Moram da se nadovežem na ovu priču oko konduktera, a ja bih tu dodao i blagajnike.
Vrlo je raširena pojava među blagajnicima na železničkim stanicama u Novom Sadu i Beogradu (glavnoj) da slobodno zaokružuju cenu karte (naravno naviše) kako bi dodatno zaradili. Nekada je to samo 2 dinara, a nekada 10, a nekada i više. Jedna drugarica mi je pričala da su joj na blagajni naplatili 500 dinara povratnu kartu za putnički voz Novi Sad – Beograd, a zvanična cena je 460 din. Devojka nije znala jer pre toga nije putovala vozom, a retko ko pogleda cenu karte kada je kupi.
Ja se uglavnom napravim lud pa dam tačan iznos iako blagajnici kažu drugačije. Jedanput sam napravio scenu tako da svi putnici čuju šta rade, a blagajnica se pravdala da je zaboravila da vrati kusur. Zaista nije problem ostaviti koji dinar više ako neko lepo kaže da nema sitno da vrati, da mu je bedna plata, da nema šta da jede... Ali je odvratno to raditi na ovaj način.
Iako više ljudi plaća kartu nego što je to bio slučaj ranije, čak sam i u Flirtu pre 3–4 meseca (RE 757 u 20:30 iz Novog Sada) video podmićivanje konduktera, pritom je voz bio pun. Zaista ne znam koliko je to često, uglavnom svi već imaju kupljenu kartu ili im kondukter piše kartu. U RVR-u je već druga priča. Negde u januaru sam se vozio RVR-om i bukvalno nije bilo osvetljenja u putničkom salonu (radile su svega 2–3 neonke pa smo ga nazvali spavaća kola
). Kondukter je morao da koristi lampu, a osim nas troje sa povratnim kartama, preostalih 5–6 putnika u našem odeljku nije kupilo karte, već je počastilo konduktera.