Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice Srbije........uticaj na razvoj Grada

Ne sporim da privatnik zna da zaradi novac,ali šta bi privatnik zapravo uložio u železnice?Gradnju novih pruga?,rekonstrukciju postojećih?,kupovinu novih vozova?(onda zapravo postaje novi operater).
A šta je sa ogromnim novcem i kreditima za koji se zadužila država i ž.s?Evropa je to lepo uredila,infrastruktura državna(plaća joj se renta za korišćenje i održavanje),oprater može i privatni gde ima interesa i zdrave konkurencije. :kafa:
 
Pa neka kostic uzme i osnuje opreduzece zakupi trasu pa neka pokaze kako bi bolje to funkcjonisalo
 
Radi se o javnom preduzeću tj,državnoj imovini i tu su relacije veoma jasne.Koliko sam i ja razumeo novi zakon o železnicama,upravo dozvoljava na osnovu uzora iz eu delovi železnica ponude na korišćenje uz naknadu za održavane infrastrukture privatnim operaterima.Poenta je da Ž.S već imaju neke ugovore sa kargo operaterima,a ima interesa i za nove,kao što smo čuli od HŽ da je neki biznismen iz Rumunije nameračio da kupi Kargo HŽ.
Tako da predpostavljam da Kostić hoće Kargo,s druge strane putnički saobraćaj bi bio isplativ na linji recimo BG-NS,ali Ž.S opet ne smeju da sve prepuste recimo DB,šta ako se preko noći povuče usled pada profita ili sl.odoše oni.A onda Ž.S moraju da imaju odmah pripremljen vozni park koji bi uskočio.
Direktor Ž.S sasvim lepo kaže ,da je to tako jednsotavno sve eu železnice bi bile profitabilne ,a nisu.
Sa druge strane zašto bi Ž.S prepustile nešto ako donosi državi i Ž.S profit,s drzge strane garantuje se konkurencija,ali onda morate da imate i vozne garniture ili da ih iznamljujete.Vrlo komplikovano,ali u Eu se ide na ukrupnjavanje i konkurenciju,Pre dve godine sam pročitao da DB vozi na nekim međugradskiim čak i linjama gradske železnice u Švedskoj.
Treba sa podrobno raspitati po evropi za iskustva sa privatnim sektorom u državnim železnicama, evropi je to mešoviti vlasništvo ali dominanatno državno.
European rail operators are focusing on more profitability and financial stability – Fears of an overregulated railway market
Munich, April 8, 2013
European railways are in upheaval: Planning processes are becoming increasingly complex and changing faster and faster – flexible planning systems are called for
40% of those surveyed are critical of the first EU railway package designed to liberalize the markets – But there are also fears of overregulation
Approval procedures for railway technology are still time-consuming and inefficient
81% of those surveyed want to finance infrastructure and trains themselves by realizing more efficiency and higher earnings
Participation by private investors (public private partnership) is an attractive financing option – especially in the municipal transportation sector
In 2013, European railway companies will be focusing on improving their profitability and financial situation. This is because railways are experiencing major changes across Europe: Rising complexity of the railway market with new players and changing rules is leading to increasingly complex planning processes. This means railway operators must be able to develop flexible planning systems and quickly deal with changes in the market. A special challenge are the changes introduced by the first European railway packages for liberalizing the market. 40% of those surveyed fear that the planned reforms will actually lead to market overregulation. Furthermore, 80% of the railway companies expressed criticisms of the time-consuming approval processes for railway technology. Financing railway operations plays a key role: 81% of railways want to finance infrastructure and trains using their own resources – through improved efficiency and higher earnings. In contrast, at the municipal level, 60% of those surveyed are in favor of financing through public private partnerships. These are the key findings of the study entitled "Executive Rail Radar" by Roland Berger Strategy Consultants. The study surveyed more than 280 railway companies, infrastructure operators and municipal transit companies.

"Railways want to further improve their profitability and efficiency. To do so, they must improve their planning processes," explains Martin Streichfuss, Partner at Roland Berger Strategy Consultants. "But this is exactly where the major challenge lies. Increasing railway traffic, the plethora of players and changing rules in Europe are making the environment increasingly complex and unpredictable."

Railway companies are looking to operate more profitably
In 2013, European railway companies will be focusing on improving their profitability and financial stability (56%). Much lower down on management's to-do list are topics such as investments (28%), quality improvements (26%) and infrastructure upgrades (22%). "The survey clearly shows that the majority of European railways are focused on stabilizing their own financial situation," says Roland Berger Partner Andreas Schwilling. "This is because if railway companies are not profitable enough, they can hardly invest in infrastructure, train upgrades and improving service to grow further."

This makes planning all the more important. Accordingly, 38% of the respondents feel the market environment is placing more demands on them. New market players, stronger fluctuations in demand and uncertain public subsidies make long-term planning difficult: 31% of those surveyed say they have trouble setting up their budgets for a 5-year period. "That's why railway companies tend to plan for the short term," explains Schwilling.

But even short-term planning (21%) and estimating passenger and cargo volumes (19%) is more difficult. "Therefore, rail operators should ensure efficient budgeting to avoid losing sight of their goals and to be able to react quickly to changes," advises Streichfuss.

Deregulation is leading to overregulation of the railway market
About 45% of the railway companies agree that constant market changes require greater planning flexibility and faster reaction times. To making planning easier, they use historical data (45%) but consciously exclude complex planning parameters such as marketing campaigns (34%). "However, this is a risky approach," says Schwilling.

Furthermore, the railway industry is worried about the impact of the first European railway package designed to liberalize the market. More than 40% of railway managers fear that planned deregulation will backfire and lead to overregulation of the European railway market. Almost half of those surveyed criticize the fact that long-term agreements between the state and infrastructure operators will be required in the future. Especially critical are the responses from Germany, Switzerland, Denmark, Slovakia and Slovenia. In particular, railway groups (63%) and railways without infrastructure (50%) expect negative effects in the wake of pan-European liberalization – much more than do infrastructure operators (25%). In contrast, half of the respondents would like more control in terms of route prices. "Only regulated fares that enable railway operators non-discriminatory access to routes will guarantee actual market liberalization," says Streichfuss.

Another problem are the railway approval procedures in most European countries – 80% of railway companies view these as inefficient. The only exceptions here are Switzerland and Austria. The reason for the onerous approval processes is mainly due to higher safety requirements stipulated by several national railway laws.

Looking for private investors
To finance their infrastructure and daily operations, 81% of railway companies are relying on their own resources. To do so, they intend to improve their efficiency and earnings. Nevertheless, 60% believe public subsidies will still be needed; and even up to 90% in the municipal sector feel this way. "The fact that many railway companies are depending more and more on their own financial resources is a reaction to the euro crisis and uncertain financial situation in several European countries," explains Schwilling. "Many companies know that empty state coffers mean they have to rely on themselves for financing."

A lack of public subsidies means public private partnerships will play an increasingly important role in the next five years – especially for municipal transport systems. However, 57% of those surveyed view private investors as purely functional privatization for building, maintaining and managing infrastructures – but without transferring ownership to private investors. Such PPP models are especially ideal for railway stations and primary infrastructures of specific rail lines, such as connections to airports, or high-speed and cargo routes. "Such investment models offer ideal options for upgrading the infrastructure. However, investors expect high profitability and take a more short-term perspective than state investors. This is putting railway companies under considerable pressure," says Streichfuss.
 
Železnice Srbije“ i „Simens“ potpisali Ugovor za modernizaciju elektrotehničkih postrojenja na pruzi Gilje–Ćuprija–Paraćin, na Koridoru 10
Sreda, 25. septembar 2013.
simens_2_l.jpg


Generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović i direktor kompanije „Simens“ u Beogradu Tihomir Rajlić potpisali su danas, 25. septembra, Ugovor za nabavku opreme i izvođenje radova na rekonstrukciji i modernizaciji elektrotehničkih postrojenja deonice Gilje–Ćuprija–Paraćin na pruzi Beograd–Niš, na Koridoru 10.

„Danas imamo čast da potpisujemo Ugovor sa kompanijom kao što je „Simens“. Krećemo sa realizacijom ovog Projekta u cilju jačanja „Železnica Srbije“ i Koridora 10. Prvi put smo u poziciji da možemo da radimo u korak sa partnerom i za sada ide dobro. Ispravićemo praksu kašnjenja u radovima, a poslove ćemo završavati u predviđenom roku“ – izjavio je generalni direktor srpskih železnica Dragoljub Simonović i napomenuo da „Železnice Srbije“ u narednom periodu očekuje potpisivanje ugovora za modernizaciju integrisanog sistema telekomunikacija sa kineskom kompanijom „Huavej“, kao i realizacija projekata iz ruskog i kuvajtskog kredita.

Direktor „Simensa“ u Beogradu Tihomir Rajlić zahvalio se direktoru srpskih železnica na dobroj saradnji i dodao da će biti dobro za obe strane, potpisnice Ugovora, ako se radovi budu izvodili tempom kojim su započeli. „Ovaj Projekat će se završiti za onoliko dana koliko ste nam poverili da uradimo posao“ – istakao je Rajlić.
Vrednost Ugovora je oko 11 miliona 850 hiljada evra i predviđa isporuku opreme i izvođenje radova na signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim uređajima, kao i na postrojenjima elektrovuče. Sredstva za predviđene radove i nabavku opreme obezbeđena su iz kredita Evropske investicione banke.

Data/Images/simens_1_s.jpg


Data/Images/simens_2_s.jpg

Početak radova na rekonstrukciji i modernizaciji kontaktne mreže i postrojenja za napajanje, telekomunikacionih postrojenja i signalno-sigurnosnih postrojenja očekuje se u oktobru 2013. godine.

Rok za završetak radova je 370 dana, dok je rok za završetak radova na kompletiranju nove elektronske signalno-sigurnosne opreme za stanicu Ćuprija 730 dana.

Modernizacija elektrotehničkih postrojenja na pruzi Gilje-Ćuprija-Paraćin realizuje se u okviru celokupne rekonstrukcije i modernizacije ove deonice na Koridoru 10, kojom je planirana i izgradnja nove, dvokolosečne, elektrificirane pruge duge oko deset i po kilometara, za brzine do 160 kilometara na sat. Ovim ugovorom obuhvaćena je elektrifikacija novoizgrađene deonice, uključujući i postavljanje oko 30 kilometara kontaktne mreže. Elektrotehnička postrojenja na ovoj deonici omogućavaju brzine od 160 km/sat.

Podsetimo, rekonstrukcijom i modernizacijom deonice Gilje–Ćuprija–Paraćin, na pruzi Beograd–Niš, na železničkom Koridoru X, predviđeno je izvođenje radova na građevinskoj i elektrotehničkoj infrastrukturi, uključujući i izgradnju nove, dvokolosečne, elektrificirane pruge duge oko deset i po kilometara sa železničkim mostom preko reke Velike Morave, na novoj lokaciji.

Ovi radovi uslovljavaju izmenu trase pruge od stajališta Gilje do železničke stanice Paraćin, kao i rekonstrukciju staničnog platoa i koloseka u stanici Ćuprija, a radi uklapanja u postojeću trasu.

"Železnice Srbije" su u novembru 2011. godine raspisale međunarodni tender za potrebe modernizacije elektrotehničkih postrojenja na ovoj deonici, ali je tenderska procedura bila obustavljena zbog izmena koje su se odnosile na uvođenje elektronske postavnice. Evropska investiciona banka je, kao kreditni finansijer Projekta, bila saglasna sa primenom savremene tehnologije, ali je smatrala da takva suštinska promena ne može da se sprovede putem izmene tenderske dokumentacije u toku tenderske procedure. Iz tog razloga, a na predlog Evropske investicione banke, prvobitni tender je poništen, a urađen je odgovarajući projekat elektronske postavnice, kao i nova tenderska dokumentacija. Posle neophodnih usaglašavanja sa bankom, 28. novembra 2012. godine, raspisan je novi međunarodni tender za rekonstrukciju i modernizaciju deonice Gilje – Ćuprija – Paraćin.
Međunarodna tenderska procedura ponovo je sprovedena, a po dobijanju saglasnosti Evropske investicione banke, Ugovor za nabavku opreme i izvođenje radova na rekonstrukciji i modernizaciji elektrotehničkih postrojenja na pruzi Gilje – Ćuprija - Paraćin dodeljen je firmi "Simens“, kao najbolje ocenjenom ponuđaču.

Glavnim projektom rekonstrukcije i modernizacije signalno-sigurnosnih uređaja predviđeno je tehničko rešenje centralizovanog elektronskog signalno-sigurnosnog uređaja u stanici Ćuprija, u skladu sa savremenim pristupima modernizacije signalno-sigurnosnih sistema na evropskim prugama.

Modernizacija i razvoj informacionih sistema celokupne telekomunikacione mreže „Železnica Srbije“ obuhvaćeni su Glavnim projektom telekomunikacionih uređaja, koji predviđa tehničko-tehnološko rešenje telekomunikacione mreže na deonici Jagodina–Ćuprija–Paraćin.

Kada su u pitanju stabilna postrojenja elektrovuče, radovi će pored ostalog obuhvatati i izgradnju nove kontanktne mreže na dvokolosečnoj pruzi Gilje-Ćuprija-Paraćin, zatim rekonstrukciju kontaktne mreže u stanici Ćuprija i na otvorenoj pruzi Ćuprija–Paraćin, rekonstrukciju kontaktne mreže u stanici Paraćin, kao i osvetljenje stajališta Gilje.
Kada je reč o izvođenju građevinskih radova i izgradnji nove pruge na ovoj deonici, prilikom obilaska gradilišta nove pruge Gilje–Ćuprija–Paraćin, za Dan železničara, 15. septembra, generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović istakao je da su završena sva imovinska pitanja i urađena eksproprijacija, čime su stvoreni uslovi da pruga bude izgrađena do 30. jula 2014. godine. Prugu Gilje-Ćuprija-Paraćin gradi italijanska firma „Italijana Constructioni“ i vrednost posla je nešto više od 16 miliona evra, a takođe se finansira iz kredita Evropske investicione banke.

Radovi na izgradnji novog mosta preko Velike Morave na ovoj deonici su obustavljeni jer je izvođač – „Alpina“ otišao u stečaj, ali je generalni direktor srpskih železnica istakao spremnost i nastojanje da se iznađu sve mogućnosti kako bi most bio završen u isto vreme kada i kompletna deonica.
 
dsc03098.jpg

dsc03102.jpg

dsc03103.jpg

dsc03104.jpg

dsc03108.jpg

dsc03109.jpg

dsc03110.jpg


bolje da ovo za pocetak operu i ofarbaju pa da pricamo dalje
 
Само за једну деоницу такозваног коридора 11 од нигде до којекуде држава је по хитном поступку издвојила буџетска средства која би била довољна да нам се сви путнички вагони темељно ремонтују.

Само једна кредитна линија за такозвани коридор 11 која иде преко наших леђа и која се по свему судећи реализује за "концесионара" би била довољна за укидање свих "лаганих" вожњи на железничком коридору 10 и прузи Беград-Бар.

Дакле,остаје само да се констатује да је злонамерност одговорних и у овом случају очигледна.
 
A nepovacenje kreditia odobrenih u ogromnom iznosu zbog nemanja para da se plate projekti cipu koji ih je zacjepio zestoko
 
Grube: Germany should be model for Europe's railways


GERMAN Rail (DB) CEO Dr Rüdiger Grube has called on European governments to adopt the structure of Germany's railway industry to foster competition and increase market share.

Unveiling DB's annual Competition Report, Grube argued that with 25% of German passenger services (by train-km) in the hands of private operators, and 28.6% of freight, Germany has fostered a competitive environment for rail services without adopting the full vertical separation prescribed in European legislation.

"Given the positive trend in Germany we have no sympathy with the European Commission's efforts to destroy Europe's integrated railway systems," Grube says. "The successful German model should be an example for other countries to follow that will finally encourage more competition on their railways."

DB says that rail's competitive position is under threat from the lack of security in future infrastructure funding; the lengthy certification process for new rolling stock, which has become a significant risk for operators in Germany; and the lack of progress in tackling what it terms "distortions in intra-European competition" in opening passenger markets.
 
Dakle nije ništa u većinskom vlasništvu privatnog kapitala,već države..
 
Voz Beograd-Bar naleteo na kamion
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Međunarodni voz, koji je jutros krenuo iz Beograda za Bar, naleteo je na kamion sa prikolicom na obezbeđenom putnom prelazu između stanica Slovac i Divci.


(Beta)
(Beta)
U nesreći nije bilo povređenih, saopšteno je iz "Železnica Srbije".

Kako se navodi u saopštenju, u tom dogadjaju nema odgovornosti "Železnica", a u nezgodi je oštećena lokomotiva, koja neće moći da nastavi put.

Voz je krenuo za Bar u 9.10 sati, a na kamion, koji je prelazio prugu, naleteo je u 11.18 sati. Nastavak putovanja očekuje se za dva do tri sata, nakon završetka istražnih radnji i zamene oštećene lokomotive.

Putni prelaz između stanica Slovac i Divci na kojem je došlo do sudara obezbeđen je svetlosnom i zvučnom signalizacijom, kao i Andrejinim krstom, a signalizacija je bila ispravna i propisno radila u trenutku udesa.

"Železnice Srbije nisu odgovorne za ovaj vanredni događaj, već je isključiva krivica drumskog vozila. U trenutku nailaska međunarodnog voza, kamion sa prikolicom, u kojoj je prevozio bager, nepropisno je prelazio prugu", navodi se u saopštenju.

Železnička kompozicija je udarila u zadnji deo kamiona, a od siline udarca bager sa prikolice se prevrnuo kraj pruge.

Međunarodni voz iz Beograda za Bar, u kojem se nalazi oko 170 putnika, trenutno stoji između železničkih stanica Slovac i Divci, dok se ne završe sve istražne radnje i ne stigne rezervna lokomotiva.

"Železnice Srbije" na mesto udesa uputile su Komisiju za vanredne događaje, a iz Požege je krenula rezervna lokomotiva kojom treba da bude zamenjena oštećena.

"Železnice Srbije" uputile su izvinjenje putnicima zbog kašnjenja i neprijatnosti tokom putovanja.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=758998
 
Gde je ovo? Zašto dizel saobraća na elektrifikovanoj pruzi

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
 
MilisaV":25dise1p je napisao(la):
Gde je ovo? Zašto dizel saobraća na elektrifikovanoj pruzi

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
Kliknite za proširenje...

зато што наставља после на неелектрификованој (Лапово-Крагујевац-Краљево)
 
Setih se...pre par nedelja, kada je bilo lepo vreme, cekao sam nekog kod Zeleznicke...i pogledam na savski trg, i kazem - je*******ote, pa ovo je fenomenalno zamisljen i formiran trg! Verovatno jedini veliki trg evropskog formata u Beogradu (dobro, jedan od dva, tu je i Trg Nikole Pasica kada dobro razmislim, mada on nije toliko "pravilan" kao savski). Nazalost prostor je unakazen zbog obima saobracaja, sto tranzitnog, sto javnog (okretnice, jbt!), sto zbog generalne ruiniranosti i opsteg neodrzavanja...prava tragedija sto to lici na ovo na sta godinama lici.
 
nasa zeleznicka stanica deluje potpuno evropski i to je jedan od retkih primera u ovom gradu.
 
Преносим део дискусије са теме везане за "коридор 11", за почетак, изјава председника општине Обреновац:
Чучковић":fw81hm3i je napisao(la):
За општину је јако значајно што је Национални савет за инфраструктуру којим је председавао тадашњи председник Тадић донео одлуку да траса иде левом обале Саве, да њу прати градска железница и пруга која ће у будућности грађанима Обреновца омогућити још бржи и бољи превоз до града.
Kliknite za proširenje...
http://www.obrenovac.rs/index.php?optio ... Itemid=214
Могу рећи да сам се разбеснео када сам прочитао ову глупост Чучковића, а по свему и Тадића. :bash: Требало ми је добрих пола сата да се смирим. :kafa:

-1- Са западне стране Београдског железничког чвора имамо само јадна два колосека на прилазу граду, а са јужне, уколико злотвори не одлуче да склоне Топчидерске колосеке (пу пу злу не требао да навлачимо још аутомобила), са југа имамо чак 4 колосека. Повећање капацитета тешке железнице са западне стране би коштало ко Светог Петра кајгана.
-2- Преко обалоутврде би требало свега 17 километара пруге да се повеже Обреновац
-3- За робни саобраћај центар система је Макиш, а не Сурчин. Најкраћа веза је преко обалоутврде.
-4- Ако се жели да се избегну карактеристике брдске пруге у Равници, рампа пруге према мосту би требала бити по 2 километра са обе стране обале.
-5- Железничке пруге у плодним равницама имају малу трајност доњег строја, због премеканог тла за осовинско оптерећење од 22,5 тоне по осовини. На десној обали, а нарочито на обалоутврди, колосек је много стабилнији.
-6- Пруга на обалоутврди доводи путнике из Обреновца директно у делове града где је кретање аутомобила и аутобуса отежано, и једина је варијанта којом је могућа веза Београд - Обреновац пола сата, приградском железницом, као јединим видом саобраћаја којим је то технички изводљиво.
-7- Пруга на обалоутврди је далеко повољнија за укључивање Обреновца у систем брзог међуградског железничког превоза. Сама траса аутопута је таква да би пругом могла бити постигнута брзина чак 180км/с без технике самонагињања. Правац приласка међуградског воза са југа је много "природнији", и омогућава интеррегионални воз Нови Сад - Београд - Ваљево - Ужице.

Конкретно, анализирао сам следеће три варијанте повезивања Обреновца:

Варијанта 1: (Вуков споменик) Прокоп - Нови Београд - Земун - Аеродром - Сурчин теретна - Јаково - Бољевци - Обреновац (Стублине):

Тешка железница, за мешовити приградски, међуградски и теретни саобраћај.
- Дужина пруге Прокоп - Обреновац 41км 215м.
- Брзине 80-120км/с за приградске, 80-160км/с за међуградске возове. Просечна 65км/с за приградске, и 99км/с за међуградске.
- Интервал 60 минута без плаћања Севетог петра кајагане, дуплирања западног крака БЖЦ. Ако се плати Светог Петра кајгана, могло би на сваких 30 минута, али не чешће, јер је упитна исплативост доградње до двоколосечне скупе деонице Бољевци - Обреновац за дужи временски период.
- Укупно 8 станица од почетка до краја вожње.
- Трајање вожње вожње Обреновац - Прокоп 35 минута за приградске, 25 минута за међуградске возове.
- Потреба за изузетно скупом доградњом Београдског железничког чвора од Земуна до Прокопа на 4 колосека.

Варијанта 2: (Карабурма, Пристаниште) Сајам - Чукарица - Остружница - Умка - Мала Моштаница - Барич - Обреновац (Звечка):

Лака железница искључиво за приградски превоз путника.
- Дужина пруге Сајам - Обреновац центар ћирином трасом 36км 186м.
- Брзине 50-100км/с. Просечна брзина 52км/с.
- Интервал 10 минута, у почетним фазама 20 минута.
- Укупно 18 станица од почетка до краја вожње.
- Трајање вожње укупно 42 минута. Међутим 80% становништва на правцу има превоз на до 10 минута пешке.
- Најјефтинија варијанта. Саму пругу је могуће саградити за мање од годину дана за око 20.000.000 евра. Потребно 20 половних модернизованих лакошинских возила, која би са депоом коштала 6.000.000-10.000.000 евра. Трајала би бар 15 година.

Варијанта 3: тешка железница (Вуков споменик) Карађорђев парк - Раковица - Железник - Остружница - Умка - Барич - Обреновац (Стублине):

Тешка железница, за мешовити приградски, међуградски и теретни саобраћај.
- Дужина пруге Обреновац - Карађорђев парк 32км.
- Брзине 80-120км/с за приградске возове, 70-160км/с за међуградске возове. Просечна брзина приградских 61км/с, "интерсити" 88км/с.
- Интервал 30 минута. Доградња система за краће интервале исплативија него преко Сурчин Теретне.
- Укупно 8 станица од почетка до краја вожње.
- Трајање вожње 31 минут за приградске, 22 минута за међуградске. Међутим, насеља имају само по једну железничку станицу.
- За пругу и станице би требало уложити око 30-50 милиона евра, за возна средства око 20-30 милиона евра, међутим значај овакве пруге је већи.

(До увече бих требао потпуно средити чланак)
 
Ja bih napravio varijantu 1 i 2 pa bi mogla da se dedne i kruzna linija zavisno od potrebe ,i rezerva dobro dodje
 
Serija krađa opreme na pruzi Novi Beograd - Batajnica

M. Beljan | 14. 11. 2013. - 17:09h | Foto: M. Beljan | Komentara: 0
Na pruzi Novi Beograd - Batajnica gde na svakih nekoliko minuta prođe po jedan voz nastaje pravi haos kada se isključe signali zbog krađe kablova. Vozovi se gomilaju po stanicama, terenski radnici ne znaju kuda pre da krenu, a otpravnici moraju brzo reaguju uz maksimalni oprez. Svaka greška može da bude fatalna, a sistem BG-voza ozbiljno je ugrožen.
Samo tokom ove godine prema podacima „Železnica" registrovane su 303 krađe, 19 kamenovanja vozova i 23 vandalizma a ukupna šteta je 112.800.000 dinara.
400447_dscf3892_f.jpg

- Početkom novembra samo su vozovi gradske železnice za jedan dan kasnili ukupno 350 minuta. Na hiljade ljudi kasnilo je na posao, a tu štetu niko ne računa. U petak je ukradeno 120 metara kabla za signale i 30 metara za telefonske veze, ali su naši otpravnici uspeli da regulišu saobraćaj uz minimalna kašnjenja - kaže šef Beogradskog železničkog čvora Branislav Lovrić.

On upozorava da je zbog krađa opreme bezbednost na pruzi smanjena.
400448_dscf3934_hf.jpg

Ljudski život nema cenu, a krađe opreme ga direktno ugrožavaju. Na železnici postoje strogi propisi koji regulišu odvijanje saobraćaja, ali kad ne funkcionišu signalno-sigurnosni uređaji, o bezbednosti brine iskljucivo čovek, koji je sasvim sigurno manje pouzdan činilac od automatike. Više od 80 odsto saobraćajnih nezgoda dešava se upravo u vreme kada uređaji ne funkcionišu - upozorava Lovrić.
400448_dscf3934_hf.jpg


Stanko Kantar iz Direkcije za javni prevoz kaže država ne bi smela da toleriše da nekoliko sakupljača otpada pravi toliku štetu i prolazi nekažnjeno.
Pruga je prava samoposluga za bakar. Zamenjena ukradena oprema se ponovo ukrade u roku od dve nedelje, to je kao poklon lopovima. Krađe se povremeno dešavaju cele godine ali su posebno izražene u poslednjih dva meseca. Iscrpljene su sve rezerve i gotovo nema šta više da se ugradi - objašnjava Kantar i dodaje da bi ovakve krađe trebalo proglasiti diverzijom i terorizmom.

U policiji kažu da su to krivična dela krađe ili teške krađe i da se eventualno ugrožavanje bezbednosti unosi u krivičnu prijavu. Oni objašnjavaju da redovno istražuju teren, ali i da naizlaze na ozbiljne teškoće.

- Poteškoće su neblagovremeno prijavljivanje tih krivičnih dela, kao i to da se u većini slučajeva reč je o materijalima koji se prodaju kao sekundarne sirovine, a kasnije recikliraju, te je veoma teško pronaći predmete krivičnog dela, a takođe problem predstavlja i veliki broj neregistrovanih otpada - kažu u policiji i dodaju da je od 102 počinjena krivična dela na štetu "Železnica" rasvetljeno 97, a privedena je ukupno 21 osoba.

U "Železnicama" kažu da pozivaju policiju čim se utvrdi da je došlo do krađe. Radnici nekada pokušavaju i sami da zaštite imovinu, ali rizikuju da budu meta brutalnih napada, pa su tako nedavno lopovi obasipali radnike kamenicama i napali ih metalnom šipkom.
Lopovi „specijalizovani" za krađe na pruzi

- Postoje takozvane kanalete – betonske cevi poput tunela koje imaju poklopce, a u koje su smešteni kablovi. Na pojedinim mestima kanalete se zatrpavaju zemljom ili tucanikom, ali lopovi otkopavaju ta mesta i vade kablove. Imajući u vidu da se te cevi nalaze uglavnom duž pruge i da je ulazak kabla u signalni uređaj vidljiv spolja, lopovi idu tragom kabla i tako dolaze do zatrpane kanalete. Ponekad lopovi samo čekaju i osmatraju i na taj način otkrivaju lokacije koje mogu da opljačkaju - kažu u "Železnicama".Izvor www blic.rs
 
Шта је лек? Спровођење драконских казни и и нормална средина где човек не краде да би пристојно живео.
 
drum1":2wns26i5 je napisao(la):
Шта је лек? Спровођење драконских казни и и нормална средина где човек не краде да би пристојно живео.
Kliknite za proširenje...
Rešenje je 10 godina teške robije za svaki presečen kabal,za svaku ukradenu prigušnicu,za svako kamenovanje vozova,crtanje grafita... Tok se takve kazne ne počnu primenjivati nece se ništa promeniti. I dalje ce policija taj šljam privoditi,uzimati podatke od njih i nekažnjene puštati da ponovo urade istu stvar. I u drugim zemljama se krade i krašće se ali pošto tamo postoje zakoni koji se primenjuju sve je to u daleko manjem obimu u odnosu kao kd nas gde sve ovo dobija oblike epodemije. Nama treba Dušanov zakonik za neandertalce koji rade to što rade.
 
Ma ja bih svima njima po kramp, lopatu, ašov i ostali alat pa na remont i održavanje pruga! Koliko samo ima pruga da se remontuje i šiblja i trave da se poseče duž pruga, ne znam da li bi tih lopova bilo dosta. A kada bi prolili znoj za tu prugu, više im ne bi palo na pamet da ukrdu nešto sa nje.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh