Инспирисан сјајним репортажама које је радио
@Jelancha одлучио сам да боравак и слободно време код куће искористим да покушам да направим нешто слично.
Према железничкој станици Сомбор крећемо од градске болнице, 5-10 минута лаганог хода.
Десно је Карађорђева улица, лево фудбалски и тениски терени.
Долазимо до железничког парка који је био и први градски парк, засађен и уређен 1870. године убрзо по отварању железничке станице.
Данас се у склопу парку налази омање, доста пристојно уређено игралиште за децу.
Пошто је парк убрзо по формирању постао омиљено место људи за шетњу као и због близине железничке станице својевремено се јавила идеја о изградњи угоститељских објеката.
После више неуспелих покушаја 1898. године у парку у непосредној близини станице саграђен је павиљон у коме се налазио ресторан са летњом баштом.
Током времена објекат је претрпео више измена а данас је напуштен и руиниран.
Долазимо до железничке станице.
Станична зграда, лево од кадра је амбуланта Завода за здравствену заштиту радника железнице Србије а десно од кадра још напуштених, риунираних и "привремених" објеката.
У позадини парна локомотива и водоторањ.
Стање водоторања и приступ не делују обећавајуће па се нисам приближавао.
У позадини још мало напуштених индустријских објеката.
Улаз у станичну зграду и детаљи са фасаде.
Сам улазни део са терасом дограђен је између 1941. и 1944. чиме је зграда изгубила свој првобитни изглед.
Најблаже речено, станица је видела и боље дане.
Излаз на пероне и шалтери за продају карата.
У функцији је један шалтер и то не током читавог дана.
Чекаоница којој се приступа након што се из зграде изађе на пероне.
Комфор није нарочит али бар је окречено и чисто.
Поглед са "перона" у правцу Суботице.
Идемо на излаз са перона, враћамо се према парку.
Закатанчени објекат са натписом фирме Фершпед и зграда амбуланте.