Штрајк због „лагане вожње”
Београдски чвор спорији је од трамваја „двојка“, Прокоп се гради као Скадар на Бојани, па зато „Брзим пругама Србије“ прети тотални колапс
Половина пру га до зво ља ва во зо ви ма да се крећу бр зи ном ма њом од 60 километара на сат (Фото Д. Јевремовић)
Три репрезентативна синдиката Железнице (Синдиката железничара Србије, Уније синдиката српских железница и Независног синдиката железничара Србије) са 15.000 запослених најавили су на јучерашњој конференцији за новинаре штрајк, уколико се на њихове бројне позиве не одазове Влада Србије или представници ресорних министарстава.
„’Беовоз’ је спорији од трамваја ’двојка’, а Прокоп се гради као Скадар на Бојани”, чуло се јуче.
С обзиром на стање Железница, јасно је зашто се грађани окрећу другим видовима превоза, а ово јавно предузеће трпи губитке.
– Наши захтеви се не односе на висину зарада, већ на стање у овом јавном предузећу, маћехински однос државе и игнорисање железница, што може имати последице на безбедност саобраћаја – истакао је Бранислав Петровић, председник Независних струковних синдиката машиновођа Србије, и упозорио да због таквог стања трпи и целокупни металски комплекс земље, преко 2.000 домаћих и страних предузећа и неколико стотина хиљада оних чији посао директно или индиректно зависи од функционисања железнице. – Не оспоравамо статус и плате запослених у осталим јавним предузећима, већ за „жилу куцавицу“ домаћег саобраћаја тражимо исти третман.
Милорад Вемић, заменик председника Синдиката железничара Србије, рекао је да су просечне зараде 32.000 динара, али да има и сектора где су зараде од 13.000 до 18.000 динара. Вемић је најавио скори генерални штрајк, који ће бити организован уз поштовање минималног процеса рада у путничком и теретном саобраћају.
„Брзе пруге Србије“, због стања инфраструктуре, на половини пруга дозвољавају возовима да се крећу брзином мањом од 60, а на само 95 километара колосека брзином већом од 100 километара на сат. Стога су Железнице принуђене да уведу тзв. лагане вожње са брзином од 10 до 30 км на сат, због безбедности путника и терета.
Мрежа пруга у Србији дуга је 3.809 километара и стара више од једног века. Преко 30 година старо је 60 одсто вучних и путничких и 40 одсто теретних возила. За потребе привреде потребно је 5.500 теретних, али су железнице имале у саобраћају 3.110 вагона. Зато су у три претходне године изгубиле око 90 милиона евра. Разумевање владе и ресорних министарстава за модернизацију железница и изградњу Коридора 10, може покренути целу српску привреду, убеђени су синдикалци.
За отпремнине 9.742 запослена утрошено је 45.756.518 евра, па је на име зарада које им нису исплаћене, директно уштеђено 200 милиона евра, што је пет пута више од средстава утрошених за отпремнине.
Фирме-ћерке (Друштво за одржавање објеката, ЦИП, Завод за заштиту здравља железничара), чија делатност није уско везана за железнице, продате су, али паре нису добиле ни „ћерке“, ни железнице. Пошто нису самостално пословале, још су део Железница Србије. У овом замешатељству једино профитира држава јер наплаћује свој ПДВ.
Ниједна држава у свету се не одриче своје националне железнице, нити је оставља да сама решава своје проблеме, па се то не може десити ни у Србији, јер финансијска консолидација железница није могућа без директне помоћи државе, истакли су синдикалци.
С. Богдановић
[објављено: 23/04/2009]
