Žičara (Gondola) Kalemegdan – Ušće

[Arahne]

vradovic » 08 Apr 2019 01:15 am[/url]":1czjv2v2]

Arahne » 07 Apr 2019 05:56 pm[/url]":1czjv2v2]Proširena verzija
https://www.youtube.com/watch?v=MsGdfAtmz5Q

Hvala sto si podelio link. Odlicna vest. Nadam se sto skorijoj izgradnji gondole i da radovi zbog tvrdjave nece morati da traju jako dugo.
Gondola je prava stvar i na pravoj je lokaciji. Stvarno iz sveg srca zelim da se sto pre izgradi!

Licno planiram da obidjem lokacije na Uscu i Kalemegdanu pocetkom maja pa cu postaviti fotografije na forumu.

Voznja gondolom u Beogradu je definitivno jedan od top prioriteta na mojoj bucket list.

Moći ćeš samo da obiđeš ogradu. Tek ćeš da vidiš na šta će da liči Kalemegdan zbog ovog gradilišta.

 

[Дошљак]

Кад обиђе Калемегдан и тврђаву надам се да ће видети зидине и капије у лошем стању са скелама и оградама.

 

[Zuma]

Može li neko da razjasni šta se sada događa pošto izgleda da je ovom Vučićevom izjavom o žičari sa tri kabla obesmišljen već sklopljeni ugovor. Kako je ranije objavljeno on se odnosio na cenu od 1.794.000.000 dinara i to je po njima trebalo da se vrati za 6 godina. Međutim ovaj eksplicitan Vučićev zahtev da se "povede računa" "da bude na tri A NE NA JEDNOJ žici" očigledno opisuje promenu stava, odnosno objavljena cena a verovatno i još prošle godine potpisan ugovor je podrazumevao jeftiniju verziju žičare. Pa to sada više neće koštati 15 milona evra nego bitno više, a nije jasno ni šta su ustvari potpisali ako se ovako menjaju osnovni tehnički parametri. Da li taj ugovor sada ne važi, koliko će SADA sve koštati i kako će se to SADA isplatiti?

"Od Ušća do Kalemegdana Beograđani i turisti moći će da stignu za oko pet minuta. Trasa buduće gondole je duga oko jedan kilometar, a brzinom od pet do šest metara u sekundi svakog sata moći će da preveze 3.000 putnika", naveo je Radojičić.
Podsetio je da je ugovor sa izvođačem radova potpisan krajem prošle godine po sistemu "ključ u ruke", što, pojasnio je, znači da je izvođač u obavezi da izradi projektno-tehničku dokumentaciju neophodnu za dobijanje građevinske dozvole nakon čega ima rok od 275 dana za izvođenje radova.
Prema stručnoj proceni, kaže Radojičić, uloženi novac u izgradnju gondole trebalo bi da se vrati za oko šest godina.
Grad Beograd finansira oko jednu trećinu, a Republika Srbija, odnosno Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija oko dve trećine.
Izvođači radova su firme "Leitner S.p.a Vipiten", "KOTO", "Elkoms" i "Del ing".
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... -maju.html

Takođe, građevinska dozvola je već izdata.

 

[Gorstak89]

Zuma, k oda je bitno dal je jedna žica ili 2 ili 3, te dve će dodati naknadno iz obrtnog nekog kapitala čim se zabvrše prefisibility i fisibility studije o tome. Na kraju krajeva, vučko nije rekao da budu odvojene, tako da oni mogu da naprave jednu sajlu od 3 ili da kažu da je njihova deblja sajla zapravo sačinjena od mnogo više manjih sajli tako da je vučkov zahtev 100% ispoštovan.

 

[Дошљак]

Сад нам је председник стручњак и за сајле на жичарама.

 

[Zuma]

Gorstak89 » 08 Apr 2019 03:11 pm[/url]":35sc839e]Zuma, k oda je bitno dal je jedna žica ili 2 ili 3, te dve će dodati naknadno iz obrtnog nekog kapitala čim se zabvrše prefisibility i fisibility studije o tome. Na kraju krajeva, vučko nije rekao da budu odvojene, tako da oni mogu da naprave jednu sajlu od 3 ili da kažu da je njihova deblja sajla zapravo sačinjena od mnogo više manjih sajli tako da je vučkov zahtev 100% ispoštovan.

Bio je tender i prihvaćena je ponuda za 1.794.000.000 dinara. A bilo koja konkretna suma podrazumeva da se prvo zna šta će se graditi. Potpisan je i ugovor. Data građevinska dozvola. Ne može neko da posle svega toga kaže da mora da se koristi duplo skuplje tehničko rešenje od onoga za koje je rađena ponuda, a da i dalje važe pretpostavke na osnovu kojih su ponuđači došli do te sume i svoje ponude. Ili posle do ugovora. Naravno da se sve može ponovo ugovoriti, samo kažem da ovaj intervju resetuje mnogo toga u proceduri, kao i da brojevi koji su se do sada u javnosti spominjali više ne važe. Nećemo platiti koliko je rečeno nego mnogo više, i nećemo vratiti uloženo za 6 godina čak i po njihovim pretpostavkama o zaradi (koje su očigledno bile nerealne već i za staru, jeftiniju verziju žičare)

 

[Arahne]

Evo brate sumirano kakav je stav prema svemu. Da prevedem. Može nam se.
https://www.youtube.com/watch?v=xajLxPt ... ture=share

 

[Дошљак]

Kaд је била јавна расправа?

 

[Arahne]

Povodom gondole u Jerusalimu
https://www.timesofisrael.com/israel-pr ... cable-car/

 

[Дошљак]

Нико не зна када је била јавна расправа?

 

[Zuma]

Ovde je već više puta spomenuta očigledna činjenica da je čitav sistem tih javnih rasprava i uopšte informisanja o gradskim projektima namerno napravljen tako da obični građani što manje "smetaju" sprovođenju odluka donesenih u uskim krugovima, tj da imaju što je moguće manje šanse da, prvo uopšte na vreme saznaju da se priprema nešto što bi ih lično interesovalo, a zatim da im bude što nezgodnije da u tim raspravama učestvuju. A ako i nekako savladaju prve dve prepreke, primedbe se skoro nikada ne usvajaju. Za shvatanje realnog stepena kooperativnosti vlasti bilo bi ilustrativno redovno imati godišnju statistiku podnetih i prihvaćenih primedbi. To bi bilo šaljivo. Inače, procedura ide ovako:

Običnim građanima je prvo problem informisanje. Oni u ogromnoj većini nemaju apsolutno nikakvog razloga da prate sajt http://www.beograd.rs . A ako ga i prate, namaju razloga da to rade redovno, često i bukvalno ceo život. Ideja da je objavljivanje na tom sajtu običnim građanima sasvim dovoljna da ostvare svoje zakonsko pravo učestvovanja u upravljanju gradom je više komična nego ozbiljna. Pa zatim, ako to nekako savladaju, hajde vi na prvoj strani tog sajta pronađite nešto što bi laiku ukazalo gde se nalaze detaljne informacije o projektima, tj o tome šta se u njihovom kraju priprema, a još manje gde treba da ode da bi video projekat i gde zatim da posle ode da bi učestvovao na raspravi. Informacije o projektima su na prvoj strani ustvari sakrivene pod totalno neintuitivnim naslovom OGLASI. Po čemu je dokumentacija o projektu ili rasprava o uništenju obližnje šume za laika "oglas"? A kad ipak uđete tu, ne smete ići na naoko logičnu stavku "Pozivi, obaveštenja i prethodna obaveštenja", pošto je to zamka, jer tu nema onoga što on traži, nego se informacije opet kriju na "Oglasi i konkursi".

Kad se jednom stigne dotle, onda sledi listanje dugačkog niza strana sa oglasima, SVAKI PUT PONOVO, ne bi li videli da li se od prošlog puta pojavilo nešto za vas. Kad nesrećni građanin (prodavačica, pekar, lekar, radnik gradske čistoće ...) savlada i to, tu će naći datum javne rasprave. Ali sada prvo mora da pogleda projekat, pa je tu sledeća zamka. Online grafika je obično u Autocad formatu (srećom, ne baš uvek) koji obični građani ni slučajno nemaju na svom računaru, niti ga Windows otvara, pa im je jedina mogućnost da lično odu i pogledaju.

Ali ne lezi vraže, za to moraju da napuste svoj posao i provedu dobar deo dana u saobraćaju, pošto je to moguće samo u toku radnog vremena. A kad najzad od svoga šefa dobiju dozvolu i odu sa posla, ispadne da je to smešteno u neki prolazni hodnik podrumu, i to u prilično mračnom podrumu za veoma sitno ispisane planove. Tu se naravno shvati da je njihovo čitanje moguće samo stojeći, ili tako što čučite i bauljate po podu za donje delove planova, ili sa stoličicom (koju nemate) za gornje. I da je potrebno ogromno vreme cupkanja u hodniku da se shvate mnogi ne tako očigledni detalji. Pa koliko ko izdrži.

Na kraju, građanin nekako ... možda ... shvati šta tačno vlast planira u njegovo ime, sa njegovim parama i u njegovom dvorištu, pa zatim treba da napiše primedbu i dođe PONOVO. Naravno, OPET u radno vreme. Pa ako može ponovo da dobije dozvolu od šefa ili da pobegne sa posla, onda ima neke šanse da najzad, sa bog zna kako napisanim pribedbama, prisustvuje toj sednici. Jedinoj i ključnoj. Jer je posle "piši kući popalo". Ili "što niste došli?".

Gde će mu primedbe naravno biti ili ladno odbijene uz neki, obično formalni argument, koji zvuči veoma stručno i važno, i na koji, zato što nije iz branše, građanin ne može u trenutku da nađe odgovor koji bi bio dovoljno "stručan" i "formalan". Ili se prosto prihvati papir da bi se odlučilo kasnije, sa potpuno istim ishodom.

Naravoučenije ili pouka ovog divnog sistema suptilnih sugestija je da je građanin bu**** što je uopšte gubio vreme na nešto što je lako mogao predvideti i u samom početku da nema smisla, i da to nikako ne treba da radi sledeći put i tako troši svačije vreme.

 

[Zuma]

Дошљак » 09 Apr 2019 10:24 am[/url]":d3wjvgsc]Нико не зна када је била јавна расправа?

Piše da je bila zakazana u četvrtak, 12. aprila 2018. godine u 13 časova.
Link http://www.beograd.rs/lat/javni-uvid-u- ... proceni_2/

Inače, bilo je građana na toj sednici i podnete su primedbe koje su naravno odbijene. Sa sajta Politike, iz komentara na vest.

Gagi, dipl. ing. saobraćaja пре 5 дана

Poštovana Biljana, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove je 18.02.2018. oglasio Javni uvid u »Nacrt plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće«, kao i da je 20.03.2018. rok do kada svi zainteresovani mogu da podnesu svoje primedbe. Odbor za saobraćaj Pokreta slobodnih građana je podneo svoje stručne primedbe i tako dobio mogućnost da ih obrazloži pred Komisijom za planove Skupštine grada Beograda na Javnoj sednici koja je bila planirana za 12.04.2018., i to je tada predstavnik Odbora za saobraćaj PSG i uradio. Mislim da nije potrebno da ponavljam da je Komisija za planove Skupštine grada Beograda odbila sve stručne primedbe Odbora za saobraćaj PSG. Ako želite da čujete koje su to stručne primedne bile od strane Odbora za saobraćaj PSG date na projekat izgradnje kabinske žičare Ušće – Kalemegdan, pratite informacije u medijima, jer će iduće nedelje biti organizovana Tribina o saobraćajnim, ekonomskim i turističkim aspektima kabinske žičare Ušće – Kalemegdan.

http://www.politika.rs/scc/clanak/42657 ... projektima

 

[astrodule]

Upravo zato na javne rasprave moraju da dolaze stručni ljudi i to najbolje u ime neke organizacije ili političke stranke i da posle toga objave izveštaj sa te javne rasprave sa podnetim predlozima, odgovorima i objašnjenjima.

Taj izveštaj treba da nekim putem dođe do medija (Blic nije gadljiv na kritike upućene vlastima, N1 i slični).

Obični građani koji imaju neke ideje ne mogu da učine skoro ništa samostalno (kao ona priča o pruću koje je lomljivo, ali u snopu je neuništivo)

Obični građani (predsednici kućnih saveta) bi trebalo više da budu uključeni u dešavanja u svom kraju i trebalo bi da im se šalju obaveštenja o svakom projektu u njihovom kraju. Sada postoji baza svih tih stambenih zajednica i stvarno ne vidim problem da im se pošalje mejl ili pismo sa planiranim javnim rasrpavama vezanim za njihov kraj.

 

[solecar]

Ja sam stekao utisak da što manje ljudi zna za javne rasprave , to njima bolje. Manje buke , i rezultat da se plan suštinki ni ne menja.

 

[Дошљак]

Све је то фиктивна демократија. Нешто попут студентских парламената који ништа не одлучују.

 

[solecar]

Govoreći o izgradnji gondole, Vesić je podsetio da mnogi gradovi u svetu imaju takvu vrstu prevoza.

– Odluka o gondoli doneta je na javnoj raspravi i svi su imali priliku da kažu šta žele i tada se niko nije javio. Taj projekat će biti sproveden kao i pasarela i Beogradska tvrđava će imati gondolu isto onako kao i drugi gradovi u svetu. U ovom trenutku ona se gradi u Jerusalimu i kreće se preko celog grada, Salcbur koji ima tvrđavu koja je pod zaštitom Uneska ima gondolu koja ulazi direktno u tvrđevu, Koblenc takođe, baš kao i tvrđava Masada koja ima veliko značenje u jevrejskoj istoriji. Gondola će povezati stari i novi deo grada, baš kao što ćemo urediti i Veliko stepenište, rekonstruisati Spomenik „Pobednik” i Sahat kulu. Sledeće godine rekonstruisaćemo Paviljon Cvijete Zuzorić, a podsetiću da smo već uredili Malo stepenište, Ali-pašino turbe i česmu Mehmed paše Sokolovića – istakao je Goran Vesić.

izvor: beograd.rs

 

[direktor]

Vesic i njegovo lupetanje ....jerusalim ..

 

[Zuma]

100 godišnja gradska tradicija šetališta i vidikovca im očigledno nije bitna poređena sa parama.

 

[Zuma]

Predsednik opštine Stari grad Marko Bastać tvrdi da ima informacije dovoljno čvrste i za sud, da je Vesić inicirao i da gura projekat "Gondole" da bi na kraju svega imao sopstvenu kafanu na njenoj početnoj stanici (srušena stara zgrada na travnjaku)!? Citiram ga od reči do reči:

"Zamislite sad, projekat čoveka koji je zamenik gradonačelnika, koji odluči u jednom trenutku da pravi žičaru na Kalemegdanu, da prosto urušava kulturno-istorijsko nasleđe, a pored toga napravi sebi ekskluzivnu kafanu, kao objekte koje su pravili u Beogradu na vodi."

https://www.youtube.com/watch?v=J0tmfUOffo8&t=1060

Takođe, kaže da dozvola za seču stabala koju je samoinicijativno potpisao načelnik jednog odeljenja opštine Stari grad stupa na snagu tek 15 dana po potpisu, da su je oni poništili već tri dana posle potpisa, čim su saznali za to, a da su stabla prema tome posečena ilegalno jer dozvola još nije bila važeća.

 

[GOJE]

Osim toga Bastać je izjavio i da će prijaviti policiji nestanak gradonačelnika Beogradagospodina ...čičičića.

Na stranu sve njegove mane, jer Bastać sve vreme preduzima neku realnu akciju protivu ovoga zla. Moja puna podrška čoveku.

 

[direktor]

Stetu kaze sivec pretripo grad zbog ometanja radova na trgu republike od 809 000 din da je fakturiso strabah stetu a da ce on racun sibnuti bastacu ...

 

[Zuma]

U vezi tvrdnje Marka Bastaća o Vesićevoj kafani u staroj zgradi uz stanicu. Povezanost dva objekta definitivno postoji i u planu. Ako se pogleda u PDR-u za Gondolu, stara i sada već srušena zgrada koja se tobože "rekonstruisala" (ili je bar tako glasila dozvola), je ucrtana kao DEO STANICE i ulazi u površinu plana, odnosno unutar je nadzemne i podzemne građevinske linije stanice Kalemgdan. Međutim u tekstualnom delu PDR-a se nigde sasvim jasno ne identifikuje sem što se kaže da bi se eventualna liftovska veza nivoa šetališta i nivoa stanice mogla ostvariti ili na zelenoj padini ka Savi ili u "posebnom objektu unutar postojeće zelene površine" koji je povezan podzemnim tunelom. Ako se ovde misli na tu staru zgradu, onda su je prosto bez pitanja prisvojili i srušili. Tako da bi tada u njoj u jednom delu bio lift, a u drugom verovatno kafana, a sve bi bilo povezano podzemnim tunelom (još malo kopanja kroz arheološke ostatke) sa platformom stanice u podzemlju. Na taj način bi svi koji žele liftom prosto morali da prođu kroz privatnu kafanu, a zatim bi imali gotov tunel do polazne stanice. Naravno, ako se lift uopšte bude pravio i ako bude ovde, pošto je to opcija. U tom slučaju bi ovde bila samo kafana.

 

[solecar]

Mi se pozivamo na to kako su Iliri i Kelti smislili ideju za gondolu , koju smo samo uobličili , a onda zbog te iste gondole uništavamo zaostavšinu istih tih na koje se pozivamo.

 

[stf]

Zuma » 10 Апр 2019 02:39 pm[/url]":3dzd1npk]
Takođe, kaže da dozvola za seču stabala koju je samoinicijativno potpisao načelnik jednog odeljenja opštine Stari grad stupa na snagu tek 15 dana po potpisu, da su je oni poništili već tri dana posle potpisa, čim su saznali za to, a da su stabla prema tome posečena ilegalno jer dozvola još nije bila važeća.

Ту је мало слагао. Када се ради о пројектима у градској и републичкој надлежности, институције градске општине извршавају администрирање по службеној дужности. Дакле, никакав начелник није самоиницијативно било шта потписао већ је потписао по службеној дужности исто као што његов потпис градска општина не може да поништи јер се ради о пројекту који је изнад њих и за који се не питају ништа. Дакле, то "поништење" је потпуно безвредно и не служи ничему.

То за 15 дана нисам такође сигуран да је тачно. Није то одлука општинског Већа, или Скупштине општине па да мора да прође Службени гласник ...

 

[Zuma]

Nije mi baš jasna pravna logika tog "automatizma" u potpisivanju, pa moram da sumnjam u tačnost ovakve tvrdnje. Pravni sistem je obično konzistentan, ili se bar žestoko trudi da bude takav. Ako je neko za nešto nadležan, što proizilazi iz toga da baš on, a ne neko drugi potpisuje saglasnost, onda to valjda po definiciji znači da ON može da odluči na obadva načina, da prihvati ili da odbije. Inače je to automatski algoritam koji može da radi i računar u bilo kojoj instituciji. Drugom rečima, onda je nepotrebno potpisivanje koje podrazumeva nečiju odluku, a svaka odluka nužno pretpostavlja slobodnu volju. Tj, grad je nadležan za celinu projekta, ali ako neko drugo telo uopšte treba da daje bilo kakve saglasnosti za neke njegove implikacije, onda se ZA NJIH taj drugi i pita. Ne za projekat, nego za baš za te detalje, odnosno za posledice koje bi projekat imao za ono što je u oblasti nadležnosti tog drugog tela. A tu je on, u okviru zakona, suveren u odlučivanju. Takođe, nije u pitanju samo organizaciona struktura nego i kvalifikovanost. Ne može neko telo koje za nešto nije stručno da odlučuje umesto nekog drugog koje jeste, i koje ZBOG TOGA formacijski i postoji, da bi kvalifikovano odlučivalo o usko stručnoj temi.