Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.458
- Pohvaljen
- 49.254
Хајде да наведемо неке живописне примере:
1) Милионски Београд укида пругу у централном градском подручју, остаје без ресурса непроцењиве вредности - у условима високих цена нафте и све већег недостатка шофера аутобуса, следствено и неизбежног (знатног) издвајања за њихове плате;
2) Трећи град у земљи, дакле Ниш, нема намеру да елементе чвора који се укида искористи за било какву градску железницу (ЛРТ, трамвај, трамвај-воз);
Историјски примери:
3) Укидањем саобраћаја на пругама у Војводини, која је почетком 20. века имала густину железничке мреже као Француска, укида се и живот у читавим селима, сводећи плански уређена и добро опремљена насеља на стецишта људи који немају где да оду, обарајући вредност имања на неколико хиљада евра (Где је ту економска рачуница, посебно у земљи која наплаћује порез на имовину?).
4) Укидање директне пруге ако постоји - пруга којом воз путује "наоколо" (Сомбор - Оџаци, пример од пре око четири деценије).
5) Укидање и рушење надземне двоколосечне пружне везе од Блока 21 ("Викторија стејшн") до улаза у Земун, да бисмо касније пројектовали метро у профилу - надземне двоколосечне пружне везе, тако да спаја... Блок 21 ("Викторија стејшн") и улаз у Земун.
Другим речима, са мало улагања могли смо имати прву линију метроа негде око 1975.
Србија, дакле, то је земља пропуштених шанси.
Толико о томе у околини Новог Сада.
О неопходним улагањима у друге пруге у Бачкој, да би ова која се гради имала смисао, другом приликом. Сад је касно.
1) Милионски Београд укида пругу у централном градском подручју, остаје без ресурса непроцењиве вредности - у условима високих цена нафте и све већег недостатка шофера аутобуса, следствено и неизбежног (знатног) издвајања за њихове плате;
2) Трећи град у земљи, дакле Ниш, нема намеру да елементе чвора који се укида искористи за било какву градску железницу (ЛРТ, трамвај, трамвај-воз);
Историјски примери:
3) Укидањем саобраћаја на пругама у Војводини, која је почетком 20. века имала густину железничке мреже као Француска, укида се и живот у читавим селима, сводећи плански уређена и добро опремљена насеља на стецишта људи који немају где да оду, обарајући вредност имања на неколико хиљада евра (Где је ту економска рачуница, посебно у земљи која наплаћује порез на имовину?).
4) Укидање директне пруге ако постоји - пруга којом воз путује "наоколо" (Сомбор - Оџаци, пример од пре око четири деценије).
5) Укидање и рушење надземне двоколосечне пружне везе од Блока 21 ("Викторија стејшн") до улаза у Земун, да бисмо касније пројектовали метро у профилу - надземне двоколосечне пружне везе, тако да спаја... Блок 21 ("Викторија стејшн") и улаз у Земун.
Другим речима, са мало улагања могли смо имати прву линију метроа негде око 1975.
Србија, дакле, то је земља пропуштених шанси.
Толико о томе у околини Новог Сада.
О неопходним улагањима у друге пруге у Бачкој, да би ова која се гради имала смисао, другом приликом. Сад је касно.