo da nam postanu sugrađani...