Ово је траса куда је ишао Ћира за Обреновац:
Црвеном бојом сам означавао позиције железничких станица, а црном испрекиданом линијом тунеле.
На првој слици је пруга кроз Обреновац. Мало људи зна да је садашња Ластина станица, у ствари стара Ћирина станица, ремек дело архитекте Петра Гачића. Позиција пруге је у самом центру насеља, јер се становање концетрисало око железничких станица, као саобраћајних веза. У самом Баричу је ситуација прилично незгодна, јер је на месту пруге уска улица, једини прилаз до нечијих кућа. Прелази се главни пут, а кривина је оштра.
Сама Мала Моштаница је највише изгубила када је у питању јавни превоз. Иначе, оволико продужење трасе је било нужда због клизишта.
У Умци је и данас углавном сачуван довољно широк пружни појас, а пруга иде кроз сам центар насеља. Ко користи 551 или 552 зна да преко 2/3 свих путника у Умци улази или излази у центру.
Уз Саву у Остружници иде Стари обреновачки пут, и пружни појас углавном није запоседнут. Теретна обилазница је заузела део трасе Ћирине пруге. Занимљиво да је у самој садашњој Железничкој станици Остружница остављен колосек за продужетак према Обреновцу, и то по тврдњи отправника возова, Ћирином трасом. Мислим да то данас није одржива идеја, и да би евентуална пруга за мешовит саобраћај морала ићи на ободу насеља, или ван насеља. Вероватно најбоље кроз Срем, па на мост код Забрежја. Ипак, мислим да би, у случају нове пруге, требало користити садашњу трасу Савске магистрале, због издвајања од осталог саобраћаја, веће брзине и безбедности.
Некадашња траса кроз Макишку долину данас не би имала смисла. Најпре, Ћирина пруга до Обреновца је била дуга 38 километара, а данас је путем 31 километар. Ако се нешто може добро искористити да се скрати траса, онда је то чистина у Макишкој долини. Друго, на том делу трасе је могуће постићи јако велике брзине. Свако убрзање значи, са обзиром да се на том правцу предвиђа аутопут.
Чукарички тунел би још некако и могао бити употребљен, али стара траса са надвожњаком преко пруге за Раковицу данас нема смисла. Мислим да су при грађењу моста на Ади порушили стари камени мост, преко кога је прелазио Ћира. Данас би имало смисла искористити драгоцени железнички коридор Мост на Ади - Савски трг, који је случајем срећних околности сачуван.
Све у свему, са 3 стајалишта у Обреновцу, 2 у Баричу, 2 у Малој Моштаници, 2 у Умци, 2 у Остружници, и градским стајалиштима Чукаричка падина, Ада, Мост на Ади, Сајам, Сава мала (различите варијанте за централно подручје):
- Од Београда до Обреновца 35 километара.
- Брзина кроз насеље 50км/с, где је ограђено и мало брже, ван насеља и до 120км/с.
- Пруга углавном једноколосечна, нормалног колосека са мимоилазницама, на неким деловима двоколосечна.
- Сигнализација делимично железничка, делимично за лакошинска возила. Прелази преко пруге са браницима.
- Возила лакошинска, са могућношћу спрезања у гарнитуру од 100 метара, можда и више.
- Такт 10-15 минута. Подешавање капацитета продужавањем и скраћивањем композиција.
- Возно време Београд-Обреновац би могло бити око 40 минута, са тим што би било исто и када су највеће гужве или кијамети.
- Могуће је да би линија стимулисала даље насељавање ових делова града, и смањење притиска на централно градско подручје.
- Цена грађевинких и електричних радова би била 40-60 милиона евра. Цена нових возила за ову линију би била око 40-50 милиона евра. Могуће је проћи јефтиније са половним шинама и возним парком.
Изгледа као да је изузетно скупо, али ефекти би били невероватни. Зоне које су сматране забаченим, од једанпут би постале интересантне, не само за живот него и за рад и привредне активности...
