Železnice Srbije........uticaj na razvoj Grada

[Nenad]

Ovim ugovorom ce i poslednji deo jednokolosecne pruge biti "saniran" tj. bice izgradjen i drugi smer pa ce onda cela pruga BG-Sid biti dvokolosecna.

 

[Železničar]

Pozdrav svim članovima ovog foruma. Ja sam nov ovde a kao što mi nadimak kaže interesuje me železnica. Nadam se dobro druženju.

Za početak vidim da se zanimat za rekonstrukciju pruge od Batrajnice do Golubinaca pa evo malo detaljnije šta je obuhvaćeno rekonstrukcijom. Samo da napomenem da su u toku elektroradovi a da će prava rekonstrukcija početi na proleće.

Počela modernizacija pruge Batajnica-Golubinci na međunarodnom železničkom Koridoru 10
Utorak, 14. Oktobar 2008.
Projekat rekonstrukcije i modernizacije deonice Batajnica – Golubinci, na pruzi Beograd – Šid- državna granica sa Hrvatskom, koja se nalazi na međunarodnom železničkom Koridoru 10, zvanično je počeo da se realizuje.
Sastanak rukovodstva "Železnica Srbije" sa predstavnicima "Simensa" i "Telefonkabla", kao izvođačima radova, u železničkoj stanici Nova Pazova, a zatim i radni dogovor sa šefovima gradilišta, označili su zvanično početak rekonstrukcije i modernizacije deonice Batajnica – Golubinci.

Ova deonica biće modernizovana u okviru Programa obnove železnice II, koji se finansira iz kredita Evropske investicione banke.
Ukupna vrednost radova na modernizaciji ove deonice je procenjena na 33 miliona evra, a predviđeno je da radovi budu gotovi za 210 dana, odnosno u maju 2009. godine, ukoliko ne bude većih vremenskih neprilika tokom zime. Nakon modernizacije pruge Batajnica – Golubinci, brzina vozova na ovoj magistrali koja sada iznosi od 60 do 120 kilometara na sat, biće povećana na projektovanu brzinu od 160 kilometara na sat.
Projektom je predviđena sanacija i rekonstrukcija levog i desnog koloseka između Batajnice i Nove Pazove, ukupne dužine 13,8 kilometara, kao i remont pet staničnih koloseka u Novoj Pazovi i sedam staničnih koloseka u Staroj Pazovi. Pored toga, biće izgrađen novi desni kolosek od stanice Stara Pazova do stanice Golubinci, u dužini od 9,2 kilometra, čime će na čitavoj pruzi između Beograda i Šida biti uspostavljen dvokolosečni saobraćaj. Pored gradjevinskih radova, biće rekonstruisana i modernizovana signalno-sigurnosna, elektroenergetska i telekomunikaciona postrojenja, kao i postrojenja električne vuče.
"Železnice Srbije"potpisale su 15. septembra ove godine, na Dan železničara, ugovore sa „Simensom“ i „Telefonkablom“ za nabavku opreme i izvođenje elektroradova na deonici Batajnica-Golubinci, vredne 5,7 miliona evra. Tenderska procedura za izvođače građevinskih radova i dobavljače materijala i opreme, koju sprovode srpske železnice i Evropska investiciona banka su pri kraju.
U okviru Programa obnove železnice II, pored modernizacije deonice Batajnica – Golubinci, Evropska investiciona banka će u ukupnom iznosu od 80 miliona evra finansirati na Koridoru 10 izgradnju deset kilometara nove dvokolosečne pruge na deonici Gilje – Paraćin, izmedju Beograda i Niša, kao i remont 58 kilometara pruge između stanica Ćele Kula i Staničenje, na magistrali Niš – Dimitrovgrad.

Preuzeto sa sajta http://www.zeleznicesrbije.com/
Pozdrav

 

[Nenad]

Dobro dosao Zeleznicar

Jel imas neke veze sa zeleznicom ili te ona samo interesuje? U slucaju da imas, da znamo da te pitamo i u vezi nekih "insajderskih" informacija

 

[Nenad]

Pregovori o kreditu SB za nabavku lokomotiva

24. novembar 2008. | 14:32

Pomoćnik ministra za infrastrukturu Srbije Dejan Lasica izjavio je da su u toku neformalni pregovori sa Svetskom bankom o kreditu od oko 100 miliona dolara za nabavku novih lokomotiva za Železnicu Srbije.

Lasica je na konferenciji za novinare u Železnici Srbije kazao da su pregovori u nezvaničnoj fazi i da će kredit za nove lokomotive biti između 80 i 100 miliona dolara.

On je kazao i da su u toku pregovori za nabavku novih elektro i dizel vozova za Železnicu Srbije, ali nije naveo vrednost tog posla.

"Vlada Srbije planira ozbiljne investicije u železničku infrastrukturu i očekujemo da se nakon četiri godine tranzit kroz Srbiju poveća nekoliko puta", kazao je Lasica.

Izvor: EMPortal
Link: http://www.ekonomist.co.yu/vesti/srbija/70470.html

 

[Železničar]

Dobro dosao Zeleznicar

Jel imas neke veze sa zeleznicom ili te ona samo interesuje? U slucaju da imas, da znamo da te pitamo i u vezi nekih "insajderskih" informacija

Imam veze sa železnicom. Šta vas bude interesovalo slobodno pitajte, koliko budem znao i budem upućen odgovoriću.

 

[ретардињо]

Здраво Железничар, добро дошао!!!
Да те одмах упослим питањем...
Да ли можда којим случајем знаш да ли ће (једног лепог дана ) по изградњи ,,Прокопа", садашња главна железничка станица имати било какав возни саобраћај?

 

[borris_]

Razmisljate li o instaliranju GSM-R mreze? (EU sufinansira) Ovo me bas interesuje

 

[Nenad]

Vidim da ce ovde za novog forumasa biti puno pitanja tako da cemo da razdvojimo teme. Sva pitanja vezana za Beograd ostaju ovde, a ono sto se tice regiona, otvaram novu temu u sekciji Regionalni razvoj

 

[ретардињо]

Vidim da ce ovde za novog forumasa biti puno pitanja

Ти си нам дао идеју, не би се ми сетили...!!! хахаха

 

[Železničar]

Здраво Железничар, добро дошао!!!
Да те одмах упослим питањем...
Да ли можда којим случајем знаш да ли ће (једног лепог дана ) по изградњи ,,Прокопа", садашња главна железничка станица имати било какав возни саобраћај?

Veruj mi da se to ne zna. Prvo, zato što Beograd Centar-Prokop još nije gotov, drugo jer ni sama železnica ne zna da li će tamo nešto ostavljati ili ne i da li joj je potrebno. To će najverovatnije videti po završetku Prokopa i njegovog puštanja u saobraćaj. Bilo je nekih reči da do tamo idu vozovi koji završavaju vožnju u Beogradu a ostali da idu preko Prokopa, međutim to se još ne zna. Grad bi želeo što više prostora u Savskom amfiteatru a železnica se ne odriče toga baš lako.

Razmisljate li o instaliranju GSM-R mreze? (EU sufinansira) Ovo me bas interesuje big_smile

Što se GSM-R mreže tiče o tome se još ne razmišlja. Pre svega zato što za tim pri ovim brzinama nema svrhe a drugo zato što je to mnogo skupo za nas. Znam da će te reći sada a kako ima para za automobile i Wc-e? To je nažalost na našoj železnici tako a dok ne dođu stručni ljudi na čelne pozicije tako će i ostati.

 

[ретардињо]

Хвала! Питам зато што нисам чуо да постоји план, како ће се (и да ли ће) по завршетку ,,Прокопа" и пресељењу главне ж. станице тамо, користити возни надвожњак изнад Јурија Гагарина, као и Стари железнички мост...
Нелогично ми је било да се улаже толики новац у надвожњак за који не постоји план да ли ће бити у употреби после пресељења главне ж. станице...Једина логика без таквог плана је да ако имају сазнање да ће бити још игре око ,,Прокопа" и да ће да га заврше у ,,марту...2028"......надвожњак да буде дуууууго у употреби...

 

[Nenad]

Konferencija za novinare povodom novog reda vožnje

Petak, 12. Decembar 2008.

- Novi red vožnje "Železnice Srbije" počinju da primenjuju od 14. decembra 2008. godine i važiće do 12.12.2009. godine, kao i kod drugih evropskih železničkih uprava. Po novom redu vožnje svakodnevno će na srpskim prugama biti 441 voz, od čega 60 u međunarodnom saobraćaju i 381 u unutrašnjem saobraćaju, - rekao je generalni direktor "Železnica Srbije" Milovan Marković, obraćajući se novinarima na konferenciji za medije, održanoj 12. decembra, povodom primene novog reda vožnje i završetka poslovne 2008. godine.

"Avalom" do Praga
Prema njegovim rečima, u međunarodnom saobraćaju sačuvane su sve direktne železničke veze sa najvećim evropskim gradovima. Najveća novina je što po novom redu vožnje, međunarodni voz "Avala", jedan od najkvalitetnijih u našoj ponudi, saobraća na liniji Beograd - Budimpešta – Bratislava – Prag, sa polaskom iz našeg glavnog grada u 7.30 sati, a iz Praga u 5.28 sati. "Avala" je do sada saobraćala izmedju Beograda i Beča, pa će mogućnost direktnog putovanja iz našeg glavnog grada do Praga predstavljati i jednu od najznačajnijih novina. Razlog za ovu promenu je uvođenje RailJet-vozova izmedju Budimpešte i Beča i koncepcija Austrijskih železnica organizacije dnevnog saobraćaja putničkih vozova na ovoj relaciji. Reč je o izuzetno kvalitetnoj usluzi i većem broju vozova koji će dnevno saobraćati između prestonica Austrije i Madjarske, a putnici iz Beograda će u stanici Budimpešta moći da uz presedanje, bez većih poteškoća, udobno i kvalitetno produže putovanje do Beča.

Međunarodni voz na sadašnjoj relaciji Beograd – Ljubljana, po novom redu vožnje neće završiti vožnju u glavnom gradu Slovenije, već će produžiti trasu do Filaha, pogranične stanice u Austriji. Iz Beograda za Solun po novom redu vožnje uvodi se u saobraćaj još jedan voz "Olympus", koji će polaziti u 7.50 sati, dok je vreme polaska večernjeg voza na toj relaciji ostalo nepromenjeno (kreće u 22 sata). Tokom leta 2009. godine biće ostvarene direktne železničke veze na relacijama Prag-Bratislava-Subotica-Bar, Moskva-Kijev-Budimpešta-Beograd, odnosno Prag-Bratislava-Budimpešta-Beograd-Solun i Moskva-Kijev-Budimpešta-Beograd-Solun.
- Kada je o lokalnom saobraćaju reč, raspoloživa vozna sredstva u najvećoj meri su uticala na njegovu organizaciju po novom redu vožnje. Tako je nedovoljno materijalno obezbeđenje reda vožnje uticalo da, na primer, između Majdanpeka i Požarevca, između Požege i Čačka, kao i na potezu Stalać-Kruševac-Kraljevo nema lokalnih vozova. Kada je reč o beogradskog gradskoj železnici "Beovoz", saobraćaj će se organizovati sa devet elektromotornih vozova i biće dnevno 91 polazak, tri više nego do sada, - rekao je Marković.
On je istakao da je novi red vožnje u robnom saobraćaju napravljen tako da obezbedi u 2009. godini prevoz ukupno 15,5 miliona tona robe, što je za oko 2,5 odsto više nego u 2008. godini.

Cilj – unapredjenje usluge
- Da bi unapredili kvalitet naše usluge, što je osnovni cilj železničkog reda vožnje, neophodno je:eliminisati otkazivanje vozova, saobraćati prema važećem redu vožnje, poštovati sastav vozova, održavati visok nivo čistoće u vozovima, povećati komrecijalne brzine, ponuditi nove sadržaje i kvalitetan servis u vozovima i omogućiti bržu dostavu u transportu pri prevozu robe. Međutim, najveći ograničavajući faktori za podizanje kvaliteta naše usluge su stanje infrastrukture i voznih sredstava,- istakao je Marković i objasnio da je polovina srpskih pruga izgrađena u 19. veku, da na preko polovini naših pruga vozovi mogu da saobraćaju samo do 60 kilometara na sat, a na samo 95 kilometara koloseka 100 kilometara na sat, da je na 585 kilometara uvedena lagana vožnja sa ciljem očuvanja bezbednosti u saobraćaju, kao i da nam je skoro 60 odsto vučnih vozila i putničkih vagona, kao i preko 40 odsto teretnih vagona starije od 30 godina.
- U takvim uslovima, nastavio je Marković, "Železnice Srbije" u 2008. godini prevezle su 14 miliona 375 hiljada tona robe, što je približno na nivou teretnog transporta ostvarenog u 2007. godini i oko 10 odsto ispod plana. Čak 80 odsto robnog transporta ostvareno je u međunarodnom saobraćaju, a trećina ukupne količine robe koja je u ovoj godini prevezena srpskim prugama bila je u tranzitu kroz našu zemlju. "Železnice Srbije" od robnog saobraćaja zaradile su u ovoj godini nešto više od devet milijardi dinara, od čega je čak 87 odsto prihoda ostvareno u međunarodnom saobraćaju. Tranzitni prihodi srpskih železnica su čak 40 odsto ukupno ostvarenih prihoda u robnom saobraćaju.

Zastarela infrastruktura i vozna sredstva
- U putničkom saobraćaju "Železnice Srbije" su u 2008. godini prevezle ukupno oko 8,8 miliona putnika, što je 10 odsto ispod prevoza ostvarenog lane i čak 20 odsto ispod plana. Od ukupnog broja putnika čak preko 3 miliona 200 hiljada prevezeno ih je u vozovima beogradske gradske železnice „Beovoz“, a svega 900 hiljada u međunarodnom saobraćaju. Međutim, sa prihodom od 1 milijardu i 720 miliona dinara, srpske železnice su ove godine u putničkom saobraćaju zaradile oko 4 odsto više nego lane i 2 odsto iznad plana. Zanimljivo je da je najveće prihod ostvaren u međunarodnom saobraćaju – oko 967 miliona dinara, a najmanje u beogradskoj gradskoj železnici „Beovoz“ – svega 115 miliona dinara.
Govoreći o investicijama, Marković je naglasio da su srpske železnice u ovoj godini započele modernizaciju deonice pruge Batajnica – Golubinci, koja se finansira iz kredita Evropske investicione banke. Vrednost radova je oko 33 miliona evra. U toku su pripremni radovi. Planirano je da gređevinski radovi počnu u februaru i završe se do jula 2009. godine. Evropska investiciona banka srpskim železnicama odobrila je kredit od 80 miliona evra za modernizaciju 93 kilometra pruge na Koridoru 10, pa će pored deonice Batajnica-Golubinci, biti remontovana i pruga Ćele Kula – Staničenje, na magistali Niš – Dimitrovgrad, dok će na pruzi Beograd – Niš biti izgrađena nova dvokolosečna pruga Gilje – Ćuprija – Paraćin duga deset kilometara. Realizacija ova tri projekta je započela krajem 2008. godine i očekuju se intenzivne graditeljske aktivnosti tokom 2009. godine.

Modernizacija pruga i vozova
On je rekao da je sa firmom "Simens" ugovoreno osiguranje sedam putnih prelaza u Srbiji, ukupne vrednosti oko 67 miliona dinara, od kojih su dva već završena, a da je u toku tenderska procedura za još četiri putna prelaza. Takođe je naglasio da je krajem 2008. godine zahvaljujući donaciji Evropske agencije od oko dva i po miliona evra, završena prva faza rekonstrukcije zajedničke pogranične železničke stanice Dimitrovgrad, dok će druga faza biti završena do sredine juna 2009. godine.
Kada je o investicijama u vozna sredstva reč, zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj ugovorena je nabavka 770 novih teretnih vagona (do sada stiglo 420 kola) i potpodnog struga za obradu točkova (stiže početkom 2009. godine), ukupne vrednosti 60 miliona evra.
- Prioriteti u radu "Železnica Srbije" u narednom periodu biće povećanje bezbednosti saobraćaja, obima rada i prihoda, kao i sveobuhvatna modernizacija, sa posebnim značajem međunarodnog Koridora 10. Takođe, posebna pažnja biće posvećena unapređivanju radnog i životnog standard zaposlenih. Za realizaciju ovih ciljeva neophodna je i podrška Vlade Republike Srbije, a ne sumnjam da ćemo imati punu pomoć države i svih nadležnih ministarstava, - naglasio je Marković.
Prema njegovim rečima, u 2009. godini očekuje se prevoz od 15,5 miliona tona robe (što je 2,5 odsto više nego u ovoj godini) uz istvareni prihod od oko 10,4 milijardi dinara. U putničkom saobraćaju planirano je da prevezemo skoro devet i po miliona putnika, uz ostvareni prihod od oko 2,1 milijardi dinara. Sa transportnim prihodom od 12,5 milijardi dinara, srpske železnice će u narednoj godini zaraditi više nego što su subvencije.

Planovi za 2009. godinu
- Kada je o modernizaciji železničke infrastrukture reč, srpske železnice planiraju da u 2009. godini završe projekte započete u ovoj godini i započnu nove poslove. To se, pre svega, odnosi na realizaciju kredita Evropske investicione banke od 80 miliona evra za modernizaciju 93 kilometra pruge na Koridoru 10, na izgradnju hale za potpodni strug u Makišu zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj i završetak radova u železničkoj stanici Dimitrovgrad, koji se finansiraju iz donacije Evropske agencije. Pored toga, u narednoj godini biće završeni radovi započeti u 2008. godini na savremenom obezbeđivanju putnih prelaza, kao i krenuti uređenje novih putnih prelaza. U narednoj godini "Železnice Srbije" završiće nabavku deset manevarskih lokomotiva, tri nove višesistemske lokomotive i modernizaciju dvadeset kušet i spavaćih vagona, zahvaljujući kreditu međunarodne železničke banke „Eurofime“ od 60 miliona švajcarskih franaka. U toku je realizacija tenderske procedure za ove nabavke. Takođe, u toku su pregovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za finansiranje nabavke elektromotornih vozova za regionalni saobraćaj, sa Svetskom bankom za finansiranje nabavke 10 novih višesistemskih lokomotiva i teretnih vagona, kao i aktivnosti na realizaciji kredita dobijenog od Kraljevine Španije za nabavku 10 novih dizel motornih vozova i modernizaciju 20 putničkih vagona, - naglasio je Marković i među prioritete izdvojio modernizaciju železničkog Koridora 10.
Koridor 10 najznačajniji razvojni projekat
- Koridor 10 je svakako najznačajniji razvojni projekat "Železnica Srbije", što potvrđuje i opredeljenje da najveća finansijska sredstva budu investirana upravo u njegovu modernizaciju. Vlada Republike Srbije planira da se iz budžeta i međunarodnih kredita u naredne četiri godine za modernizaciju železničkog Koridora X kroz našu zemlju obezbedi oko 1,7 milijardi evra, a ukupno će u razvoj srpskih železnica biti uloženo oko četiri milijarde evra. Zahvaljujući ovim investicijama, u narednih osam godina srpske železnice značajno će unaprediti efikasnost saobraćaja i kvalitet ponude, - najavio je Marković.

Poboljšana bezbednost saobraćaja
Zamenik generalnog direktora za poslove eksploatacije dr Miroljub Jevtić istakao je da su parametri bezbednosti železničkog saobraćaja u 2008. godini najbolji u proteklih sedamnaest godina. Broj vanrednih događaja smanjen je sa 653 u 2007. godini na 505 u 2008. godini, što je 23 odsto manje nego lane, dok je broj vanrednih dogadjaja ove godine u odnosu na prošlu smanjen čak za – 80 odsto, i to sa 81 na svega 16. On je podsetio da su pored započetih projekata na izgradnji novih putnih prelaza u Srbiji, u toku i razgovori sa Češkom o ulaganju 300 miliona evra robnog kredita u modernizaciju putnih prelaza u našij zemlji.
"Železnice Srbije"na konferenciji za novinare predstavljali su i dr Predrag Vukadinović, zamenik generalnog direktora, direktor Direkcije za infrastrukturu Vladimir Radović i direktor Direkcije za prevoz Dragan Grujić.

Izvor: Zeleznice Srbije
Link: http://www.zeleznicesrbije.com/syst...iewsingle/_params/newsplus_news_id/19951.html

 

[Nenad]

Otvoren novi putni prelaz u Mladenovcu

Petak, 12. Decembar 2008.

"Železnice Srbije" 11. decembra pustile su u rad novi putni prelaz "Petar Drapšin", u železničkoj stanici Mladenovac.
- U izgradnju i obezbeđivanje putnog prelaza "Petar Drapšin" u Mladenovcu "Železnice Srbije" uložile su oko 12 miliona dinara, a radove je izveo "Simens". Ovaj putni prelaz jedan je od sedam putnih prelaza širom Srbije, koje najsavremenijom opremom (automatskim polubranicima) za potrebe srpskih železnica osigurava firma "Simens". Ukupna vrednost osiguranja ovih putnih prelaza je skoro 67 miliona dinara, - izjavio je prilikom obilaska novoizgrađenog putnog prelaza u Mladenovcu generalni direktor "Železnica Srbije" Milovan Marković.


Pored putnog prelaza "Petar Drapšin" u Mladenovcu, do sada su završeni radovi na putnom prelazu "Rabrovac" (koji je 15. septembra ove godine pušten u rad), a u toku su radovi na putnim prelazima "Knić", "Uzdin", "Kovačica", "Matejevac" i "Milan Blagojević" u Kragujevcu.
Marković je podsetio da na oko pet i po hiljada kilometara pruga i staničnih koloseka u Srbiji postoji 2.374 putnih prelaza i svi su na odgovarajući način – obezbeđeni. Samo 470 putnih prelaza, odnosno svega petina obezbeđena je savremenim signalno-sigurnosnim uređajima, polubranicima i branicima. Ostalih 1.900 prelaza obezbeđeno je, u skladu sa zakonskom regulativom – znacima drumske signalizacije, bilo da je reč o znaku "Stop", "Andrejinom krstu" ili na neki drugi način.
- U proteklih 7 godina 120 ljudi izgubilo je život na putnim prelazima sopstvenom krivicom. Tokom prošle godine 11 osoba nastradalo je na putnim prelazima, od čega su 3 osobe stradale na prelazima koji su obezbeđeni rampama. Ekspertska analiza stručnjaka "Železnice Srbije" pokazuje da su nesreće na putnim prelazima izazvali u gotovo sto posto slučajeva vozači drumskih vozila ili drugi učesnici u drumskom saobraćaju.
Međutim, nema železnice u Evropi koja je sve ukrsnice puteva i pruga rešila postavljanjem rampi, niti je tako nešto moguće tehnički i finansijski, pre svega, zbog skupog održavanja, - istakao je Marković.
Prema njegovim rečima, da bi se svi putni prelazi u Srbiji obezbedili savremenom signalno-sigurnosnom opremom (polubranicima ili branicima), potrebno je oko 350 miliona evra.
-"Železnice Srbije" započele su intenzivne aktivnosti na obezbeđivanju "najkritičnijih tačaka", a prema stepenu prioriteta određeno je 25 najkritičnijih mesta na putnim prelazima čijem se obezbeđivanju moralo pristupiti odmah. Pored sedam putnih prelaza čije je obezbeđivanje savremenom opremom u toku i još četiri koji se nalaze u tenderskoj proceduri, u narednom periodu planirano je obezbeđivanje još 14 putnih prelaza savremenom opremom, - rekao je Marković.
"Železnice Srbije" započele su proceduru obezbeđivanja još 100 najkritičnijih putnih prelaza, a realizacija ovog posla zavisiće od spremnosti lokalne samouprave da ga finansijski podrži.

Izvor: Zeleznice Srbije
Link: http://www.zeleznicesrbije.com/syst...iewsingle/_params/newsplus_news_id/19907.html

 

[vrachar]

Ja stvarno ne razumem sta na jednom ovako obicnom pruznom prelazu moze da kosta 133.000 Evra...? No dobro, neka ih prave, i neka ih cuvaju posto mnogi nesavesni i glupi vozaci lome rampe kako bi izbegli cekanje. Naravno, znamo sta se desava kao posledica toga.

 

[Nenad]

Potpisan memorandum za unapređenje srpske železnice

12:47 BERLIN, 16. decembra - U Berlinu je danas potpisan memorandum o razumevanju u oblasti unapređenja železničkog saobraćaja u Srbiji.
U ime srpske strane ugovor su potpisali potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić i ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, a u ime nemačke železnice Oto Višoj iz odbora za privredu i politiku nemačke železnice.
Tim dokumentom se nemačka i srpska strana usaglasavaju o neophodnoj reformi srpske železnice i modernizaciji železničkog koridora deset koji prolazi kroz Srbiju.
Ministar za privredu Mihael Glos je u ime nemačke vlade pozdravio potpisivanje ovog memoranduma, naglasivši da je srpska strana u nemačkoj železnici našla pouzdanog partnera i da je ovaj memorandum veoma važan, naročito u teškim privrednim vremenima.
Glos je izrazio zadovoljstvo činjenicom da je Srbija u evropskoj pordici i ocenio da je saradnja u oblasti železnice veoma važna za nemačko-srpsku trgovinsku razmenu i promet ljudi i robe.
Dinkić je rekao da je Srbija odabrala nemacku železnicu za partnera jer je profitabilna, a Srbija želi da sarađuje sa najuspešnijim i da njihovo iskustvo koristi u procesu modernizacije srpske železnice.
On je podsetio da je nemačka železnica ostvarila profit od dve mlijarde evra, dok je srpska železnica gubitaš koji želi da ostvari uspeh po ugledu na nemačku železnicu.
Jedna od važnih oblasti rada je izgradnja master plana za modernizaciju logistike i koridora deset i na osnovu tog plana Srbija želi da konkuriše za finansijsku podršku Evropske unije i zajedno sa nemačkim stručnjacima napravi put do uspeha.
Dinkić je podsetio da postoji tradicija u saradnji sa nemačkom železnicom i da 90 odsto opreme srpske železnice potiče iz Nemacke.
Srpski ministar je rekao da će se posle potpisivanja ovog memoraduma raditi na zajedničkoj saradnji i unapređenju železnice. U Srbiji je, naveo je Dinkić, prosečna brzina vozova 40 km na sat, a treba nam da postignemo iznad 120 km na sat, kako bi se ljudi odlučili za putovanje železnicom kao brži i efikasniji saobraćaj.
Ssto budemo bliže EU, imaćemo mogućnost i da koristimo predpristupne fondove evropske unije i donacije Evropske unije, rekao je Dinkić.
On je takođe rekao da bi od pet do sedam godina trebalo da se radi na modernizaciji srpske železnice i naglasio da upravo u vreme svetske finansijske krize država mora da ulaže u infrastrukturu.
Srbija će, ukazao je ministar, najviše ulagati u modernizaciju autoputeva i železnice.
Kada je reč o saradnji sa Nemačkom, on je naglasioda je ohrabrujuće to što je nemačka vlada pripremila paket podrške svojoj privredi, ali je ukazao i na značaj i nameru nemačkih kompanija da grade i unapređuju fabrike za izgradnju autodelova u Srbiji.
Mrkonjić je potpisivanje memoranduma o razumevanju u oblasti unapređenja železničkog saobraćaja situirao u okvire tradicionalne saradnje koja postoji izmađu dve zeleznice i rekao da je ubeđen da će nemački i srpski stručnjaci realizovati slične projekte kao što je glavna železnička stanica u Berlinu i kod nas u Srbiji.
Višoj je takođe izrazio uverenje da će saradnja napredovati i istakao da je nemačka zaeleznica od deficitarnog i birokratskog preduzeća postala privredno profitabilna, ali i da je na tom putu imala i neophodnu političku pomoć.
Država, po njegovim rečima, ima i mora imati važnu ulogu u infrastrukturnim projektima.
Posle potpisivanja memoranduma delegacije su obišle glavnu železničku stanicu u Berlinu.

Izvor: Tanjug
Link: tanjug.rs

 

[vrachar]

DB je naj od naj. Svako ko se bar jednom provozao nemackim vozovima to zna.

 

[Djordje]

DB je naj od naj. Svako ko se bar jednom provozao nemackim vozovima to zna.

Забога, то је меморандум о разумевању. Таквих је на стотине потписано у празан ветар (а спрема се још један са Русима крајем децембра). Празан папир скроз - ни не покушава да се фолира да у њему има нешто. Прочитај пажљиво овај горе текст, то је све трла баба лан, ниједан конкретан заједнички пројекат нису уговорили, него "ми бисмо хтели", "размотрићемо", "надамо се", "презентација", "мастер план". Ма јесте.

Од српских железница нема ништа док не видимо некакав тектонски поремећај. Има разних могућности шта конкретно - али то је толико запуштено да се уопште не може више изнутра реформисати. Нешто као "Застава". Кад буду покренули масу кривичних поступака против директора укључујући и бар једног некадашњег генерелног директора, поотпуштали све непотребне раднике укључујући и све руководиоце нижег нивоа који претходних 20 година гледају како им фирма пропада и не мрдају прстом да нешто промене макар у локалу, укинули возове који путују 7 сати од Београда до Ниша или 2 сата од нигде до нигде, затворили непотребне станице кроз које пролази један воз дневно, расховодали оно што је за расходовање... и оспособили ЈЕДНУ пругу са ЈЕДНОМ путничком линијом која ће да буде бржа од аутобуске, да поштује ред вожње и да има тржишне цене... тада ћу да верујем да за њих има наде. А за то све им нити требају нити уопште могу бити од помоћи Немци, Шпанци или Марсовци.

 

[Влада]

Stari železnički most odavno sazreo za popravku

Ove godine biće postavljeni novi, sintetički pragovi na prugi, najavljuju iz „Železnica Srbije”. – Nema dovoljno kapaciteta, jer poseduje samo jedan kolosek

Most koriste vozovi koji iz pravca Hrvatske, Novog Sada i Rume idu preko Beograda (Foto D. Jevremović)

Stari železnički most je u prilično lošem stanju i odavno je sazreo za popravku. Ovu ocenu stručnjaka ozbiljno su, izgleda, shvatili u „Železnicama Srbije”, odakle najavljuju da će u ovoj godini majstori izaći na teren i prionuti na posao.

Jedini „kočničar” ovog ne baš grandioznog poduhvata mogao bi da bude manjak novca. Zbog toga u „Železnicama” ne mogu da potvrde kada će tačno radovi početi, ali naglašavaju da je gotovo sigurno da će do kraja godine biti zamenjeni pragovi na prugi.

– Ovaj most biće prvi u Srbiji koji će dobiti nove, sintetičke pragove, koji su sastavni deo infrastrukture. Majstori će postaviti deset komada, ali to spada u redovno održavanje, dok bi obavljanje krupnijih radova tek trebalo da razmotrimo – ističe Nenad Stanisavljević, šef Medija centra „Železnica Srbije”, dodajući da ovo preduzeće trenutno pravi poslovni plan za 2009. godinu koji će, između ostalog, odrediti obim radova na Starom železničkom mostu.

Najavljena zamena pragova biće prvi ozbiljniji radovi posle bezmalo 13 godina, kada su majstori poslednji put popravljali most. Tada je, u okviru redovnog održavanja, rađen donji deo mosta, odnosno konstrukcija.

Prema podacima „Železnica”, Stari železnički most je dugačak 350, a visok 13 metara, a zanimljivo je da su šine poslednji put zamenjene sada već davne 1986. godine, zbog čega stručnjaci upozoravaju da bi obimniji radovi trebalo da počnu što pre.

Dragomir Mandić, profesor Saobraćajnog fakulteta na kome predaje lake šinske sisteme, naglašava da stanje ovog mosta nije ispitivano dugi niz godina. Prema njegovoj oceni, Stari železnički most nema dovoljno kapaciteta, jer poseduje samo jedan kolosek.

– Most je u lošem stanju, ali vozovi tuda ipak nekako prolaze. U svakom slučaju, što pre bi trebalo početi temeljnu popravku, jer ovaj prelaz preko Save zaista odavno nije rađen – smatra Mandić i dodaje da je Stari železnički most zamišljen kao privremeno rešenje u okviru beogradskog železničkog čvora, koji do današnjih dana nije završen.

Ovaj most, kaže, koriste vozovi koji iz pravca Hrvatske, Novog Sada i Rume idu preko Beograda, dok kompozicije iz Mladenovca saobraćaju pored sajma.

– Teretni vozovi preusmereni su na Novi železnički most, koji koristi i „Beovoz”, kao i vozovi koji prevoze putnike od Subotice do Bara – objašnjava Mandić.

Sadašnji oblik Stari železnički most dobio je posle Drugog svetskog rata kada je izgrađen u okviru ratne reparacije. Od tada su pravljeni razni planovi za njegovu budućnost. Najčešće se spominjala ideja da most bude srušen, a bilo je i zanimljivih predloga. Na primer, da ovaj prelaz preko Save promeni funkciju, odnosno da bude pretvoren u pešački most sa komercijalnim sadržajem.

N. Miković

[objavljeno: 31/01/2009]

извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Stari-zeleznichki-most-odavno-sazreo-za-popravku.lt.html

 

[shmeksi]

Da li bi neko meni mogao da objasni sledece stvari sa ove slike? U pitanju je stanica Karadjordjev park

- Kuda idu ove tri trase tacno?
- Ko koristi koju trasu (beovoz, medjunarodni saobracaj, nacionalni)?
- Da li su sve tri trase dvokolosecne?

 

[Михаило]

Nisam najsigurniji, ali mislim da ovako stoje stvari:

1. Kolosek koji vodi od stanice Karađorđev park prema Prokopu
2. Dvokolosečna pruga koja ide tunelom prema topčideru
3. Kolosek koji ide od Prokopa prema stanici Karađorđev park i prolazi ispod gore navedene dvokolosečne pruge, da se vozovi koji idu u suprotnim smerovima ne bi urštali...

 

[dusan]

Koliko ja znam koristi ih Beovoz i vode ka ''metro'' stranici Vukov spomenik...

 

[Milance]

^^Pitanje je koliko sam ja razumeo bilo kuda vode te sine na drugu stranu tj. cemu sluze. Mislim da je Mihailo vec odgovorio.

 

[Železničar]

Mihailo je odgovorio.
Koloseci pod brojem 1 i 3 idu od Karađorđevog parka ka Beograd centru i to je dvokolosečna pruga. Pod brojem 1 jedan kolosek a pod brojem 2 isto jedan kolosek a sve skupa dvokolosečna pruga.
Označeno pod brojem 2 je dvokolosečna pruga koja vodi ka Rakovici i spaja se sa prugom od Beograda neposredno posle Garaže Plavog voza.
Trase većinom koristi Beovoz a u maloj meri međunarodni i nacionalni vozovi pre svega jer Prokop nije završen i trenutno Prokop nije polazna stanica nego samo prolazna.

 

[shmeksi]

Hvala na odgovorima. Sta se desava sa te tri (u stvari dve) trase onda kada se zavrsi Zeleznicka stanica Centar?

 

[Михаило]

Pa jedan tunel će biti veza sa pančevačkim mostom (do izgradnje obilaznice i mosta kod vinče, a onda će nadam se prepustiti ovu trasu samo beovozu), drugi tunel ide prema topčideru i dalje ka južnoj Srbiji, tj, možemo da kažemo zbogom pruzi oko kolamegdana i pored sajma