Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Хајде да наведемо неке живописне примере:

1) Милионски Београд укида пругу у централном градском подручју, остаје без ресурса непроцењиве вредности - у условима високих цена нафте и све већег недостатка шофера аутобуса, следствено и неизбежног (знатног) издвајања за њихове плате;

2) Трећи град у земљи, дакле Ниш, нема намеру да елементе чвора који се укида искористи за било какву градску железницу (ЛРТ, трамвај, трамвај-воз);

Историјски примери:

3) Укидањем саобраћаја на пругама у Војводини, која је почетком 20. века имала густину железничке мреже као Француска, укида се и живот у читавим селима, сводећи плански уређена и добро опремљена насеља на стецишта људи који немају где да оду, обарајући вредност имања на неколико хиљада евра (Где је ту економска рачуница, посебно у земљи која наплаћује порез на имовину?).

4) Укидање директне пруге ако постоји - пруга којом воз путује "наоколо" (Сомбор - Оџаци, пример од пре око четири деценије).

5) Укидање и рушење надземне двоколосечне пружне везе од Блока 21 ("Викторија стејшн") до улаза у Земун, да бисмо касније пројектовали метро у профилу - надземне двоколосечне пружне везе, тако да спаја... Блок 21 ("Викторија стејшн") и улаз у Земун.
Другим речима, са мало улагања могли смо имати прву линију метроа негде око 1975.

Србија, дакле, то је земља пропуштених шанси.

Толико о томе у околини Новог Сада.

О неопходним улагањима у друге пруге у Бачкој, да би ова која се гради имала смисао, другом приликом. Сад је касно.
 
puskele":2ycqo6vi je napisao(la):
Trasa pruge je u punoj rezoluciji, nema jače...a profil pruge je kompresovan jer neće da okači original koji je 6mb.

Možeš li okačiti na wetransfer ili nešto slično da vidimo u punoj rezoluciji profil? On me posebno zanima.

spatiotecte":2ycqo6vi je napisao(la):
Ja kad zumiram ovu kartu, vidim da nisu samo ispeglane krivine nego da od stanice Beske do stanice Petrovaradin pruga ide potpuno novom trasom.

Au, ne mogu da verujem da sve vreme raspravljam sa čovekom koji ni ne zna da pruga ide novom trasom...

spatiotecte":2ycqo6vi je napisao(la):
U principu, oni su skoro pa i mogli da razdvoje teretni i putnicki saobracaj kad se pogleda ova mapa.
Da li je moguce da ce da upropaste ovakvu priliku?

E sad ide ključno pitanje. U slučaju razdvajanja, da li bi želeo putničke ili teretne na staru prugu?
 
Ja sam znao da ide novom trasom od beske pa tunelom kroz frusku goru i onda vijaduktom ali nisam znao da nova trasa ide cak do petrovaradina.

Zato sam i rekao da skoro pa i postoji mogucnost da se razdvoje tetetni i putnicki saobracaj.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=564035#p564035:2hysu0x5 je napisao(la):
spatiotecte » Ned Sep 02, 2018 1:57 am[/url]":2hysu0x5]
Zato sam i rekao da skoro pa i postoji mogucnost da se razdvoje tetetni i putnicki saobracaj.

Znači ti bi onda putnički na staru prugu, a teretni na novu ili obrnuto?

Ja sam znao da ide novom trasom od beske pa tunelom kroz frusku goru i onda vijaduktom ali nisam znao da nova trasa ide cak do petrovaradina.

Pa da bi bila brzina od 160 km/h od Karlovaca do Petrovaradina mora se peglati ili graditi nova trasa, jer sa trenutnom trasom ne može preko 90 km/h. Uostalom i ta nova trasa ide blisko uz staru.
 
Mislio sam da su od karlovaca do Petrovaradina peglali trasu ali sada vidim da grade potpuno novu.

Pa novom bi proterao putnicke jer cemu pruga za 200 ako teretnjaci idu 100-120
Ali takvo resenje bi zahtevalo da se malo zategne stara pruga.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=564040#p564040:33ju5t2p je napisao(la):
spatiotecte » Ned Sep 02, 2018 2:13 am[/url]":33ju5t2p]
Pa novom bi proterao putnicke jer cemu pruga za 200 ako teretnjaci idu 100-120
Ali takvo resenje bi zahtevalo da se malo zategne stara pruga.

Nova pruga ima neuporedivo manje uspone od stare i zbog toga mogu njom saobraćati mnogo teži teretni vozovi nego starom bez potrebe za lokomotivom-potiskivalicom, što čini transport tereta mnogo jeftinijim nego sad. To je jedan od glavnih razloga izgradnje nove pruge, a ne nekakva imaginarna brzina od 200 km/h koja će biti pri testiranju eventualno i to je to. Čudi me da tako žučno raspravljaš o ovoj temi, a ne poznaješ karakteristike stare i nove pruge...
 
Vozio sam se tom prugom mnogo puta i znam da je krivudava u predelu od fruske gore do novog sada i da su tu uglavnom mali radijusi.
inace ta fruska gora je jedini deo trase gde pruga ima veliki uspon. Globalno gledano ovo je pruga ravnicarskog tipa sve do Subotice sa izuzetkom fruske gore.
veoma smo daleko profila barske pruge.

Napomenuo sam samo da postoje osnove da se razmislja o razdvajanja putnickih i teretnih tokova posto ispada da jedini deo gde pruga nije duplirana je od Stare pazove do Beske.
 
Спасио, нема резона да се било шта раздваја, пруге би могле да се допуњују. Теретни возови би, наравно, возили новом пругом. Старом би ишли локални лаки возови за НС који би стајали на свакој бандери, са тактом од пола сата. Сутрадан би могли да буду повезани на неки новосадски трамвај. И, рецимо, да у Инђији добију рачвање кроз индустријску зону и поред аутлет центра, ка Сасама (Нови Карловци), Сурдуку, Белегишу. И ето линије (линија) трамвајоликог НС:воза... Но, то су маштарије далеко од наше реалности. То би постојало у Швајцарској, а ми да будемо срећни ако будемо имали воз БГ - НС на пола сата, новом пругом.
 
Nova pruga se gradi na nekom delu stare trase, a na nekom delu po novoj trasi. To što ide po novoj trasi ne znači da će moći da se stara trasa pruge održi i služi nečem ubuduće. Između ostalog gde je tu logika, pored toga je neizvodljivo fizički i tehnički. Po ličnom saznanju, stara pruga koja je u dobrom stanju jer je remont između Petrovaradina i Čortanovaca rađen 2006. biće premeštena u Banat. Tamo su neki delovi pruge S.Pazova-Inđija već premešteni i stara pruga je zamenjena "novom" (stara je bila užas) R.Šančevi-Titel, čeka se još jedan sloj tucanika. Pruga Rimski Šančevi -Titel od novog reda vožnje očekuje se brzina 80km/h. Posedujem celokupan projekat, ne toliko detaljan sa inžinjerske strane, pruge S.Pazova-N.Sad, voz bi po prikazanom grafikonu tu deonicu prelazio za 27 minuta(zadržavanje u svakoj stanici po minut, Petrovaradin,S.Karlovci,Beška,Inđija)...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=563803#p563803:3g4o3chr je napisao(la):
milos.tro » Sub Sep 01, 2018 10:45 am[/url]":3g4o3chr]Завршена реконструкција пруге Шабац – Лозница – Брасина, путнички возови поново након 13 година
Објављено 31. августа 2018. 22:29
http://infrazs.rs/2018/08/zavrsena-reko ... 13-godina/

Nastavlja se u istom stilu. Laži, obmane, laži, obmane i tako u krug. Srećom u eri interneta nije teško saznati istinu. Pa da počnem citiranjem Miroljuba Jevtića:

Рeкoнструисали смо 24 километра пруге између Шапца и Брасине, и то на деоницама Петловача – Лешница и Лозница – Горња Ковиљача, које су биле у изузетно лошем стању и где је брзина возова била свега 10 километара на сат..

Dovršen je remont deonice Petlovača - Lešnica. Loznica - Gornja Koviljača nije završena i radovi su još u toku. Verovatno zato i ide voz samo do Loznice, a od decembra se najavljuje da će ići do stanice Zvornik Novi.

Осим радова на ове две деонице, „Инфраструктура железнице Србије“ ангажовала је сопствена средства, кадрове и механизацију и реконструисала још 15 километара пруге између Лешнице и Лознице, где је брзина возова са 35 повећана на 80 километара на сат, као и 14 километара пруге на деоници Штитар – Петловача, где је брзина возова са 50 повећана на 80 километара на сат

Deonica Štitar - Petlovača je remontovana 2012. Kite se tuđim perjem. Link -> http://www.sabac.tv/vesti/7037/obnovljena-pruga-stitar-150-petlovaca

Na deonici Lešnica - Loznica ništa nije rađeno. Brzina je ostala kao i do sad Lešnica - Lipnica 70 km/h, Lipnica - Loznica 35 km/h.

Prilikom lažnog otvaranja ovog polovično urađenog posla nastao je skandal. Zorana Mihajlović je insistirala od mašinovođe da vozi 80 km/h na deonici gde je maksimalna dozvoljena brzina 35 km/h, kako joj ne bi bilo upropašteno svečano otvaranje, što on nije uradio da ne bi ugrozio bezbednost putnika, te je Zorana Mihajlović zvala Beograd da mu se uruči otkaz.
 
Бахатост Зоране Михајловић је страшна, али ме е чуди, свашта сам чуо лоше о њој, и као о стручњаку, и као о политичару и као о човеку и жени. Она нема никакве емпатије нити обзира.
 
Teorija zavere radi samo tako. Zorana trazila da vozi 80 tamo gde je ogranicenje 35 i na taj nacin zelela svoju bezbednost i bezbednost ostalih putnika da ugrozi. Na kraju dala otkaz masinovodji.

Ma vazi!
I takav post iz diznilenda dobije gomilu pluseva.
Izvor ovakve budalastine mora da je informer.
 
Како може Информер када је то лист који подржава њену власт? И шта зна она о ограничењима и зашто постоје, није саобраћајне струке жена уопште.
 
Hteo sam reci da je verodostojnost ovakve izjave ista kao neki clanak iz informera.
Uskoro ce Zorana biti kriva i za globalno zagrevanje.
Ne branim je i boli me uvo za nju ali neke izjave su ovde prosto postale tragikomicne.
 
Upravo to Spatio. Koliko god mi nju voleli ili ne i koliko god se ona u nesto razumela ili ne ovakve izjave su smešne.
Ako bi WLAB bio ljubazan pa nam ovde okači link sa ovom izjavom bio bi mu veoma zahvalan.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=564906#p564906:1smtiw0w je napisao(la):
spatiotecte » 04 Сеп 2018 06:02 pm[/url]":1smtiw0w]Teorija zavere radi samo tako. Zorana trazila da vozi 80 tamo gde je ogranicenje 35 i na taj nacin zelela svoju bezbednost i bezbednost ostalih putnika da ugrozi. Na kraju dala otkaz masinovodji.

Ma vazi!
I takav post iz diznilenda dobije gomilu pluseva.
Izvor ovakve budalastine mora da je informer.

Dvehiljadite su postavili tristotinak metara pruge, doneli kamionima vagone i lokomotivu, snimili ulazak voza u improvizovanu stanicu i objavili da je napravljena pruga Valjevo-Loznica. Lokomotivu su vratili, vagone ostavili da trunu, razneli ih meštani kojekuda. Ako meni ne veruješ, kreni kolima od Valjeva ka Osečini i videćeš u nedođiji ( posle Pričevića, oko V.Kamenice ) znak "Ž.stanica".
2006. je još i stajalo nešto od vagona, danas nema ništa.

Od kada sam to čuo, ništa ne nazivam teorijom zavere dok se ne raspitam. A ovih dana sam se naslušao poprilično čudnih priča, vezanih za železnicu, iz odlično upoznatih izvora. I ovu ću uskoro proveriti.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=564951#p564951:1qj2ah7v je napisao(la):
mvbg1 » Uto Sep 04, 2018 10:45 pm[/url]":1qj2ah7v]Upravo to Spatio. Koliko god mi nju voleli ili ne i koliko god se ona u nesto razumela ili ne ovakve izjave su smešne.
Ako bi WLAB bio ljubazan pa nam ovde okači link sa ovom izjavom bio bi mu veoma zahvalan.

Naravno da nema linka. Ja svoje izvore u ovoj zemlji ne dajem. Izvor nisu novinari već ljudi sa terena. I sam možeš da se raspitaš, ako želiš...
 
Raspitao se i priča nema blage veze sa istinom. Eto toliko.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=565011#p565011:jh38hy8x je napisao(la):
mvbg1 » Sre Sep 05, 2018 8:50 am[/url]":jh38hy8x]Raspitao se i priča nema blage veze sa istinom. Eto toliko.

Ok, onda moj izvor nije pouzdan. Proveriću. Ali svakako oni drugi podaci za prugu stoje, da je urađeno samo 1/4 od rečenog...
 
https://rs.sputniknews.com/intervju/201809041117072756-sergej-aleksejevic-pavlov-/

Први човек руских железница открива за Спутњик који је нови велики пројекат у Србији

Интервјуи
22:24 04.09.2018Преузмите краћи линк
Наташа Милосављевић


Генерални директор „РЖД Интернешенел“ Сергеј Алексејевич Павлов недавно је био домаћин представницима „Инфраструктура железнице Србије“, у оквиру израде нацрта за изградњу Јединственог диспечерског центра у Србији, a данас је oбишао радове на изградњи тунела и вијадукта Чортановци, на деоници Стара Пазова—Нови Сад.

Радове на изградњи тунела и вијадукта изводи компанија коју Павлов води већ дуги низ година. Са њим разговарамо о актуелним пословима и приоритетним плановима.


Какви су пројекти „РЖД Интернешенала“ на светском нивоу, а какви су намењени за Србију?

— Одмах ћу вам одговорити да то не делим. Не одвајам пројекте који су на светском нивоу, а који су за Србију. Али могу да кажем да је српски пројекат најважнији за нас. Радимо ми и у другим земљама попут Ирана, Вијетнама, Кубе, Јерменије, Монголије, а сад разматрамо и Бразил. „РЖД Интернешенел“ послује у 43 земље света, али сте нам ви приоритет. Радимо на пројекту који се налази на прузи Београд—Будимпешта, деоницу Стара Пазова—Нови Сад, али имамо и нове пројекте у перспективи. То је пројекат диспечерског центра, затим развој пројекта који се тиче одржавања инфраструктуре „Железнице Србије“, на коме радимо заједно са српским железничарима. У плану је читав развој пруге за брзине 200 км/ч који представља нов ниво у железничком саобраћају, а до тог нивоа треба стићи. Ми смо то у Русији већ урадили и знамо да тај процес није лак. Свесни смо да током тог процеса може доћи до потешкоћа и грешака. Свесрдно ћемо пружити сву могућу подршку српским колегама како би они кроз тај процес прошли што је могуће брже и лакше.


Имате ли неки временски оквир до када би Србија могла да добије диспечерски центар, рецимо попут оног у Ростову на Дону, који су посетили представници „Инфраструктура железница Србије“?

— Данас смо разговарали са министарком Зораном Михајловић и она нам је задала задатак да до краја ове године треба да имамо припрљемен уговор.

Када би то могло да се реализује у Србији?

— Током 2019-2020. Постоје све основе да кажемо да већ 2020. године можемо очекивати да ће у Србија имати нови диспечерски центар.

Која је вредност тог посла?

— Дискутоваћемо још о том питању заједно са својим партнерима из „Железница Србије“. Они ће, као што су били у Русији и погледали диспечерски центар, отићи и у Аустрију и у Француску и погледати како то изгледа тамо, а затим ће припремити захтев. Сада не могу ништа да кажем, зато што још немамо тај технички захтев. Једино што могу да гарантујем је да ће то бити јефтиније него код наших европских партнера, као што је и градилиште којим руководимо овде. На сваком градилишту штедимо новац да бисмо, између осталог, и улагали у реновирање учионица које се налазе у школама на траси које гради „РЖД Интернешенел“.


Да ли на пословање „РЖД Интернешенела“ на било који начин утичу санкције Руској Федерацији које примењују европске земље и Америка?

— Постоје одређене препреке, али железница је мирна структура, мирна професија. Ми се не бавимо нити нас се тичу било каква ратна дејства. Ми спајамо земље, градове, људе. Да, санкције постоје, али препреке нису критичне. У целини, санкције су лоше. Навешћу вам последњи контрапример сарадње. Шпанска компанија која је изводила радове у Србији није стигла да изведе све те радове на време и ангажовали су нас. Ми смо, између осталог, добили највишу могућу оцену укључујући и од председника, Србије који се врло позитивно изразио о нашем пројекту.
 
Pa to je ono umrezavanje o kome sam privao.

Ma da ja sam pre video prikljucenje na brzu prugu evropske magistrale, Pariz, Minhen, Bec, Budimpesta.
 
Vrh