Šta je novo?

Železnice Srbije........uticaj na razvoj Grada

Način kako se gradila pruga Šamac-Sarajevo više nije ni aktuelan, ni ekonomski isplativ, ni vremenski prihvatljiv.
Kako u Americi grade pruge. Ovo su slike koje su (po nazivima) nastale u septembru, oktobru i novembru (pretpostavljam prošle godine).

priprema podloge i postavljanje betonskih stubova za električne instalacije
54928501ss8.jpg

1bcb6.jpg

1chr2.jpg


postavljanje pruge
42352945qb8.jpg

50359253wn0.jpg


postavljanje tucanika
36960403yz4.jpg

4bwo0.jpg


mašina za postavljanje pruge
24033979bo4.jpg

14281350xu0.jpg

55810224jk1.jpg

71483938yr6.jpg


pretpostavljam da ovo služi za zavarivanje šina ili proveru spojeva
31284574oz2.jpg


voz dolazi po novu turu kamena
10bx8.jpg


fabrika betona, livenje betonskih pragova i njihovo utovarivanje na voz pomoću dizalice.
sleeperstw4.jpg



11nk9.jpg

12ga6.jpg

13bi3.jpg

14id9.jpg

15br0.jpg

16um4.jpg

17hb0.jpg

18pi7.jpg

39wa2.jpg


gotova pruga
40wb4.jpg

41ik2.jpg


Da li mi umemo da pravimo pragove i stubove od betona u kalupima? Umemo.
Da li imamo peska? imamo.
Da li imamo kamenolom? Imamo.
Da li imamo fabriku kablova? Imamo.
Da li imamo železaru? Imamo.
Da li imamo fabriku šina? Imamo.
Da li je železnica vlasnik zemljišta uz prugu? Jeste.

Prebrojite ljude na gornjim slikama. Koliko ih ima?

Bez reči na ne: neću, ne mogu, nederland :D
 
Hajde sada da vidimo kako goreprikazana mašinerija radi.
Ovo je model jedne američke firme.

Model NTC
New Track Construction Machine

Back In response to the need for a fast effective method to install new ties and rail, Harsco Track Technologies has designed and built the Model NTC New Track Construction Machine. This machine lays new track on a previously prepared roadbed in a continuous operation. The unit consists of a truss frame, supported at one end by a specially modified flatcar running on the newly laid track, and at the other end, by an non-powered crawler running on the roadbed. The truss frame contains a conveyor system for carrying the crossties down to the tie laying mechanism which places them on the roadbed at a precise and predetermined spacing. A self-propelled gantry, requiring one operator, keeps the ties supplied to the conveyor systems. The tie handling cars are equipped with auxiliary rails which form a continuous running rail for the gantry. Pivoting extensions between the cars allow the gantry to operate on curves. After being deposited by the gantry, the ties move via the conveyor system to the tie drop area. Prior to being positioned on the roadbed, cushioning pads are placed on the ties to cushion the effect of steel rail on concrete ties. The entire consist is pulled by a crawler-type auxiliary power unit. Rail, which has been previously distributed along the roadbed, is threaded through guides located at the rear of the tow unit. It is then guided inward to a gauging station.
Final placement of the rail on the new ties is controlled by an operator who guides the rail onto the tie seat. He is also responsible for the proper alignment of the track. Steering of the machine is accomplished by hydraulically controlling the non-powered crawler under the front of the truss beam in reference to a plumb line previously laid out to indicate the path of the new track.


ftnewtrk.jpg



Model NTC SpecificationsLength:
Working:
Travel:
148-ft. (45-m) - inclusive of flatcar and front end loader
120-ft. (36.5-m) - transported on 2 flatcars
Width: 124-in. (3,150-mm)
Height: 15-ft.(4.6m) - to top of gantry
Weight:
Truss unit only:
Ready to travel on 2 flatcars:
24,000-lbs.(10,886-kg)
223,000-lbs.(101,151-kg)
Engine: 0-hp(59.6-kw) - Cummins diesel
Recommended Tow Tractor: Cat 953 track-type front end loader
Working Speed: 10 ties per minute
Travel Speed: Towed by a locomotive for track travel
Ties Capable of Being Laid: 9 feet long
Rails Capable of Being Laid: Up to 136 pounds

Gantry SpecificationsLength: 28.16-ft.(8.6-m)
Width: 124-in.(3,150-mm)
Height: 15-ft.(4.6m) - above rail
Speed: Up to 20-mph (32-km/h)
Carrying Capacity: Up to 22 ties

Da, ovo može da postavi 10 pragova za jedan minut.

btw. u 19. veku, kada su Union i Central Pacifik gradili železničku prugu, imali su dane kada su postavljali po 2 milje (3,2km) pruge dnevno. Hoćete da kažete da mi ne možemo da uz modernu tehnologiju i već pripremljen teren postavljamo po bar kilometar dnevno?
 
Ovo su nemci, nisam shvatio da li ovo proizvode ili su kompanija koja gradi pruge. Tekst je sitan jer sam kropovao prikaz opreme iz pdf fajla, ako skinete sliku može sve lepo da se pročita.

railtrackequipment1yh9.jpg

railtrackequipment2ko2.jpg
 
Nemci, kompletna gama mašina za građenje i održavanje pruga.

spitzke11tk2.jpg

spitzke12pa7.jpg

spitzke13im5.jpg

spitzke1eo3.jpg


Spisak proizvođača svega što vam padne na pamet a ima veze sa železnicom, razvrstani su po kategorijama i zemljama.

http://www.thomasglobal.com/categor..._rail_carriage_equipment_suppliers.htm?bhcp=1

Ako sam ja mogao da potrošim pola sata i prikupim ovo, može i država da pomeri dupe i nabavi opremu. Uopšte me ne interesuje kako će skupiti pare, izdavanjem obveznica, koncesijom, kreditima, pretpristupnim fondovima, izgradnjom kasina u zgradi železničke stanice, bingom; što se mene tiče, država nema ni jedan jedini razlog da ne gradi pruge na ovaj način. Samo uporedite ovo sa učinkom eks kapitalca kome su renovirane pruge gore od onih iz 19. veka i koji kupuje raspale švedske krntije od šinobusa preko butika.

HOĆU PRUGU. I VOZ.
 
Hajde sada da vidimo šta možemo da stavimo na prugu, pored AGV-a. :)

ovo je idealno za beovoz,gec alhstom, može da koristi napon i kao tramvaj i kao voz, tj. da koristi i tramvajske i železničke šine.
citadisdualishm3.jpg


nastavak razrade istog koncepta, samo što ovaj voz može da koristi i običnu neelektrifikovanu prugu jer ima dodatni dizel motor.

regiocitadisqv8.jpg
 
Savremena oprema na putnom prelazu Rabrovc
Petak, 12. Septembar 2008.

Putni prelaz „Rabrovac“, prvi od jedanaest putnih prelaza čije je obezbedjivanje u toku, biće završen i pušten u rad 15. septembra, povodom Dana železničara Srbije.
Ovaj putni prelaz nalazi se na magistralnoj pruzi Beograd – Mladenovac - Niš, a u podizanje nivoa osiguranja i ugradnju elektronskog automatskog uredjaja sa polubranicima investirano je oko 11,7 miliona dinara.
Radove na obezbedjivanju putnog prelaza izveo je „Simens“, koji će ugraditi elektronske automatske uredjaje sa polubranicima na još šest mesta u Srbiji. Ugovor sa „Simensom“ za podizanje nivoa osiguranja ugradnjom najsavremenije opreme na ukupno sedam putnih prelaza potpisan je u junu ove godine, nakon sprovedenog postupka javne nabavke, a ukupna vrednost investicije je oko 66,7 miliona dinara.
Uskoro bi trebalo da najsavremenijom opremom bude obezbedjeno jedanaest putnih prelaza širom Srbije. Reč je o putnim prelazima: „Rabrovac“, „Milan Blagojević“ i „Grošnica“ u Kragujevcu, „Knić“, „Mladenovac“, „Kovačica“, „Matejevac“, „Tomaševac“, „Stepojevac“, „Lazarevac“ i „Francuska ulica“ u Beogradu.
Podsećanja radi, na oko pet i po hiljada kilometara pruga u Srbiji, ima 2.354 putna prelaza. Od toga, 1.900 putnih prelaza je, u skladu sa zakonskom regulativom, obezbeđeno „Andrejinim krstom“, znakom „Stop“ ili nekim drugim znakom drumske signalizacije, dok su ostali obezbeđeni savremenim signalno-sigurnosnim uređajima. U skoro 700 nesreća, koje su se dogodile u proteklih sedam godina na putnim prelazima, život je sopstvenom krivicom izgubilo 120 ljudi, a povredjene su 274 osobe. Samo u poslednjih godinu dana 11 osoba nastradalo je na putnim prelazima, od čega su 3 osobe stradale na prelazima koji su obezbeđeni rampama. Nesreće na putnim prelazima izazvali su u 99 posto slučajeva vozači drumskih vozila ili drugi učesnici u drumskom saobraćaju.
Za obezbedjivanje savremenom signalno-sigurnosnom opremom (polubranicima ili branicima) svih putnih prelaza u Srbiji potrebno je oko 350 miliona evra, a pored značajnih sredstava, neophodno je obezbediti i tehničku i urbanističku dokumentaciju, što za jedan putni prelaz može da traje izmedju devet i dvanaest meseci.
„Železnice Srbije“, pored sredstava koja investiraju u uredjenje i savremeno obezbedjivanje putnih prelaza, pokrenule su pre dva meseca i društveno odgovornu, neprofitnu akciju „Nisi brži“, kako bi gradjani bili informisani, edukovani i podstaknuti na odgovorno ponašanje prema sebi i drugima, sa ciljem povećanja bezbednosti železničkog saobraćaja.
Izvor: Zeleznice Srbije
Link: http://www.zeleznicesrbije.com/syst...iewsingle/_params/newsplus_news_id/18486.html

"Železnice Srbije" sa "Simensom" i "Telefonkablom" potpisuju Ugovore vredne 5,7 miliona evra
Petak, 12. Septembar 2008.

„Železnice Srbije“ potpisaće sa firmama „Simens“ i „Telefonkabl“ iz Beograda, ugovore vredne oko 5,7 miliona evra, za nabavku opreme i izvodjenje elektro radova na deonici Batajnica – Golubinci, na pruzi Beograd-Šid-državna granica sa Hrvatskom.
Ugovori će biti potpisani 15. septembra, povodom Dana železničara, a potpisaće ih generalni direktor „Železnica Srbije“ mr Milanko Šarančić, u ime „Simensa“ generalni i komercijalni direktor ove kompanije, Tihomir Rajlić i Ivan Knežević, a u ime „Telefonkabla“ generalni direktor Milisav Ninković.
Realizaciju ovog posla finansira Evropska investiciona banka, u okviru Programa obnove železnice II. Nakon sprovedene tenderske procedure, pozitivnog mišljenja konsultanta i dobijanja saglasnosti Evropske investicione banke, odlučeno je da se ovaj posao poveri „Simensu“ i „Telefonkablu“.
Tako su „Simensu“ povereni nabavka opreme i izvođenje radova na rekonstrukciji i modernizaciji signalno-sigurnosnih postrojenja na ovoj deonici u vrednosti od oko 1,7 miliona evra, kao i radovi na stabilnim postrojenjima električne vuče i pogonskim elektroenergetskim postrojenjima, vredni oko 2,2 miliona evra. Ugovor za izvođenje radova na rekonstrukciji i modernizaciji telekomunikacionih postrojenja i kablova na deonici Batajnica–Golubinci, čija je vrednost oko 1, 8 miliona evra, dodeljen je firmi „Telefonkabl“.
U okviru ovog projekta planirano je i izvođenje građevinskih radova na rekonstrukciji i modernizaciji, kao i nabavka materijala i opreme za rekonstrukciju elektrotehničkih postrojenja na deonici Batajnica-Golubinci. Tenderska procedura za izvođače ovih radova, kao i nabavljače materijala i opreme je u toku.
Evropska investiciona banka odobrila je „Železnicama Srbije“ kredit od 80 miliona evra za modernizaciju Koridora 10, u okviru Programa obnove železnice II. Od tih sredstava planiran je kompletan remont 93 kilometra pruge na Koridoru 10, i to na deonicama Ćele Kula – Staničenje, na pruzi Niš-Dimitrovgrad, Batajnica-Golubinci, izmedju Beograda i Šida i Gilje-Ćuprija-Paraćin, na magistrali Beograd-Niš.
Ovo je drugi kredit koji je Evropska investiciona banka u protekle četiri godine odobrila „Železnicama Srbije“. Zahvaljujući sredstvima od 70 miliona evra, dobijenim pre četiri godine, u prethodnom periodu srpske železnice realizovale su Program obnove železnice I. Remontovan je 21 kilometar pruge izmedju Čortanovaca i Petrovaradina, na magistrali Beograd - Subotica, izgradjene su zgrade relejnih postavnica u Subotici i Aleksandrovu uz sistem osiguranja signalno-sigurnosnih uredjaja, uradjen je kapitalni remont pruge i njena elektrifikacija izmedju Dimitrovgrada i granice sa Bugarskom, a remontovan je i 41 kilometar koloseka izmedju Resnika i Valjeva, na pruzi Beograd – Bar.
Izvor: zeleznice Srbije
Link: http://www.zeleznicesrbije.com/syst...iewsingle/_params/newsplus_news_id/18486.html
 
Posto se ovde dosta pricalo o TGV evo vam cijene zadnje generacije TGV duplex (na dva sprata) : 25M€ (samo jednog voza)

evo slike:

SNCF_TGV_Duplex_206_Illiat.jpg


AGV koji ima jedna kola vise bi trebao da kosta malo vise i to je ujedno zadnja generacija TGV-a. Prvi AGV je vec prodat italijanima lai linija jos nije zavrsena.

evo slike AGV-a

2008-02-07T124132Z_01_NOOTR_RTRIDSP_2_OFRBS-AIRFRANCE-ALSTOM-AGV-20080207.jpg


Mozete primjeti da su TGV duplex i AGV vozovi na dva nivoa. Razlika je sto AGV ima vise mjesta jer je polovina prednjeg i zadnjeg vagona (koji su ranije sluzili samo za motore) upotrebljeno za putnike.

U francusko a i u drugim zemljama svaki put kada su instalirali novu liniju LGV (ligne a grande vitesse) broj putnika je eksplodirao i sve predhodne racunice o broju putnika subile pogresne. U francuskoj sada razmisljaju da dupliraju liniju Paris Lyon naravno ne citavu.
Na toj liniji (koja ide do Marseille-a) vozovi se slijede skoro svakih 5mn. Teoretski na liniji LGV vozovi bi se mogli slijediti svake 3mn ali je to je samo teorija.

1955 fr su oborili svjetskoi rekord u brzini 331km/h. Poslije toga su morali da mjenjaju citavu liniju jer je voz istrgao sve katenere (valjda se tako kaze) i iskrivio sine.
 
Da nastavim

Pogledajte ovaj voz Teoz

image4.jpg


Rekao bi covjek da je ovo novi voz a ovaj voz ima vise od 40 godina samo sto ga SNCF redovno renovira i odrzava. Ovi vozovi ce biti u upotrebi do 2025.

Corail_en_gare.jpg
 
Ovaj ja samo da primetim,umesto što će država platiti Alpini brljotine selje Ilića 35 milona eura mogli su da kupe jedan AGV ili TGV pa nek ide i 10 na sat našim prugama ja bih plakao od sreće. :gobb:
I još bi ostalo 10.000.000
 
Rekao bi covjek da je ovo novi voz a ovaj voz ima vise od 40 godina samo sto ga SNCF redovno renovira i odrzava. Ovi vozovi ce biti u upotrebi do 2025.
Znaci sad znamo kada "novi" vagoni stizu kod nas :laugh:
 
Na Dan železničara najavljen početak sveobuhvatne modernizacije srpskih železnica
Utorak, 16. Septembar 2008.

„Železnice Srbije“ 15. septembar – Dan železničara i 124. rodjendan srpskih železnica, obeležile su nizom radnih manifestacija, koje su označile zvaničan početak sveobuhvatne modernizacije ovog saobraćajnog sistema i kao prioritetne zadatke u narednom periodu još i bezbednost saobraćaja i standard zaposlenih.
„Železnice Srbije“ potpisale su sa firmama „Simens“ i „telefonkabl“ iz Beograda ugovore vredne oko 5,7 miliona evra, za nabavku opreme i izvodjenje elektro radova na deonici Batajnica – Golubinci, na pruzi Beograd – Šid – državna granica sa Hrvatskom.
Ugovore su potpisali generalni direktor „Železnica Srbije“ mr Milanko šarančić, u ime „Simensa“ generalni i komercijalni direktor ove kompanije Tihomir Rajlić i Ivan Knežević, a u ime „Telefonkabla“ generalni direktor Milisav Ninković. Potpisivanju Ugovora prisustvovao je i državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu dr Slavoljub Vukićević.

- Potpisivanje ovih ugovora predstavlja, zapravo, početak sveobuhvatne modernizacije srpskih železnica. Mi smo obezbedili 200 miliona evra za modernizaciju železničke infrastrukture i voznih sredstava. Modernizacija deonice Batajnica – Golubinci predstavlja početak realizacije kredita vrednog 80 miliona evra, koji je Evropska investiciona banka odobrila „Železnicama Srbije“ za Koridor 10, u okviru Programa obnove železnice II. Od tih sredstava planiran je kompletan remont 93 kilometra pruge na Koridoru 10, i to na deonicama Ćele Kula – Staničenje, na pruzi Niš – Dimitrovgrad, Batajnica – Golubinci, izmedju Beograda i Šida i Gilje-Ćuprija-Paraćin, na magistrali Beograd – Niš, - istakao je prvi čovek srpskih železnica Milanko Šarančić i podsetio da je u protekle četiri godine Evropska investiciona banka već odobrila „Železnicama Srbije“ kredit u iznosu od 70 miliona evra za modernizaciju infrastrukture.
Nakon potpisivanja ugovora, železničari, brojni gosti i predstavnici medija „Plavim vozom“ odvezli su se do Rabrovca, gde je u rad pušten novi putni prelaz, obezbedjen najsavremenijom opremom. Mnogobrojni meštani i predstavnici opštine Mladenovac okupili su se da pozdrave železničare i zahvale što je ova saobraćajna „kritična tačka“ obezbedjena najmodernijom signalno-sigurnosnom opremom.

- Putni prelaz „Rabrovac“, prvi je od jedanaest putnih prelaza čije je obezbedjivanje u toku. U podizanje nivoa osiguranja i ugradnju elektronskog automatskog uredjaja sa polubranicima investirano je oko 11,7 miliona dinara. Radove na obezbedjivanju putnog prelaza izveo je „Simens“, koji će ugraditi elektronske automatske uredjaje sa polubranicima na još šest mesta u Srbiji, - rekao je generalni direktor „Železnica Srbije“ Milanko Šarančić u Rabrovcu i najavio da će, prema procenama, putni prelaz „Mladenovac“, čije je obezbedjivanje najsavremenijom opremom u toku, biti pušten u rad sredinom oktobra.

Centralna manifestacija obeležavanja Dana železničara i 124. rodjendana srpskih železnica održana je u Kraljevu. Najpre su generalni direktor srpskih železnica Milanko Šarančić i gradonačelnik Kraljeva dr Miloš Babić otvorili novu zgradu Organizacione jedinice za tehničko-kolske poslove u ovom gradu. U adaptaciju železničkog objekta u Kraljevu investirano je oko 2,1 miliona dinara, a kraljevački pregledači kola dobili su nove prostorije i adekvatne uslove za rad.

- Obeležavanje praznika srpskih železnica baš u Kraljevu nije slučajno. Namera nam je da kraljevački železnički čvor ponovo postane jedno od najznačajnijih saobraćajnih čvorišta u Srbiji. „Železnice Srbije“ učiniće sve što je u našoj moći da se ovi planovi i ostvare.

U toku je elektrifikacija pruge Zablaće-Kraljevo, u koju ćemo investirati oko 250 miliona dinara, u modernizaciju železničkih objekata u ovom gradu uložićemo 115,6 miliona dinara, a doneli smo i odgovarajuće odluke da četiri hiljade korisnika zdravstvene zaštite sa železnice dobije nov, moderan zdravstveni centar, sa najkvalitetnijom opremom i uslugama. Na taj način, železnica će dati svoj puni doprinos oživljavanju privrede ovog regiona i njegovom celokupnom napretku, - izjavio je generalni direktor „Železnica Srbije“ Milanko Šarančić, na konferenciji za novinare u Kraljevu.

U razgovoru sa novinarima učestvovali su i Dejan Lasica, pomoćnik ministra za železnički saobraćaj u Ministarstvu za infrastrukturu i gradonačelnik Kraljeva Miloš Babić.
Obeležavanje Dana železničara završeno je svečanom akademijom održanom u kraljevačkom multimedijalnom centru „Kult“.
Izvor: Zeleznice Srbije
Link: http://www.zeleznicesrbije.com/syst...iewsingle/_params/newsplus_news_id/18561.html
 
:laugh: Svaki Dan železničara je isti.. Svake godine ulazimo u sve savremeniju i moderniju modernizaciju, trenutni fetiš - 1876..
 
Четвртак, 25. септембар 2008.
Контрола железничких стајалишта
Градски комунални инспектори током протекле недеље контролисали су комунални ред на 16 станица које припадају ЈП „Железнице Србије”, као и аутобуске станице „БАС” и „Ласта”.

– Констатован је већи број недостатака, попут поломљених ограда, исписаних графита, поломљених прозора, оштећених огласних табли, клупа, јавних часовника, а било је и већих количина смећа и шута. Железницама су издата решења о отклањању недостатака. Уредна је била једино станица у Реснику, као и станице „БАС” и „Ласта”, где комунални инспектори нису имали примедбе. После истека рокова за исправљање неправилности, контроле ће бити поновљене – рекла је Милица Секуловић, помоћник градског секретара за инспекцијске послове.
извор Беоинфо
линк http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1326542
 
^^Meni se dizajnerski vise dopada ICE

ice1.jpg


ali ne bi imao nista protiv jednog AGV-a. :vops:
 
Kao francuz :D vise volim TGV/AGV a mislim i da je tehnicki bolje smisljen od ICE. Osnovna razlika je u "bogiju" (tockovi) koji je kod TGV raporedjen izmedju dva vagona tako da je voz jedna cijelina (ne moze izvaditi 1 vagon i staviti drugi) a kod ICE svaki vagon je poseban. TGV je dokazao da je jako bezbjedan i da se skoro pa ne moze prvrnuti (desavalo se nekoliko nesreca i nijedanput se nije prevrnuo) upravo zbog tog sistema jer se ne moze desiti da se samo jedan vagon prevrne i tako pokrene druge. Kod ICE je to moguce (ne znam da li se i desilo). Njemci kao prednost ICE isticu da mogu zamjenjivati vagone iako to do sada jos nisu uradili, nego popravljaju vozove kao jednu cijelinu.
Japanci su uveli francuski sistem u njihov novi voz.
AGV je jos bolji jer svaki "bogie" je ujedno i motor pa su tako mogli pola vagona sa svake strane da pretvore za putnike i tako dobiju 10% vise mjesta u vozu.
 
borris_":urs9wplc je napisao(la):
Kao francuz :D vise volim TGV/AGV a mislim i da je tehnicki bolje smisljen od ICE. Osnovna razlika je u "bogiju" (tockovi) koji je kod TGV raporedjen izmedju dva vagona tako da je voz jedna cijelina (ne moze izvaditi 1 vagon i staviti drugi) a kod ICE svaki vagon je poseban. TGV je dokazao da je jako bezbjedan i da se skoro pa ne moze prvrnuti (desavalo se nekoliko nesreca i nijedanput se nije prevrnuo) upravo zbog tog sistema jer se ne moze desiti da se samo jedan vagon prevrne i tako pokrene druge. Kod ICE je to moguce (ne znam da li se i desilo). Njemci kao prednost ICE isticu da mogu zamjenjivati vagone iako to do sada jos nisu uradili, nego popravljaju vozove kao jednu cijelinu.
Japanci su uveli francuski sistem u njihov novi voz.
AGV je jos bolji jer svaki "bogie" je ujedno i motor pa su tako mogli pola vagona sa svake strane da pretvore za putnike i tako dobiju 10% vise mjesta u vozu.
Uf, nisam siguran, ali mislim da i ICE-i zadnje generacije (ICE 3) imaju motor u svakom jedinici sa točkovima, odnosno nema uopšte kola za vuču a i celo vozilo se pojavljuje kao jedno a ne podeljeno u više vagona. Dovoljno je videti vozačku kabinu i primetiti da nije klasično vozilo kao ICE 2 i 1
800px-Lounge_ICE_3.jpg


meni je ICE daleko elegantniji nego TGV
800px-Parallelfahrt_NIM.jpg


Ja mislim da je prednost TGV-a što je jako robustno vozilo, podloga za max brzine ne mora da bude betonska kao za ICE (vidi zadnju fotku), a negde sam pročitao da je jeftiniji za održavanje. ICE sa druge strane je strašno udoban i veoma tih unutra, ali ne tako robustan ima problema sa udaranjem kamenčiča u jedinicama sa točkovima i motorima pri 300 kmh na deonicama koje imaju klasičnu podlogu. Ovaj problem je postao očigledan na deonici Paris-Stuttgart kada su testirane kompozicije ICE-a, ali postoji modifikovana verzija koja eliminiše taj problem i ona sada saobraća na deonicama između nemačkih i francuskih gradova.
 
Da, novi ICE vozovi trece generacije su kompaktni i moze da se sedi tik iza masinovodje jer je vuca prebacena na tockove a nije u lokomotivi.
 
Nisam siguran da tockovi rasporedjeni izmedju dva vagona kao u TGV-u

evo slike bogija TGV-a

bogiepse.jpg


a ovo je slika ICE i vidi se razlika (sada ne znam da li je ovo zadnja generacija - edit: sada procitah i sigurno nisu kao kod TGV-a)

605-014-mt.jpg


evo bolje slike (ali nazalost manje)

180px-ICE-T_Drehgestell.jpg


Francuzi su poceli da testiraju betonsku podlogu. Cini mi se da imaju 3km betonske ploce na novoj liniji Paris Strasbourg. Njemci kazu da je zivotni rok tih podloga 40 godina ali za sada jos nisu u upotrebi toliko godina pa niko nije siguran. Ovi moji u francuskoj ne vjeruju bas u to.

Inace u evropi su sada velike investicije da bi se evropske linije na isti nivo u telekomunikacijama sto bi pomoglo da se ista signalizacija uspostavi u svim zemljama. Sve ce linije u sledecih desetak godina imati svoju mrezu GSM-R koja kako ime kaze modifikovana GSM mreza. Trenutno zavrsavam projekat za dansku zeljeznicu (banedanmark) a trebao bi poceti da radim na slovenackoj SZ.
 
TGV/AGV je jedan od ređih primera superiornosti francuske tehnologije u odnosu na Nemce. Mi moramo da kopmamo rukama i nogama da dobijemo sredstva iz predpristupnih fondova EU za železnički deo koridora 10. Kada neše kompanije kao podizvođači steknu iskustvo u građenju brzih pruga (mada videli ste po slikama, to nije nuklearna fizika), onda možemo polako da dodajemo krake ka Rumuniji, Hrvatskoj i na kraju Crnoj Gori (ne smem ni da pomislim koliko će koštati nova pruga do Bara). I na kraju Džejms Bond može da stigne AGV-om u Casino Royale :D
 
Austrijski PORR dobio dva velika posla u Srbiji
BEČ, 12.novembra (Tanjug) -
Austrijski građevinski koncern „PORR" saopštio je danas da je u Srbiji dobio dva velika posla - sanaciju autoputa kroz Beograd vrednu oko 20 miliona evra i sanaciju železničke pruge od Batajnice do Golubinca vrednu 19,5 miliona evra....

PORR ističe da je dobio i posao sanacije železničke pruge između Batajnice i Golubinca, od Beograda u pravcu Hrvatske.
Radi se o modernizaciji i rekonstrukcije deonice sa dve pruge u dužini od 30 kilometara.
Nalogodavac ovih radova je Železnica Srbije, a ugovorna svota je , za šta će finansiranje preuzeti Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska investiciona banka.
Izvor: Tanjug
Link: tanjug.rs
 
Za taj deo pruge ka Hrvatskoj je to stvarno potrebno, voz kad ide ka Zagrebu putuje 10 km/h i staje svakih 10 min...
 
Vrh